Na sred šora svetiljke sijaju,
tu te, lolo, poljupci čekaju

U mog dike drombuljasta usta,
kad poljubi, komšije probudi!

Jao moje crne obrvice,
podigle bi cara sa stolice

Oči moje, dva mala bećara,
premamiše lolu do oltara.

Lolo moja, sija mesec žuti,
dođi meni, nek' se nana ljuti

Moj dragane u dalekom svetu
ja ti venem u najlepšem cvetu

Ora, ora, neću za paora
već za batu koji prima platu!

Kad me lola metio u granje
videla sam bestežinsko stanje.

Zagrli me opet, moja lolo
oko struka, otpala ti ruka.

Pevaj, lolo, tvoga li ti sveca,
nek se čuje gore do meseca!

Ajmo, druge, nema nam momaka,
moj bi doš'o, - nema opanaka.

Posadiću zelen bor do bora,
od mog šora do lolina dvora.

Oj, jedinci, vi ste trula slama,
moje srce negine za vama.

Niko lepše u selu ne živi,
ko nas dvoje: ja i zlato moje.

Ne vole se lepo, ni bogato,
već se vole zlato umiljato.

Kratka suknja, tesno mi jeleče,
što ne dođeš, diko, svako veče?.

Misliš lolo, da za tobom venem -
kad te vidim, onda te spomenem.

Mani lolo, ak' ne dođeš često,
drugi će ti zauzeti mesto.

Ja volijem svog paora lolu,
nego onog što svršava školu.

Otkako sam, valjan bio nisam;
i umreću, popravit' se neću!

Okom migni, obrvicom ma'ni -
to su naši potajni divani

Ženiću se i ja ove zime -
nek' se majka ima svađat s kime!

Ženiću se onom koja puši -
nek' mi meso na tavanu suši.

Mala moja progutala žvaku,
pa joj nešto raste u stomaku.

Kolovođo, ded kolo povedi,
koji nezna nek' u tebe gledi.

Volesmo se ja i moja Jana
od kupusa pa do patlidžana.

Moram piti, moja majko stara;
svake noći sanjam konobara.

Zreo orah sa drveta pade,
mojoj diki drugi prsten dade.

Na mog babu jurišale žene,
a na mene curice poštene.

Bolestan sam i nema mi leka.
Ajde curo, budi apoteka!

Mala moja, o moj cvete plavi,
ja zbog tebe škole zaboravi'.

Bećar nisam, a bećar mi kažu,
ja ću biti. pa nek lažu.

Suknja tesna, a curica besna,
ne da pusta da joj ljubim usta.

Mene ćaća oženi nejačka;
cura jača - neda pokrivača.

Peva peto na dudu jalovcu,
dopala se devojka udovcu.

Imam šupu i na šupi rupa,
komšinicu gledam kad se kupa.

Mala moja, pravi prozor veći -
nažulj'o sam leđa ulazeći!

Šalili se prijatelj i prija,
pa u šali noge pomešali.

Kaži kume, otkud tebi pare -
k'o da vadiš iz Obedske bare.

Neću više nositi kačketa;
cure ljubim pa mi kačket smeta!

Garo, garo, ne volim te više,
imam volju da promenim boju.

Nije gazda ko ima volova
već je gazda ko ima sinova.

Nije gazda koji konje keri
već je gazda koji ima kćeri.

Aoj ruko, dulja od rukava,
bi l' sve znala kog si milovala.

Sremski konji, sremački amovi,
bačkunjice, vrata mi otvori!

Aoj Bačko, ala bi' te pljačko!
Tebe krao, pa Banatu dao!

Ej Sremice, eto tvoje sreće:
'oćeš onog koji tebe neće.

Prođe veče, već se zora budi,
oj Bačkuljo, tebe Sremac ljubi.

Volem kuma, a volem i kumu,
kuma nosi gaćice na gumu.

Nije mene ranila granata
već curina od sobice vrata.

Mala moja nosi suknju maksi,
na kolena napisala: taksi!

Kiša pada, pa u prozor zvrca,
mala Anka 'oće da se sanka.

Što sam sinoć jednu uz tarabu
bosom nogom nagazio žabu.

Ala volem gibanicu s makom,
još volijem da prkosim svakom!

Ala volem dobre tamburaše,
stare pesme i mlađane snaše.

Šorom sredom, svima mater redom,
grdim žene koje mrze mene.

Teško ćurki kad nema ćurana
i nevesti kad ostane sama.

Meni mala u podrumu dala,
dala mi je da popijem rakije.

Al' sam sinoć jednu uz banderu
desnom nogom udario keru.