|
vojvodina.com
arhiva
|
U DANU 28. ZOBNATICKIH KONJICKIH IGARA
LJudima konji i život znace
Na ulazu u posed Zobnatice, s razlogom, ceka vas spomenik - statua konja Jadrana 11 kao simbol prošlosti i znak nade i verujuceg u vreme koje dolazi, i u kojem ce atovi, i to oni trkacki, jezditi Panonijom. U minula dva dana u Zobnatici, kraj Backe Topole, održane su 28. medunarodne konjicke igre. Nadmetali su se takmicari iz nekoliko zemalja srednje Evrope, više od 250 grla - preskakale su prepone i trkali su se galoperi i kasaci.
LJudima, kojima konji i život znace, bilo je i zabavno i sportski neizvesno. Više od 12.000 posetilaca okupilo se na hipodromu, pratili su nadmetanja atova, uživali u drevnim panonskim obicajima i radovali se pobedama svojih ljubimaca. Dabome, deca su iskala od roditelja sladoled i kabezu, stariji su se družili uz pivkana i meze, dok su dame u prigodnoj odeždi šetkale izmedu dve trke. Pokazivale se i želele da budu videni. Bio je to sjajan dan kako vredni organizatori nazvaše: “Dan za pamcenje”.
Juce je bila nedelja, posle crkve znalo se, išlo se na hipodrom. Zabava, ali i obaveza za stanovnike Backe Topole, kao i velikog broja vojvodanskih mesta. Svi putevi vodili su na Zobnaticu. I konji su bili slobodni, mislim na one radine, nije bilo njive ni oranja. Soja i šecerna repa mogu da sacekaju i današnji dan, jer konjicke trke su, za naš svet, i više od takmicenja. Osobito kada se vec decenijama trke održavaju u okviru Zobnatickih igara.
Bilo je tu i uživanja van staze: ukrasne zaprege i vožnja zaprega bila je razlog da se laloši iz Beceja, Crepaje, Stapara, Backe Topole i još nekih varoši razbaškare u fijakerima. Birani su oni najlepši i oni najspremniji! Videli smo i madarske cikoše, majstore sedla pristiglih iz panonskih pustara. Nadmetali su se u posebnom programu i policijski psi. Bože, kakav je to sjajan odnos coveka i psa. Slušali su se kao u prici. Hvatali “lopove”, “dilere droge” i “one koji remete mir državne mede”. Lepotice su posebna prica. Valjda sve što su mame juce nalickale iz Backe Topole pa ukrug pedesetak kilometara sjatilo se uz Zobnaticki hipodrom. Smeh, lica bez šminke, ali panonski smirene, prelepe, parale su i varale oci konjara i brojnih posetilaca takozvanog jaceg pola.
Tako je bilo oko staze, a na dve uredene piste - šljakastoj i travnatoj - nadmetali su se najbolja grla ove zemlje i - još ona pristigla iz Madarske, Slovenije, Slovacke, Hrvatske i Austrije.
Novosadanin Veljko Mažic je imao svoj dan za pamcenje. U jednoprežnoj kasackoj trci za trofej “Grada Backe Topole” bio je uspešniji za treptaj oka od legendarnog vozaca sulki i pevaca panonskih pesama bez konkurencije Zvonka Bogdana. Grlo „Petar Pan” u sulkama Veljka Mažica pobedilo je za tren “Vinsenta”, kojeg je terao Zvonko Bogdan. Citavih 2.290 metara vodio je Zvonko ili, bolje receno, “Vinsent”, a onda je Veljko, vrli naslednik Pere Mažica, podviknuo i “Petar Pan” je uleteo u cilj za nepun sekund brže.
Cudo se ponovilo i u trci grla od tri godine i stariji. „Pis Fors Pro” u sulkama Veljka Mažica, a iz štale Hiko sa Palica, inace vlasnice šarmantne Judite Cakanj, leteo je kao i malo pre. „Kevin As”, kojeg je vozio Branko Mukic, vodio je i vodio, valjda 2.200 metara, a onda je maestro Veljko opet podviknuo - i “Pis Fors Pro” je prvi prošišao cilj. Opet je Mažic bio uspešniji od rivala za manje od sekunde. NJegov je to bio dan, a grlo “Petar Pan”, posle trijumfa na dužijanci u Subotici, na Memorijalu “Dr Petrovic” u Adi i juce u Zobnatici, na korak je da bude proglašeno za „konja godine”. Vredan je to trofej u ovom svetu konjickog sporta.
U takmicarskom programu s posebnom pažnjom najavljivana je i trka galopera za “Kup Zobnatice”, favorizovani “Karamazov” iz štale “Dragicevic” nije bio najbolji. Nadmašio ga je “Sedar Princ” iz iste ergele, pa je vlasniku, gospodinu Dragicevicu, bilo možda i svejedno, ali nije jahacima, jer Dušan Filipovic se stvarno radovao, a njegov kolega u sedlu Đorde Perovic je maltene - zaplakao!
Sve je to konjicki i ljudski hepening bio, a na Zobnatici, kraj Backe Topole u Vojvodini i - širokoj i plodnoj Panoniji.
