RELIGIJA DEO KULTURE
  Gospodin Mihajlo Jokic, Ministar za osnovno obrazovanje potvrdio je da postoje pregovori izmedju Ministarstva i crkve, ali je isto tako rekao da ce veronauka biti uvedena kao fakultativan predmet, pri tom isticuci da je od velike vaznosti ostavljanje mogucnosti izbora deci iz porodica ateista. “Religija je veoma vazan faktor jer je u njoj sadrzana kultura naroda. To je, samim tim, civilizacijsko pitanje i treba ostaviti slobodu opredeljenja”. Takodje, gospodin Jokic je demantovao informacije iz izvora bliskih crkvi, da postoji mogucnost uvodjenja veronauke vec od sledeceg polugodista (babi se snilo sto joj milo bilo, sindrom?) - nemoguce je, menjati nastavni plan i program u sred skolske godine. Ministarstvo je predvidelo da od sledeceg polugodista krenu tribine i vannastavne aktvnosti usmerene na uvodjenje dece u drazi veronauke. I toliko od predvidjanja. U Vojvodini harmonicno koegzistiraju predstavnici 26 nacija i 39 vera. Upravo u ovu sredinu, koja bi ostatku drzave mogla, u izvesnom smislu, da posluzi za primer, moglo bi da dodje do plasiranja jedne ili tri dominantne konfesije. Los je odnos 3 prema 39 veoma, bez obzira sto neke od ovih konfesija nemaju “istorijski” status, tacnije tretiraju se kao sekte - problem se minimalno suzava (da li se uopste suzava?). Gospodin Jokic nema nekih preciznih podataka o buducem tretmanu manjih konfesija u okviru skola ali je istakao da je sloboda veroispovesti veoma vazan faktor. Postojale su neke indicije da se na nivou pokrajine i grada Novog Sada vode pregovori u koje su ukljucene i druge konfesije sem pravoslavne, ali je i to palo u vodu demantijem iz Pokrajinskog Ministarstva prosvete a predhodno decidiranim negiranjem pater Tadeja, predstavnika Rimokatolicke crkve: “Za sada nikakvih pregovora na nivou Katolicke, Pravoslavne i Protestantske konfesije nema - to vam ja mogu kompetentno reci, jer sam nedavno razgovarao sa biskupima”, rekao je gospodin Tadej. Jasno je kakva je situacija sa veroispovestima manjim od katolicke. Sto se Pravoslavne crkve tice parafraziracu gospodina Vasilija - neka se svako pobrine za sebe.

  NIJANSE MEDJU KONFESIJAMA
  Predstavnici manjih konfesija su, manje- vise, istog misljenja da veronauka treba da bude uvedena u skole. Sto se nacina uvodjenja tice postoje neke nijanse u misljenjima. Pater Tadej, koji je govorio ispred Rimokatolicke crkve smatra da se treba cuvati da se sa “vjeronaukom ne bi dogodilo isto sto i sa marksizmom - da to bude obiljezen predmet i dosadan krajnje, sto otvara pitanje obaveze vjeronauka ili fakultativnosti njegove. Mislim da se ne bi trebali prisiljavati niti djeca niti roditelji, takodje ne bi trebalo biti nesto sto ce uticati na opsti uspjeh djaka-djak ce proklinjati vjeronauk sto je prosao sa trojkom a ne sa odlicnim. Vjeronauk bi trebao biti jedan fakultativan predmet, omogucen svima i ja bih bio za to da se omoguci jedan opci pregled krscanstva. Mislim da Pravoslavna crkva to nece htjeti - oni su u vecini, mogu na neki nacin diktirati uslove, pa ce htjeti da budu sami”. Gospodin Rifat Namlidji, sekretar Islamske verske zajednice smatra da bi pohadjanje casova veronauke ili “verske pouke” kako on to naziva, trebalo da bude iskljucivo dobrovoljno i uz saglasnost roditelja. “Do toga se ne sme doci na brzinu i ne bi smelo s obzirom na dosadasnja iskustva, na proteklih desetak godina i ove ratove koji su, nazalost, u mnogoj meri doprineli verskom nerazumevanju. Pre svega, da to budu medjukonfesionalni razgovori o nacinima kako bi se to sprovelo. Veronauka bi trebalo da bude predmet informativnog karaktera: ne bi morao da bude pod rukovodstvom neke od verskih zajednica nego pod rukovodstvom Ministarstva prosvete - profesor filozofije