Jelica Minić, pomoćnik saveznog ministra inostranih poslova, za „Blic“ o preprekama za približavanje Evropskoj uniji

Pregovori sa EU zapali u ćorsokak

BEOGRAD - Jelica Minić, pomoćnik saveznog ministra inostranih poslova, izjavila je za „Blic“ da neusvajanje Ustavne povelje zajedničke države Srbije i Crne Gore predstavlja glavnu prepreku u pristupanju izradi studije o izvodljivosti, nakon koje bi počeli pregovori o potpisivanju ugovora o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.
- EU traži jednog pregovarača, jednu ovlašćenu instancu u našoj zemlji sa kojom će voditi pregovore. Imajući u vidu da još nije usvojena Ustavna povelja i da zajednička država nema konstituisane organe vlasti, koji treba da odrede ovlašćenog pregovarača sa EU, mi smo jednostavno zapali u ćorsokak u tim pregovorima. Iskreno se nadamo da će se Ustavna povelja, nakon mukotrpnih devetomesečnih pregovora, konačno roditi i da će studija o izvodljivosti biti gotova već u martu. Vrlo brzo nakon toga mogli bi otpočeti pregovori o asocijaciji i stabilizaciji sa EU - kaže Minićeva. Naglašavajući da je u odnosima naše zemlje sa EU ostvaren veliki napredak, Minićeva je istakla da je od jula 2001. godine do jula 2002. godine naša zemlja u okviru zajedničke konsultativne radne grupe sa EU obavila pet sastanaka.
- Tako je kompletno skenirana situacija u našoj zemlji u oblasti ekonomije, pravosuđa, medija, policije, vojske, ljudskih prava... Konačni nalaz je bio pozitivan, odnosno zaključeno je da su reformski zahvati u SRJ bili impresivni, ali je zaključeno da ima još dosta toga što treba uraditi. EU je već tada bila spremna da pristupi izradi studije o izvodljivosti, nakon koje bismo mogli da pređemo na pregovore o potpisivanju ugovora o stabilizaciji i pridruživanju EU. Međutim, neusvajanje povelje i nepostojanje ovlašćenog pregovarača sa EU, omelo nas je u tome - kaže Minićeva.
Govoreći o tome kako će odnosi naše zemlje i suda u Hagu uticati na izradu studije o izvodljivosti i na pristupanje pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, Minićeva je istakla da ni EU ni Savet Evrope saradnju sa sudom u Hagu nisu pominjali kao uslov za pregovore. - Naši odnosi s Hagom evidentno se zaoštravaju. Ima puno primedaba i sa jedne i sa druge strane. Međutim, mora se naglasiti da je naša zemlja povukla veoma značajne poteze u tom smeru. O tome govori i sama činjenica da je Milošević isporučen sudu u Hagu, da je čitav niz ljudi tamo, da je, prema tvrdnjama naših zvaničnika, polovina tražene dokumentacije dostavljena ovom sudu, a da se za drugu polovinu traže načini u kojoj formi bi mogla biti dostavljena. S druge strane, predstavnici Haškog tribunala, ne pokazuju previše takta u komunikaciji s našom zemljom i u proceni političkih trenutaka u kojima ispostavljaju svoje zahteve - smatra Minićeva i napominje da Tribunal nema mnogo razumevanja za to što se ne isporučuju neki ljudi koji su pod okriljem vojske.
- Isporučivanje optuženih do sada se nije pojavljivalo kao uslov za početak pregovora sa EU. Međutim, ukoliko se naši odnosi sa Tribunalom dramatično pogoršaju, ne može se isključiti da i to bude jedan od uslova - rekla je Minićeva. Ona je izrazila uverenje da će tokom naredne godine biti završena studija o izvodljivosti.
- Što se tiče potpisivanja ugovora o stabilizaciji i asocijaciji, tu postoji određena procedura. Ipak, očekujem da se do kraja naredne godine, najdalje do početak 2004. godine potpiše taj ugovor, koji potom, zahteva ratifikaciju u svim zemljama članicama EU kojih će tada biti više nego sada - pojašnjava Minićeva.
Ona je naglasila da postoji mogućnost da se brže učine pomaci u određenim oblastima, poput tekstilne industrije. - Očekujemo da vrlo brzo sa EU otpočnemo pregovore o tekstilu. EU je ponudila da se pregovori o tekstilu izuzmu iz paketa, ali to zavisi od usaglašavanja carinskih stopa između Srbije i Crne Gore. Očekujemo da će do tog usaglašavanja doći možda već do kraja ove godine, tako da bismo već u januaru mogli da krenemo u pregovore o tekstilu. Ti pregovori traju nekoliko nedelja, tako da bismo u martu mogli imati zaključen sporazum o trgovini tekstilom sa EU čime bi se uklonile barijere za izvoz našeg tekstila na tržište EU - kaže Minićeva.
Ona je mišljenja da bi naša zemlja dugoročno morala da formira jedan krug zemalja koje će nam davati podršku u narednom periodu i sa kojima bi trebalo ostvariti intenzivnu komunikaciju.
- Ja lično tu vidim južnoevropske i centralnoevropske zemlje, kao što su Grčka, Španija, Portugal, Italija, Francuska... U narednom periodu moraćemo da imamo stalne konsultacije s ovim zemljama u vezi sa evropskim pitanjima, ali i u vezi sa bilateralnim pitanjima. Takođe su nam važni i odnosi sa novim članicama EU kao što su Mađarska, Češka, Slovačka, ali i sa Slovenijom koja će u narednom periodu imati značajnu ulogu u regionu i biće neka vrsta emisara Evropske unije za pomaganje regionu da se što pre uključi u EU - kaže Minićeva. On kaže da je vrlo teško prognozirati kad će naša zemlja postati član EU i ističe da to neće zavisiti samo od nas, već i od razvoja događaja u celom regionu.
- Za nas je vrlo važno približavanje ostalih zemalja iz našeg susedstva Evropskoj uniji. To nije igra u kojoj jedini dobijaju, a drugi gube. Svi moramo da radimo i individualno, ali i timski. Od imidža celog regiona zavisiće i tretman svake pojedinačne zemlje. Iako EU ističe da više neće biti prijema u paketu i da će svaka zemlja zavisno od sopstvenog napretka ulaziti u EU, ja lično imam određene rezerve prema tom stavu. Jer, EU hoće ceo ovaj region da upakuje u jedinstveno slobodno tržište, da stvori jedinstven investicioni prostor, formira regionalno tržište električne energije i uvede jedinstvene standarde u oblasti telekomunikacija - kaže Minićeva. Ona ističe da su odnosi naše zemlje sa zemljama u regionu veoma dobri. Prema njenim rečima, napravljen je ogroman pomak u odnosima sa Hrvatskom, dok i odnosi sa Albanijom dobijaju na dinamici iz meseca u mesec, što će, kako ona procenjuje, znatno olakšati rešenje problema na Kosmetu.