ZBOG NEDOSTATKA NOVCA ZA ODRŽAVANJE VODOPRIVREDNIH OBJEKATA

  Vojvodini prete poplave

  Zbog nedostatka novca za održavanje osnovnih vodoprivrednih objekata, Vojvodini prete poplave. "Deceniju unazad u sisteme zaštite od poplava ulagano je svega 10-20 odsto neophodnih sredstava. Zato smo i predvideli da bi ove godine, za programe njihovog samo umerenog razvoja, trebalo izdvojiti 15 milijardi dinara. Na žalost, prilikom formiranja republičkog budžeta odobreno nam je svega 1,44 milijarde, a i od toga još ni dinar nismo dobili. Premijer Đinđić je upozorio na opasnost od poplava, ali na drugoj strani Ministarstvo finansija ne obezbeđuje novac da se urade osnovne stvari kako bi se poplave sprečile", upozorio je direktor JVP "Srbijavode" Momir Tabački.

Gde su pare   "Prema jugoslovensko-rumunskom ugovoru iz 1995. za zamenu dotrajalih objekata za zaštitu priobalja, EPS je obavezan da obezbedi 138 miliona kilovat-časova, odnosno oko 2,8 miliona dolara godišnje. Kako ništa na tom planu nije urađeno, opravdano se postavlja pitanje gde je bivši režim potrošio 14 miliona dolara, ali i gde je novo rukovodstvo EPS-a utrošilo prošlogodišnju kvotu", izjavio je Bora Radojčić, direktor vodoprivrednog preduzeća u Kovinu.

  Kao poseban problem naveo je posledice uspora Dunava zbog HE "Đerdap", odnosno konstantan pritisak podzemnih voda, zbog kojih svaka ozbiljnija kiša ugrožava poljoprivredno zemljište, naselja, privredne objekte i infrastrukturu u Banatu. "Sistemi zaštite priobalja izgrađeni su pre tri decenije, a u međuvremenu je EPS podigao nivo đerdapske akumulacije za više od 1,5 metar u odnosu na prvobitno predviđen. Umesto obavezujuće rekonstrukcije sistema, prethodnih 12 godina i samo održavanje zaštitnih objekata bilo je zanemarujuće. Nažalost, ni ovu godinu EPS ne dočekuje spremno, pa ne samo što nije namerio da izmiri 72 miliona dinara duga prema vodoprivrednim organizacijama, nego je ponudio i potpuno neprihvatljiv program održavanja", rekao je Tabački, napominjući da su "Srbijavode" zvanično zatražile da EPS ispuni sve svoje obaveze na planu zaštite priobalja, ili će u suprotnom insistirati na vraćanju đerdapske akumulacije na prvobitan nivo.

  ŠIROM VOJVODINE PROTESTI ZBOG ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

  Dedovinu čekaju na barikadi

  Blokada upozorenja. - Hitno zaustaviti prodaju oduzete imovine. - Traže prijem kod premijera Zorana Đinđića.

  TEMERIN

  VAĐENJE OSTATAKA MOSTA SLOBODE

  Pre sečenja, osiguranje konstrukcije

  Radnici “Mostogradnje” počeli su pripreme za osiguranje konstrukcije Mosta slobode, koja se na sredini mosta slomila i pala u vodu, dane bi, tokom njenog sečenja, došlo do pomeranja mosta u središnjem delu. U isto vreme, treba da se osigura i pilon, koji još uvek stoji na najvećem novosadskom mostu. Pored ovoga, tokom jučerašnjeg dana sekla se i ograda Mosta slobode, koja se nalazi pod vodom, kako bi se obezbedio plovni put po sredini Dunava.
  “Mostogradnja” po ugovoru s Dunavskom komisijom, vadi ostatke Mosta slobode i za taj posao je obezbeđeno 3.057.000 evra, a rok za izvođenje radova je šest meseci.

  Na devizni racun republicke Agencije za privatizaciju nisu uplacena nikakva sredstva od prodaje beocinskog BFC-a, kako je to ranije bilo objavljeno u nekim medijima, saznaje Radio 021. Direktor centra za tendere u Agenciji Sinisa Mali je za nas Radio rekao, da su pare od prodaje cementare i dalje na prelaznom racunu Poslovne banke i da ce odatle u republicki budzet biti prebacene za desetak dana. Prema njegovim recima, Agencija nema nikave veze sa tim, niti ce Agencija ikada dobiti pare, jer se sve pare, direktno prebacuju u republicki budzet. Pokrajinski ministar za finansije Djordje Misirkic je u izjavi za 021 kazao da su, po njegovim informacijama, sredstva ostvarena prodajom cementare uplacena u korist Agencije za privatizaciju. On je potvrdio ocekivanja da se, u narednih nekoliko dana, iz republickog budzeta, 5% tih sredstava prenesu u budzet AP Vojvodine. Odlukom Skupstine, iz budzeta ce se sredstva prebaciti u Fond za razvoj pokrajine, a to ce biti moguce tek nakon imenovanja direktora i otvaranja ziro racuna. Imenovanje direktora Fonda za razvoj pokrajine ocekuje se na narednoj sednici vojvodjanske Skupstine. (021)

