|
vojvodina.com
arhiva
|
TRKA MAGARACA, ATRAKCIJA GODINE U BAČKIM VINOGRADIMA
Umesto lovorovog – venac od šargarepe
Ne zna se koliko tačno kod nas i okruženju ima magaraca, ali sasvim je izvesno da se u Bačkim Vinogradima nadomak Subotice svakog leta poslednje nedelje u avgustu priređuju najatraktivnije trke magaraca u ovom delu Evrope. Trke magaraca u Bačkim Vinogradima privuku brojne posetioce, koji dolaze iz bliže i dalje okoline da bi uživali često u nepredvidivim dogodovštinama, ali i vašarskom ambijentu. U pedesetak takmičarskih kotlića krčkao se ovčiji paprikaš, ugostitelji i kulinari iz Bezdana nudili su riblji paprikaš, a na magarećoj paradi svako je već prema svojim afinitetima našao neku zanimaciju.
„Bački Vinogradi poznati su po dobrim proizvođačima jabuka i vinogradarstvu, a jednom godišnje sakupimo i magareću elitu”, veli jedan od glavnih organizatora Igor Ujhelji. „Za najbolje u trkama zaprega i jahanju, te najlepšeg i najružnijeg magarca, obezbedili smo nagrade, a svim magarcima uvek dajemo utešna priznanja. Ovog puta utešna nagrada vlasnicima magaraca je dnevnica od 500 dinara i majica. U Bačkim Vinogradima se tokom godine ništa ne dešava, pa smo trke magaraca pretvorili u veliki godišnji vašar i zabavu, koja, očito, privlači pažnju, jer se uvek okupi oko pet hiljada ljudi”.
Sve je počelo pre dve decenije, kada zbog nedolaska protivničke ekipe nije mogla da se odigra fudbalska utakmica. Dvojica dovitljivih meštana, da nedeljno posle podne ne bi prošlo bez zabave, kada se publika već okupila, na obližnjoj su livadi pronašli dva magarca i - dogodiše se prve trke. Zabava je prevazišla sva očekivanja, pa se trke priređuju svakog leta.
U Bačkim Vinogradima ostaju upamćeni najbrži magarci sezone, proglašavaju se najlepši, najmršaviji, najlenji, a bilo je i takmičenje u oblačenju magaraca, koje se pretvorilo u pravu magareću modnu reviju. Za najbolje u trkama, kao što je i red, slede novčane nagrade. Umesto lovorovih - venci od šargarepe, a specijalne nagrade za najatraktivnije takođe su prikladne magarećoj eliti i sastoje se od džakova punih zobi ili koncentrata.
Sa nekih od prethodnih magarećih parada ostalo je sećanje na odvažnog DŽokija, koji je bio u vlasništvu Petera Fodora iz Kanjiže. Na vrhuncu slave DŽoki je na gazdinu zapovest znao da se popne i na svečanu pozornicu. Ili na magaricu Micu Lasla Tota, koju je u finišu trke zbunila publika, pa se, umesto da nastavi do cilja i trijumfuje, umešala među publiku i tako propustila pobedu. A bilo je i magaraca koji su znali da se ukopaju na svega nekoliko metara od cilja.
Uoči trke magarac Čičo vlasnika Atile Kozme iz Subotice pre bi se reklo da se sprema za modnu reviju. Oko vrata crveno maramče, a krase ga i velike uši. Neko od Kozminih drugara četkom i crnom viksom glanca mu kopita. „Magarce sam zavoleo od malena, jer imali smo desetak godina Bećara. Zbog starosti završio je u kobasicama, ali nismo ga mi mogli zaklati, nego smo ga na kraju prodali”, kaže Kozma. Čičo nije među favoritima, ali važno je pokazati se i učestvovati. A zna se već da poslednjih godina trijumf pikiraju Big Star Deneša Zaboša iz Svetićeva, Muki Jožefa Balint-Turanjija iz Mola, Mano Ferenca Dadara-Kiša iz Čantavira i Kiči Jožefa Nađ-Telekija iz Kelebije.
„Neko voli pse, neko mačke i žene, a naš kućni ljubimac je 12-godišnji Kiči. Kupio sam ga pre šest godina za 350 nemačkih maraka, sada ga ne bih dao ni za hiljadu evra. On je mator, iskusan magarac, i zna da pobeđuje. Nisu mu bile potrebne posebne pripreme da nadmudri rivale”, rekao je Jožef Nađ-Teleki posle pobede njegovog ljubimca Kičija u trci zaprega.
