vojvodina.com
arhiva
|
ASTRONOMSKI MAGAZIN
http://juam.tripod.com
mailto:yuam@iname.com
Evo nešto interesantnih vesti iz Astronmskog magazina:
Problemi na eksperimentalnoj letelici sa solarnim jedrima
Cosmos 1 je ime prve letelice sa solarnim jedrima koja bi trebala
da poleti krajem ove godine. Američko-ruski tim koji
radi na njenoj orbitalnoj izgradnji naišao je na problem kada je treći stepen
rakete-nosača koja je nosila vitalne delove letelice ostao zaglavljen i nije
uspeo da donese svoj tovar. Zbog tog tehničkog problema Cosmos 1 je ostao do
daljnjeg bez štita za prolazak kroz orbitu. Iako jos uvek nije poznat tačan
razlog ove nesreće, stručnjaci se nadaju da to neće uticati na lansiranje samog
solarnog jedra letelice koje je sledeće na redu i da će misija otpočeti po
planu. Solarna jedra je ideja, popularizovana kroz naučnu fantastiku, po kojoj
bi se mogao koristiti pritisak svetlosti sa zvezda za pokretanje svemirskih
letelica. Skretanje bi se vršilo uz pomoć lasera i takvoj letelici je potrebno
vrlo malo goriva što je čini vrlo primamljivom za duže misije.
Godišnji odmor na Mesecu
Jedan holandski arhitekta je svu svoju energiju usmerio ka
projektovanju odmarališta koja bi trebala da budu stacionirana na našem jedinom
prirodnom satelitu.
Taj
kosmički kompleks hotela bi trebalo da bude smešten u
jednoj od dubokih Mesečevih rila, a sami hoteli, kojih ima dva, bi bili visoki
po 160 metara. Sve ovo zvuči privlačno, ali nažalost, hoteli se najverovatnije
neće sagraditi pre 2050. godine, tako da nema rezervacija.
"Hteo sam da se odbacim od gravitacije i udjem u svet naučnika,
dizajnera i običnih gradjana koji žele da ostvare svoje pokušaje kad je u pitanju
život van Zemlje", kaže Rombaut. On dodaje: "nadam se da
će se arhitekte u bliskoj budućnosti pridružiti radu koji obuhvata svemirsku
arhitekturu".
U
planu je da jedan hotel može da primi maksimum 200 posetilaca, a što se tiče
radnika koji će raditi tamo, oni će biti smešteni ispod površine Meseca, gde će
biti zaštićeni od radijacije.
Ono
što će najviše hteti turisti je to da se malkice prošetaju po površini Meseca,
ali to će im biti zabranjeno tako što će biti postavljeni znači NO
TRESPASSING.
"Biće lako sagraditi ove hotele, jer je gravitacija na Mesecu šest
puta slabija nego na Zemlji, tako da veliki tereti neće više biti problem za
graditelje.
Da
bi sve ovo ispalo još bizarnije, planiraju se čak i Olimpijske Igre na Mesecu, a
čak je zakazan datum, 2028. godina. Da li je ovo sve moguće ostvariti? Pa, jedno
je sigurno, ima da se načekamo...jedno par decenija.
http://www.space.com/businesstechnology/technology/lunar_hotel_010719-1.html
Crne rupe u centrima galaksija - da ili ne?
U današnje vreme prihvaćena je ideja da se u središtima velikog
broja galaksija, možda čak i u svim, nalaze supermasivne crne rupe od nekoliko
miliona do čak nekoliko milijardi sunčevih masa. Ta pretpostavka je zasnovana na
činjenici da je u svakoj izučavanoj galaksiji zaista pronađena takva crna rupa.
Ipak, najnoviji nalazi dve odvojene grupe naučnika prete da obore ovu teoriju.
Obe grupe su posmatrale nama blisku galaksiju M33 i zaključile da
ako se u njenom centru nalazi crna rupa njena masa ne može biti veća od 3000
sunčevih masa. Neke ranije studije dovele su u vezu masivne galaktičke crne rupe
sa gustim sferama zvezda u centrima tih istih galaksija. Nova istraživanja su tu
vezu još više učvrstila - ako galaksija ima centralnu sferu zvezda onda ima i
crnu rupu. Ista priča važi i u obrnutom smeru - ako nema centralne sfere nema ni
crne rupe. Pošto je centralna sfera odlika velikih galaksija kojih ima u malom
broju u odnosu na manje galaksije, pretpostavljamo da su galaktičke crne rupe
neuobičajene ako ne i retke. Problem je to što su manje galaksije mnogo slabije
pa ih je i teže detektovati - to je razlog zašto su do sada izučavane samo
galaksije sa crnim rupama.
Kineski svemirski program
Ovih
dana Kina će lansirati svoju treću bespilotnu
letelicu u orbitu Zemlje. Shenzhou III i Shenzhou IV, letelica koja će biti lansirtana kasnije ove godine, su uvertira za
slanje prvog Kineza u svemir. Ako sve bude išlo po planu letelica sa pilotom će
biti lansirana sredinom sledeće godine i time bi Kina postala treća država koja
je poslala čoveka u svemir.
