SPOMEN ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG

  Sava Šumanović

  Koncepcija izložbe SAVA ŠUMANOVIĆ – OD CRTEŽA KA SLICI, polazi od devet creža Save Šumanovića iz Dokumentarnog Fonda Spomen - zbirke Pavla Beljanskog, koji su poslužili kao skice i predložci za devet slika iz židskog perioda Šumanovićevog opusa, a datuju se u period između 1935. i 1942. godine.
  Izložbu će otvoriti književnica Svetlana Velmar Janković u četvrtak, 14. juna 2001. godine u 20 časova, a trajanje izložbe planirano je do 31. avgusta 2001. godine.

  Koncepcija izložbe i kataloga: kustos Milana Kvas.

PREDSEDNIK VOJVOĐANSKOG PARLAMENTA PRIMIO ITALIJANSKOG AMBASADORA

Široke mogućnosti saradnje

ČLAN PREDSEDNIŠTVA REFORMISTA VOJVODINE ĐORĐE SUBOTIĆ ZA "DNEVNIK"

Pogubni koncept centralizma

Novi Sad, 12. juna - Mi jesmo u DOS - u, samim tim i na vlasti, ali to ne znači da treba prihvatati sve što je u DOS - u. Posebno ne smemo prihvatiti one stavove koji se nastavljaju na miloševićevskoj matrici, odnosno na pogubnom konceptu centralizma, koji nas je i doveo u ovu situaciju - rekao je za “Dnevnik” član Predsedništva Reformista Vojvodine Đorđe Subotić, zamoljen da prokomentariše izjavu pomoćnika saveznog ministra za privredu i funkcionera ove stranke Petra Petrovića.
Da podsetimo, Petrović je izjavio da će, ukoliko se usvoji predloženi Zakon o privatizaciji, “Reformisti Vojvodine preispitati svoje dalje političke aktivnosti i delovanje u DOS - u”. Po njegovim rečima predlog zakona o privatizaciji je neustavan, socijalno nepravedan, ideološki prevaziđen i ekonomski poguban po razvoj autonomije Vojvodine.
Subotić je podsetio na amandman Skupštine APV, kojim se reguliše da pitanje privatizacije u Vojvodini rešava Pokrajinska skupština. On je dodao da, po njegovim informacijama, taj amandman neće biti usvojen u Republičkoj skupštini. Zato će, po njegovim rečima, novi zakon biti u sukobu sa republičkim Ustavom, pogotovo sa članovima 108 do 112, gde se kaže da teritorijalne automije imaju posebnu nadležnost.
- Ukoliko bi taj amandman prošao mi bismo podržali zakon, mada i dalje smatramo da on nije dobar ni za Republiku Srbiju, ali bismo mi onda u AP Vojvodini regulisali modalitete na način koji smatramo ispravnim - poručio je Subotić.
On je naglasio da neće biti istupanja iz vladajuće koalicije, ali da je moguće formiranje posebnih poslaničkih klubova “da bi se konkretnije definisali neki stavovi”.
- Šta ćemo dalje, odlučićemo zajedno sa LSV-om i još nekim strankama koje takođe smatraju da ovakav Zakon o privatizaciji nije pogodan za Vojvodinu, jer on pre svega podrazumeva prodaju, a ne dokapitalizaciju - istakao je Subotić. - Stav Reformista je da se ovo mora regulisati na nivou Vojvodine i da se ne sme prodavati fabrika kao BFC, koja ima prirodne resurse za duži period.

Formirati odbor za reforme

STRUČNI SKUP U IZVRŠNOM VEĆU VOJVODINE O ISKUSTVIMA DRUGIH ZEMALJA U TRANZICIJI

Jača konkurencija, bolja privatizacija

PRED JUNSKI UPISNI ROK U ŠKOLE I NA FAKULTETE U VOJVODINI

Proširenje prava manjina

Novi Sad,12. juna - I ove godine u prvim razredima srednjih škola u Vojvodini biće ukupno više mesta nego što ima svršenih osmaka-rekao je na današnjoj konferenciji za novinare pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu Zoltan Bunjik. - Međutim, kada se gleda jezik na kojem je organizovana nastava, više mesta ima samo za nastavu na srpskom na kojem je osmi razred završio 21.961 učenik, a konkurs je raspisan za 22.434 mesta. Na mađarskom je osnovnu školu završilo 2.468 đaka, a konkurs je raspisan za 2.388 mesta, na slovačkom su "malu maturu" položila 472 učenika, a u prvim razredima će na ovom jeziku nastava biti organizovana za 120, na rusinskom je osmaka 87, a mesta 30 i na rumunskom nastavnom jeziku osmi razred je završilo 177 đaka, a u srednjim školama raspisan je konkurs za popunu 60 mesta s nastavom na ovom jeziku.
Po rečima Zoltana Bunjika, ove disproporcije će se ublažiti ukoliko se na osnovu inicijativa iz Zrenjanina, Bečeja i Novog Sada koje je podržalo Izvršno veće Vojvodine, otvore u ovim sredinama nova odeljenja s nastavom na jezicima manjina.
Govoreći o pravu kandidata za četvorogodišnje srednje školovanje da polaže i kvalifikacioni i prijemni ispit na maternjem jeziku, Bunjik je rekao da nedoumicu zbog neprecizne formulacije u konkursu otklanja Zakon o srednjoj školi, čijim je članom 42 definisano da kandidat ima pravo da polaže na jeziku na kojem je završio osnovnu školu, te da će se u školama primenjivati Zakon.
Mada nije još sve precizno definisano, sva je prilika da će ove godine i na fakultetima u Vojvodini budući akademci moći da polažu prijemne ispite na jeziku na kom su završili srednju školu. Po rečima Bunjika, fakultete na ovo obavezuje odluka Pokrajinske skupštine koja je na snazi od 1. aprila. Istina neke visokoškolske ustanove tražile su i dobile izuzeće jer nemaju kadrovske mogućnosti, ali je nekima zahtev i odbijen.
- Iako mogućnost polaganja na jeziku nacionalne manjine nije najavljena u konkursu, učenicima koji u prijavi navedu da žele da polažu na svom maternjem jeziku trebalo bi izaći u susret-rekao je Bunjik i dodao da je prevodilačka služba Izvršnog veća prevela zbirke pitanja za polaganje za nekoliko fakulteta.

Nova odeljenja na slovačkom i mađarskom?