koji bi decu upoznavao sa religijama koje postoje u svetu. Naravno, one koje su kod nas zastupljene da budu detaljnije obradjivane i da u tom smislu predstavnici crkava salju svoje sluzbenike koji bi deci, dodatno, objasnjavali sustinu odredjenih religija”. Radivoj Vladisavljevic, predsednik Severne oblasti Hriscanske adventisticke crkve i clan komisije za odnose sa verskim zajednicama u Skupstini grada: “Deca treba da shvate da im vera daje mir, pozitivni pogled na svet i da sa ljubavlju prihvate taj predmet. Iz tog razloga pitanje uvodjenja veronauke u skole treba da bude uradjeno demokartski, da se podrazumeva verska i gradjanska sloboda roditeljima i deci da se sami odluce - neko ce se odluciti i da bude ateista. Ja bih bio spreman da u pocetku improvizujemo - da budemo svesni da je to privremeno resenje koje ce nas odvest nekom trajnom. Mi nikako ne bismo zeleli diskriminaciju - mislim da za svakog ima prostora i da niko ne mora da ugrozava nikog”. Gospodin Martin Horvan superintendent Evangelisticko - metodisticke crkve za Jugoslaviju i svestenik crkvene zajednice Novi Sad: “Zainteresovani smo za dogovore i uskladjivanje interesa Pravoslavne, Katolicke i protestantske crkve. Smatram da bi predmet trebao da bude fakultativan sa nekim nacinom preporuke kao nesto sto je zivotno korisno. Odluku treba da donesu roditelji i deca”.

  NISMO ODAVDE
  Najcesci odgovor na svako konkretnije pitanje je da oni o tome nista ne znaju,ili u najboljem slucaju da je ono sto se dogadjalo jedino tako i moglo jer smo ”mi bili zemlja koja je zivela u totalnom medjunarodnom bezakonju koje su stvorili oni koji sada trceci dolaze u Beograd”,odnosno da smo “ziveli u uzasno teskom okruzenju koje je trazilo da se prodaju i drzava i narod”. Ni za pogresne politicke odluke, ni za evidentne pljacke nekih svojih partijskih drugova, ni za prekomerno bogacenje drugih,ni za hapsenja ili prebijanja “Otporasa” cak i onih maloletnih, samo zbog lepljenja jednih ili cepanja drugih plakata.No,za razliku od svih tih “neznanja”,oni “jako dobro znaju” da su sada na delu”politicki teror,bezakonje, anarhija,propast u koju zemlju vodi DOS”.Dokaz za takve njihove tvrdnje su “rusenje legalno izabranog poretka,urusavanje institucija, njihovo preuzimanje od strane DOS puskama i heklerima,smene svih i svakog od strane nekih revolucionarnih komiteta,onemogucavanje konstituisanja lokalnih vlasti silom rulje,iste one koja lincuje svoje politicke neistomisljenike”. Ivkovic na primer “pouzdano zna” i da se ne sprema nista dobro sto se buducnosti zemlje tice.”Bojim se regionalizacije Srbije,jer multietnicka i multikonfesionalna drzava regionalizacijom dobija fitilj na buretu baruta.To sada osecamo na Sandzaku gde je uslo 2500 dugih cevi.Osecamo u onome sto na severu Vojvodine radi Jozef Kasa, inace jedan od DOS-ovaca.On krece sa kulturnom autonomijom, a sigurno ce zavrsiti separtizmom”. Prepoznatljiva retorika iz “predbagerskog perioda” kojoj nije mogla da odoli cak i Tatjana Lenard, funkcioner JUL, koja je prihvatila da gostuje na Trecem kanalu RTS svesna valjda da nece moci da izbegne pregrst pitanja vezanih za bombarodvanje RTS i pogibju 16 zaposlenih u ovoj kuci. Pa ipak , ni jedna rec izvinjenja ako nista drugo za komentar ciji je ona autor,ni reci saosecanja sa rodbinom poginulih. Samo tvrdnja da ona ni za sta nije kriva,da je jedini zlocinac NATO,cak ljutnja sto je “dovedena u emisiju da bi joj se sudilo!” sa cime se , gle cuda , slozila i tv kriticarka “Politike” optuzujuci voditelja i drugu goscu u emisiji “Suceljavanje” Rebeku Sibinovic, portparola Nove demokratije za “dogovor sa voditeljem unapred da se vrsna novinarka kojoj Sibinovicka ne moze ni da priviri podvrgne sudjenju”.I Ivkovic, kao i