PRVA ČETIRI VEKA KNJIŽARSKE DINASTIJE IVKOVIĆ

Doktor za obolele knjige

U Matici srpskoj danas se otvara velika izložba porodičnih biblija. Skupocene, ilustrovane, u posebnom povezu, džepne ili velike, nove ili stare i izlizane, sa patinom dugih porodičnih istorija, sve će se naći pred očima znatiželjnika. Ali, samo će vlasnici najlepše biti nagrađeni “Svetim pismom” u posebnom kožnom povezu, izrađenom u novosadskom ateljeu i knjigoveznici Ivković. Istom biblijom kakvu već imaju srpski patrijarh Pavle, monasi sa Hilandara, kao i papa Jovan Pavle Drugi, u čiji je povez novosadski knjigovezac Dragomir Ivković, kako kaže, uneo sve svoje stručno umeće i iskustvo.
Ni za veštinu ni za iskustvo Ivkovića ne bi se moglo reći da su mali. U njegovovoj porodici ovim se zanatom bave već tri generacije, a on sam počeo je da ga izučava još kao dete, uz oca.
Priča o porodičnoj knjigoveznici Ivkovića počela je - kao i još neke druge novosadske i srpske priče o knjigama - sa Emanuilom Jankovićem. Pisac i štampar (poznat kao autor prve srpske naučnopopularne studije “Fizičesko sočinjenije” i prevodilac Goldonijevih “Trgovaca” na srpski jezik, još krajem 18. veka) 1790. godine u Novom Sadu osnovao je knjižaru i pokušao da pokrene štampariju srpskih knjiga, što mu nije isprva pošlo za rukom. Kako god bilo, ova je knjižara nekih šest decenija kasnije preseljena iz zgrade današnje Gradske biblioteke u Novom Sadu kod ulaza u novosadsku Dunavsku ulicu, desetak brojeva niže. I na toj se adresi već nekih vek i po bave knjigama: 1895. kupio ju je od svoga kuma Arse Pajevića, Đorđe Ivković, Dragomirov deda.
Arsa Ivković nasledio ju je posle Đorđeve smrti 1920. Restaurator, vlasnik štamparije, knjigoveznice i papirnice - rečju kapitalista, o čemu svedoči i natpis u vrhu radionice: “Vreme je novac”, što je valjda trebalo da utiče na radnike da svoj posao obavljaju savesno i blagovremeno. Arsa Ivković očigledno je znao i još nešto: da je i znanje novac. Pa je knjigovezački zanat izučio u Debrecinu, a potom se usavršavao u Lajpcigu, Pešti, Minhenu, Beču, Rimu... Ulaganje je dalo rezultata i pred sam početak Drugog svetskog rata radnja je imala 146 zaposlenih.
Rat se završio, došla je nacionalizacija i crni dani za Ivkoviće. Štamparija je rasturena, priča nam Dragomir Ivković, a sama radnja je nacionalizovana. Dragomirov otac Arsa bio je prinuđen da potpiše zaista neobičan papir: da se više nikad neće baviti svojim zanatom.
- Valjda zato da ne bi pravio konkurenciju - kaže Dragomir Ivković. Desetak godina živeo je kao poljoprivrednik, ali se potom, ipak, u jednoj sobi svoga stana, vratio vezanju knjiga. Tako je i Dragomir naučio zanat, posmatrajući oca. Došla su, izgleda, malo bolja vremena, te je 1964. dobio posao u Matici srpskoj. Tamo zasniva restauratorsko odeljenje i stvari polako počinju da dolaze na mesto na kojem bi trebalo da budu... Ipak, nije baš sve bilo idealno.
- Kada sam diplomirao biologiju, iako sam se već bavio zanatom, želeo sam da se zaposlim u struci. Ali, nigde me nisu primili, bio sam buržoasko dete - priča Dragomir Ivković i dodaje kako ima “dosta loših sećanja na vlasti u Novom Sadu”.
- Do sad me nisu angažovali ni za jedan posao, sve narudžbine primam iz Beograda - kaže Ivković.
Ipak, veliki izuzetak od ovoga napravljen je kada je u pitanju lokal u Dunavskoj 10. “Poslovni prostor”, po njihovom priznanju napravio je pre desetak godina presedan i lokal dodelio starom vlasniku, što nije bila praksa. Danas pola radionice dobija besplatno, a pola zakupa plaća po tržišnoj ceni, čekajući denacionalizaciju.
U knjigoveznici “Ivković” sada, za razliku od predratnog doba, radi troje zaposlenih, plus Dragomirov sin.
- Pola stvari radim gratis, pa teško može da se zaradi mnogo. Ovo je, ipak, ručni rad, dobro je ako prodamo jednu stvar nedeljno - kaže Ivković. Ne žaleći se, dodaje: “Živimo, funkcionišemo”. Tu nije kraj: knjigoveznica ima nastavljača, sin je uveliko ušao u zanat.