Mini supernova stvorena u laboratoriji
Grupa naučnika pri Kolorado Univerzitetu je vršila ekperimente na
Bose-Ajnštajnovom kondenzatu i izazvala mini eksploziju koja podseća na
eksplozije supernove. Bose-Ajnštajnov kondenzat je vrsta materije koju su prvo
1924. godine predvideli naučnici po kojima je i dobila ime, a 1995. je i
stvorena u laboratoriji. Da bi došli do kondenzata naučnici su hladili izotope
rubidiuma-87 do temperature bliske apsolutnoj nuli. Igrajući se sa magnetnim
poljima, tako ohlađeni gas su dodatno zgusnuli i izazvali eksploziju koja je
neodoljivo podsećala na supernovu, naravno u minijaturnoj verziji. Eksplozija je
nazvana bosenova. Ono što je zbunilo naučnike je to što se bosenova ponašala
potpuno drugačije od onoga što su teorijske simulacije predvidele, tako da se
sada traže nova objašnjenja fizičkih procesa koji se dešavaju u
kondenzatu.
Misija na Mars 2003 duplirana
Ovih dana u NASA-i se ozbiljno razmišlja o slanju ne jednog nego
dva robotizovana vozila na Mars 2003. Izgleda da se troškovi misije tom promenom
neće povećati koliko će se povećati njena efikasnost. Vozila će biti praktično
identična po opremi koju nose ali će biti poslata na dve različite lokacije. To
će istraživačima pružiti potpuno novu perspektivu u posmatranju
Marsa.
Mars Odyssey napreduje polako, ali sigurno
NASA-ina Mars Odyssey letelica je prevalila više od pola puta ka
Marsu. "Trenutno se nalazi bliže Marsu nego Zemlji. Letelica je "zdrava" kao
dren i svi sistemi funkcionišu kao pod konac", kaže Dejvid A. Spenser, glavni za
ovaj svemirski program. Prošlo je već malo više od 100 dana od kad je Odyssey
lansiran, a po NASA-inim pretpostavkama, Odyssey-u će trebati još toliko da
stigne do Crvene Planete. Planirano je da Oyssey stigne do Marsa, negde u
oktobru.
Navigacioni tim letelice je saopštio da letelica ne skreće sa
kursa, i da trenutno nema nikakvih problema, a i da se ne očekuju. Trenutno, ova
letelica se nalazi na oko 50 miliona km od Zemlje i na oko 29 miliona km od
Marsa, putujući brzinom od 26 km/s.
http://spaceflightnow.com/mars/odyssey/status.html
Godišnji odmor na Mesecu
Jedan holandski arhitekta je svu svoju energiju usmerio ka
projektovanju odmarališta koja bi trebala da budu stacionirana na našem jedinom
prirodnom satelitu.
Taj
kosmički kompleks hotela bi trebalo da bude smešten u
jednoj od dubokih Mesečevih rila, a sami hoteli, kojih ima dva, bi bili visoki
po 160 metara. Sve ovo zvuči privlačno, ali nažalost, hoteli se najverovatnije
neće sagraditi pre 2050. godine, tako da nema rezervacija.
"Hteo sam da se odbacim od gravitacije i udjem u svet naučnika,
dizajnera i običnih gradjana koji žele da ostvare svoje pokušaje kad je u pitanju
život van Zemlje", kaže Rombaut. On dodaje: "nadam se da
će se arhitekte u bliskoj budućnosti pridružiti radu koji obuhvata svemirsku
arhitekturu".
U
planu je da jedan hotel može da primi maksimum 200 posetilaca, a što se tiče
radnika koji će raditi tamo, oni će biti smešteni ispod površine Meseca, gde će
biti zaštićeni od radijacije.
Ono
što će najviše hteti turisti je to da se malkice prošetaju po površini Meseca,
ali to če im biti zabranjeno tako što će biti postavljeni znaci NO
TRESPASSING.
"Biće lako sagraditi ove hotele, jer je gravitacija na Mesecu šest
puta slabija nego na Zemlji, tako da veliki tereti neće više biti problem za
graditelje.
Da
bi sve ovo ispalo još bizarnije, planiraju se čak i Olimpijske Igre na Mesecu, a
čak je zakazan datum, 2028. godina. Da li je ovo sve moguće ostvariti? Pa, jedno
je sigurno, ima da se načekamo...jedno par decenija.
http://www.space.com/businesstechnology/technology/lunar_hotel_010719-1.html
Genesis – pohod na sunce
Sledeća
NASA-ina letelica biće upućena ka Suncu. Lansiranje će
se obaviti 30. jula na Cape Canaveral-u u
Floridi. Cilj projekta jeste sakupljanje 10-20 ?g sićušnih čestica Sunčevog vetra. Teret od svega nekoliko zrnaca soli će
biti vraćen na Zemlju putem kapsule.