Lenardova ocito smatraju da je vreme stalo i da oni “svoje” vreme na tv ekranima i u novinama treba da iskoriste kako bi ponovo objasnjavali svetske zavere protiv Jugoslavije i opredeljenost njihovih partija za “pravdu , jednakost i mir”, naravno i za kritiku onih koji su ih pobedili, ali bez i jednog konkretnog primera.Po njima , dovoljno je valjda to “ da nigde u svetu ne moze da se prihvati rusenje i paljenje parlamenta i drzavne televizije jer je to varvarizam”. U poslednjim nastupima , konacno promena.Prvo je Branislav Ivkovic u intervjuu “Slobodnoj Evropi”odgovarajuci na pitanje da li je u Srbiji na delu revansizam objasnio da “nije rec o revasinzmu nego o politickom teroru” i to ilustrovao sledecim primerima: “na Vracaru su obijene,zapaljene i opljackane prostorije SPS a kasnije su se na udaru nasle i prostorije gradskog SPS i Palilule,u Leskovcu je opljackana i zapaljena kuca predsednika Opstinskog odbora SPS, u Despotovcu je bacena bomba na stan predsednika SPS, a predsednik SPS u Kosjericu morao je takoreci bos, zajedno sa sinom da bezi iz kuce da ne bi bio lincovan”.Kako objasnjava Ivkovic, ”da je cela stvar koordinirana svedoci i to da je u kancelariju direktora PTT uz pratnju kamera RTS usao sef Nezavisnog sindikata PTT i saopstio da je Nezavisni sindikat preuzeo vlast ili upad rulje u opstinu Ub cime je spreceno konstitusianje.” .Novinari ne pitaju, ili Ivkovic ne zeli da objasni, kako to da vlast na Vracaru tvrdi da su bas clanovi SPS odneli sve sto su mogli iz prostorija svoje stranke pre nego sto su je napustili a potom zapalili ne uspevsi pri tom da uniste spisak batinasa koji su bili unajmeljeni da bi se obracunavali sa stanovnicima ove opstine,i kako to da su imali “tako povoljan ugovor o tridesetogodisnjem zakupu prostorija “, i kako to da su gradjani ove opstine vise od mesec dana cuvali ove prostorije da bi sprecili dalju pljacku .Nije Ivkovic sklon ni da pojasnjava zasto su se gradjani tako zustro okomili bas na neke ljude iz redova SPS ili JUL.Taman posla da se upita cime su oni to “zasluzili”.A valja samo prelistati neke nezavisne novine godinu dana unazad pa videti kakve su sve vesti dolazile recimo iz Leskovaca, sve vezane bas za prvog coveka SPS i njegovu torturu prema gradjanima ovog grada.Uostalom, sme li se zanemariti da je u ovom gradu bio jedan od najzescih i najduzih gradjanskih protesta odmah nakon zavrsetka NATO bombardovanja u Srbiji?Zar je sve to slucajnost i ponovo zavera?

  KAKO IZMAMIITI SUZE
  Naravno, nije slucajnost kao sto nije slucajnost ni to sto celnici porazenih partija govoreci o lincu,poslednjih dana koriste sopstvenu decu.Zivko Sokolovacki je tako , pre neko vece u televizijskom intervjuu na beogradskoj “Palmi” pomenuo kako su “Bojicevu malu(misli se na cerku Milovana Bojica, bivseg podpredsednika srpske Vlade i visokog funkcionera JUL) osisala deca u njenom razredu. A zamislite ona ima samo osam , devet godina”.Vest bez ikakve sumnje zastrasujuca.Skoro istovremeno, Branislav Ivkovic koji je vec ukazao na to da je u noci izmedju 5.i 6. oktobra “ rulja pokusala da udje u njegovu zgradu i svojim povicima zastrasila njegovo cetvoro dece” sada je obelodanio jos jednu strasnu informaciju. “Komrakov (bivsi glavni urednik TVS koga su demonstranti isprebijali ispred televizije 5.oktobra)je doziveo da direktor skole i razredni staresina zamole njega i njegovu suprugu da neko vreme ne salju svoju decu u skolu, dok oni ne pripreme roditelje i druge djake da njihovu decu ponovo prime.Ostrascenost je zaista strasna”,konstatuje Branislav Ivkovic, inace i univerzitetski profesor, cija se rec nije cula ne samo kada su policija ili obezbedjenja opremljena bezbol palicama a angazovana od strane podobih dekana fakulteta premlacivani