GORDANA ČOMIĆ, POTPREDSEDNICA SRPSKOG PARLAMENTA

I Koštunica mora da odgovara

Koštunica sigurno ne može odbiti poziv Anketne komisije i ne verujem da je čovek koji nema hrabrosti da objasni šta sve zna o navodnoj naredbi za upad vojske u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Ako se ne odazove pozivu, znači da nešto krije, što bi bila jako loša poruka građanima čiji je predsednik

Anketna komisija Skupštine Srbije formirana je da bi se utvrdile činjenice o navodima o prisluškivanju predsednika SRJ i nalogu za intervenciju VJ u prostorije Vlade Srbije. Savezna skupština nije imala hrabrosti da to učini, pa se nada da će tako ova afera biti završena. Ako komisija utvrdi da je zloupotrebe počinila Republička vlada, Skupština Srbije takvu vladu neće podržati. a ako su zloupotrebljeni vojna bezbednost i savezne instirucije, neće imati razloga da podrži savezni kabinet i predsednika SRJ. To je u u razgovoru za Nedeljni “Dnevnik” izjavila potpredsednica Narodne skupštine Srbije i DS Gordana Čomić i odbacila tvrdnje DSS da se iza ove odluke republičkog parlamenta krije namera DOS da aferu Pavković iskoristi za izbornu kampanju u predstojećoj trci za predsednika Srbije.
- Formiranje komisije nema veze sa izbornom kampanjom, nego sa uvođenjem reda u državi. Mesta za učešće u njenom radu ostavljena su i za poslanike SPS, SRS, SSJ i DSS i oni mogu da joj pristupe kad god to budu želeli, a ja se iskreno nadam da će oni to i učiniti, kaže Čomić.
Kako komentarišete primedbe da se formiranjem Anketne komisije ometa istraga nadležnih organa o istom slučaju, prvenstveno zbog javnosti njenog rada?
- Anketna komisija ima jasno određene nadležnosti, opisane u Poslovniku Narodne skupštine. Ona utvrđuje činjenice, a ne bavi se istražnim postupkom. U tom telu ima 19 ljudi, koji će činjenice sagledati sa svih strana i na njima je da naprave izveštaj o svom radu. Komisija ni na koji način ne može da ometa zvaničnu istragu, ako se ona vodi o istom slučaju.
Kakve će reperkusije taj izveštaj imati kad je reč o ličnoj odgovornosti aktera ove afere i da li će on biti obavezujući za organe gonjenja ako se takva odgovornost utvrdi?
- Biće obavezujući, zato što će Skuptina na vanrednom zasedanju krajem avgusta procenjivati taj izveštaj i mere koje u njemu budu predložene. NJegovim prihvatanjem obavezujemo sve za koje smo nadležni – izvršnu vlast, a delimično i sudsku - da postupaju po merama koje Skupština utvrdi. Formirali smo Komisiju da bi se utvrdila istina o ličnoj odgovornosti ljudi koji se bave javnim poslovima, gde god oni bili - na nivou Republike, u VJ, vojnoj bezbednosti, u kabinetu predsednika Koštunice, ili to bio predsednik lično.
Sličan pokušaj savezne komisije formirane radi utvrđivanja činjenica o ubistvu bivšeg državnog funkcionera Pavla Bulatovića završio se prilično neslavno.
- Nije postojala politička volja da se činjenice utvrde. Ta komisija je služila za manipulacije, a ne za utvrđivanje istine. Mora postojati jasna politička volja za utvrđivanje istine, koju smo mi sada demonstrirali u Skupštini Srbije. Generalno je problem ovog društva što je puno ljudi sklono kobajagi istini.
Nije ovo prva nerasvetljena afera tokom dvogodišnjeg mandata DOS. Zašto za prethodne nisu formirane slične komisije, nego je to učinjeno tek sada, kad počinje izborna kampanja?
- Afere su karakteristične za zemlje u tranziciji, kad posmatrate šta je sve u određenom društvu nestabilno. Do sada nije bilo anketnih komisija zato što smo od početka, povodom raznih afera, bili u neverici da su takve stvari moguće, pa je prepušteno da se one raspetljaju same od sebe. Međutim, postoji granica koja se ne prelazi, kad shvatite da problemi tako neće biti rešeni i da je krajnje vreme da neko za njih mora da preuzme odgovornost. Ubeđena sam da će u svim aferama gde je bilo kriminalnih elemenata istinu morati da utvrde i policija i sudstvo.
Očekujete li da će predsednik SRJ Vojislav Koštunica dati iskaz pred Anketnom komisijom i može li on takav poziv odbiti?
- Koštunica ne može odbiti poziv Anketne komisije, ne verujem da nema hrabrosti da pred njom izjavi sve što zna o navodnoj naredbi za upad vojske u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Ako se ipak ne odazove pozivu, znači da nešto krije, što bi bila jako loša poruka.
