MAPE

      Tri velike reke, Dunav, Sava i Tisa, cine sa svojim pritokama i kanalima citavu recnu mrezu. Sve reke imaju maji pad, spor i krivudav tok, veliku akumulativnu moc i sklonost ka stvaranju okuka i mrtvaja.
      Dunav protice kroz Vojvodinu duzinom od 370 km. Sirina korita mu je od 380 do 2.000 metara, a dubina od 5 do 23 metara. U sirim delovima ima dosta rukavaca i prostranih niskih ada. Najvisi vodostaj je u maju i junu, kada se tope alpski snegovi i padaju prve letnje kise, a najnizi u jesen i zimu. Visoka voda na Dunavu utice i na vodostaj na pritokama. Ako je i na pritokama u isto vreme visoka voda, dolazi do poplava. S leve strane u Dunav se, pored Tise ulivaju Tamis, Karas i Nera, a s desne Sava.

      Tisa protice kroz Vojvodinu duzinom od 167 km. Ranije je mnogo krivudala i s obe strane stvarala mrtvaje. Vestackim putem skracena je za trecinu, ali je zadrzala mali pad i tezinu ka stvaranju meandara. Visoki vodostaj je u aprilu, kada se krave karpatski snegovi, a najniza obicno u oktobru. Pri visokom vodostaju Tisa utice na nivo vode u Dunavu. Vece pritoke Tise s leve strane su zlatica i Begej, a s desne Veliki kanal.
 Sava kroz Vojvodinu protice duzinom od 210 km. Najvisi vodostaj je u aprilu i maju, a najnizi u avgustu i septembru. U Sremu se u Savu uliva reka Bosut.
      Sedam Banatskih reka dolazi iz Rumunije. zlatica koa podivljala recica razvija svoj tok u starom koritu Morisa, iz kojeg povremeno prima suvisnu vodu. Begej povezuje dva najveca grada u rumunskom i jugoslovenskom delu Banatu - Temisvar i zrenjanin. Paralelno s Begejom je Begejski kanal. Tok podivljale recice Tamis, koja se kod Panceva u nekolko krakova uliva u Dunav, skracen je presecanjem mnogobrojnih meandera. I recica Karas je podivljala, ali nije regulisana. Nera u duzini od 27 km cini granicu izmedju Jugoslavije i Rumunije.

Reke su bogate ribom

Obedska bara

      Ovaj veliki posao trajao je skoro pedeset godina, ali nije zavrsen. Posle II svetskog rata pristupilo se izgradnji hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, ne samo da bi se odvodila suvisna voda s velikih povrsina u Backoj i Banatu vec i da bi se stvorili uslovi za navodnjavanje i plovidbu.
      Iako su mnoge bare i jezera isuseni, Vojvodina je jos uvek bogata ovim vodama. Najvece jezero je Palic kod Subotice (oko 5 kvadratnih kilometara). Otpadne vode su ovo jezero toliko bile zagadile da su ribe uginule, a kupanje u njemu predstavljalo je opasnost po zdravlje. Tada je sva voda ispustena, a jezero ocisceno i sanirano. Ovaj ekoloski poduhvat zavrsen je 1977. godine. Palic je danas ponovo znacajan turisticko-rekreacioni i banjski centar. Ludosko jezero, Belo blato i Obedska bara su rezervati pticjeg sveta. Niz jezera nastao je kod Bele Crkve na mestima gde se kopao sljunak.

      Posto je Vojvodina pokrivena lesom, najrasprostranjeniji tipovi zemljista su cernozemni i livadske crnice, a u vlaznim predelima ritske crnice i slatine. Cernozemni, koji zahvataju 60% obradivog zemljista, odlikuju se velikom plodnoscu, a na njima, kao i na vivadskim crnicama, najvece povrsine koriste se za psenicu, kukuruz, secernu repu, suncokret, soju i drugo industrijsko, kao i krmno bilje.
      Na padinama Fruske gore i Vrsackih planina nalaze se listopadne sume, u kojima preovladjuju hrast, lipa, grab i drugo drvece. Na nizim planinskom stranama sume su pretezno iskrcene i tu su pasnjaci, vinogradi i vocnjaci. Na aluvijalnim zemljistima nalaze se vrbove i topolove sume, kao i livade. Na meliorisanim terenima gaje se biljke koje zahtevaju vise vlage, kao sto su secerna repa, suncokret, kukuruz, povrce. Na slatinama, koje su najmanje plodne, prostiru se pasnjaci, a na nekim mestima stvoreni su ribnjaci.
      Plodno zemljiste, obilje vode i umerena klima privlacili su odvajkada ljude u vojvodjansku ravnicu. Mnogi narodi ostavili su ovde tragove, a njihovi medjusobni sukobi, uzajamna prozimanja i uticaji davali su pecat pojedinim istorijskim razdobljima.