ŠIROM VOJVODINE PROTESTI ZBOG ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

  Dedovinu čekaju na barikadi

  Blokada upozorenja. - Hitno zaustaviti prodaju oduzete imovine. - Traže prijem kod premijera Zorana Đinđića.

  TEMERIN

  Nezadovoljni što zakon o denacionalizaciji još nije usvojen i zabrinuti da bi i njihova imovina mogla biti prodata strancima tokom privatizacije, stotinak članova temerinske Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava traktorima i automobilima blokiralo je juče od 8 do 11 časova magistralni put Temerin - Novi Sad.
  -Ovo je samo blokada upozorenja, koja je organizovana samo danas, a ukoliko Vlada hitno ne usvoji uredbu o zaustavljanju prodaje nacionalizovane imovine i do juna ne usvoji zakon o denacionalizaciji, protesti će biti nastavljeni - rekla je predsednica temerinske Lige Marija Deme. -Takođe, zahtevamo da našu delegaciju što pre primi predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić, kako bismo mu izneli svoje zahteve, a on nama objasnio šta Vlada namerava da učini. Pored Temerinaca, čijim je očevima i dedovima nakon Drugog svetskog rata oteta imovina, na barikadi na ulazu u Temerin bili su i predstavnici Lige iz Novog Sada, Bačke Palanke, Žablja i Bečeja.
  -Imovinu su mi pre pola veka uzeli za 24 sata, a da ima pravde, mogli bi mi je za jedan dan i vratiti - priča Vojin Miškov iz Bačke Palanke, koji čeka 150 jutara otetog zemljišta. - Ono što su nam komunisti uzeli, nova vlast treba da vrati u naturalnom obliku, a samo tamo gde to nije moguće, morala bi da isplati pravično novčano obeštećenje.
  Pavle Bohocki iz Temerina smatra da Vlada namerno odugovlači s usvajanjem zakona o denacionalizaciji i da mnogi ljudi gube strpljenje. Ljubomir Stanivuković se tek pre dva meseca vratio iz Amerike, gde je radio 40 godina, a danas je bio na barikadi, zahtevajući da mu država vrati 83 jutra oranica.
  -Sve je jasno i jednostavno, ali neko želi da denacionalizaciju učini i zamršenom i komplikovanom - kaže Stanivuković. - Nadam se da će nova vlast shvatiti da je privatna imovina svetinja i da će pravda uskoro biti zadovoljena.

  SRBOBRAN

  Upozorenje

  Oko stotinu pripadnika Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine iz Srbobrana danas je vozilima blokiralo put ka Subotici protestujući zbog neispunjenih obećanja vlasti da će donošenje zakona o denacionalizaciji biti njen prioritet. Tridesetak vozila i nekoliko traktora zaustavilo je saobraćaj u 8 časova a u 11 časova prepodne napustili su regionalni put.
  Predsednik srbobranskog odeljka Udruženja, Mladenko Kaćanski rekao je da je ovo protest upozorenja sa zahtevom da vlasti prime delegaciju Lige za zaštitu privatne svojine koja ih zastupa najkasnije do 15. maja. U protivnom, Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine kojih u celoj Srbiji ima 42, organizovaće u svim mestima totalnu blokadu puteva.

  MARTINCI

  Sremci ne odustaju

  Martinački seljaci juče su od 8 do 11 časova revnosno, uz upotrebu poljoprivredne mehanizacije, u centru sela blokirali regionalni put Sremska Mitrovica- Martinci-granični prelaz Sremska Rača.
  Ovo je već druga blokada upozorenja za samo desetak dana. Prema rečima Milenka Vučkovića poverenika Lige za povraćaj imovine i zaštitu privatne svojine za Martince, ovo je ujedno i poslednja blokada do nove faze borbe za povraćaj imovine. Vučković je pojasnio da je u Temerinu na nedavnom sastanku zemljoradnika iz raznih delova Srbije, koji smatraju da su njihove porodice oštećene u procesima arondacije i komasacije primenjenih tokom titoističkog režima po pitanju poljoprivrednog zemljišta i druge imovine, vlastima dat rok do 5. maja da njihove zahteve pretoče u zakonsku regulativu, kako bi mogli biti obeštećeni na zakonit način. U protivnom, od tog datuma kreću nove, veoma drastične blokade ne samo po Vojvodini, širom Srbije. Prema rečima Milenka Vučkovića u drugoj fazi biće blokirane sve važnije saobraćajnice, mostovi i granični prelazi.
  On je, takođe, poručio da meštani sela Martinci neće odustati od napora da izdejstvuju ispunjenje predizbornih obećanja sadašnje vlasti oko povraćaja poljoprivrednog zemljišta i s tim u vezi, još jednom javno u ime svih seljaka koji traže zemlju, zatražio sastanak sa premijerom Đinđićem. Akcija je protekla bez incidenata.

  STARI ŽEDNIK

  Opomena državi

  U organizaciji Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava danas je na putu kod Starog Žednika iz pravca Bačke Topole, Đurđina i Čantavira ka Subotici od 8 do 11 časova nekolicina bivših vlasnika nacionalizovane imovine traktorima i automobilima blokirala ovu magistralnu saobraćajnicu, kako je i najavljeno zbog nedonošenja zakona o denacionalizaciji.
  Po rečima predsednika subotičkog Udruženja građana za povrat nacionalizovane imovine Ruže Dulić, nije se očekivao velik odziv jer je cilj bio da se samo simbolično vlada opomene da bivši vlasnici neće odustati od svojih zahteva, među kojima je i hitno donošenje uredbe o zabrani prodaje oduzete imovine. Oni zahtevaju, prijem kod srpskog premijera dr Zorana Đinđića. A, ako se ne udovolji njihovim zahtevima, tražiće se smena nadležnih za donošenje ovog zakona i uredbe.
  Koliko se moglo saznati, saobraćajna policija će navodno podneti krivičnu prijavu protiv ovog udruženja zbog ometanja normalnog saobraćaja.

