PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 21. 07. 2002.

Na temu šta raditi sa Ledinačkim jezerom - eksploatisati kamen ili ga urediti - Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Izvršnom veću Vojvodine organizovao je raspravu na koju su pozvani predstavnici energetike i mineralnih sirovina, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, arhitekture, urbanizma i graditeljstva. Bili su tu i inspektori za vodoprivredu Nacionalnog parka "Fruška gora", AD "Vojvodina put" DP "Rudnici nemetala Rakovac", DOO "Ledinačko jezero", Zavodi za zaštitu prirode Srbije...
U gotovo tročasovnoj diskusiji "naoružani" učesnici zakonskim dokumentima, nalazima odgovarajućih naučnih institucija, vodili su pravi "rat". Svi su iz svoga ugla bili u pravu. Međutim, radnici ne vade kamen iz kamenoloma "Srebro", "Vojvodinaput" nema dovoljno agregata kamena, a "Ledinačko jezero" je neuređena "bara" koja na nadmorskoj visini od 300 metara, širine oko 200, dužine 250 metara i dubine do 30 metara sa bistrom vodom pleni kupače. Iznad jezera štrče stene koje se same mogu obrušiti, a oko jezera nema ništa, osim kamena i šume. Za budućnost u turizmu ovaj kutak Fruške gore bio bi pravi raj. Ali...
Ispod, iznad i oko jezera su mineralne eruptivne stene tzv. trahit koga u eksploataciji ima još samo kod LJubovije i Raške. Rezerve ovog površinskog kopa pod imenom "Srebro" ima preko 7 miliona m3 ili preko 18 miliona tona. Trahit je neophodan u izgradnji saobraćajnica, asfalt-betona, cement-betona i slične namene. To je nalaz Ministarstva rudarstva i energetike.
Ako se u novom Prostornom planu Fruške gore odluči da to bude jezero sa kompletnom infrastrukturom, onda do tog vremena treba eksploatisati kamen, uraditi brane i mnogo toga. Ekonomika regiona traži prioritet izgradnje Autoputa E-17 i obnovu dotrajalih puteva, u proseku 250 km godišnje. Samo za te potrebe mora se obezbediti za Vojvodinu 2,5 miliona tona agregata eruptivnog porekla. Dovoz kamena iz LJubovije i Raške u Vojvodinu nema ekonomske opravdanosti. "Vojvodinaput" ima mogućnosti da pod najpovoljnijim uslovima obezbedi kredit za izgradnju puteva posebno kada se ovaj deo Evrope već priprema za Olimpijadu u Atini. Putevi su osnova za razvoj privrede i turizma. Ekolozi to moraju prihvatiti jer je i BFC u tom okruženju neminovnost! Nije prihvatljiva opaska sa sastanka da BFC ne pripada Nacionalnom parku "Fruška gora".
Posle ovog sastanka Izvršno veće Vojvodine na bazi nalaza, ekspertiza i drugih elemenata treba da utvrdi opšti državni interes, posebno interes Vojvodine. Ekonomska računica kaže: do stupanja na snagu tih odluka rudari treba da vade kamen i putari grade puteve.

Na čardi "Kamenjar” u petak uveče otvorena je ovogodišnja sezona takmičenja u kuvanju riblje čorbe. Do kraja ovog i idućeg meseca svakog petka svako ko se prijavi u Agenciji "Markettours” ili u čardi, moći će da se takmiči u kuvanju riblje čorbe. Organizator za svakog takmičara obezbeđuje ribu i ogrev, kao i novčane nagrade.
Čast da otvore ovogodišnje takmičenje na "Kamenjaru” imali su novinari "Dnevnika”, TV Kanal 9, "Danasa” i Glasa javnosti”. Takmičilo se petoro novinara koji su imali rok od 75 minuta da skuvaju riblju čorbu. Posle toga šestočlani žiri je iz svakog kotlića uzeo uzorke i posle degustacije i ocene kvaliteta skuvane ribe, boje i ukusa čorbe, proglasio pobednike.
Prema oceni žirija, najbolju čorbu skuvala je novinar TV Kanal 9 Milijana Markišić Popov, drugo mesto pripalo je mladom novinaru "Dnevnika” Svetozaru Krstiću, koji je inače prvi put samostalno kuvao riblju čorbu, dok je treće osvojio takođe novinar "Dnevnika” Milan Bozokin. Njima je organizator ovog takmičenja i vlasnik Agencije "Market turs” i čarde "Kamenjar” Mića Zlojutro uručio novačne nagrade od 1.000 (1. mesto), 300 (2. mesto) i 100 dinara (treće mesto).
Za osvojeno četvrto, odnosno peto mesto novinari "Danasa” Radovan Balać i "Glasa javnosti” Nenad Ćaćić dobili su po flašu mineralne vode.