GENERALNI DIREKTOR FUDBALSKOG KLUBA VOJVODINA - CVETKO RIĐOŠIĆ

Vojvodina je simbol Novog Sada

Naš sportski kolektiv treba da se vrati sebi, da malo više poštuje sebe,
jer mnogo smo poštovaniji i cenjeniji u očima drugih - rekao je Riđošić

Posle raspada SFRJ govorilo se da će u skraćenoj Jugoslaviji glavnu reč u nacionalnim fudbalskim šampionatima voditi velika trojka: Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina. Novosađani su uvršteni u krug velikih zahvaljujući dvema titulama iz bivše države, ali i sjajnim generacijama koje je iznedrila ova sredina. No, u proteklih 11 godina ekipa iz glavnog grada Pokrajine nije opravdala očekivanja mnogih ljubitelja ovog sporta u zemlji. Crveno-beli brod iz godine u godinu sve je dublje tonuo, a umesto po dobrom fudbalu bio je prepoznatljiv po aferama, štrajku igrača i mnogo čemu drugome što ne priliči renomeu sportskog kolektiva duge i bogate tradicije.
Prošlog leta prvenstvena trka dočekana je s ambicijom da se tim nađe u Evropi. Međutim, bilo je sasvim drugačije i Vojvodina je status člana elitnog društva spasavala u poslednjim kolima. Jedan od glavnih razloga posrnuća novosadskog prvoligaša bile su promene trenera.
U narednu sezonu crveno-beli ulaze sa šefom stručnog štaba Čedomirom Đoinčevićem i generalnim direktorom Cvetkom Riđošićem, koji se opet latio ovog posla i pred kojim je odgovoran zadatak da dovede klub u red. Ekipa je podmlađena i prevashodan cilj joj je stabilizacija.
S obzirom na to da klub želi da punim jedrima zaplovi ka mirnijim vodama pravi sagovornik bio nam je Riđošić. Prvo pitanje koje smo mu postavili, budući da je već bio u fotelji generalnog direktora Vojvodine, glasilo je: Kako je bilo tada, a kako je sada u klubu?
- Potpredsednik kluba bio sam 1989. godine, kada smo imali šampionski tim - počeo je priču Cvetko Riđošić. - Generalni direktor Vojvodine postao sam 1990. a na toj funkciji ostao sam do marta 1994. Bio je to period u kojem je napravljena dobra selekcija, ali su nastali problemi u klubu i bio sam primoran da ga napustim. U sezonu 1993/1994. ušli smo sa izuzetno jakom ekipom, po mnogim ocenama najboljom u ligi. Tada su klupske boje branili: Kocić, Govedarica, Bajčetić, Perović, Šaula, Sabo, Samardžić, Jezdimirović, Bratislav Živković, Pantelić, Teljigović, Halilagić, a u zimskoj pauzi doveli smo najboljeg pojedinca Crvene zvezde Vladana Lukića. Za njega je Partizan dao blanko ček i nije pitao koliko košta. Imao je ponudu i od Marselja. No, meni je dao reč i došao je u naše redove. To je tim koji sam ostavio.