Da li će DOS na septembarske izbore izaći sa više kandidata, ili će koalicija podržati samo aktuelnog potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, čiji će glavni protivnik, po svemu sudeći, biti aktuelni jugoslovenski predsednik?
- To će biti dogovoreno na sednici Predsedništva vladajuće koalicije. Na liderima DOS će biti da procene šta je bolje: da li da na izbore koalicija izađe sa jednim ili više kandidata, odnosno da li će, zbog autoriteta kandidata, oceniti da je njihov kredibilitet dovoljan za dobijanje predsedničkih izbora. Donošenje takve odluke već je ogroman pomak, jer nismo više u situaciji da biramo najmanje lošu odluku, nego najbolju moguću.
Procene da će se glavna izborna trka voditi između Labusa i Koštunice su dobra vest, jer dokazuju da je ukupan demokratski potencijal ove zemlje upravo u koaliciji DOS, u kojoj je učestvovao i DSS i iz koje je svojom voljom izašao. Kao što bi rekao jedan naš novosadski pesnik, to je najbolje što u ovom trenutku i za ove novce možete dobiti. Ako se izborna trka bude vodila između Labusa i Koštunice, na građanima će biti da odluče koji je od njih sposoban da preuzme odgovornost vođenja ove zemlje i od kojeg će zavisiti koliko će im više para ostati u novčaniku.
Manje dobra vest je prljava kampanja koja je započela i mnogo pre nego što su izbori raspisani.
- Mislim da će ovog puta stradati svaki kandidat koji se bude koristio nasilnom komunikacijom u javnosti. Ako već neki ljudi upotrebljavaju govor mržnje, postoji mehanizam, uobičajen u drugim zemljama, koji podrazumeva formiranje nezavisnog tela, etičkog odbora ili komiteta, koje bi pratilo etiku predsedničke kampanje. Lično ću predložiti formiranje takvog tela, jer verujem da bi, ako ništa drugo, to bila dobra poruka da u ovoj zemlji ljudi hoće da pruže otpor politici uvreda i kampanji koja se zasniva na mržnji prema protivniku.
Pre dve godine, kad je došla na vlast, vladajuća koalicija je obećala, između ostalog, da će obezbediti fer i demokratske uslove za prve sledeće izbore.
- Prvi put će mediji imati obavezu da obezbede fer uslove za predstavljanje svih kandidata. To je propisano Zakonom o radio-difuziji. Svaki medij koji se toga ne bude pridržavao, biće sankcionisan.
Da li se na izborima u septembru predsednik Srbije bira na skraćeni mandat, s obzirom na očekivane promene republičkog Ustava?
- U septembru se predsednik Srbije bira na mandat od pet godina, a da li će i kada u toku njegovog mandata biti izmena Ustava, o tome se svi mi moramo dogovoriti kad ta tema dođe na dnevni red. Do kraja jula mora biti završena ustavna povelja, koja treba da prođe kroz parlamente Srbije, Crne Gore i SRJ, moraju se utvrditi obaveze republika članica po ustavnoj povelji i napraviti izborni zakon, ako se poslanici skupštine nove zajednice budu birali neposredno. Potom će se menjati ustavi Srbije i Crne Gore.
Da li će predsednički izbori u Srbiji i vanredni parlamentarni u Crnoj Gori usporiti konstituisanje nove državne zajednice?
- Izbori u Srbiji neće usporiti taj proces, oni su redovni i moraju se održati. Nadam se da do toga neće doći ni zbog raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Međutim, dešavanja proteklih godinu i po dana u toj republici najbolji su dokaz da raspisivanje izbora radi izbora ne donosi rešenje. Tamo su vanredni parlamentarni izbori održani prošlog aprila, a lokalni ove godine. I sad su ponovo raspisani vanredni parlamentarni izbori, a ništa se nije promenilo u Crnoj Gori, ni u opredeljenjima građana, ni u porukama predstavnika vladajućih struktura.
Koji su realni rokovi za pokretanje ustavnih reformi u Srbiji?
- Pretpostavljam da će za godinu dana konstituisanje nove državne zajednice biti potpuno okončano, tako da nas u Skupštini Srbije sledećeg proleća i leta čeka ozbiljan posao da osmislimo proceduru po kojoj se menjao Ustav Srbije. Pre toga nam predstoji široka ustavna debata, jer moramo napraviti takvo ustavno rešenje koje će većina poslanika prihvatiti. Trenutno postoje četiri sporne teme. Da li to treba da bude ustav građana ili ustav nacije? Različita su i viđenja decentralizacije i regionalizacije, vrste sistema koji se želi uspostaviti i načina utvrđivanja mehanizama kojima bi se obezbedila primena normi kojima se štiti ravnopravnost svih građana. Kada to odredimo, dogovorimo se o proceduri za donošenje novog ustava, jer je sadašnja nesprovodiva.