  U MINISTARSTVU PRAVDE OBEĆAVAJU

  Denacionalizacija do kraja godine

  Zakon o denacionalizaciji bi u proceduru trebalo da uđe na jesen.
  - Vrednost oduzete imovine oko tri milijarde maraka.
  - Povraćaj u naturi ili novčano obeštećenje.

  - Zakon o denacionalizaciji će se naći u proceduri na jesen, a do kraja godine će ga najverovatnije usvojiti i Skupština Srbije - kaže za "Dnevnik" sekretar u Republičkom ministarstvu pravde Bruno Vekarić.
  On naglašava da se vrednost imovine koju treba vratiti bivšim vlasnicima procenjuje na oko tri milijarde maraka, a novac je upravo i najveća prepreka za brzo i efikasno sprovođenje ovog zakona, jer Srbija toliko para nema.

  - Predlog zakona o denacionalizaciji trenutno pripremaju dve radne grupe, od kojih se jedna bavi opštom, a druga crkvenom imovinom - kaže Vekarić. - Do sad su napravljena i dva predloga zakona o denacionalizaciji koji se nikada nisu našli u skupštinskoj proceduri. Jedan je, još pre dolaska DOS-a na vlast, uradio dr Dragor Hiber (GSS), sadašnji predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, a drugi je, pre oko godinu dana, uradio tadašnji zamenik republičkog ministra pravosuđa Đurđe Ninković (DSS). Tim koji se bavi opštom denacionalizacijom najverovatnije će preuzeti pojedine odredbe i iz jednog i iz drugog predloga.
  Ne želeći da ulazi u detalje budućeg zakona o denacionalizaciji, Vekarić kaže da predviđa vraćanje oduzete imovine i u naturi, tamo gde je to moguće, ili pak kroz novčano obeštećenje. Biće predloženo da novčana nadoknada bude potpuna, i to po tržišnoj vrednosti nacionalizovane imovine na dan isplate. Imajući u vidu veliku vrednost nacionalizovane imovine i besparicu u republičkoj kasi, konačnu reč i o zakonu i o visini naknade daće Ministarstvo finansija, a njegov stav će biti poznat u maju. Radna grupa za opštu denacionalizaciju predlaže, između ostalog, da se formira direkcija za denacionalizaciju, koja bi se, nakon usvajanja zakona, bavila isključivo vraćanjem imovine bivšim vlasnicima.

  Vekarić smatra da denacionalizacija neće ugroziti privatizaciju, a rešavanje problema vlasništva stimulativno će uticati na strane investitore, jer je sigurnost vlasništva jedno od najznačajnijih pitanja za potencijalne ulagače.
  - Najveći problem u vezi sa zakonom o denacionalizaciji je novac - kaže Vekarić. - Slovenci su za ovu namenu potrošili dve milijarde maraka, s tim što na kraju ni to nije bilo dovoljno. Srbiji treba više, a imamo manje para, pa se rešenje nekako mora pronaći. Postoji više predloga kako doći do novca. Moguće su neke nove takse, izdavanje državnih obveznica, a dobro bi došle i donacije. Razmatraju se sve mogućnosti, ali se ne bi smelo dozvoliti dodatno zaduženje države jer dugova imamo previše.

  DR SLAVENKO GRGUREVIĆ:

  Zakon u junu - prodaju hitno zaustaviti

Žrtve komunističkog terora   Žrtve komunističkog terora takođe bi uskoro trebalo da budu rehabilitovane. Zakon o rehabilitaciji političkih prognanika, gde spadaju "kulaci", golootočani i oni koji su osuđeni zajedno s generalom Dražom Mihajlovićem, priprema se u Republičkom ministarstvu pravde i uskoro bi se mogao naći pred poslanicima republičkog parlamenta.

  Stotine hiljada građana ove zemlje pola veka čeka pravdu, ali država za to izgleda ne mari mnogo - ističe predsednik Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava dr Slavenko Grgurević. -U ime 300.000 članove Lige iz cele Srbije zahtevamo da Republička vlada odmah usvoji uredbu o zabrani prodaje nacionalizovane i na drugi način posle Drugog svetskog rata otete imovine. Ova uredba se već mesec dana nalazi u Vladi, ali nikako da bude i usvojena. Takođe, zahtevamo da se do kraja juna usvoji zakon o denacionalizaciji.
  Dr Grgurević kaže da u razgovoru delegacije Lige u petak s ministrom finansija Božidarom Đelićem ništa nije dogovoreno, a jedino što su bivši vlasnici shvatili je da je Đelić tek prošle nedelje saznao da je i on nadležan za zakon o denacionalizaciji i da "Ministarstvo finansija nema kapaciteta da brzo reši ovaj problem".
  Ljudi koji su opljačkani i pola veka ponižavani gube strpljenje i njihove reakcije više niko neće moći da kontroliše. Ukoliko država zahteve Lige i građana ne shvati ozbiljno, na jesen se lako može desiti da svako sam počne da vraća ono što mu je oteto.
  Grgurević naglašava da postoje ozbiljne naznake da se Republička vlada sprema da proda fabrike, kombinate i oranice koje su imale, i koje imaju, vlasnike, ali da će to protestima i blokadama puteva biti sprečeno.
  - Sve najznačajnije svetske pravne i finansijske institucije daju neskrivenu podršku zahtevima bivših vlasnika, a ako Vlada i to nastavi da ignoriše, to neće, pre svega, biti za nju dobro - rekao je Grgurević.