NENAD ČANAK, PREDSEDNIK SKUPŠTINE VOJVODINE

  Za deset dana završavamo ustav

  "Nerealno je očekivati da autonomistička ideja u vojvođanskom parlamentu ima dvotrećinsku većinu, jer takvo nije raspoloženje građana. Oni jesu za viši stepen autonomije, ali trenutno ne i za Vojvodinu kakvu hoće Čanak, Isakov ili Kasa. No, sigurno nisu ni za onakvu kakvu nude Koštunica ili Đinđić"

  Gospodin Isakov i ostali iz vojvođanskog bloka pomalo se troše u detaljima, jer koliko god važna karika Izvršno veće bilo, nije presudno ono, već to kako će se opredeliti građani Vojvodine kojima treba dati šansu da kažu šta misle. Da li na izborima ili referendumu, nije toliko važno. Lično nisam zadovoljan radom Đorđa Đukića i smatram da se moglo uraditi daleko više. Ako Izvršno veće ne može da izvuče pet procenata od privatizacije za Vojvodinu, a ja uspem 50 odsto, onda je očigledno da se nije radilo kako treba. Utrošeno je mnogo energije na pravljenje omnibus zakona, koji treba samo da prenese određena prava sa Skupštine Srbije na Skupštinu Vojvodine i sa Vlade Srbije na pokrajinsku, umesto da se krene od jasno definisanog stava da su nam ukradena naša prava i da ih mi tražimo nazad. Dakle, tu su i principijelne stvari u igri i mislim da bi zbog toga bilo korektno da gospodin Đukić podnese ostavku. Ali, nije on ključan. On je tu zato što je to odluka DS, u krajnjoj liniji, kao i niza drugih manjih stranaka kojih je više od pola u Vladi dr Đinđića i koje glasaju kako on kaže. To, samo po sebi, nije loše, ali zamagljuje sliku i čini se kao da je odgovornost raširena na više strana nego što zaista jeste. U suštini, sva odgovornost za odsustvo progresa u vraćanju Vojvodini onoga što joj je ukradeno pučem 1988. pada na Đinđića, istakao je predsednik vojvođanskog parlamenta LSV Nenad Čanak.
Da li će odluka SVM da podrži godišnji izveštaj PIV-a dovesti do poremećaja odnosa u vojvođanskom bloku?
- Ne, pre će dovesti do raščišćavanja odnosa. Moramo da se dogovorimo šta znači ovakav tip delovanja, odnosno, da li to znači da naša prijateljska stranka SVM treba da bude jezičak na vagi oko toga da li će autonomistički projekti uspeti ili neće. Najveći broj građana Vojvodine mađarske nacionalnosti je za autonomiju, ali ovde ne mislim na njih, već na SVM, kao organizovanu političku grupaciju, koja nas povremeno dovodi u situaciju da bude korektivni ili kontrolni faktor. Dok je to volja građana Vojvodine, dotle na to sa blagonaklonošću gledam kao na zajedničke interese. Međutim, ako to postane refleksija dogovora iz Beograda, kao što se u Skupštini APV sad već učestalo događa, na takvo stanje ne mogu da pristanem.
Da li je za realizaciju autonomije dobro ili loše to što ni "beogradska" ni "vojvođanska" opcija nemaju većinu u pokrajinskom parlamentu, što se pokazalo i prilikom pokušaja Vaše smene i sada na glasanju o izveštaju PIV-a.
- Ima tu i dobrih i loših elemenata. Važno je da je autonomistička ideja dobila pravo glasa i pravo nastupa. Nerealno bi bilo da ta ideja u vojvođanskom parlamentu ima dvotrećinsku većinu, jer nije takvo raspoloženje građana. Oni jesu za viši stepen autonomije, ali nisu ni za onakvu Vojvodinu kakvu hoće Nenad Čanak, Mile Isakov ili Jožef Kasa, a sigurno nisu ni za onu kakvu nude Vojislav Koštunica ili Zoran Đinđić. U tom traganju za odnosima i razmerama pojedinih rešenja, verujem da ćemo napredovati u 2002. Uradiću sve što budem mogao da se što više ljudi uveri u to da je ekonomski prosperitet Vojvodine najvažnija stvar o kojoj moramo razgovarati, a on nije moguć bez više ingerencija. Vojvodinu vidim kao drugačiju u odnosu na ostali deo Srbije i zato ona mora imati drugačiju regulativu. Centralistima to ne odgovara. Nikako da se dogovorimo čije su naše pare.