studente,a ponajmanje kada je bas njegova partijska organizacija angazovala batinase da biju omladinu Vracara zbog predizbornih plakata. Ako su tacni ovi navodi koje su u javnost izneli Sokolovacki i Ivkovic, svakako da oni moraju da naidju na ostru osudu.Ali, i vise od toga.Ako je zaista jedna devetogodisnja ucenica osisana u skoli ,uopste nije bitno cija je ona cerka.Javnost mora da zna kada se to dogodilo,gde su bili nastavnici, kako je reagovala skola.Mora da reaguje i na eventulane motive. Odkuda ostrascenost te vrste kod devetogodisnjaka? Sta rade psiholozi?Nije li devetogodisnjake mozda proteklih godina iritirao povlasceni tretman ove devojcice ,odnos ucitelja preme njoj,na sta su deca oduvek bila jako osetljiva.Ili im je mozda smetala pojava telohranitelja u skoli?Jer, bez telohtranitelja deca nekih bivsih funkcionera nisu odlazila ni na privatne casove matematike,kada se trazeni profesor usudio da odbije da u pratnji tih istih telohranitelja dolazi u necije rezidencije? Ili, mozda izvrsioci ovog gnusnog dela nisu bila deca, nego DOS?On bas nema nista drugo da radi, nego da sisa neciju decu?I zasto direktori i razredne staresine Komarakovljeve dece toliko brinu?Kako nisu brinuli pre 5.oktobra kada je otac njihovih djaka cvrsto drzao u svojim rukama svu vlast na televiziji?Ili onda kada su poginuli neciji ocevi u Aberdarevoj ulici, a Komrakov brinuo o tome da li je deset kaseta dovoljno da se snimo ovaj “nevidjeni zlocin”?Zbog cega oni treba da ubedjuju decu i roditelje da treba ponovo da prihvate one sa kojima su do juce delili klupe?Taj problem su do juce imali samo kada su u pitanju bili djaci kod kojih se pouzdano znalo da su HV pozitivni?A tada,pedagozi nisu uspeli sa ubedjivanjem. Hoce li sada?Zasto i koga to treba da ubedjuju da deca nisu kriva za ono sto njihovi roditelji rade,naravno ako nisu deca koja polozaje svojih roditelja zdusno koriste za privilegovan polozaj u drustvu makar i pod firmom”genijalnosti za biznis, i puku ljubav za oruzjem”. Odgovore na ova i druga pitanja pozvani su da daju mnogi, a pre svega roditelji dece o kojima je rec.Zar ovo sto se dogodilo, ako se dogodilo, nije pravi povod da se upitaju:sta smo to mi uradili ovih deset godina ovom narodu kada zbog toga treba da nam stradaju sopstvena deca, ako se vec nisu pitali sta to cine dok su stradala mnoga druga, tudja deca:u ratu, u izbeglilckim kolonama, u zbegovima, gladna,bolesna a bez lekova i mogucnosti lecenja, u rasturenim, nesrecnim i osiromasenim porodicama, u upropascenom skolstvu,naterana da bezeci od mobilizacija spas masovno traze u inostranstvu.Oni medjutim izgleda nisu dotle stigli.Umesto toga, nastavljaju sa pricama o svojoj bezgresnosti, svetskim zaverama, mesijanskim misijama , borbi protiv globalizacije i hegemonije u svetu i izolaciji kao jedinoj zastiti od svetskog zla kao spasonosnom leku,koji eto narod za trenutak nije shvatio, ali ispravice sve to vec na decembarskim izborima jer se brzo uverio da ga DOS vodi u propast.I da se zale , kako je u Srbiji sada totalni medijski mrak u kome se cuje samo jedna “istina”-ona DOS-ovska. Ovo je prilika i onima koji su sada dosli na vlast da shvate da sve ono sto cine treba da cine tako da sutra, kada odu sa vlasti,mogu mirne duse svoju decu da posalju u skole kao i sada, da ih prosetaju parkom i ulicom ne plaseci se da ce ih neko “lincovati”,da ne strepe da ce im bilo ko kucati na vrata uznemiravajuci njihovu porodicu.Jednostavno, ne smeju dati povoda svojim postupcima da sutra njihova deca ispastaju zbog njihovog dela ili nedela.A da bi to izbegli, samo treba da imaju uvek na umu da su tudja deca i njihova deca,i da ono sto ne zele svojim sinovima i kcerima, ne sme da se dogodi nicijim sinovima i kcerima.