ZRENJANIN BI DA OSNUJE I BANATSKI UNIVERZITET

Lale već imaju tehničare

– Lokalna zrenjaninska samouprava podržava ideju o formiranju banatskog univerziteta, kao projekta s dalekosežnim značajem za razvoj celog regiona – ponovio je predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Marton prilikom posete Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“. On je precizirao da će grad podržati razvoj „Pupina“ kao stožera tog budućeg univerziteta, i u koordinaciji s višim vlastima, pokušati da obezbedi što više para za realizaciju investicija.
– Banatski univerzitet obuhvatao bi područje s više od 500.000 stanovnika, što je i po evropskim standardima dovoljno za njegovo postojanje. Pomoć Republike, Pokrajine i grada jedinom fakultetu u Zrenjaninu mora biti odgovarajuća, da bismo se, kao ozbiljna sredina, kandidovali za budući univerzitetski centar – istakao je Marton.
Dekan fakulteta dr Momčilo Bjelica naglasio je nameru rukovodstva da završi izgradnja dela zgrade, što je jedan od preduslova za to da fakultet uspešno prođe predstojeći proces akreditacije.
– Očekuje nas i opremanje laboratorija, a u daljoj perspektivi – izgradnja neke vrste tehničko-tehnološkog parka, koji bi doprineo čvršćem povezivanju nauke i privrede – kazao je dr Bjelica, i dodao da je fakultet konkurisao za 49 miliona dinara od NIP-a, a da je već obnovljeno više učionica i kabineta, a nabavljena je i nova računarska oprema.
„Mihajlo Pupin“ školuje kadrove u oblasti informatike, inženjerstva, menadžmenta i odevnih tehnologija, a osnovne i postdiplomske studije trenutno pohađa oko 3.000 akademaca.

STO PEDESET MILIONA ZA PARK PRIRODE TIKVARA

Raj za sportiste i ribolovce

BAČKA PALANKA: Ako se ispune planovi opštinskog Javnog preduzeća Sportsko rekreacioni centar „Tikvara” u Bačkoj Palanci, ove godine u sportske objekte, plaže i ostale sadržaje, koji se u priobalju Dunava nalaze u Parku prirode, biće investirano oko 150 miliona dinara. Podršku ovako ambicioznim planovima dali su i članovi Opštinskog veća, kao i predsednik Opštine Bačka Palanka Kosta Stakić, koji su posetili ovu firmu i upoznali se sa planovima, koje im je predstavio direktor „Tikvare” LJubomir Milojević. Ulaganje u sportske terene i objekte, ali i samo priobalje, između ostalog, predviđeno je i zbog činjenice što je Bačka Palanka 2011. godine domaćin Sportske olimpijade radnika Vojvodine, koja bi u ovaj grad trebalo da dovede više hiljada učesnika i gostiju.
- Svojevremenom rekonstrukcijom ravnog krova na Sportskoj hali dobijeno je oko 450 kvadrata prostora, koji planiramo da pretvorimo u sobe za spavanje za 30 do 40 gostiju, a predviđen je i lep restoran – kaže Milojević. – Planirana je izgradnja streljane, koja će imati oko 400 kvadratnih metara, a po potrebi ovaj prostor bi se koristio i za borilačke sportove. Rekonstruisaće se i svi otvoreni sportski tereni u okviru Centra, a planiramo da znatna sredstva uložimo i u uređenje plaža na obali Dunava, ali i na obali zalivnog jezera Tikvara. Menjaće se pesak, postaviće se novi tuševi, kabine, sanitarni čvorovi, jer je do same obale stigla kompletna infrastruktura, računajući i kanalizaciju.
Park prirode „Tikvara” prostire se na nekoliko stotina hektara priobalja i počinje od poslednje palanačke ulice. Zbog toga se i ova investicija smatra za direktno ulaganje u grad. Osim učešća Opštine, ovde se najviše novca, a na osnovu gotovih projekata, očekuje iz razvojnih fondova Vojvodine, odnosno Srbije.