Da li ćete, ipak, da zastupate i obrazložite omnibus zakon pred republičkim parlamentom?
- Trebalo bi da to uradim, ali nisam siguran. Teško mi je da obrazlažem nešto u šta ne verujem. Međutim, ja ovo stanje doživljavam, kao jako, jako privremeno. Skupština mora da radi svoj posao, da donosi odluke koje će PIV da sprovodi. Zato i postavljam pitanje: čije je to Izvršno veće, da li Skupštine Vojvodine ili DS? Kad se oko toga dogovorimo, sve će biti jednostavnije. Građani još od pontonskog mosta preko Dunava u Novom Sadu slušaju o raznim "privremenim rešenjima".
Koliko je i vojvođanski omnibus jedno od takvih rešenja?
- Privremenost o kojoj pričam je ona u koju verujem, jer ova rešenja nisu stabilna ni trajna. Još ne znamo ni gde su granice zemlje u kojoj živimo. Ne znamo da li će tu sutra biti Crna Gora, status Kosova je više nego sumnjiv, a ja neću da ono što zavisi od mene u Vojvodini bude usmereno na destabilizaciju. Naprotiv, želim da zemlja u kojoj živimo bude stabilna, ali pošto ne možemo da utičemo na širu društvenu zajednicu, odnosno, ni na šta o čemu se danas odlučuje na nivou opstanka zajedničke države, moramo više odlučivati o onom što se ovde događa. Zašto to ne ide, pitajte poslanike DS, koji su u više navrata glasajući opstruirali autonomiju Vojvodine, mada se stalno predstavljaju kao veliki autonomaši. Ima tu i ljudi iz raznih drugih stranaka koji su igrali čudnovate igre, ali neka o tome odlučuju građani kada sledeći put budu razmišljali za koga da glasaju.
Na koji način ste "izvukli" veći procenat za Vojvodinu od privatizacije preduzeća sa ove teritorije i da li je to bio rezultat političke trgovine?
- Nije to trgovina. U pitanju je jednostavna matematika. Bez poslanika LSV u Skupštini Srbije ne bi prošao Zakon o radu, niti bi bio usvojen republički budžet i pala bi vlada Zorana Đinđića, ili bi moralo da se ide u neke vrlo "skupe" i neprincipijelne pogodbe i trule kompromise.
Postoje li garancije za taj dogovor, s obzirom da je Zakonom predviđeno da taj procenat bude svega pet odsto?
- Nema garancija. Dogovor je zasnovan na reči, ali imam i pismo koje je potpisao Žarko Korać i parafirao ministar Đelić. Posle Nove godine treba da preciziramo kako će taj novac biti ulagan u Vojvodinu, pre svega, u njenu infrastrukturu, koja je jedan od uslova za ulazak stranog kapitala. Dakle, moja osnovna ideja je da što više para od privatizacije ostane u Vojvodini. Za to ćemo se izboriti ovako ili onako, omnibus zakonom (u šta ne verujem), izborima ili referendumom. Međutim, sigurno je da smo sa nasiljem završili. Ali, i sa eksploatacijom Vojvodine.
Da li ćete zbog povećanja procenata od privatizacije odustati od javnih pritisaka vezanih za prodaju BFC?
- Ne! Duboko sam uvređen činjenicom da se ministar Vlahović nije odazvao našem pozivu da u Skupštini Vojvodine obrazloži prodaju beočinske cementare. Mislim da je to vrh arogantnog ponašanja koje jasno pokazuje da mi Vladu Srbije suštinski ne interesujemo, osim u koordinatama pljačke. To je Vlahović i pokazao svojim nedolaskom.
Zbog čega ste saopštili da odustajete od mesta predsednika Upravnog odbora NIS-a, posle višemesečnog insistiranja da Vas na to mesto Vlada imenuje?
- Ja sam insistirao na dogovoru koji je u DOS-u bio postignut. Na kraju je to postalo potpuno besmisleno. Bilo je smisla da u Upravni odbor NIS-a dođem kako bih pomogao u političkoj stabilizaciji i sprečim zloupotrebe i sve ostalo što je pretilo kada je posle 5. oktobra, u određenom smislu, nastupio vakuum vlasti. Danas to više nema nikakvog smisla. NIS je firma sa 19.000 zaposlenih i taj posao zahteva svakodnevni profesionalni angažman. Tu obavezu ne mogu da preuzmem, jer svoju ulogu tu i nisam video u celom mandatu, već samo u elementarnom pozicioniranju NIS-a kao vojvođanske firme. Međutim, pošto je to izbegnuto i pošto je Đinđić to odbio, našao sam se u poziciji da budem puki, čak ne ni svedok, nego saučesnik u onom što se događa u NIS-u, bez ikakve mogućnosti da na bilo šta utičem. Da budem iskren, ne znam čak ni šta se tamo događa.
