TEKST PREUZET IZ "GLASA JAVNOSTI" OD 05. 03. 2001
Između 23. i 24. marta na Fruškoj gori održaće se Mesijeov astronomski maraton
Vasiona na dlanu
Svi objekti iz Mesijeovog kataloga kometa videće se u gomili.
Fenomen karakterističan za početak proleća
Postoje nebeski objekti koji gledani kroz teleskop
skromnijih mogućnosti liče na komete i time zbunjuju osmatrače.
Upravo kako bi tim "lovcima na komete" olakšao traganje, francuski
astronom Šarl Mesije je polovinom 18. veka sačinio katalog ovih
objekata, u kome je opisao njih ukupno 110.
Godinama je taj "priručnik" bio nezamenljiv, ali danas osmatrači
nebeskog prostranstva na raspolaganju imaju mnoge druge kataloge s
preciznim podacima za čak pola milijarde zvezda, uz to koriste moćne
kompjuterske programe i Internet, tako da bi Mesijeov katalog
sigurno već odavno pao u zaborav da nije - sportskog duha "nebeskih
tragača".
Fali 200 maraka
Poslovi oko organizacije JU Misjeovog maratona su u jeku, a
problem je samo prenoćište za one koji dolaze iz
daleka. "Imamo pokrovitelja, ali nam opet nedostaje 200
maraka za najskromniji smeštaj. Ne mogu ljudi iz Niša da
doputuju u Novi Sad, provedu noć pod nebom i odmah sutradan
upute se kući. Samo od toga da li ćemo naći nekog ko će
pokriti te troškove noćenja, zavisi da li će ovo biti
jugoslovenski maraton ili pak maraton severne Srbije", kaže
Zorkić.
|
Mesijeovi objekti su, naime, "razbacani" po nebu, tako da se neki
vide leti a drugi zimi. No, sredinom sedamdesetih godina, sad već
možemo da kažemo prošlog veka, neki ljubitelji nebeskih lepota
uočili su da se prvih dana proleća svi ti objekti mogu videti u toku
jedne jedine noći, i otuda je nastalo takmičenje u svetu poznato kao
Mesijeov maraton.
Zvanično prvi Mesijeov maraton je održan 1977. godine u SAD, a
zatim se takmičenje proširilo i na druge zemlje. U našem okruženju
maraton se od ranih devedesetih organizuje u Hrvatskoj i ima
međunarodni karakter pošto im dolaze i nebeski zanesenjaci iz
okolnih zemalja.
Inače, koliko je sam zadatak uočavanja tzv. M objekata težak,
govori i podatak da je tek 1985. jedan osmatrač uspeo da "uhvati"
svih 110.
"Od ove godine i Jugoslavija se priključuje zemljama koje
organizuju Mesijeov maraton", kaže za "Glas" Aleksandar Zorkić,
pokretač i urednik Internet astronomskog magazina. "Maraton je
zakazan za noć 23-24 marta, a održaće se na Fruškoj gori pod
pokroviteljstvom Skupštine grada Novog Sada. Dolazak su najavili
osmatrači iz Niša, Valjeva, Beograda, Subotice, Novog Sada... pa čak
i iz Skoplja.
A biće ih još.
Pripremljene su nagrade za najuspešnije tragače, za
najbolje teleskopsko rešenje i za druge naj-takmičare. Tokom noći, u
pauzi traganja za M objektima, biće održano predavanje o objektima
"dubokog neba", a ujutro sledi proglašavanje pobednika i dodela
nagrada", najavljuje Zorkić.
Inače, katalog sadrži objekte koji se vide s umerenih geografskih
širina severne Zemljine polulopte, odakle ih je posmatrao i Šarl
Mesije. Među njima su i pravi dragulji nebeskog prostranstva.
Plejade (M 45), ili, kako ih naš narod zove "Vlašići", sigurno su
najlepše zvezdano jato.
Tu su, zatim i veličanstvena Velika Orionova maglina (M 42), kao
i M 1 - čuvena Krab maglina, ogroman oblak gasa nastao nakon
eksplozije supernove koju su 4. jula 1054. godine opazili kineski
astronomi. A tu je i Andromedina galaksija (M 31), najdalji objekat
koji može da se uoči i golim okom.
Udaljena je više od dva miliona svetlosnih godina, što znači da
će je učesnici YU Mesjeovog maratona videti onakvu kakva je bila u
vreme kada je čovek tek otkrivao blagodeti vatre.