Genesis će
u oktobru 2001. stići na svoje odredište, izvan Zemljinog
magnetnog polja i atmosfere, gde će hvatati Sunčeve čestice pre nego što
one zadju u kontakt sa Zemljom.
Letelica će
nositi četiri instrumenta. To su kolektor solarnog vetra veličine točka
bicikla koji je napravljen od dijamanata, zlata,
silikona i safira i koji će imati zadatak da hvata
čestice; jonski monitor, koji će snimati brzinu, gustinu, temperaturu Sunčevog
vetra; jonski koncentrator, koji će odvajati elemente Sunčevog vetra kao što su
kiseonik i azot.
Ovo će biti
prva misija kojom će biti donesen ekstraterestijalni materijal sa daljine veće
od Mesečeve.
Uzorci bi
trebalo da stignu na Zemlju u septembru 2004. Genesis će izbaciti kapsulu sa
padobranom, dok će pre pada na Zemlju biti uhvaćena helikopterom da bi se
sprečila mogućnost poremećaja uzoraka u slučaju pada na Zemlju.
Naučnici se
nadaju da će pronaći vezu izmedju Sunca i rodjenja Sunčevog sistema. Uzorci će
pokazati sastav prvobitne Sunčeve nebule od koje je
nastao ceo naš sistem.
Usmerenje ka marsu : Budućnost čovekovih istraživanja
Pripreme za kosmička istraživanja se uveliko vrše. Vredni NASA-in
Mars Reconnaissance Orbiter radi kao pčela. Njegova uloga je da fotografiše
površinu Marsa u najboljim rezolucijama. Super-fotografije koje je napravio MRO
će pomoći u razgledanju površine Marsa i odredjivanja najboljeg mesta za buduća
sletanja. Ceo program je dosta različit od programa MPL-a (Mars Polar Lander-a)
i MCO-a (Mars Climate Orbiter-a) koji su bili neuspešni 1999. godine.
"Kopaćemo dublje nego ikada i proučavaće se Marsova minerologija,
geologija kao i klimatologija i to putem istraživanja koja do sada nisu ni
postojala, kaže NASA-in šef svemirskog istraživanja Edvard Vejler (Edward
Weiler).
"Sem
toga nadamo se da će ova istraživanja konačno dati odgovore na pitanja koja se
postavljaju već godinama i godinama : ima li života na Marsu, da li je život
tamo postojao i može li ga biti?", kaže Edvard.
Svemirske muke
Život u svemiru nije toliko lak kao što izgleda, a u to su se
uverili članovi posade ISS-a.
Život u bestežinskom stanju može izazvati velike muke kod
astronauta kao što su dezorjentisanost u prostoru, mučnine, pa čak dolazi i do problema pri pronalaženju nekog
predmeta i njegovog uzimanja u ruku.
"Naša tela su napravljena za Zemljinu gravitaciju, i gravitacija
govori našem mozgu u kom smeru da se krećemo ili nešto radimo", kaže Dr. Carls
Oman. "U svemiru, naše unutrašnje uvo uopšte ne funkcioniše jer je gravitacija
jednaka nuli, dok na Zemlji ima glavnu ulogu u ravnoteži čoveka i životinja, i
zbog toga nastaju navedeni problemi u svemiru", kaže Oman.
Dr.
Carls Oman vodi grupu naučnika koja je zadužena da pronadje rešenje koje će
otkloniti probleme pri životu u bestežinskom
stanju.
|
|
NSmeh - čemu su se smejali Novosađani
Izdanje: Knjižare Matice Srpske iz Novog Sada
Poznato je da se od svih živih bića samo čovek odlikuje sposobnošću smejanja. A Novosađani su, jelte, i čoveci i ljudi.
Zaista, da li su Novosađani imali svoj vic, šalu, dosetku i svoj smeh?
Ako jesu da li je on bio svojstveno njihov, autentični? I kakav je bio taj smeh?
U traganju za odgovorom na ta pitanja, opredeljenje istraživača je bilo da se on potrazi u novinskim i književnim zapisima prve polovine XX veka, za koga su neki mislioci toga perioda tvrdili da je jedan od najnesrećnijih u ljudskoj istoriji, jer je u njemu bilo i mnogo ratova. Međutim, i u tom, baš kao i u svakom, vremenu se smejalo.
Cena knjige je 90,00 + nezaobilazni porez od 20 %.
|
|
Jedna šala iz knjige:
U jednoj novosadskoj srednjoj školi, nastavnica je upitala jednu ne baš bistru učenicu:
- Da li znaš kad je umro čika Jova Zmaj ?
- Ne znam, nisam dva dana bila u školi, - promucala je učenica.
- A ti, - obratila se drugoj učenici, - znaš li ti kad je čika Jova Zmaj umro ?
- Ne znam ni ja, gospođice profesorko, ja čak nisam znala ni da je bio bolestan.
|
|