Zbog čega se vojvođanski političari i stručnjaci i posle godinu dana "bave" samo beogradskim predlozima, dok se izrazi vojvođanskog ustava u javnosti vrlo malo zna?
- U Skupštini je formirana komisija koja radi na tome. Naravno, pošto smo se trudili da u tu uđu predstavnici svih stranaka, na predlog DSS-a, ušli su i ljudi sumnjive kompetencije. Međutim, to se neće odraziti na konačni rezultat, odnosno stvaranje tog ustava koji će Vojvođani imati priliku da vide i da se o njemu izjasne. Ako bude prihvaćen, onda ćemo ga mi izglasati i primenjivati. Nije bitno da bude transparentan rad na tom dokumentu, nego rezultat. Čim dođe do faze da ima šta da se prikaže, a ja verujem da će se to desiti u sledećih desetak dana, onda ćete videti.
Provincijalizam u koji je Vojvodina gurnuta je ogroman i ta svest da se o svemu odlučuje u Beogradu, jer odande stiže sve - upravo je ono što nas i drži u ovim koordinatama. Ja sam tokom ove godine upozoravao na ovaj tim privatizacije koji se događa i da će biti rasprodata vojvođanska imovina. Pokazao sam da to ne mora tako da bude time što sam dva puta zaustavio prodaju BFC "Lafaržu", a, evo, sada je to iz trećeg puta urađeno. Nikako ne mogu da shvatim zbog čega je tako teško prihvatiti da se nešto može i da je samo potrebno pobuniti se. Nažalost, letargija koja je u Vojvodini dosta jaka, jeste ono što nas suštinski drži u problemu. To je vezano i za ove navodne predloge ustava iz Beograda. Seli u Beogradu i napisali nešto šta im je palo napamet, gomilu stvari u koje ne verujem. A ne verujem zato što su do sada uvek slagali, jer njima je lagati - način vođenja politike.
Kad ste rezimirali prvu godinu aktuelnog skupštinskog saziva, rekli ste da je vojvođanski parlament uspeo da bude viđen. Međutim, pokazalo se da on o mnogo čemu ne odlučuje, jer mnoge odluke koje su u njemu donete nisu realizovane.
- Mi smo u toku protekle godine uspeli da od Skupštine Vojvodine napravimo predstavnički dom čija se reč sluša, a nadam se da će to u novoj godini biti dom čije će se odluke sprovoditi. Naša skupština je po načinu rada apsolutno među najcivilizovanijima u svetu i ona je primer kako može da izgleda pravi predstavnički dom. Upravo zbog toga je i gurnuta na marginu, jer, kada bi mogla još i da donosi zakone, onda bi se videla sva beda nekih drugih parlamenata, u kojima je glavni način komunikacije raznošenje poslanika kao polutki. Ako ta skupština ne odlučuje baš o mnogo čemu, zašto je onda bilo važno "crći, ili pući" da se ja smenim? U ovom trenutku, Skupština nema ovlašćenja, jer su nam ukradena, a Vlada Srbije tvrdi da je rano da nam se vrati naše, što je vrh bezobrazluka. Međutim, u pitanju je nešto drugo - da je priprema te skupštine za zakonodavnu funkciju - za šta ću se boriti tokom sledeće godine - bila takva da, uprkos najžešćim nesporazumima i konfliktima, nikad u njoj nije bio narušen ni red ni dignitet bilo kog poslanika. Podrivanje ugleda jednog parlamenta odgovara samo onima koji žude za diktaturom. To je stara priča.
Skpština Vojvodine mora da se pita i šta Vojvođani misle o njenom budućem statusu u zajedničkoj državi sa Crnom Gorom i bez nje. To da je Vojvodina unutrašnje pitanje Srbije, čista je prevara i eksploatacija miloševićevski postignutih protivustavnih rezultata, jer je Vojvodina pučem iz 1988. protivustavno okupirana. Ko god to zaboravlja, taj nastavlja Miloševićevo delo i proći će kao i on.

Notorni lažovi iz Beograda