Ilonka i Ferenc Kiš-Dadara iz Čantavira imaju čitavu magareću ergelu, a Mano im je glavni adut u trkama. Četiri odrasla magarca i magarice, kao i dva magareta, Armanda i Kormoš, ukrašena crvenim kapama i belim keceljicama, prava su atrakcija za slikanje, posebno za najmlađe posetioce magareće parade. Ferenc je sa porodicom prošlog leta do Bačkih Vinograda stigao magarećom zapregom. Razdaljina od 36 kilometara savladana je za četiri sata i 15 minuta. Ovog puta kompletna magareća ergela imala je komfornije putovanje, jer je stigla u prikolici pozajmljenim komšijskim traktorom.
„Magarce držimo iz hobija, ali oni su svete životinje, veoma zahvalne i korisne”, kaže Ferenc. „Vuku hranu za stoku koju držimo, a svakog jutra Mano me preveze da predam mleko na otkupnoj stanici. Magarac uradi skoro kao i konj, ali lakši je za održavanje i manje zahtevan. Jede ono što dobije. Dobra mu je trava i bundeva, a nedavno, prilikom učešća na trkama u Novom Orahovu, u slast je pojeo i pljeskavicu, zajedno s papirom”.
U domaćinstvu Deneša Zaboša iz Svetićeva, saznajemo od Deneša starijeg dok njegov sin Deneš mlađi priprema za trku Big Stara, magarce drže više od pola veka. „I mi od pre tri godine organizujemo trke uSvetićevu i Utrinama. Za njih se i ne zna, ali su ove u Bačkim Vinogradima postale čuvene. Od držanja magaraca imamo koristi jer obavljamo prevoz, ali i čuvamo tradiciju. Imamo svakojakih iskustava, jer sa magarcima je teško izići na kraj. Uz Big Stara kojim se skoro svakodnevno sin ili ja provozamo u sulkama ili zapregi do Ade imamo i magaricu Žužanu, tako da smo osigurali magareći podmladak”, kaže Deneš Zaboš, stariji.
Goran Vinković iz Svetozara Miletića i njegova magarica Mira su u pank fazonu. Magarici Miri je dve i po godine, ali i ona i Goran farbaju se po poslednjoj modi i drže do svog stila. Pošto nema doping kontrole, sudije i ostali učesnici trka nisu imali prigovora. Polovinu flaše »jelen« piva ispija Goran, ostatak uz gazdinu pomoć magarica Mira. „Za ovakve prilike Miri se doteruju i farbaju i griva i rep. Posle svakog treninga ili trke sleduje joj vekna hleba, pola kilograma pekmeza i flaša piva”, kaže Goran.
Ekipa iz banatskog mesta Sajana, koju predvodi Ištvan Mesaroš, došla je bez glavnog aduta - magarice Kasandre! Kasandra je preva lepotica, vele Sajanci, ali su je uzalud doterivali i pripremali mesec dana. Pred polazak za Bačke Vinograde ispostavilo se da prikolicu sa Kasandrom nema ko da zakači i poveze, pošto oni koji su obećali nisu bili u stanju da krenu na put nakon noći provedene u svadbi. Pravdali su tako Sajanci izostanak Kasandre, ali su zato njihovi kulinari Jožef Balog i Laslo Tot, kojima je pomagao Jožef Bunford, skuvali dva kotlića ovčijeg paprikaša po proverenim receptima. Sve u okviru priprema za subotu, za odlazak u mađarski grad Solnok, gde će se takođe kotlići krčkati po receptu banatskih čobana.
|
|
|
OVE GODINE ARHEOLOZI ISTRAŽUJU PRESTONICU RIMSKOG CARSTVA I POD VODOM
Vaskolika blaga carskog Sirmijuma
I posle niza decenija sistematskih istraživanja, Sirmijum, jedna od prestonica Rimskog carstva, ne prestaje da arheologe i najširu javnost daruje novim, neprocenjivim nalazištima. Od ove godine istraživanja se ne obavljaju samo na kopnu, već i pod vodom, na dnu reke Save. Za samo dva dana hidroarheolozi su s rečnog dna izvadili toliko materijala da je rukovodilac ovih istraživanja mr Slobodan Panić izjavio kako je Sava postala „arheološki eldorado” i da u ovom delu Evrope od Sremske Mitrovice „nema boljeg poligona za hidroarheološka istraživanja”. A da je tako svedoči i najava da će se tokom naredne godina na čak 50 podvodnih lokacija sjatiti arheolozi iz celog sveta.