  Fabrika sijalica "Tesla" u Pancevu bila je decenijama medju najuspesnijim domacim proizvodjacima ne samo u gradu na Tamisu. Sada je u velikim teskocama, pre svega, zbog spoljnih uzroka. Lane je proizvodnja bila 20 odsto manja nego prethodne godine, sto je prouzrokovalo gubitke u poslovanju. Rukovodilac proizvodnje Zoran Ledinski izjavio je "Avali" da je jugoslovensko trziste preplavljeno jeftinim sijalicama sumnjivog porekla i kvaliteta, koje se uglavnom nelegalno uvoze. "Tesla" ima laboratoriju za ispitivanje kvaliteta sijalica akreditovanu od strane Saveznog zavoda za standardizaciju. "Kontrolisali smo kvalitet uvezenih sijalica i sada cemo na osnovu konkretnih podataka traziti od nadleznih organa da se za njih uvede atest". (Avala)

  Stara Pazova, nekada druga opstina (u bivsoj SFRJ) po razvoju privatnog preduzetnistva, na putu je da vrati staru slavu, jer danas investiraju Grci, a uskoro ce i drugi, izjavio je "Avali" njen prvi covek Jovan Tisma. Prema njegovim recima republicka Agencija za mala i srednja preduzeca predlozila je da Stara Pazova postane ogledna opstina u razvoju privatnog preduzetnistva. To priznanje stekla je na osnovu tradicije, dobrog geografskog polozaja i uspeha ostvarenih u podsticajima razvoju male privrede i stranih investicija. Tisma istice da ova opstina ima jasnu viziju privrednog razvoja. Posle izgradnje fabrike sladoleda "Delta" u Staroj Pazovi (pre pet godina) ovde je stigla jos jedna grcka kompanija - "Alumil YU Industry". NJoj je dato na koriscenje 45.388 metara kvadratnih prostora u industrijskoj zoni Nove Pazove za proizvodne objekte i infrastrukturu. (Avala)

  Prema podacima Regionalne privredne komore, preduzeca u Sremskom okrugu u prva dva meseca ove godine ostvarila su robnu razmenu sa inostranim partnerima u vrednosti 16 miliona dolara. Izvoz je vredeo 5,8, a uvoz 9,2 miliona dolara. Najveci obim trgovinske razmene obavljen je sa firmama u Italiji i Nemackoj. Vodeci izvoznik u Sremu bila je "Rumaguma" u Rumi. Ova firma je u prva dva meseca ove godine ostvarila 25,6 odsto ukupnog izvoza Sremskog okruga. "Rumaguma" cak 70 odsto svog proizvodnog programa plasira na inostrano trziste. (Avala)

  Na jucerasnjoj sednici Izvrsnog veca Vojvodine, usvojena je informacija o ostvarivanju javnih prihoda u Vojvodini u 2001. godini, koju je sacinio Pokrajinski sekretarijat za finansije, na osnovu izvestaja Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obracun i placanje - Direkcije u Novom Sadu. Tokom prosle godine na teritoriji AP Vojvodine ostvareno je ukupno 74,61 milijarda dinara javnih prihoda. Ukupni javni prihodi u 2001. godini, u odnosu na 2000. godinu, uvecani su za 148,85 odsto. Najveci rast ostvarila su sredstva ubrana po osnovu akciza. Tokom 2001. godine, u budzet AP Vojvodine slilo se 379,29 miliona dinara, ili 0,76 odsto budzetskih sredstava. U naplati ukupnih budzetskih prihoda u Republici, Pokrajina je u prosloj godini ucestvovala sa 29,31 odsto, u sredstvima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja sa 25,77 odsto, odnosno u ukupnim javnim prihodima sa 28,05 odsto. Izvrsno vece Vojvodine dalo je pozitivno misljenje za privatizaciju jos pet preduzeca iz Vojvodine: DP "Ferofleks" u Srbobranu, DD "Sombormlin" u Somboru, AD "Polet" u Hrtkovcima, PIK "Moravica" u Staroj Moravici i DP "Industrija stakla Pancevo" u Pancevu. (021)

  Sekretar za lokalnu samoupravu i medjuopstinsku saradnju Emil Fejzulahu primio je juce u Izvrsnom vecu Vojvodine clana Posmatracke misije Evropske Unije u Beogradu (EUMM), Ari Kerkanena. U razgovoru je bilo reci o problemima vezanim za dalju podrsku zemalja Evropske Unije i Saveta Evrope programima demokratizacije i razvoja na lokalnom i regionalnom nivou u Vojvodini. Programi i donacije namenjeni boljem funkcionisanju lokalnih samouprava jedan su od prioriteta u ponovnom uspostavljanju demokratskih mehanizama i sistemu odlucivanja o lokalnoj problematici u samim sredinama u kojima gradjani zive i rade. Poseban aspekt cini stvaranje neophodnih pretpostavki za sprovodjenje programa Izvrsnog veca o ravnomernijem razvoju svih sredina i regija APV. Zbog svega toga zakljuceno je da saradnja mora biti nastavljena, posebno kada su u pitanju konkretni programi podrske uspostavljanju normalnog rada lokalnih i regionalnih organa vlasti kao i stvaranja uslova za uspesan razvoj preduzetnistva i posebno poljoprivredne proizvodnje, navodi se u saopstenju Pokrajinskog sekretarijata za informisanje. (021)

Muzička omladina Novog Sada

NOMUS

Novi Sad

10 - 22 April 2002.