Dan za pamcenje. Sve do narednog septembra iduce godine. Na 29. Zobnatickim konjickim igrama. Sa medunarodnim predznakom.
E, ovo nije zabava vec sport
Na 28. zobnatickim konjickim igrama održana su takmicenja u preskakanju prepona, šest kasackih trka, tri glaopske i nadmetanje dvoprega.
Rezultati: Medunarodna utakmica u preskakanju prepona - finale: 1. Netko Petkov (grlo Nobli) - Bugarska, 2. Zoran Jovanovic (Bavarija) - KK “Favorit” Beograd, 3. Georgina Angelova (Heran) - Bugarska. Jednoprežna kasacka trka za sva grla po tri godine i starija: 1. Finela (vozac Merkovic) - Tavankut, 2. Ourasi HD (Horvat) - Senta, 3. Dablin SP (Ž. Pivnicki) - Srbobran. Jednoprežna kasacka trka za sva grla od tri godine i starija: 1. Panda (Đurdev) - Subotica, 2. Mir (Kneževic) - Backa Topola, 3. Canid (Roža L) - Senta. Medunarodna galopska trka “Jadran 2 - grupa 3”: 1. Plamen (M. Jovanovic) - PD Zobnatica, 2. Gobernator (Pele Mihalj) - PD Zobnatica, 3. Zvrcka (Ž. Ilic) - Šabac. Jednoprežna kasacka trka za sva grla od tri godine i starija koja su zaradile do 2.500 evra ove godine: 1. Kudar (I. Oracic) - Bikovo, 2. Lavrov (M. Lišic) - Orom, 3. Dajmon (Bela Sabo) - Subotica. Jednoprežna kasacka trka za trofej grada Backe Topole: 1. Petar Pan (Veljko Mažic) - Štala “Hiko” Palic, 2. Vinsent O (Zvonko Bogdan) - Štala Nina, Subotica, 3. Zelora (D. Katona) - Štala Berenji, Palic. Medunarodna galopska trka Kup Zobnatice: 1. Sedar Princ (D. Filipovic) - Štala Dragicevic, Beograd, 2. Karamazov (Đ. Perovic) - Štala Dragicevic, Beograd, 3. Riyvej (B. Vasic) - Štala Makler GR Beograd. Medunarodna jednoprežna kasacka trka - brza: 1. Pis Fors Pro (V. Mažic) - Štala Hipo, Palic, 2. Kevin As (B. Mukic) - Štala Sport Lajn, Beograd, 3. Timber Cans (V. Bjelogrlic) - Štala Bjelogrlic, Beograd. Medunarodna galopska trka “Zobnaticka milja”: 1. Faržad (D. Filipovic) - Štala Dragicevic, Beograd, 2. Bavarija (B. Vasic) - Štala Perovic, Beograd, 3. Maj Blek (M. Jovanovic) - PD Zobnatica.
Organizator je obezbedio izuzetno vredne nagrade koje su se kretale u rasponu od 20 do 150.000 dinara.
|
|
|
|
U NAJVECEM SVETSKOM PILCIKAŠKOM DERBIJU NADALJCANI BOLJI OD TURINACA
Zavrnucu ti bicikl oko lopare
Ako je suditi po najavi velikog meca u “pilcikanju”, izmedu igraca Turije i Nadalja - “Pa ko preživi” - sva je sreca što “mrtvih”, bar pre i tokom meca, nije bilo, te ce se poslednje pilcikanje, odigrano u petak, s guštom pamtiti i prepricavati do sledece godine. Naime, dogodine ce se ponoviti sve što su organizatori osmislili i sproveli u delo pre tri dana, tokom turinske “Veceri na šoru”.
- Ideja je da se tokom manifestacije radi ono što su ljudi radili u prošlosti - objašnjava smisao održavanja “Vece na šoru” organizator Svetozar Srdanov. Tako ljudi izadu na jednu od ulica, ogradenu, da kola ne ometaju imitiranje prošlosti: seoske divane, tamburaše, kuvanje paprikaša, klopanje, pevanje i - pilcikanje. Upravo poslednje pomenuto je i najatraktivnije.
Igra je, samo naizgled, vrlo jednostavna: svaki tim sastoji se od najmanje dva igraca. Kredom se obeleži krug precnika do dva metra. Igraci jednog tima, naizmenicno stanu u krug i drvenom palicom, takozvanom “loparom”, udaraju manji prut zašiljen s obe strane, takozvani “pilcik”. Igraci suprotnog tima udaljeni su od nacrtanog kruga i pokušavaju da uhvate udaren pilcik dok još nije pao na zemlju. Ukoliko uspeju, u krugu se menjaju saigraci. Ukoliko pilcik padne, s mesta na kom se zaustavio protivnici bacaju prut prema krugu, da bi ga ubacili unutra. Ako uspeju, saigraci u krugu se smenjuju. Ako ne, onda igrac koji je prvi udario pilcik, dode do njega i udari ga palicom po zašiljenom kraju. Poenta je da prut odskoci od zemlje kako bi ga igrac ponovo udario. Svaki igrac ima pravo tri puta da proba. Ukoliko omaši, u krug ulazi njegov saigrac. Ako mu pode za rukom da ponovo udari pilcik, onda se broje koraci od mesta gde je prut drugi put pao. Potom drugi igrac istog tima ponovi sve to i s istim pravilima. Kada se igraci po jednom izmenjaju, u krug ulazi drugi tim. Pobednik je ona ekipa koja prva osvoji 101 korak.
