PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 24. 03. 2002.

  Domaći agrar je ponovo na velikoj prekretnici. Privatizacija je počela, kao i prolećna setva, ali je besparica ostala. Iako je agrar lane bio najuspešnija privredna grana u zemlji, što je nakon ko zna koliko godina pšenica plaćena na vreme i bez inflatornog gubitka, što su seljaci redovno dobijali premije i regrese i što su konačno nešto uspeli i da zarade - ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Veselinov i paori se nisu uvek slagali. Barikade na putevima, traženje ostavki, štrajkovi, ali i više para za agrar i rast ukupne proizvodnje od čak 30 posto obeležili su prošlogodišnju poljoprivredu. A da li je za sve loše kriv Veselinov, a za sve dobro nebo, videće se za oko šest meseci, kada se uporede lanjska i ovogodišnja žetva i berba.
  Šta je Vlada učinili da pomogne seljacima uoči prolećne setve?
  - Prolećna setva, koju treba obaviti na oko 2,5 miliona hektara, počela je. Očekujemo da će ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja biti barem na lanjskom nivou, a ako nas vreme posluži moguć je rast od nekoliko procenata. Naša poljoprivreda je, zahvaljujući carinama i prelevmanima, jedna od najzaštićenijih u Evropi, što daje sigurnost proizvođačima. Vlada i Ministarstvo poljoprivrede učinili su sve kako bi se obezbedili što bolji uslovi za prolećnu setvu. Nema poreza na promet za repromaterijal. Zahvaljujući premiji od 410 maraka po hektaru, ovog proleća repom će biti zasejano 30 posto više njiva nego lane. Vlada će otkupiti čak 550.000 tona pšenice. Od toga 300.000 tona će biti plaćeno novcem, i to osam dinara za kilogram. Već je kupljeno 150.000 tona hlebnog žita, a oko 100.000 tona otkupiće se u zamenu za traktore i kombajne. Biće stimulisano i voćarstvo. Svako ko podigne hektar šljivika dobiće 1.330 nemačkih maraka, dok će onima koji zasade hektar vinograda biti isplaćeno 3.330 maraka.
  Da li će biti toliko traženih kredita?
  - Kredita će biti i za repromaterijal i za nabavku mehanizacije. Za proizvođače industrijskog bilja obezbeđeni su dizel-gorivo i mineralna đubriva na kredit, ili na odloženo plaćanje, i to zahvaljujući donaciji japanske vlade. Uskoro će paori moći, na dvogodišnji ili višegodišnji kredit, da kupe i oko 1.000 traktora.
  Premija za šećernu repu od 410 maraka po hektaru pokazala se odličnim rešenjem. Zašto država na sličan način nije pomogla i setvu suncokreta i soje?
  - Učinićemo sve kako bi se pronašlo neko rešenje, ali u agrarnom budžetu novca za suncokret i soju nema. Pokušaćemo da nađemo neke druge izvore finansiranja, ali ništa ne mogu da obećam.
  Zameraju vam da Srbija nema strategiju razvoja poljoprivrede.
  - Kako bismo prošle godine imali 30 posto veću poljoprivrednu proizvodnju da ne znamo šta radimo? Više ne smemo donositi planove forme radi, već moramo težiti uključenju u evropsku poljoprivredu. Prvi i najvažniji korak na tom putu je donošenje generalnog plana razvoja poljoprivrede u Srbiji. Zajedno će ga uraditi eksperti iz Jugoslavije i EU, koji su već došli u Beograd. Taj dokument će ukazati koje su prednosti i mane našeg agrara i šta treba raditi da bi on postao deo Evrope.
  Zbog vezivanja penzionog osiguranja za zemljoradnike za registraciju vozila, mačvanski seljaci su blokirali puteve. Slično se najavljuje i u drugim delovima zemlje. Šta će Vlada preduzeti da se ovaj problem reši?