Najbolji odlaze

Svedoci smo da najbolji igrači Vojvodine i dalje prelaze u beogradske klubove, a primer su Krivokapić i Bogdanović, koji su novi članovi Crvene zvezde. Kakva je relacija sa Zvezdom i Partizanom, misleći pre svega na prelaske fudbalera, bila u vreme vašeg prvog mandata, a kakva je sada?
- Nije ranije bilo samo jednosmernih prelazaka. Jedan Miloš Šestić zlatnim slovima upisan je u anale Vojvodine, jer njegov doprinos osvajanju druge šampionske krune bio je ogroman. Poput Šestića i Punišić i Joksimović stigli su iz Zvezde. Sada imamo situaciju da naši igrači odlaze u ovaj klub. Pre njih na “Marakanu” su otišli: Mihajlović, Tanjga i Pantelić, a potom, kada ja više nisam bio generalni direktor: Bjegović, Bratislav Živković, Perović i Lerinc, ali išlo se i u Partizan (Vujačić, Vorkapić, Jokanović, Sabo). Posle su u Zvezdu došli i Kocić i Bajčetić. Najveći transferi pravljeni su prelaskom naših fudbalera u redove “večitih rivala”. Međutim, odlazilo se i bez obeštećenja, pa su tako klub napustili: Bjegović, Bratislav Živković, Perović, Lerinc, Sabo, Ristić, koji je prešao u Rad, Žilić, Vasković, Mudrinić, Mrdak i Damjanović, koji su otišli u Sartid, a Smederevci su sada u Evropi. Nedopustivo je da toliki broj igrača ode džabe. Pitam se zašto je oteran Mirko Aleksić u Obilić, a evo Šmit je potpisao za Bolonju. Sve su to promašaji u proceni. Kada se tome dodaju štrajk, kakav nije bio u istoriji jugoslovenskog fudbala i u kojem je “odgurano” iz kluba 18 igrača, afere poput Šapurića, raznorazne nesuglasice potkrepljene ličnim interesima, koje su do pre deset dana bile aktuelne, može se videti kakav je bio period Vojvodine u poslednjih sedam-osam godina.

Afirmacija mladih igrača

Kakvi su planovi Vojvodine i kako ih ostvariti?
- Klub treba da se vrati sebi, da malo više poštujemo sebe, jer mnogo smo poštovaniji i cenjeniji u očima drugih. Imam utisak da je u Novom Sadu specifična situacija i da nema poštovanja prema institucijama grada. Na šta nam liče fasade, tvrđava, crkve, pozorište. Vojvodina se utopila u to sivilo, a ona je svakako jedna od gradskih institucija. Moramo imati drugačiji odnos prema tradiciji. Klub treba da bude tako organizovan da ga ne smeju poremetiti male stvari i mi smo na dobrom putu da to uradimo. Sva loša energija, nažalost, emitovana je upravo iz kluba, i to se mora u korenu eliminisati. Znam šta se od nas očekuje, dobio sam apsolutno poverenje ljudi koji vode ovaj fudbalski kolektiv i imam ogromnu podršku svih ljudi kojima Vojvodina nešto znači. Imam velika ovlašćenja i svestan sam težine odgovornosti za stabilizaciju prilika i organizaciju kluba. Ovu sezonu ćemo iskoristiti da stabilizujemo ekipu, koja ne sme imati oscilacije kakve je imala prošle sezone. Tek kada to uradimo naredni period mora biti u znaku Evrope. Siguran sam da ćemo u svemu tome biti uspešni. Mnogo dugujemo onima koji vole Vojvodinu, našim vernim navijačima i prijateljima kluba. Treba nam mnogo mudrosti, znanja, rada i strpljenja da bi smo se na kraju svi zajedno mnogo više radovali. Klub je svojom krivicom izgubio autoritet, a na nama je da ga vratimo.
Želimo ove godine da afirmišemo plejadu mladih igrača. Činimo ogroman napor da nam takmičarska ekipa bude što jača. Vremena su veoma teška, a izbor nije velik.
Kako vratiti navijače na stadion?
- Vratićemo ih samo dobrim igrama i rezultatima. Ne postoji problem publike, postoji problem slabih rezultata i loše atmosfere u klubu. Kome god da je dobro išlo imao je dobru posećenost na tribinama stadiona.

