DRUGA RAVNOSELSKA FIJAKERIJADA

Ja upregnem konja dva...

Takmičenje u vožnji fijakera, karuca i čeza nekada bilo pod olimpijskim prstenjem, a danas čista ljubav i tradicija

Frktanje konja, svečarski odevene Sose i Lale, i zveket drvenih točkova, obojili su juče Ravno Selo, domaćina druge Fijakerijade. Od jednoprega do petoprega, od čeza do starinskih fijakera, mlado i staro okupilo se da u najboljem maniru ne dozvoli tradiciji da iščezne. I taman kada smo stigli na okupljanje vozača, vesela povorka krenula je u obilazak sela, pa na takmičenje. Umesto da pocepa gas pedalu nekog kupea, uparađeno devojče za komandama nervoznog vranca izletelo je iz avlije, kao đavolom gonjeno. “Ha, ha”, počelo je.
- Ovo nam je drugo takmičenje paradnih konja lipicanera, saznajemo od Milenka Ćosića, iz Konjičkog kluba “Mustang”- Ravno Selo. - Sudije ocenjuju uparenost konja, lepotu gracioznog hodanja, izgled amova, opreme, kao i kočijaša. U pitanju je mali povratak tradiciji, i to nameravamo da negujemo i u budućnosti.
Pošto su predsednik SO Vrbas Rafail Ruskovski i predsednik IO Vrbas Miodrag Jovović pozdravili goste i otvorili Fijakerijadu, došao je red na lipicanere da pokažu šta znaju. A šta traže od njih ? Pa, ukoliko su upareni, korak im mora biti istovetan, kao u armiji. Glasom, uzdama i tek ponekad bičem, vozač mora sve da uskladi, kako bi se lepotani kretali ko’ jedan. Sparina od 30 i kusur stepeni smetala je ne samo ljudima, već i konjima, koji su se posebno unervozili. “Ako su jeli kukuruz pre ovoga, nagrabusili su”, reče nam jedan stručnjak. “Samo ovas i zob po vrućini”, dodao je.
Zbog harmoničnog pokreta, i koraka “iz grudnog koša”, lipicaneri su idealni za paradne zaprege. Ukoliko je u pitanju četvoropreg, onda vozaču treba “kopilot”, radi balansa i stabilnosti relativno lakog vozila, koje vuku četiri životinje od preko pola tone svaka. Inače, disciplina vožnje zaprege nekada je, verovali ili ne, bila olimpijska, dok je danas jahanje jedinstveno po tome što se žene i muškarci takmiče zajedno.
Još kada vozač stane pred sudije, pa lalinski (ot)pozdravi šeširom...

DRUGI SVETSKI TURNIR U NADVLAČENJU KONOPCA

Borba Titana

- Snaga, težina i uvežbanost presudili u borbi na krajevima konopca. -"Vojvodina put” iz Subotice prva,"Kolubara” iz Lazarevca druga, a domaćini"Stara pruga” treći

Selo Aleksandrovo, u Banatu, nećete pronaći na sportskim kartama sveta. Ni nadvlačenje konopca nije olimpijski sport, ali kada se u maloj varoši okupe desetočlane ekipe koje teže oko tonu i po svaka, onda cela manifestacija zaslužuje pretenciozni prefiks"svetski”.
Jedanaest timova iz Jugoslavije, i jedan iz Republike Srpske, sreli su se juče na „Drugom svetskom turniru u nadvlačenju konopca”, da odmere snage, uporede taktike i, naposletku, dobro se najedu i zaliju. Još kada je i seoska slava, sveti Ilija, a okolo upregnuti nakinđureni konji...
Kako je počela borba u dvorištu OŠ"Branko Radičević”? Ekipe su bile podeljene u dve grupe. Igra se po principu svako sa svakim, a prve dve ekipe iz svake grupe ulaze u polufinale, gde se igra na eliminaciju. Osmočlani timovi u najmanju ruku izgledali su impozantno. ”Ja mislio da sam kršan, a kad stadoh pored ovog - ja se, jadan, istopio” komentarisao je jedan krupniji gledalac.
Dueli se sastoje iz dva povlačenja, a za svaku pobedu osvaja se dva boda. U slučaju remija,"cima” se i treći put. Po pravilu su najinteresantniji megdani ujednačenih ekipa, kada se tetive i mišići razvlače i do pola minuta. S druge strane, neujednačeni dueli izazivaju samo ovlaš razvučene osmehe poraženih. Favoriti su se odmah izdvojili: „Vojvodina put” iz Subotice,"Kolubara” iz Lazarevca i domaćini"Stara pruga”. Na kraju je i redosled bio takav, uz napomenu da su žešći otpor pružili rmpalije iz"Fabrike šećera Zrenjanin” i"stranci” iz"Rudnika i Termoelektrane” Gacko. Dok se konopac linjao, vatrenu podršku"Staroj prugi” davalo je nekoliko stotina žitelja Aleksandrova, tek da se zna ko je ko u kući. Kako sudija vikne"Vataj konop”, tako se lica i mišići zgrče, par sekundi se konopac ravna, i onda"pištaljka” - VUCI ! Ipak, protiv prevelikih i mlađih Subotičana jednostavno se nije moglo.
Korektni organizatori, MZ Aleksandrovo, Zemljoradnička zadruga „Vojvodina” i trgovinska organizacija"Medijana”, postarali su se da hrana i piće prosto lete oko terena, a posle megdana, đuture se otišlo u lovački dom na ozbiljniji mezetluk. Plakete prvoplasiranima uručili su predsednik IO opštine Nova Crnja dr Štefik Ferenc i predsednik MZ Aleksandrovo Branka Bunjevčević.

Propozicije i taktika

Po pravilima igre, konopac ne sme biti tanji od 4,5 santimetra, inače - puca. Od desetočlane ekipe dvojica su rezerve, a po nepisanom običaju najteži, ili najjači, vuče poslednji u liniji. Taktika postoji, a svodi se na pravilan položaj prilikom nadvlačenja - takozvano"ležanje” na konopcu, „ukopavanje” na tle i ujednačeno trzanje takmičara. Pobednička ekipa je, upravo u potonjem elementu, pokazala superiornost, pa bi im na ritmici pokreta pozavidele i sinhrone plivačice. Silina trenja stopala o beton ostavila je nekoliko"potpisa” sa đonova učesnika, a zacenjene face i škrgutanje zubima samo su dodatno napumpali tenziju okršaja.
Šta reći na kraju, osim da je Radosav Belić (55) iz domaće ekipe najteži učesnik, sa 186 kilograma, a saigrač Nemanja Delić (19) najmlađi. Lazarevčani su, inače, zajedno teški 1.500 kilograma.