  -U predizbornoj kampanji smo obećali da će se razdvojiti televizijska pretplata i računi za struju i to smo uradili. Govorili smo da ćemo odvojiti registraciju automobila od plaćanja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje i to moramo što pre učiniti, ali to ne zavisi samo od Ministarstva poljorivrede već od cele Vlade. Protesti seljaka mogu biti sve veći, a time gube i oni i država, jer niti će se plaćati doprinosi niti će se registrovati vozila. Čak su neki zemljoradnici zatražili da se ukine penziono osiguranje, što je pogrešno. Penzije za zemljoradnike su njihovo osnovno i civilizacijsko pravo. Doprinos ne treba da plaćaju svi članovi domaćinstva, već samo nosilac domaćinstva. Visina doprinosa ne sme da bude ista za najsiromašnije i najbogatije domaćinstvo, kao što je sada, već se mora uvažavati ekonomska moć pojedinih poseda.
  Da li je hrana proizvedena na našim njivama preskupa?
  - Naša hrana jeste skupa, ali nije najskuplja. Razloga za to ima puno, ali dva su ključna: usitnjen posed i male subvencije. U EU subvencije su i preko 1.000 maraka po hektaru i mi se s njima ne možemo meriti. S prosečnim gazdinstvom od 3,6 hektara nije realno očekivati vrhunsku produktivnost i jeftinu proizvodnju. Stanovništvo na selu je sve starije, mehanizacija nam je dotrajala, a u cenu je uračunato i višedecenijsko uništavanje domaće poljoprivrede. Ova vlada je najpre dala subvencije proizvođačima šećerne repe i mleka. Kako država bude jačala, iz godine u godinu biće više para za podsticanje proizvodnje, pre svega industrijskog bilja.
  Vojvođanska poljoprivredna preduzeća bi trebalo da plate ekstraprofit od oko 600 miliona maraka. Da li je to realno i otkud ekstraprofit u poljoprivredi kad većina agroekonomista tvrdi da je u poslednjih više od 10 godina iz agrara u druge grane otišlo više od 10 milijardi dolara?
  - U poljoprivredi nema ekstraprofita. Bilo je kriminala, to jest direktori nekih poljoprivrednih preduzeća su se obogatili kroz mahinacije s primarnom emisijom, devizama i crnim kursom dinara. Preduzeća u kojima je to rađeno moraće da plate porez na ekstraprofit, a direktori koji su to radili moraće da odu u zatvor. Tamo gde je novac korišćen namenski ekstraprofita sigurno nije bilo.
  Šta vojvođanska poljoprivreda dobija s omnibus zakonom?
  -Omnibus zakon je početak istinske decentralizacije. Vojvodina trenutno najveće koristi ima od centralizovanog državnog budžeta, iz kojeg se daju premije za mleko, repu... Autonomijom Vojvodina dobija pravo da upravlja svojim prirodnim resursima i da novac od njihovog korišćenja ostaje u pokrajini i to je najveći rezultat omnibus zakona. Prilikom organizovanja budućih šumskih ili vodoprivrednih preduzeća moraju se poštovati prirodne i regionalne celine, a ne političke želje. Najgore što bi moglo da nam se desi je da "Srbijašume" ili "Srbijavode" zamene "Vojvodina šume" i "Vojvodinavode". Šumarstvo u Vojvodini treba decentralizovati tako što bi se formirala četiri potpuno nezavisna preduzeća, koja bi međusobno bila konkurentna. Vodoprivredu pokrajine bi činio sistem Dunav - Tisa - Dunav i svi ostali vodoprivredni objekti i celine.
  Privatizacija agrokompleksa je počela. Da li je prodaja oranica strancima najbolje rešenje i šta će biti s denacionalizacijom?
  - Privatizacija šećerana i poljoprivrednih kombinata je počela, što je veoma dobro. Nije bitno ko je vlasnik, već ko donosi kapital i profit, a zarada je osnovni cilj privatizacije. Bez tranzicije nema razvoja našeg agrara i što pre preduzeća dobiju prave vlasnike, tim bolje za sve nas.
  Iskustva istočnoevropskih zemalja pokazuju da je vraćanje zemljišta u naturalnom obliku najgore rešenje. Naslednici se obično godinama sude ko koliko treba da dobije; a dok sporovi traju oranice ostaju neobrađene. Zalagaću se da naslednici dobiju novčanu nadoknadu, a ne poljoprivredno zemljište.
