ŠTA JE SOLT LEJK SITI PREMA TURIJI

  Kobaja na metar i tonu

  Gigantska kobasica duga kilometar i 56 metara pride, a čak tri i po centimetra debela spravljena je na mašini kojoj je odavno mesto u muzeju industrijske arheologije. Proizvedena je davne 1816, nekad su je pokretali konji, da bi vremenom uznapredovala do struje

  Najveća kobasica na svetu - turinska, naravno - nestala je za manje od sat i po. Nije ni čudo, s obzirom koliko je hiljada ljudi došlo da je vidi, i proba.
  Iako je Kobasicijada u Turiji ove godine započela pod senkom trihinele, te se i samo organizovanje našlo pod znakom pitanja, sve je ispalo bolje nego što su i najveći optimisti sebi dopustili da se nadaju. Svo meso koje se od petka do danas našlo na tanjirima Turinčana i njihovih gostiju, prošlo je, naravno, kroz najstrože kontrole pokrajinskih inspekcijskih organa. To je valjda i ohrabrilo ljubitelje dobre hrane, koji su čak u većem broju nego prethodnih godina pohrlili u ovo bačko mesto.
  A gde ima mnogo sveta, tu je i veselo. U centru sela, opkoljenog desetinama autobusa i stotinama automobila (iz Beograda, Pančeva, Subotice, Kraljeva...), na bini ispred grandioznog zdanja Mesne zajednice, smenjivali su se ansambli kulturno-umetničkih društava iz cele Vojvodine, trubački orkestar iz Grdelice, dečiji dens sastavi i mnogi drugi. Voditelj programa - oličenje Bačvanina - uveseljavao je masu šaljivim dosetkama i seksualnim aluzijama o dužini i debljini turinske kobasice, koje su se, možda to i nije tako neobično, najviše dopale vremešnijim Vojvođankama.
  Naj-kobasica celog sveta ove godine postala je punoletna. A koliko godina, toliko i metara, plus još kilometar. Da ne bi usfalilo, turinski majstori obično umese i napune malko više. Ove godine to "malko" bilo je celih 38 metara. Kobasica je bila debela cela tri i po santimetra, a meso za nju mleveno je u mašini proizvedenoj još davne 1816. Mašinu danas pokreće struja, ali su to nekada radili konji.
  Kilometar i kusur kobasice mešen je i punjen celih 26 sati, u privatnoj klanici Miroslava Medurića Čike. Na mesto prodaje dužine dovezena na gigantskoj paleti, sa sve dugogodišnjom maskotom Kobasicijade, dečakom Đorđem Cuvakovićem. Dužinu su verifikovali novinari, a potom je krenula gužva. Masa se tiskala, većinom za metar, ali bilo je i onih koji su kobasicu kupovali i na 20 metara. Kao da je kakva relikvija. I ovako je prota, kada je blagosiljao celu manifestaciju, u molitvi zahvalio Bogu na "lebu i masti".
  Kobasice je bilo dovoljno za sve, ako ne baš one kilometarske, a ono na mesarskim tezgama. Više nego kobasica, bilo je čini se igračaka i svilenih bombona. Među brojnim namernicima, koji su ovih dana posetili Turiju radi užitka ili zarade, našao se i rođeni Vranjanac Voja Stanković. On se, obučen u srbijansku nošnju, probijao kroz gužvu, svirajući gajde i ćemane. "Slaba zarada, batke, tek oko kilo kobasice sam dobio", rekao nam je Voja, trenutno nastanjen u Knićaninu. "Idem sutra u Knez Mihajlovu, tamo se ipak najbolje zaradi."
  Kuvao se i parikaš, topljeni su čvarci. Posmatrajući sve, čini se da je vikenda u Turiji najviše bilo gurmana.

  "Dnevnikove" pušnice

  Za najboljeg proizvođača kobasica ove godine proglašen je "Delikates" iz Kaća.
  Specijalna priznanja koja je dodelio naš list, inače medijski sponzor Kobasicijade, dobila su trojica vlasnika najboljih pušnica. To su Turinci Živojin Popgligorin, Miroslav Krivokuća i Radoslav Zeremski.

  Čika i drugi velemajstori

  Turinsku najkobasicu već godinama pravi uigrana ekipa, na čelu sa majstor Čikom. Velemir Rakić, Maksim Jančić, Rada Đisalov, Radoslav Zbućnović, Bogdan Milankov, Miodrag Radosavljev i Veroljub Atanacković pobrinuli su se da i ove godine turinska kobasica bude najbolja na svetu. Za kuvanje je bio zadužen Radivoj Odanić.