Čija je vila? Na samoj obali „Tikvare”, a pored poznate Čarde, pre skoro petnaestak godina počela je izgradnja prelepe vile od oko hiljadu kvadratnih metara. Ovo zdanje svojevremeno je podigla Savezna uprava carina, dok je na njenom čelu bio Palančanin Mihalj Kertes. Zgrada nije završena, a sve polako nagriza zub vremena. Čak tri ovdašnje firme sporile su se na čijem zemljištu je podignut ovaj objekat? Sud je doneo odluku da je vila vlasništvo države. Tu, ipak nije kraj, jer se vlasništvo i dalje osporava, a zaboravljene su i ideje po kojima bi ova vila bila novi dom za decu bez roditelja, ili muzej brodarstva, s obzirom na to da je pored nje zdanje nekadašnje Kapetanije, a desetak metara dalje, na levoj obali Dunava, nekada su se sidrili brodovi, šlepovi, kao i skela, koja je na nekadašnjem skelskom prelazu pristajala decenijama brodeći i prevozeći putnike i robu do Iloka u Hrvatskoj. To je trajalo sve do 1974. godine kada je nešto nizvodnije izgrađen most, koji i sada spaja dve obale. Ovaj deo obale, koji redovno posećuju šetači, kao da je utonuo u zimski san i da je zaboravljen, a zatvorena je i Čarda koja čeka proleće i rekonstrukciju.

Grad prinudno preuzima „Arenu”

Bioskopi „Arena“ i „Jadran“ zatvoreni su 20. novembra. Trenutno je aktuelna informacija kada će „Arena“ biti preuzeta od „Poslovnog prostora“ i pod kojim uslovima. - „Zvezda film“ je ovih dana dobila obaveštenje da će Grad Novi Sad prinudno preuzeti bioskop „Arenu“ u sredu 11. februara u 10 časova , jer ga nije dobrovoljno predala - objašnjava u saopštenju generalni direktor „Zvezda filma“ Boris Gigov. - Prvi rok za iseljenje iz Arene saopšten je preko radija, jer aktuelna vlast sa nama komunicira putem medija (ako mora).
Desetina pisama sa molbom za razgovor ostala su i bez kurtoaznog odgovora. Najnoviji gaf čini Gradska uprava za Urbanizam, koja žalbu na rešenje o iseljenju drži u fioci 45 dana i tek tada je prosleđuje drugostepenom organu - Ministarstvu za finansije. Nameće se utisak da su Gradski čelnici ljuti na nas, a čini se da nemaju razloga. Podsećam da smo podržali inicijativu za izuzimanje Arene iz privatizacije kako bi ostala bioskop.
Radnici Zvezda filma nisu imali ništa protiv da Grad preuzme brigu o Areni radi sprečavanja divlje privatizacije. No, imaju protiv da se 80 odsto firme uzme bez nadoknade i bez obaziranja na sudbinu radnika. Zbog izuzimanja Arene iz privatizacije, Zvezda film se nije mogla prodati, te su radnici oštećeni i za 30 odsto besplatnih akcija. Naš predlog da se preuzme cela firma, što je iz više razloga bolje, glatko je odbijen, jer je očigledna namera da se uzme samo najvrednije bez ikakvih obaveza“.
Da podsetimo, Zvezda film 1969. godine isključivo sopstvenim novcem izgradila Arenu, čak je i zemljište kupljeno. Imovina Zvezda filma, 99.9 odsto, je društvena svojina, ali da ni dinara ne dobijaju od države, dok se u snimanje filmova ulažu značajne pare. Činjenica je da je bioskop „Arena“ izgrađen novcem radnika „Zvezda filma“, ali je po zakonu društvena svojina, a rešenjem Vlade pravo korišćenja preneto na Grad Novi Sad, čiji predstavnici smatraju da se to može učiniti bez naknade. Ne rešen status „Arene“ doprineo je nezainteresovanosti kupaca, tako da su tri aukcije za „Zvezda film“ propale i sada sledi stečaj. Zato je pokrenut Upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije.
LJ. Novaković