Objašnjavajući šta se uradilo tokom poslednjih 15 dana radova na lokalitetu kod Muzeja Srema, gde je prošle godine na manjoj sondi počelo istraživanje sa francuskim arheolozima, dr Miroslav Jeremić iz Arheološkog instituta SANU kaže da se još „nalaze” u srednjevekovnom sloju, ali i da se pojavljuju ostaci antičkih građevina ogromnih razmera. „Očekujemo da pronađemo reprezentativne delove Carske palate i južnog dela nekadašnjeg hipodroma, ali ćemo potvrdu ove pretpostavke dobiti tek na kraju istraživanja”, kaže dr Jeremić.
NJegova koleginica dr Ivana Popović iz istog Instituta dodaje da u otkrivenim grobovima ima dosta pokretnih nalaza, fragmenata keramike i dosta primeraka novca. „U jednom od grobova na prstu leve ruke skeleta pronađen je bronzani prsten iz 14. veka s urezanim ornamentima, a ispod jedne lobanje niz perli”, navodi dr Ivana Popović. Arheolog numizmatičar iz Muzeja Srema Pavle Popović dodaje da je među desetinama pronađenih kovanica, najviše srebrnih iz 14.veka, s tim da se u narednim slojevima i horizontima očekuju i značajni nalazi antičkog novca.
Gost iz Francuske, arheolog Mark Hajman sa Instituta za arheologiju na Sorboni, koji je i lane radio na istom lokalitetu u Mitrovici, kaže da se očekuje da ministarstva spoljnih poslova Francuske i Srbije i Crne Gore potpišu konkretan ugovor o tome da francuska vlada u narednim godinama finansira istraživanja u Sremskoj Mitrovici.„Očekujem da će ubrzanju potpisivanja projekta doprineti i rezultati ovogodišnjih istraživanja. Naša želja je da nekoliko godina carski Sirmijum istražuju i francuski arheolozi, ali i da se svi nalazi publikuju za svetsku naučnu javnost”, kaže Hajman.
Posebna atrakcija ove godine su podvodna arheološka istraživanja. Istina, ovim poslom u Mitrovici su se počeli baviti još 1994. godine, ali povremeno i sporadično, bez veće sistematizacije, iako je i tada svetlost dana ugledalo obilje antičkog materijala. Dr Milorad Jeremić kaže da se posle samo dva dana podvodnih istraživanja savskog dna mogu dati dobre naznake da će se potvrditi pretpostavke pokojnog akademika Vladislava Popovića, izrečene još pre nekoliko decenija, da je jedan od rimskih mostova preko Save bio na mestu sada već bivšeg pontonskog mosta, gde su arheolozi već i locirali zapadne granice Sirmijuma.
Rukovodilac hidroarheoloških istraživanja mr Slobodan Panić kaže da je Sava izuzetnokvalitetno sačuvala sve što je palo u njene vode, tako da na rečnom dnu i dalje leži neprocenjivo arheološko bogatstvo koje se ne može naći ni na jednom drugom podvodnom lokalitetu. „Sava je zbog trenutne hidrološke situacije izuzetno pogodna za ovakva istraživanja, iako je reč o delikatnom poslu. Ronioci se svakodnevno suočavaju sa nizom opasnosti, jer pronalaze i na desetine bombi, granata i eksplozivnih naprava, koje uredno prijavljuju policiji”, objašnjava Panić.
On navodi da su ronioci uočili moguće lokacije postojanja ostataka jednog od dva rimska mosta. „Prema našim podacima, jedan most je spajao Sirmijum sa Bosnom, dok je drugi most u istoriji Sirmijuma značajan bio u šestom veku, kada su Avari držali pod opsadom carski grad. Na nama je sada da primenom savremene metodologije dokažemo opravdanost ovakvih pretpostavki”, do daje Panić i objašnjava da će svi nalazi biti povezani sa „kopnenim” nalazima iz centra grada kako bi se naučno dokazalo postojanje rimskih mostova.
Sa rečnog dna izvađene su do sada opeke, antičke drvodeljske sekire za brodogradnju, mnogo predmeta iz antičke brodogradnje, dosta primeraka novca iz rimskog perioda, noževi, čekići, alke, fibule i delove antičkog nakita iz perioda od drugog do četvrtog veka. „Pronašli smo i rimske ključeve, fragmente amfora, ukrasnu keramiku i novac iz prvog veka. Sve je gotovo neverovatno zaštitila savska voda i nadamo se da će, posle stručne konzervacije, već dogodine biti priređena izložba nalaza sa dna Save. Pronašli smo takođe i izvanredno lepu bronzanu iglu, gotovo potpuno očuvanu. I nju ćemo prikazati na izložbi, baš kao i keltski mač, razno oružje i medicinsku opremu koju su još 1994. godine ronioci izvukli iz Save”, najavio je mr Slobodan Panić.
|
|
vrh strane
|
|