Dobra saradnja s Novim Sadom

Zašto Vojvodina dovodi malo fudbalera iz Pokrajine?
- Ne sme nam se desiti da talentovani igrači odlaze iz Pokrajine, a da ne reagujemo. Pokvarili smo odnose s mnogim klubovima iz ovog dela države i jedan od primarnih zadataka biće nam da ih popravimo, jer to je u interesu fudbala u Vojvodini. Kada smo bili u vrhu imali smo 12-14 pokrajinskih ekipa u saveznom rangu takmičenja, a kada smo se borili za opstanak ispalo je osam drugoligaša iz Vojvodine. Samo je Hajduk uz nas u prvoligaškom društvu. To su sve bitni pokazatelji koji govore o tome koliko je važno za pokrajinski fudbal da naš klub bude jak.
A saradnja s novosadskim klubovima?
- Istakao bih izuzetnu saradnju s Novim Sadom, koja nikada nije bila na tako čvrstim temeljima kao danas. Izuzetno dobre odnose imamo i s Veternikom, ekipom iz naselja u kojem sam odrastao. No, kada je reč o klupskoj saradnji nećemo se ograničavati samo na novosadske klubove. Spartak je u nezavidnoj situaciji i treba mu pomoći. Želimo da ponovo uspostavimo dobre odnose s Bečejom, ali i sa svim drugim pokrajinskim centrima: Apatinom, Čelarevom, Zrenjaninom, Vršcom, Kikindom…
Klupski objekti?
- Mnogo se u javnosti priča o preseljenju Fudbalskog centra “Vujadin Boškov”, koji je uknjižen u vlasništvo kluba upravo za vreme mog prvog mandata. Nigde se neće seliti, ako na novoj lokaciji ne bude bolji od postojećeg. Sadašnji fudbalski centar ima mnogo nedostataka. Kada je izgrađen bio je izvanredno rešenje, salaš usred žita. Grad se širi na tu stranu i postavlja se pitanje elementarnih uslova za rad. Najodgovorniji ljudi kluba uveliko rade na obezbeđivanju atraktivne i kvalitetne lokacije za ove potrebe. Ta lokacija mora podmiriti potrebe novog vremena. U klubu se uveliko razmišlja i o preseljenju gradskog stadiona, jer taj objekat ne ispunjava nijedan kriterijum UEFA. NJena najnovija odluka biće na snazi za dve godine i najgore je to što neće dati da se igra na drugom stadionu, tako da će u evropsko takmičenje ići naredni tim po plasmanu. Dakle, moramo imati funkcionalan stadion i u tom planu treba iskoristiti sposobnost i dobre veze koje imaju vodeći ljudi kluba. To će se rešavati na gradskom i pokrajinskom nivou. Kroz dve godine proslavićemo 90-godišnjicu kluba i na nama je da i takmičarski i organizaciono budemo dostojni vrednog jubileja.

Najmlađi direktor

Riđošić je kao 31-godišnjak bio najmlađi generalni direktor jednog fudbalskog kluba u staroj Jugoslaviji.
- Vojvodina nekog izbaci kao igrača, a nekog kao sportskog radnika. Osetio sam momenat da pomognem klubu da stane na čvrste noge - kaže Riđošić.

Budžet 1,5 miliona evra

Godišnji budžet FK Vojvodina, prema Riđošićevim rečima, je 1,5 miliona evra.
- Ovo je siromašno društvo, sa slabom privredom i živimo od transfera igrača - rekao je Riđošić.

Menadžment

I posle odlaska iz Vojvodine Cvetko Riđošić je bio vezan uz najvažniju sporednu stvar na svetu. Bavio se menadžmentom u fudbalu i iskustvo iz skauting agencije sigurno će mu dobro doći u novom (starom) poslu.

OTKLONJENE SVE DILEME OKO BROJA FUDBALSKIH DRUGOLIGAŠA

Ostaje formula 4h12

Na Izvršnom odboru FSJ nije prošao predlog da se ukupan broj članova tri grupe
Druge lige u Srbiji poveća s 36 na 48 (3h16)

Sledeće sezone u fudbalskim ligama igraće se onako kako je odlučeno na februarskoj sednici Izvršnog odbora FSJ. Fudbalska vlada s Draganom Stojkovićem - Piksijem na čelu ostala je na julskom zasedanju dosledna u primeni odluke da drugoligaška formula bude 4h12. Na IO FSJ nije prošao predlog da se ukupan broj članova tri grupe Druge lige u Srbiji poveća s 36 na 48 (3h16), pa će srpske drugoligaške grupe imati isti broj ekipa kao i crnogorska. Najkasnije do 31. oktobra trebalo bi da se definiše kako će izgledati Druga liga u sezoni 2003/2004.
S obzirom na to da nije promenjena februarska odluka nema ni dodatnih tumbanja u vezi s rangovima takmičenja ispod saveznog. Prema tome lige će naredne sezone izgledati ovako: