VOJVOĐANSKA GASTRO PLANETA

  Pod nadzorom Amerikanaca i Miletića

  Prevrnuto i rolovano pile i prase, zatim lovačke šnicle začinjene gulašima i paprikašima, beljuš, sirec, čeregi, svadbeni kupus; punjena guska, jagnjeća kapama, pastrmka na kajmaku, gravče na tavče u bitoljskoj varijanti... bilo je na repertoaru Srba, Mađara, Slovaka, Rusina, Rumuna, Hrvata, Roma, Makedonaca, Ukrajinaca... iz četrdesetak vojvođanskih opština, koji su delegirali 670 kuvara da na novosadskom Trgu Slobode pokažu svoju hedonističku pismenost

  Etničke zajednice iz preko 40 blagorodnih vojvođanskih opština okupile su se juče na novosadskom Trgu slobode da pokažu svoje nadaleko čuveno kulinarsko umeće, ali i pesmu i igru; koja uvek ispisuje poslednje pasuse vrcave raznolikosti panonske ravnice.
  Tako je počeo prvi Etnofestival hrane i muzike Vojvodine”, koji bi, ako bi se ustalio kao tradicionalna manifestacija, sasvim sigurno naišao na odobravanje svih poklonika dobrog zalogaja. Hiljadama posetilaca, koji su sa oduševljenjem prihvatili ideju da za male pare probaju neka od jela za koja su do sada samo slušali, sada se pred izoštrenim čulima ukazala čitava riznica mirisa, ukusa i boja koje su dodatno ukazivale na sve ono što neizostavno treba probati. I nisu odoleli...

  Kako okrenuti glavu na drugu stranu i samo proći glavnom gradskom promenadom sa rukama u džepovima kada je sa brojnih štandova nalik na stare vojvođanske kućice, mamila ponuda koju su mnogi do sada, u najboljem slučaju, mogli videti iza debelog stakla sajamskih vitrina. I sve to za samo 30 dinara, koliko je koštao bon za degustaciju izloženih 400 različitih jela, sve lepših od lepših, koja potiču iz 10 nacionalnih kuhinja. Svaka ima svoj šmek i strogo čuvani tajni recept. Za sve to se pobrinula mala armija od 670 kuvara i kuvarica, koji su u porcije pretočili preko pet tona hrane.
  Svi su bili tu. Srbi, Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Romi, Crnogorci, Makedonci i Ukrajinci i svi željni da, uz širok osmeh, pokažu svoje vekovno gastronomsko nasleđe. A izbor da stane pamet: prevrnuto pile, rolovano pile, pa prase spremljeno na isti način, zatim lovačke juneće šnicle i svinjske kremenadle, a sve začinjeno specijalnim gulašima i paprikašima spremljenim pod vedrim nebom u kotlićima, koji su razveselili mnoge gladne stomake.
  Rusini su radoznalcima pripremili beljuš, sirec, čeregi, kapuščanjik i svadbeni kupus; Hrvati kiselu, punjenu gusku, čuvenu taranu sa divenicom (kobasica), otezane kolače sa orasima i makom i razne torte, dok su Makedonci demonstrirali jagnjeću kapamu, pastrmku na kajmaku, gravče na tavče i teletinu sa povrćem na bitoljski način... Sve je to zalivano bogatom ponudom domaćih vina i rakije iz Vršca, Karlovaca, Inđije, Peščare..., dok su se Bečejci dosetili da na manifestaciju donesu i svoje odlično, hladno točeno pivo.

  U jednom trenutku je nastala mala pometnja, jer se nekoliko vojnika s mukom probijalo kroz okupljenu svetinu, vukući za sobom mobilni vojnički kazan. Mnogi su pomislili da će se na meniju naći i čuveni vojnički “pasulj internacionale”, ali je to ipak ostala samo nečija pusta želja, jer su kazani za ovu priliku ustupljeni civilnim gurmanima.
Posetioci nisu znali za šta da se odluče, jer je sve bilo tako privlačno. Bonovi su se prodavali kao alva, jer je od svega trebalo probati bar malo. Tako su prvi “planuli” štandovi romskih i makedonskih kulinara, ispred kojih su se ljudi i nakon toga tiskali ne bi li makar oči nasladili neprobanim jelima.
  Upijali su prolaznici mirise i ukuse, ali i recepte pa čak i imena mesta odakle su dolazila najukusnija jela. Čantavir, Tavankut, Mokrin, Hajdukovo, Ruski Krstur, Dolova, Apatin, Bačka Topola, Vojlovica, Melenci, Vršac, Savino Selo (gde se su se uz zalogaj mogle razgledati gusle, kubure, čojstvo i junaštvo), Banatsko Novo Selo, Iđoš, Bački Petrovac, Stara Pazova, Đurđin... Jedino su Pančevci pomalo razočarali, jer su od svega za svoju promociju izabrali kinesku kuhinju! Naravno, bili su tu i predstavnici svetski poznatih smotri hrane, poput Slaninijade iz Kačareva ili turijske Kobasicijade, ali zanimljivo je da se među 55 kućica sa hranom, iz svih značajnijih gastronomskih centara Vojvodine, nije našao ni jedan iz grada domaćina, a sigurno je da i Novi Sad ima šta da pokaže.

Organizatori   Ceo gastronomski vatromet organizovala je Američka fondacija za razvoj, uz pomoć “USAID” - a i Izvršnog odbora grada. Po rečima direktora Fondacije Džona Daltona, ovo je bio samo prvi u nizu festivala u slavlje raznovrsnosti kultura, koji će združiti različitosti Vojvodine i omogućiti otvaranje puteva ka toliko čekanoj Evropi, jer će festival biti dobar magnet za investitore iz matičnih zemalja vojvođanskih nacionalnih manjina.   Inače, procenjuje se da je feštu posetilo preko 15.000 ljudi i da je od bonova za hranu prikupljeno preko 1,5 miliona dinara, a sav novac namenjen je etničkim grupama koje su učestvovale u programu.

  Pošto uz dobru trpezu ide i dobra muzika, ispred Gradske kuće je podignuta velika bina na kojoj su se smenjivala kulturnoumetnička društva sa muzikom, pesmom i igrom iz krajeva iz kojih dolaze. Radoznalci su uživali u igrama iz Banata, crnogorskom posijelu, čantavirskom tancu, izvornim šokačkim pesmama svadbenim običajima bačvansko - sremskih Rusina, ciganskim i rumunskim igrama, mađarskim narodnim pesmama, bačkim gajdašima, ličkom kolu i pesmama Krajišnika sa Manjače... Tako je centralni gradski trg dodatno dobio na lepoti šarolikošću narodnih nošnji.
  Vojvođani su još jednom pokazali da znaju da izaberu svoje jelo i izbegnu zamke politike, u kojoj kuhinja često miriše na sumnjive recepte... Tako je na kraju ostao utisak da sva ta silna jela ipak pomalo liče jedno na drugo, jer su se ovi recepti vekovima ukrštali i međusobno obogaćivali čineći da svako na svoj način bude posebno, ali da opet ne odskače previše od onih koje priprema prvi komšija.