  Koalicija "Vojvodina" nije član vojvođanskog bloka. Da li je razlog taj što ste previše okrenuti Beogradu, ili što su zbog vas svojevremeno iz Skupštine Srbije izbačeni poslanici iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine i Reformista Vojvodine?
  - Koaliciju "Vojvodina" stvorio sam ja. Napisao sam program i statut, dao ime, odredio političku strategiju i izbornu kampanju. Ko to nije hteo da sledi, imao je pravo da ode, i mi smo se razišli. Ali, dosta je sukoba, svi moramo mnogo više sarađivati. Koalicija "Vojvodina" svima ostavlja otvorena vrata, jer autonomija Vojvodine treba da se širi i čuva. Razlika između nas i drugih vojvođanskih stranaka je u tome što smatramo da je Srbija prirodna zaleđina autonomije Vojvodine, a da je njen garant srpski narod .
  Reforme se ne odvijaju očekivanom brzinom?
  - Nijedan sukob unutar DOS ne doprinosi reformama. Podržavam borbu interesa jer je normalno da na pojedine stvari različito gledamo, ali ne prihvatam zloupotrebu DOS u propagandne svrhe kako bi neka partija na taj način preuzela vlast. Najveći kočničar reformi je Demokratska stranka Srbije. DSS hoće vlast, ali u tome neće uspeti. Popularnost im je prepolovljena, a narod ih sve manje podržava.
  Da li su zbog krize u DOS mogući prevremeni republički izbori?
  - Republičkih izbora neće biti pre isteka mandata na koji smo izabrani, a na izbore će ova vlada izaći s dobrim rezultatima. Republička vlada je stabilna jer je i DOS stabilan. Uprkos međusobnim zađavicama, svi smo svesni da zajedno moramo izdržati do 2004. godine. Takođe, hoćemo da izvedemo nepovratne reforme, što znači da ma ko bude pobedio na izborima 2004, neće moći da nas vrati na staro.
  Šta može prouzrokovati špijunska afera i nedavno hapšenje potpredsednika Vlade generala Momčila Perišića?
  - Značajnijih posledica neće biti. Sve što se dešavalo poslednjih dana pokazuje da je špijunska afera pripremana mesecima da bi se napala Vlada, a ne da bi se sklonio i smenio Perišić. Perišić je samo samar koji je trebalo da donese problem Vladi. To je otkrio Dragan Maršićanin zahtevom da padne Đinđić, odosno Vlada Srbije, jer shvata da su dokazi protiv Perišića suviše slabi. Istovremeno, ne može da objasni kako to da su samo u DSS znali da navodno jedan general špijunira, a niko u Saveznoj vladi to nije znao. Nije znao načelnik Generalštaba, Vrhovni savet odbrane ni premijer Đinđić. Ko to ima pravo na državne informacije u partijskom sefu, a onda traži da Republička vlada padne zbog informacija koje nije ni znala? Maršićanin se nasankao.
  Bili ste član komisije koje je trebalo da utvrdi sve činjenice u vezi sa izlaskom "crvenih beretki" na ulice. Šta se na kraju dogodilo?
  - To je bio politički protest. Smisao te pobune je bila potraga za novim identitetom "crvenih beretki" čija prošlost ne usrećuje svakog posmatrača. Smatramo da je problem prevaziđen. "Crvene beretke" su sada pod kontrolom Vlade i državnog vrha.
  U nekoliko navrata se pisalo i govorilo da ste uhvaćeni u krivolovu. Optužuju vas da ste u "Ristovači" ubili divljeg vepra, u lovištu "Dubašnica" muflona i da ste bez ikakvih dokumenata i potpuno besplatno lovili u Deliblatskoj peščari.
  - Jesam lovac, ali krivolovac nisam. Voleo bih da čujem gde sam uhvaćen, ko me je video i ima li bilo kakav dokaz, umesto što pričaju. Kada god idem u lov, kao ministar i kao lovac, idem po pozivu. Ponekad ništa ne ulovim, nekad i pogodim i na poklon dobijem to što sam ulovio. Sve je uvek rađeno u okviru pravila JP "Srbijašume".