ODBOR ZA STATUT SKUPŠTINE VOJVODINE

  Na redu vojvođanski ustavni akt

  Želimo da idemo u susret ustavnim promenama u Republici.
  Nije važno kako će se zvati taj konstitutivni akt Vojvodine već je bitna njegova sadržina, kaže Aleksandar Kravić.

  Odbor za statut Skupštine AP Vojvodine odlučio je juče da pokrajinskom parlamentu uputi predlog za formiranje skupštinske komisije koja bi priPremila prednacrt konstitutivnog akta Vojvodine. Predloženo je da na čelu komisije bude akademik Alekdsandar Fira, te da u njenom radu učestvuju prof. dr Lazar Vrkatić, prof. dr Stevan Šogorov, prof. dr Marijana Pajvančić, mr Svetozar Čiplić i prof. dr Stanko Pihler. U ovoj grupi su predsednik i potpredsednici SAPV - Nenad Čanak, Predrag Filipov, Šandor Egereši, Miroljub LJešnjak i Miodrag Vukotić, te poslanici Aleksandar Kravić, Duško Radosavljević, Tamaš Korhec, Ištvan Pastor, Todor Gajinov, Jelena Jevtić, Gordana Radić-Popović, Milorad Gašić i Siniša Korica.
Na sugestiju člana Odbora za statut Miroljuba LJešnjaka iz DSS, ostavljena je mogućnost da se ekspertski deo komisije proširi na sednici Skupštine Vojvodine, zakazanoj za petak, kada će se o ovom predlogu odlučivati. LJešnjak je, naime, ocenio da su na predloženom spisku “uglavnom ljudi koji zastupaju jednu vrstu viđenja kada je u pitanju stručni pravni aspekt”, te ukazuje da se mora napraviti širi izbor da bi se postigao konsenzus.
- Formiranjem ove komisije za izradu prednacrta konstitutivnog akta Vojvodine, želimo da idemo u susret ustavnim promenama u Republici. Mislim da su dileme oko naziva tog akta nepotrebne i da ne treba sada na tome da se delimo. Bitna je sadržina - konstatovao je tom prilikom predsednik Odbora za statut Aleksandar Kravić.
Uz predlog za formiranje komisije Odbor je juče prihvatio i Informaciju o aktivnostima na pripremi ustavnih promena u Republici, koju je sačinila radna grupa, u sastavu: Aleksandar Fira, Marijana Pajvančić, Lazar Vrkatić, Jelena Jevtić i Aleksandar Kravić. Prema obrazloženju prof. dr Vrkatića, ovaj dokument sadrži predloge i načela za izradu konstitutivnog akta APV, te ocenu ustavnog predloga koji je izradio beogradski Centar za liberalizam, a koji se odnosi na položaj APV. Prema Kravićevim rečima, ova informacija ne sadrži nikakve političke proklamacije, već je politički i pravno potpuno izbalansirana. Jelena Jevtić iz DS rekla je da je ovaj dokument izrađen uz apsolutni konsenzus članova radne grupe.
- Posle usvajanja Platforme o ostvarivanju ustavnih nadležnosti APV i izrade ove informacije, prešli smo iz faze snimanja situacije u sledeću, a to je izrada konstitutivnog akta Vojvodine - ocenio je član Odbora Duško Radosavljević.
Polazni stav Informacije zasniva se na ustavnom pitanju državnog uređenja Srbije i ustavnog položaja AP Vojvodine, te oceni da je u javnosti postignuta saglasnost o opravdanosti i potrebi restitucije zakonodavne, izvršne i sudske autonomije Vojvodine. Zauzet je i stav da restitucija treba da prethodi održavanju novih izbora.
Radna grupa Odbora za statut smatra da položaj AP Vojvodine treba izraziti i u osnovnim odredbama Ustava Srbije, kako bi se potvrdio stav o zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj autonomiji na osnovu konstitutivnog akta APV i u skladu sa republičkim ustavom. Ocenjuje se da ustavna razrada lokalne samouprave pretpostavlja posebnu razradu specifičnosti lokalne samouprave u Vojvodini, te ističe nužnost načelnog i preciznog razlikovanja statusa autonomije i lokalne samouprave. Pored toga, konstatovano je da bi ustavom trebalo utvrditi postojanje titulara državne svojine, u skladu sa njihovim ustavnim položajem, što znači da bi federacija, republike, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave imali svojstvo titulara na delu državne svojine neophodnom za vršenje njihovih ustavnih funkcija.