Old-tajmeri, tamburaši i gulaši
Tokom “Veceri na šoru” pristiglo je i 15-ak old-tajmera, med kojima je jedan stigao cak iz Kragujevca. Turinci su se u prepodnevnim satima upoznavali sa starim autombilima, koje su vlasnici provozali po selu. Na ulici su se kuvali paprikaši, a žiri je kasnije proglasio i pobednika: Zemljoradnicku zadrugu “Turija”. Sve vreme svirali su tamburaši, a kada je pao mrak jelo se napred navedeno i zalivalo pivom, rakijom, špricerima...
|
Da bi se shvatila važnost meca, nije dovoljno samo otici i pogledati. Jer, “igraci Nadalja su mnogo bolji, imaju jace udarce, uvek uhvate pilcik...”, kažu Nadaljcani. Ipak, “igraci Turije su neprevazideni u pilcikanju, imaju smelost kakva se retko vida, taktiku koja garantuje pobedu...”, uveravaju Turinci. Ne treba zaboraviti ni da “Turinci pojma nemaju s pilcikanjem, nikada nas nisu pobedili, a kakve igrace imaju - ni nece...”, tvrde Nadaljcani. Ali, “Nadaljcani, misle da znaju da igraju pilcik, a zapravo ih zovemo samo kako bi im se smejali...”, objašnjavaju Turinci.
E, kada se sve to spozna, onda mec mora da ispadne derbi. Ovo, poslednje pilcikanje, ispalo je dobro za Nadaljcane, ali ce predsednik Saveza Srbije i Crne Gore u pilcikanju dobiti zahtev za ponavljanje meca od Saveza pilcikanja Turije. Provaljeno je, naime, da je sutkinja, koja je beležila “korake”, zapravo kuma iz Nadalja. A to tako ne može, jer sudija ne sme da bude pristrasan. “A bio je”, vicu Turinci...
Kako bilo, Nadalj je dobio mec sa 101 prema 60 koraka. Utakmica puna uzbudenja, tokom koje su saigraci jedni drugima govorili nešto poput: “Ja imam sto braca, al’ ti si mi najbolji.” Prvo su poveli puleni Turije, ali su ih komšije iz Nadalja ubrzo stigle. Nekoliko rezantnih udaraca dovelo je Nadaljcane u vodstvo, koje je izgledalo kao nedostižno. Ipak, sabraše se turinski pilcikari, pa su stigli protivnike. Vec i onako zagrejanu atmosferu medu publikom dodatno je podgrejao jedan od igraca reprezentacije Turije, poslavši pilcik preko obližnje kuce u dvorište. Jedva nadoše prut, a prednost gostiju smanjila se na nekoliko koraka. A onda je stvar, to jest loparu, u svoje ruke uzeo Lesa Jockov, pilcikar iz Nadalja. E, tu je igri došao kraj, pa je zabeležena jedna od ubedljivijih pobeda Nadalja nad Turijom: granica „101” predena je za citavih 25 koraka. No, kako pravila nalažu - a s njima se, opet, nisu složili mnogi iz Nadalja - konacni rezultat zabeležen je kao 101 prema 60, a ne 126 prema 60 koraka.
No, igra je jedno a “tribina” drugo. Tako su gledaoci tvrdili, iako izveštac nije video, da je pilcik jednom pogodio i gugutku u letu. Neko rece da je nosila pismo u Nadalj. Tokom meca nijedan pendžer nije stradao, ali je bilo na najboljem putu da se tako nešto desi. Neki su vikali da se „dadne kapa” igracima, jer niko pilcik nije mogao da ukeca. Rivali su otpuživali jedni druge da namerno bacaju pilcik u travu, jer je iz nje mnogo teže udariti prut kako bi se vinuo u vazduh. A, vec pomenutu sutkinju, uhvatili su nekoliko puta da osvojene korake Turinaca pripisuje Nadaljcanima. Kuma se pravdala da je to slucajno, te da je, s obzirom da se rezulat beležio kredom na asflatu, neko cifre smišljeno brisao nogom. Pripadnika policije nije bilo na mecu, ali je bilo psovki. Doduše, više iz nužde nego iz besa. Navijaci su pretili da ce jedni drugima bicikle oko vrata da zavrnu. Ipak, do svojevrsnog rekorda za Ginisovu knjigu nije došlo. Nemalo puta se culo: “Evo tuce!”, ali su igraci, na kraju, cestitali jedni drugima. Jockov je potom izjavio da je bio veoma uzbuden, jer je “tude selo u pitanju”, a Miroslav Meduric, igrac iz Turije, poklonio je svojim rivalima loparu sa posvetom. “Domaci” iz fer-pleja za sve brane i nebrane kandidate na svim izborima, svih nivoa.
|
|
vrh strane
|
|