„Poslovni prostor” čuva „Arenu” Zamenik direktora „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan kazao je da je Gradska uprava obavestila preduzeće da predstavnici „Poslovnog prostora“ dođu 11. februara u 10 časova na primopredaju bioskapa „Arena“. Cvijan nije znao da kaže šta su planovi grada s bioskopom, već je naglasio da čekaju instrukcije. - Naši predstavnici biće 11. februara u „Areni“ da preuzmu ključeve i da zapečate. Čuvaćemo bioskop dok ne dobijemo instrukcije za dalje - rekao je Cvijan. Z. D. Zaštititi bioskop Na jučerašnjoj sednici grada postavilo se pitanje šta će biti s bioskopom „Arena“. Zamenik gradonačelnika Saša Igić, upućivao je na člana Gradskog veća za kulturu Andreju Bursaća, ovaj na direktora Urbanizma Aleksandra Jevtića i načelnika Uprave za kulturu. I dok je Jevtić kazao da ne postoje zahtevi za izmenu namene zgrade u kojoj se nalazi „Arena“, najkompletniji odgovor dao je bivši gradski ministar kulture Radovan Jokić. - Mi smo sprečili privatizaciju „Arene“ pošto po onom zakonu o privatizaciji bilo je moguće da novi vlasnik izmeni namenu nakon dve godine. Smatram da bioskop treba da ima zaštitu države kao i pozorište. Grad je preuzeo odgovornopst da se upiše kao vlasnik „Arene“ i sad treba naći model po kejom će se dalje raditi. - kazao je Jokić. S. K.

Raspisan konkurs
Upravni odbor pokrajinske Radiodifuzne ustanove raspisao je konkurs za izbor generalnog direktora Radio-televizije Vojvodine. Konkurs je otvoren od 5. februara a trajaće 15 dana, posle čega će se odlučivati o tome ko će u naredne četiri godine voditi javni medijski servis Vojvodine. Sadašnji v.d. direktor RTV Blažo Popović najavljuje se kao najverovatnija opcija za to mesto, koje je upražnjeno pošto je Upravni odbor RTV Vojvodina krajem prošle godine smenio dotadašnju direktorku RTV Dinu Kurbatvinski-Vranešević. Takođe, u toku je i procedura imenovanja troje novih članova Upravnog odbora.