  Poseban status Pokrajine

  U Informaciji se predlaže i razmatranje mogućnosti uspostavljanja specifične vrste republičkih zakona, koji se u APV ne bi neposredno primenjivali, već bi služili kao okvir za uređivanje društvenih odnosa pokrajinskim zakonima, odnosno odlukama jedinica lokalnih samouprava. Informacija ukazuje da u konstitutivnom aktu APV, te ustavima Republike Srbije i SRJ treba ograničiti i jasno odrediti zakonodavne nadležnosti samo na odnose koji se moraju jedinstveno uređivati na određenoj teritoriji. Ocenjuje se da konstitutivni akt mora utvrditi princip koji podrazumeva pretpostavku nadležnosti u izvršnoj vlasti načelno u korist necentralnih organa vlasti i lokalne samouprave. Kao prelazno rešenje do ustavnih promena u oživljavanju autonomije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti ukazuje se na mogućnost poveravanja ovih poslova. Kada je u pitanju ostvarivanje sudske autonomije, navodi se da je u prelaznoj fazi moguće samo delimično ostvariti uvođenje nekih elemenata pravosudne autonomije, ali ne i potpuno uspostavljanje. Radna grupa sugeriše da je u izborni postupak svih nosilaca pravosudnih funkcija na teritoriji APV potrebno uneti predlog nadležnih pokrajinskih organa, uz ocenu da ne postoje pravne prepreke za osnivanje odeljenja Vrhovnog suda Srbije za AP Vojvodinu. Napominje se i da je neophodan uslov za ostvarivanje vladavine prava i uspostavljavanje ustavno-sudske kontrole u ovom delu pravosudnog sistema, uz konstataciju da se primedbe da se time unose elementi državnosti zasnivaju na uprošćavanju “uz svesno opravdavanje centralističke politike i prakse i ignorisanje činjenice da svaki nivo vertikalne organizacije države, od opštine do federacije, ima u svojim nadležnostima određene elemente vlasti”.
U Informaciji se zaključuje da zbog istorijskih, ekonomskih, etničkih i drugih specifičnosti Vojvodine poseban status ove pokrajine ne treba vezivati za druge delove Srbije i njima primerene oblike decentralizacije, odnosno autonomije.

  OMNIBUS ZAKON DOSTAVLJEN VLADI SRBIJE

  Četvrtina republičkog budžeta u pokrajinskoj kasi?

