MAPE

     U Vojvodini su leta topla i zime hladne, a prolece i jesen traju kratko. Letnje temperature su u proseku izmedju 21 i 23 stepena celzijusa, a zime u proseku oko minus 2. Ekstremne temperature, medjutim, mogu biti vrlo velike, razlike izmedju najvisih i najnizih temperatura nekad su i 70 i vise stepeni.
     U Vojvodini duvaju uglavnom cetiri vetra. Najsnazniji vetar su "kosava" koja nastaje usled vazdusnih strujanja iz juznih delova Rusije prema Sredozemnom moru, dolazi dolinom Dunava i prolazi kroz Djerdapsku klisuru. To je hladan i jak vetar koji moze da nanese velike stete, da isusi zemljiste i da otkrije i nosi zivi pesak u pescare u Banatu. "Severac" je hladan vetar koji zimi ostro brise ravnicom, "juzni" je topli vetar, dok je "zapadni" najcesci i donosi kisu ili sneg.

     Vojvodina ima relativno male kolicine padavina. Najvise ih je na Fruskoj gori (vise od 750 mm u proseku) i na Vrsackim planinama, zatim u zapadnoj Backoj (650 do 750 mm). Prosecno godisnje belezi se od 550 do 650 mm vodenog taloga. Najmanje kise ima u severnoj Backoj i istocnom Banatu. U toku godine ima prosecno 18 dana kada pada sneg, ali se on odrzava na zemlji samo pri stalnom mrazu. Ima godina kada dosta snega napada. Leti je moguc grad koji nanosi velike stete poljoprivredi. Vojvodina ima umereno kontinentalnu klimu: njen istocni deo vise se priblizava kontinentalnim, a zapadni morskim uticajima.

     Vojvodina je izrazito ravnicarski kraj nastao posle oticanja Panonskog mora (zahvata jugoistocni deo prostrane Panonske nizije), ali njen pejzaz nije monoton. Jednolicnost ravnice razbijaju reke, kanali, pescare, lesne zaravni, razliciti usevi i druga vegetacija, gusto rasporedjena usorena naselja, a dve planine, cije visine jedva prelaze gornju granicu bregova, daju poseban izgled jugoistocnom Banatu (Vrsacke planine) i severnom delu Srema (Fruska gora). Guduricki vrh (641 m) najvisi je vrh na Vrsackim planinama, a Crveni cot (539 m) na Fruskoj gori.

 Detalj sa Fruske gore

     Vojvodjanska ravnica spusta se u vidu stepenastih povrsina do reka. Tokom milenijuma vetar je nanosio prasinu i tako je veliki deo Vojvodine prekriven debelim lesnim naslagama. Na mnogim mestima izdvajaju se u ravnicarskom pejzazu lesne zaravni, od kojih su vece Titelski breg i Telecka u Backoj i one oko Banatskog peska i Fruske gore.
     Peskom, koji i sada nose vetrovi, prekrivene su pescare. Banatski pesak (Deliblatska pescara) u juznom Banatu zahvata povrsinu od oko 300 kvadratnih kilometara, dok je Suboticka pescara manja, a pruza se severno od Subotice i prema istoku do Tise. Lesne terase nize su od zaravni. One cine stepenicu koja opkoljava zaravni, a nastale su nanosima vetrova ili naplavinom reka. Aluvijalne ravni, poznatije kao ritovi, u kojima su reke usekle svoja siroka i plitka korita, nize su desetak metara od lesnih terasa - njihova nadmorska visina je od 66 do 85 metara.