Prvi Srbin u Vatikanu

SOMBORSKE PREDIZBORNE LAŽE I PARALAŽE

Nepodnošljiva lakoća optimizma

Kako su Srbi ostali uskraćeni za ispunjenje petooktobarskog obećanja, pa ni danas ne žive u politički dosadnoj zemlji, a obaška što su se izbori, bili oni redovni ili vanredni, približili, tek svaka selendra ima svoga političkog Lera. Po tome se ne razlikuje ni (nekad davno) gospodski Sombor pa njegovi žitelji mogu, po već dugogodišnjem običaju, očekivati opsadu neverovatnih obećanja i optimizma svih boja. Kako to već red u Srba nalaže, ukoliko je političko biće trenutno u opoziciji, gradska i seoska povesnica počeće da se piše tek od njegovog inaugurisanja u “uvaženog džentlmena zastupnika”, jer “ovi sada” ništa ne valjaju i svi su od zla oca i još gore matere. Činjenica da agituju u gradu koji je još pre nekoliko vekova prestao da gleda samo za svinjskim repom ima se zanemariti. Shodno tome ponašaće se i gradska pozicija, pa će prosečnom biraču prava na isto tako lep i kulturan način objasniti kako će u slučaju pobede onih drugih u najmanju ruku doći do izlivanja Dunava, a ni kuga i Mongoli nisu tako daleko.
U takvoj političkoj borbi suparnički cverglani će mahati pre svega obećanjima, pa svakog Somborca koji je zaludan i ima brojne svastike, teče i šurnjaje, a sa komšilukom se nije zavadio, valja uputiti na teme koje su svih ovih godina prolazile kod sugrađana. Ako je politički ambiciozan “zoon politikon” uz to postigao i nešto više od srednje škole, već je obavio pola posla. Na eventualne probleme sa zakonom u predizborno vreme budući zastupnik ne mora se obazirati. Ako do takvih abera dođe iz protivničkog tabora, kao protivmera uvek pali politički progon nenarodnog režima. Od Marije Terezije naovamo.
Kako su džepovi prosečnog Somborca šuplji do te mere da ne zna da li ih uopšte ima, najveći deo predizborne kampanje treba posvetiti ekonomiji. Socijalna pravda, pokretanje privrede i otvaranje novih radnih mesta “uber alles”. Za ovaj segment predizbornih laža i paralaža najbolje može da posluži nekadašnji gigant prehrambene industrije “Panonka”iz koje su zbog gladi i pacovi pre deset godina pobegli. Naravno, važno je imati inostranog partnera, platežno sposobnog i oduševljenog mogućnostima i zarđale fabrike na kraju grada, spremnog da koliko sutra, a najkasnije u toku vašeg mandata, zaposli nekoliko hiljada naših zlatnih omladinaca na proizvodnji hurki i kavurme za probirljivo evro–atlantsko tržište, što će, naravno, doneti obilje na njive i u obore seosku sirotinju. Pošto smo već decenijama evropska oaza, ne bi bilo loše u celu priču o prehrambenoj industriji uplesti i proizvodnju ekološki čiste hrane, jer svaki dobronamernik zna da od holandskog sira, italijanskog rizlinga i grčkih smokava raste treća ruka na leđima. Pominjanje takođe nekadašnjeg giganta, fabrike brava i katanaca “Bane” valja izbegavati. Em su privatna firma, em kokanda nešto i rade. Zato, nema vam druge, nego da insistirate na privatnom preduzetništvu. Ovo je predizborni argument tipa bogojavljenske vodice, pa se može koristiti u neograničeno.
Iduća stepenica do udobne fotelje je Somborcima uvek milozvučna bajka zvana komunalno uređenje grada. Pominjanje sela valja izbegavati, jer em smrdi na stajnjak, em ste juče došli odatle, pa vam samo treba i taj belaj da se makar na par sati u rodno selo vratite. Adut broj jedan je glavna Ulica kralja Petra Prvog Oslobodioca. I obećanja vam moraju biti imperijalna. Kompletno uređenje podzemlja, nadzemlja i neba nad Glavnim sokakom je minimum ispod kojeg se ne sme ići. Idući infrastrukturni adut je, naravno civilni aerodrom, pošto gologuzim Somborcima mnogo nedostaje letenje na egzotične tropske destinacije. Ni za živu glavu se ne sme zaboraviti ni gradska toplana. Korisnici usluga JP “Energana” pre izbora moraju biti ubeđeni da će imati skoro besplatno, ali definitivno redovno grejanje.
Kako je opštepoznato da se Sombor nalazi na srpskoj kapiji Evrope, ni za živu glavu nemojte zaboraviti granični prelaz sa Mađarskom, Bački Breg. Kompletna rekonstrukcija i preimenovanje su obavezni, dodatni ugled može vam doneti poznavanje jezika. Znate ono, u prevodu: “....majku sedam svetaca”. Kad već ubedite biračko telo u vaše lingvističke sposobnosti, blizu ste tema tako bliskih svakom Somborcu - kulturi i obrazovanju. Ništa vas ne košta, za početak, da obećate par miliona kako bi se najzad obnovila zgrada Preparandije. Jeste da ste malo zakasnili i propustili obeležavanje 225 godina obrazovanja učitelja u Srbadije, ali nije kasno obećati ni proslavu dva i po veka postojanja. Drugi fakultet u Somboru, pod obavezno i pod hitno. Menadžment. Hmmm... ne zvuči loše.
Poželjno je i pojavljivanje nekoliko puta na predstavama Narodnog pozorišta. Mali trik, dobro se ispavajte popodne uoči predstave kako ne biste bili u opasnosti da zahrčete. Usput platite piće (i to pred nekoliko svedoka) bilo kom od slikarskih veličina.
Ako se sva uputstva iz ovog priručnika slede, na domaku ste ukazane narodne časti. Sad vam samo ostaje da izaberete i stranku koja će podržati takvu karakternu gromadu. Stranke tretirajte kao cipele. Birajte dok “ne legnu”. Tako leporekog hoće vas i njegovo veličanstvo birač. A tek stranka.