  Za „prohodnost” Predloga zakona o bližem određivanju nadležnosti Pokrajine u Skupštini Srbije neophodno je obezbediti podršku Vlade Srbije, iako će formalni predlagač biti vojvođanski parlament po njegovom usvajanju - rekao je za naš list pokrajinski sekretar za upravu i propise Tamaš Korhec.
On je izrazio uverenje da će Republička vlada sledeće nedelje zauzeti stav o takozvanom omnibus zakonu i uputiti ga parlamentu Srbije na usvajanje po hitnom postupku.
- Važno je da se omnibus dostavi u skupštinsku proceduru na vreme, a verujem da još nije prokockana šansa da to bude učinjeno tokom ovog meseca - ocenio je Korhec.
On je napomenuo da je pokrajinska vlada prošle subote usvojila zakonski predlog koji je bio 95 odsto usaglašen, te da je ostalo još nekoliko tehničkih detalja za koje je potrebna potvrda nadležnih ministarstava.
Korhec smatra da nije realno očekivati da će primedbe Vlade Srbije uticati na bitna pitanja i suštinu omnibus zakona.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Đorđe Đukić rekao je za naš list da je juče Vladi Srbije već dostavljen predlog omnibus zakona i da bi sa njim trebalo da budu upoznata sva republička ministarstva, kako bi predstavnici Vlade i pre formalnog usvajanja u Skupštini Vojvodine imali vremena da se sa tekstom podrobno upoznaju.
- Ukoliko i bude eventualnih primedbi iz republičkih ministarstava, bitno je da tekst zakona suštinski ostane isti i da on prođe u Skupštini Srbije. Određene dopune omnibus zakona ili poboljšanje teksta ne možemo isključiti, jer još ne znamo da li će i u Skupštini Vojvodine biti određenih predloga - ukazao je Đukić.
Paralelno sa usaglašavanjem sadržaja „omnibus paketa” o vraćanju ustavnih nadležnosti APV, odvija se i usaglašavanje o finansijskom „paketu” koji će, praktično, omogućiti realizaciju zakona. Konkretniji podaci o sredstvima koje bi trebalo obezbediti u vojvođanskoj kasi za finansiranje novih poslova, još uvek nisu poznati.
Pokrajinski sekretar za finansije Đorđe Misirkić kaže da danas u republičkom Ministarstvu finansija počinju konsultacije o projekciji pokrajinskog budžeta. Prema računici koju su pojedini pokrajinski sekretarijati ranije dostavili u Misirkićev sekretarijat, celokupni okvirni račun prelazio je 30 milijardi dinara, ali ti podaci još nisu bili kompletni. Misirkić nije želeo da preciznije govori o očekivanom iznosu pokrajinskog budžeta za narednu godinu, pre konsultacija u resornom ministarstvu. Na pitanje da li bi u sledećoj godini vojvođanski budžet mogao iznositi jednu četvrtinu republičkog, Misirkić je odgovorio da je „takav odnos moguć, ali ako se očekivani naredni budžet APV upoređuje sa ovogodišnjim budžetom Srbije”. Podsećamo da za tekuću godinu republički budžet iznosi oko 130 milijardi dinara, te bi pomenuti okvir za budžet Vojvodine u narednoj godini od nešto preko 30 milijardi dinara odgovarao tom odnosu.

  ODBOR ZA ZDRAVSTVO I SOCIJALNU POLITIKU SKUPŠTINE VOJVODINE

  Put do potpune samostalnosti

  Odbor za zdravstvo i socijalnu politiku Skupštine Vojvodine na jučerašnjoj sednici prihvatio je omnibus zakon iako sva rešenja koja se odnose na zdravstvo i socijalnu politiku ne zadovoljavaju u potpunosti, jer predstavljaju suženje nadležnosti pokrajine u odnosu na platformu i odluke Skupštine Vojvodine. Kako je ocenjeno omnibus zakon predstavlja samo prvi korak ka realizaciji Platforme.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo, rad i socijalnu politiku dr Dušan Božić je istakao da se proteklih meseci intenzivno radilo na vraćanju nadležnosti Vojvodini u oblasti zdravstva, kao i na promeni zakona koji regulišu ovu oblast. Nekoliko političkih grupacija pripremilo je svoje nacrte za izmenu ovih zakona koji će biti uzeti u obzir prilikom njihove izrade, a kao polazna osnova za ove zakone uzeće se nacrt koji je izradio DOS. U njemu se predviđa regionalna orijentacija zdravstva kao i organizovanje regionalnih fondova što podrazumeva da će osnivačka prava nad zdravstvenim ustanovama biti vraćena opštinama i pokrajini, kao i da će osnovati pokrajinski fond koji će sprovoditi jedinstvene stope doprinosa na teritoriji Vojvodine i raditi sve poslove koji spadaju u nadležnost fonda ili zavoda. Formiraće se međuvladina radna grupa koja će imati zadatak da pripremi kompletan deobni bilans i analizira sve probleme vezano za ovu deobu. Očekuje se da bi ovaj posao trebalo da se završi u roku od šest meseci. Formiraće se direkcija sa posebnim računom što će biti prelazno stanje dok pravi fondovi ne zažive.

  SAVET ZA RAZVOJ SELA, POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE PIV-a

  Agrarna strategija

  Agrarni program, osnove razvoja sela, poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine treba da čini deo strategije ukupnog razvoja agrara i privrednog razvoja Srbije, kao i osnovu za vođenje politike Vojvodine prema strteškim inopartnerima u razvoju agrara, rečeno je, između ostalog, na jučerašnjoj sednici Saveta za razvoj sela, poljoprivrede i prehbrambene industrije Izvršnog veća AP Vojvodine.
Članovi Saveta raspravljali su o Predlogu Agrarnog programa koji su ocenili kao odličan polazni materijal i zaključili da on može biti dobar putokaz za razvoj agrara. Potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Mile Mandić je istakao da razvoj proizvodnje hrane treba da bude kompatibilan s poljoprivrednim programom Evropske unije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Veselin Lazić upozorio je da će predloženi agrarni program izazvati povećanje nezaposlenosti na selu. Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Milutin Ćirović ukazao je na opasnost od smanjenja površina pod strnim žitima, jer se, kada je reč o Vojvodini, mora voditi računa o plodoredu.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjački je insistirao da se još jednom usaglase stavovi o poreskoj politici, posebno u delu koji se odnosi na vlasnike poljoprivrednog zemljišta koji na njemu ne rade.
Predsednik Saveta za poljoprivredu Reformske demokratske stranke Vojvodine Čedomir Keco upozorio je da sve zemlje u okruženju imaju subvencije u izvozu, tako da su konkurentnije, s obzirom na to da naša zemlja nema sredstava za podsticaj izvoza.

  VOJVOĐANSKI POKRET

  Stvaranje povoljnijih uslova za autonomiju

  Najnoviji događaji u republičkom parlamentu, prema oceni Vojvođanskog pokreta, uticaće na politička pregrupisavanja u Srbiji, na procese političkih i ekonomskih promena, a samim tim, na vraćanje pokrajinskih nadležnosti, kao i uspostavljanje autonomije Vojvodine, stoji u saopštenju ove stranke. VP smatra da izlazak DSS iz DOS-a može da označi stvaranje povoljnijih uslova za ukupne promene u društvu, brže vraćanje nadležnosti i autonomije Vojvodini, jer je “ u dosadašnjim aktivnostima ova partija bila žestok protivnik i kočničar procesa vraćanja ingerencija Pokrajini, na pokrajinskom i republičkom nivou”.
Sadržaj “omnibus” zakona, prema VP, predstavlja napredak i značajan iskorak, ali nedovoljan, budući da ne podrazumeva vraćanje ustavnih nadležnosti i ne obezbeđuje samostalno odlučivanje u nizu vitalnih funkcija na nivou Pokrajine: “U pojedinim slučajevima to znači da se odgovrnosti i obaveze vraćaju Pokrajini, ali ne i odgovarajući izvori sredstava”. U tom kontekstu, VP skreće pažnju na praksu prilikom donošenja novih zakona o privrednim komorama i pravosuđu, kada su zanemareni interesi i zahtevi Vojvodine: “plašimo se da do toga ne dođe i prilikom donošenja zakona o lokalnoj samoupravi, univerzitetu i drugih, budući da se u njima prejudiciraju neka centralistička rešenja, koja ne predviđaju promenu ustavnog položaja Vojvodine”.
VP smatra da u novonastaloj situaciji, koju vide kao “konačno i formalno razdvajanje DOS-a na dve nepomirljive grupacije”, vojvođanske partije, posebno potpisnice Platforme o autonomiji, imaju odgovornu dužnost da se angažuju oko izrade akata, predloga i zahteva, koji će direktno uticati na brzinu usvajanja i kvalitet novog ustavnog položaja Vojvodine.