Kineski spomenici na srpskim grobljima
Drugi pišu
- Politika
Srpski nadgrobni spomenici, po svemu sudeći, potisnuli su kineske sa našeg tržišta. Naime, spomenici iz Kine koji su počeli da se uvoze u Srbiju pre dve godine, i neko vreme su bili posebno traženi, sada se sve manje naručuju. Razlozi za "vraćanje" na domaće proizvode pre svega su navike naših ljudi – da ne štede kada je u pitanju nadgrobni spomenik i pažljivo ga biraju i kupuju, saglasni su sagovornici "Politike". Spomenik koji stiže iz Kine naručuje se preko kataloga, dovozi u Srbiju posebnim kontejnerima, pa mušterija ne može mnogo da bira ili pravi izmene. Većina naručilaca kod nas, opet, želi sama da odluči o veličini spomenika, obliku i izgledu, što kod kineskih nije moguće. Zaposleni u kamenorezačkoj radnji "Aranđelovac granit" objašnjavaju da ih mušterije nisu mnogo uzimale zato što su spomenici iz Kine manjih dimenzija, a naši ljudi traže veće, pa su slabo prodavani u seoskim sredinama, a nešto bolje u gradovima. Ono što je pre otprilike tri godine privuklo veći broj kupaca kineskih spomenika bila je povoljna cena, a kamenoresci ističu da su uvoznicima naruku išle i niske carine. Gordan Krstić, iz kamenorezačke radnje "Granit plus" u Kraljevu, kaže da je gotov spomenik koštao oko 350 evra, koliko ovdašnji majstori treba da izdvoje samo za materijal. – Pre nego što je prodaja kineskih spomenika počela, po nekim kamenorezačkim radnjama išli su ljudi koji su slikali naše spomenike i tako napravili katalog najtipičnijih. Jer, kako bi inače Kinezi znali šta se ovde prodaje i kako izgleda pravoslavni krst, na primer. U to vreme tržište je bilo preplavljeno kineskim crnim granitom, a južnoafrički, na primer, nigde nije mogao da se nađe. Onda je počela cela ta priča sa gotovim spomenicima iz Kine – kaže Krstić. On navodi da se u njegovoj radnji nikada nisu prodavali takvi spomenici, ali da je znao za nekoliko uvoznika iz Kraljeva i Aranđelovca koji su spomenike prodavali nakupcima, a ovi dalje mušterijama. Na gotov spomenik trebalo je još samo uklesati slova, staviti slike i montirati ga, a, kako objašnjava Krstić, to mogu da urade dva čoveka. – To je otvorilo prostor da i oni koji se inače ne bave kamenorezačkim zanatom uđu u posao. Za otvaranje radnje nije potrebno nikakvo majstorsko pismo, a i za one koji rade "na crno" kazne su minimalne – kaže Krstić. Kvalitet kamena od kojeg je izrađen kineski spomenik je dobar, ali, po rečima našeg sagovornika, obrada je bila loša. Dešavalo se da nadgrobna ploča vremenom pobeli ili promeni boju, jer nije polirana nego lakirana, pa se gornji sloj brzo skine. Da kamen nije dobro obrađen slaže se i kamenorezac iz okoline Novog Sada Mirko Trifunović. – Dešavalo se da prodaju kao prvu klasu nešto što je deseta klasa, kao i da nude materijal pod pod nazivom poznatih granita iz Španije ili Italije, a da je on iz Kine. Povoljna cena takođe je bila marketinški trik, jer dok mušterija plati montiranje, uklesavanje slova i postavljanje slika, spomenik će ga koštati gotovo isto kao da ga je naručio kod nas – rekao je Trifunović. Iako se novosadsko tržište uglavnom opredeljivalo za spomenike koji se izrađuju od kamena uvezenog iz Afrike, Brazila, Indije, po rečima Trifunovića, i oni su osetili porast interesovanja za gotove spomenike iz Kine, pa su izgubili oko 15 do 20 odsto mušterija zbog toga. Kragujevački kamenorezac Ljubodrag Lekić objašnjava da su on i njegove kolege morali da snize cene spomenika pred udarom konkurencije iz Kine. – Šalim se sa kolegama da, ako još malo budemo skinuli cene, uskoro ćemo mi izvoziti u Kinu. Naša prosečna zarada je od 50 do 100 evra po spomeniku manje ili srednje veličine, a mesečno ih radimo do 10 komada. Iako ovde nije bilo uvoznika, znam da je bilo preprodavaca, ali sam čuo da im je poslednja isporuka bila lošeg kvaliteta, pa i oni polako odustaju od te varijante – kaže Lekić. Svojevremeno, kineski spomenici preplavili su tržište Poljske i Ukrajine i uništili domaću proizvodnju, ali izgleda da, za razliku od nekih drugih proizvoda, naši kupci ne žele da se pouzdaju u sliku iz kataloga kada je u pitanju nadgrobni spomenik. To se kupuje jednom i treba da traje, pa ljudi znajući to ne štede pare i spremni su da daju više, ako je kvalitet bolji. Mušterije nam čak skreću pažnju da ne žele spomenik iz Kine, iako ih mi nikada nismo ni prodavali – ističe Nebojša Lekić, iz kragujevačke kamenorezačke radnje "Mermer".

Zdravstvo Srbije

JGSP - Novi Sad
Informacije o gradskom, prigradskom, međumesnom, međurepubličkom i međunarodnom redu vožnje...

Dunavski biro

Privredna komora Vojvodine

Posetite:
www.prezimenik.co.yu,
gde ćete naći informacije o knjizi o našim prezimenima, kao i o drugim izdanjima izdavačke kuće AURORA, ali i o kravatama, haljinama, venčanicama, ešarpama, kostimima i ostalom STUDIJA ARSIĆ.

Posetite prezentaciju crve Belegiš:
www.crkva-belegis.info.ms

Posetite prezentaciju:
www.misheluk.org.yu

Novi sadržaji:

	Želeli biste da se nađete u Privrednom indeksu Vojvodine, a nemate sajt. IMAMO REŠENJE ZA VAS! Pogledajte...

Stari recepti:
Predstavljamo Vam deo iz
"Sveske za kolače"...

Preporučujemo Vam
da pogledate: