Vojislav Koštunica o poseti Karle del Ponte
Pitaću je šta misli o zločinima NATO
RIM (Tanjug) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica
optužio je, u intervjuu za torinski list „Stampa“, Sjedinjene
Američke Države da su najodgovornije za bombardovanje Jugoslavije,
koje je ocenio kao zločin, najavivši da će taj stav preneti i
glavnom tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte, koja danas dolazi
u Beograd.
„Mi tačno znamo ko je tvorac ideje o agresiji i ko je izvršio
najveći broj napada. To su SAD i nesumnjivo je da je njihova
odgovornost najveća“, rekao je Koštunica. Jugoslovenski predsednik
je ocenio da su bombardovanjem prekršene ne samo ženevske
konvencije, već i međunarodno pravo i osnovne moralne norme.
Kao potvrdu svom stavu, on je posebno ukazao na bombardovanje
projektilima sa osiromašenim uranijumom, koje je izazvalo enormne
ekološke štete u celoj regiji.
„Sramota i sve laži o osiromašenom uranijumu jasno su isplivale
na površinu i to je prvi ozbiljni razlog da se susretnem sa gospođom
del Ponte. Pitaću je šta kao tužilac Haškog tribunala namerava da
učini povodom tog zločina“, rekao je jugoslovenski predsednik.
Konstituisana Skupština Srbije, predsednik
Maršićanin poručio
Početak vladavine prava i u Srbiji
BEOGRAD - Na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, koja
je održana juče, potvrđen je mandat svih 250 poslanika koje su
predložili Demokratska opozicija Srbije, Socijalistička partija
Srbije, Srpska radikalna stranka i Stranka srpskog jedinstva, dok je
za predsednika narodnog parlamenta, većinom glasova izabran Dragan
Maršićanin (DSS). Za novog predsednika Skupštine Srbije jedino nisu
glasali poslanici SRS.
Maršićanin je u uvodnom govoru istakao da su narodni poslanici
dužni da vrate dostojanstvo Skupštini i da posle višedecenijske
suspenzije nastave sa procesom gradnje parlamentarne demokratije u
Srbiji.
- Promena režima počela je smenom stranaka i ličnosti, a završiće
se uspostavljanjem demokratskog poretka i vladavine prava. Izgradnja
institucija demokratske države je suštinsko pitanje jer bez toga ne
može da bude valjanih promena. Samo ukoliko u tome budemo uspeli,
dan u kome smo konstituisali Narodnu skupštinu, u prvom sazivu posle
sloma autoritarnog režima, biće zaista značajan dan - rekao je
Maršićanin.
Za potpredsednike Skupštine izabrani su Gordana Čomić (DS),
Ljubiša Maravić (SPS), Nataša Mičić (GSS) i Rodoljub Šabić (SD).
Dragan Marković Palma, koga je predložio SSJ, nije dobio dovoljno
glasova za četvrtog potpredsednika, dok su radikali odbili da
kandiduju svog člana zbog toga što, prema objašnjenju Vojislava
Šešelja, lidera SRS, nije ispoštovan princip proporcionalne
zastupljenosti u svim skupštinskim organima i radnim telima.
Radikali su odbili ponudu Čedomira Jovanovića, šefa poslaničke grupe
DOS, da se izmeni Poslovnik i uvede peto potpredsedničko mesto za
SRS, jer je to ponižavajuće i zato što bi sve stranke u Skupštini
trebalo da budu proporcionalno zastupljene na već postojećim
mestima.
Većinom glasova za sekretara Skupštine izabran je Georgije Marić
(DSS).
Poslanici Skupštine su juče izabrali i članove 23 skupštinska
odbora. U odbore su izabrani samo poslanici iz redova DOS i SPS.
Prema rečima predsednika Skupštine, poslanici SRS su odbili da uđu u
skupštinske odbore i dodao da radikalima mesta ostaju otvorena.
Odbori su nakon završetka sednice održali svoja konstitutivna
zasedanja. Predsednik Skupštine je sinoć u 18 časova zakazao
vanrednu sednicu koja bi trebalo da počne danas u 13 časova i na
kojoj će se, kako je najavljeno, raspravljati o izmenama Poslovnika
i Zakona o ministarstvima, iako Šešelj tvrdi da mora da prođe barem
24 časa od zakazivanja do održavanja vanredne sednice.
Borislav Pelević, predsednik SSJ, predložio je poslanicima da se
neka od narednih sednica Skupštine održi u Prištini, a sledeća u
Bujanovcu.
U novom parlamentu Srbije nalazi se 176 poslanika DOS, 37
poslanika SPS, 23 predstavnika SRS i 14 članova SSJ.
Ekonomista iz Beograda
BEOGRAD (Beta) - Novoizabrani predsednik Skupštine
Srbije Dragan Maršićanin rođen je 26. januara 1950. godine u
Beogradu, gde je završio gimnaziju i diplomirao na Ekonomskom
fakultetu. Maršićanin je prethodno bio član DS iz koje je istupio
početkom 1992. godine. U junu te godine postao je član DSS. Od
januara 1993. do decembra 1996. godine Maršićanin je bio
predsednik SO Vračar. On je u DSS sekretar stranke i član Glavnog
odbora od osnivanja te partije. Oženjen je i sa suprugom Vesnom
ima sina Bojana.
„Blic“ dokument: Zaključci ministara Evropske
unije
Sačuvati stabilnost i SRJ i Balkana
BRISEL - Šefovi diplomatija Evropske unije juče su u
Briselu usvojili zaključke o situaciji u SRJ i na Balkanu. „Blic“ u
celini prenosi zvanični dokument EU:
Savet ministara EU pozdravlja slobodne i fer uslove u kojima su
održani legitimni izbori u Srbiji. Njihov ishod potvrđuje odlučnost
naroda Srbije da nastavi konsolidaciju demokratije u njihovoj
zemlji, inicirane izborima za jugoslovenskog predsednika prošlog
septembra. EU iščekuje formiranje nove vlasti u Srbiji.
Politika demokratskih i ekonomskih reformi, pomirenja i
regionalne kooperacije približiće SRJ Evropskoj uniji kroz „Proces
stabilizacije i udruživanja“, u skladu sa zaključcima Saveta iz maja
1999. godine.
Savet podvlači potrebu da SRJ, kao i druge zemlje u regionu,
ispuni kriterijum „regionalnog pristupa“ EU, dogovorenog 1997.
godine, izgrađenom na obavezama koje su preuzele sve zemlje učesnice
samita u Zagrebu, a koje se tiču poštovanja demokratskih principa,
ljudskih prava i vladavine prava, pune saradnje sa Tribunalom za
ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ u Hagu, poštovanje i zaštitu
manjina i ispunjenje svih obaveza preuzetih Dejtonskim sporazumom i
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Savet podseća na važne političke i finansijske napore koje je EU
već učinila kako bi ohrabrila konsolidaciju demokratije i reformi u
SRJ. Kao znak više podrške, EU je odlučila da početkom februara
pošalje ministarsku trojku u Beograd.
Savet podstiče vlasti u Beogradu kao i u Podgoricu da se dogovore
oko otvorenog i demokratskog procesa, u federalnom okviru, da odluče
o novom ustavnom aranžmanu za odnose između dve komponente
federacije, prihvatljive za sve strane. Savet pozdravlja spremnost
koju je pokazao predsednik Koštunica da u tom smislu odigra
konstruktivnu ulogu. Savet naročito naglašava važnost da se izbegne
bilo kakva unilateralna akcija koja bi mogla da ugrozi ovaj
pregovarački proces i da osigura demokratski legitimitet ishoda.
Savet potvrđuje ubeđenje da svako ponovno pregovaranje o odnosima u
SRJ mora biti konzistentno internoj stabilnosti unutar SRJ i
regionalnoj stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi.
Savet takođe poziva na ubrzano oslobađanje kosovskih Albanaca i
ostalih zatvorenika koji se drže bez optužnice ili na političkoj
osnovi, i kao i izveštaje o nestalim osobama od svih strana.
EU oštro osuđuje nasilne i ilegalne akcije oružanih grupa
etničkih Albanaca na jugu Srbije i naročitu unutar kopnene zone
bezbednosti, i poziva na momentalan i kompletan prekid nasilja u toj
oblasti. EU pozdravlja odluku jugoslovenskih vlasti da poštuju sve
tačke Rezolucije 1244 SB UN i Vojnotehničkog sporazuma i ohrabruje
ih da nastave da rade u cilju uspostavljanja mira, fundamentalnih
sloboda i jednakosti za sve građane i sve nacionalne zajednice.
Savet se zahvaljuje i čestita gospodinu Kušneru za izvanredan rad
u vrlo teškim uslovima. Savet podvlači punu podršku EU gospodinu
Hekerupu koji je preuzeo funkciju specijalnog izaslanika generalnog
sekretara UN za Kosovo. Savet ponavlja potrebu da za implementacijom
Rezolucije 1244 SB UN u svim njenim delovima.Predsedništvo DOS
usvojilo predlog za sastav vlade Srbije
Đinđić kompletirao kabinet
BEOGRAD - Zoran Đinđić, lider DS i mandatar za sastav
vlade Srbije, kompletirao je svoj kabinet, a imena novih
potpredsednika i ministara u novoj srpskoj vladi saopštio je
preksinoć na sastanku Predsedništva DOS, čiji su se članovi, kako je
za „Blic“ rekao Đinđić, složili s njegovim izborom.
Potpredsednici vlade Srbije biće lideri SD, DA, PDS, SDU i SVM
Vuk Obradović, Nebojša Čović, Momčilo Perišić, Žarko Korać i Jožef
Kasa, kao i potpredsednik DSS Aleksandar Pravdić. Potpredsednik
vlade biće i lider ND Dušan Mihajlović, koji će, neko vreme
obavljati i funkciju ministra unutrašnjih poslova. Dilema da li će
na mestu ministra zdravlja biti dr Nada Kostić, ministar u prelaznoj
vladi ili dr Obren Joksimović konačno je razrešena u korist
Joksimovića. Prema Đinđićevim rečima, ovo ministarstvo će se ubuduće
zvati Ministarstvo za zdravlje i zaštitu životne sredine, dok će se
biti formiran sekreterijat za ekologiju, a čelnog čoveka ovog
sekretarijata, prema Đinđićevim rečima, postavlja vlada, a ne
mandatar. Za sada se ne zna ko će to biti.
Na predlog SPC, ministar vera biće Vojislav Milovanović, ministar
za rad i zapošljavanje Dragan Milovanović, za kulturu glumac
Branislav Lečić, prosvetu Gašo Knežević, dok će na čelu Ministarstva
za finansije biti Božidar Đelić.
Ministar za energetiku i rudarstvo biće Goran Novaković, za
privatizaciju i prestrukturiranje privrede Aleksanadar Vlahović,
ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić, nauku Dragan Domazet,
saobraćaj Marija Vukosavljević, za socijalna pitanja Gordana
Matković. Ministar pravde biće Vladan Batić, na čelu Ministarstva za
trgovinu turizam i usluge biće Slobodan Milosavljević. Čelni čovek
Ministarstva za građevinu biće profesor Građevinskog fakulteta
Dragoslav Šumarac, dok će ministar poljoprivrede biti Dragan
Veselinov.