vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 18. 12. 2008.
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 18. 12. 2008.
|
|
U JUNU U BUDIMPEŠTI OZVANIČENJE NAMERE DA SE FORMIRA DUNAVSKA EVROREGIJA, KOJA JE POTEKLA IZ VOJVODINE
Uzvodno Dunavom do Evropske unije
Ideja o stvaranju Dunavskog evroregiona, podstaknuta pre tri godine od strane današnjeg predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija, polako se bliži realizaciji i 12. juna iduće godine na Dunavskoj konferenciji u Budimpešti će i definitivno biti ozvaničena.
Procena je da će, nakon toga, biti potrebno još oko godinu i po do dve godine da Dunavska evroregija bude i potpuno formirana, skupa sa svim svojim institucijama i tako postane funkcionalna, a možda najveća evropska regija do sada.
Novi Sad centar evroregije?
- Naravno, nameravam da u Budimpešti za sedište Dunavske evroregije kandidujem Novi Sad, koji, s obzirom da je cela ideja i potekla odavde, svakako mora imati ozbiljno mesto u toj asocijaciji, i nadam se da ću dobiti podršku koju očekujem za to. To svakako ne mogu sam da uradim i zato želim da o tome što pre razgovaram s gradonačelnikom Novog Sada Igorom Pavličićem, od koga očekujem punu podršku za zamisao koja bi mogla puno doprineti daljem razvoju glavnog grada Vojvodine – najavio je Šandor Egereši.
Podunavska lađa spajanja
- Postoji ideja da u vreme Dunavske konferencije u Budimpešti pokrenemo turistički brod, koji bi plovio iz Pasaua, odakle Dunav postaje plovan, pa sve do Rumunije i Bugarske; što bi vez sumnje bila svojevrsna turistička atrakcija, ali i prilika kulturnu razmenu zemalja kroz koje protiče ova reka. Projekat postoji i nadam se da ćemo uspeti da obezbedimo novac za ovaj svojevrsni “podunavski brod”, koji bi možda moga postati i stalna ruta celom dužinom plovnog Dunava i simbol naše ideje o formiranju Dunavske evroregije - najavio je prvi čovek pokrajinske skupštine.
|
- To znači da bi novi evroregion, koji bi bio prava evropska i institrucionalna asocijacija za saradnju regija, gradova i država, svečano mogao nastati negde u prvoj polovini 2011. godine – izjavio je Šandor Egereši za “Dnevnik”. - To bi bila ekonomski snažna, a možda i najsnažnija evroregija, koja bi u sebi sadržala stare članice Evropske unije – pokrajine i gradove Nemačke i Austrije, nove članove – Slovačku i Mađarsku, najnovije članove – Rumuniju i Bugarsku i potencijalne kandidate Hrvatsku i Srbiju; a unutar nje Vojvodinu. Samim tim, moraćemo precizno definisati pojedinačne uloge i interese svih gradova, regija i država koje će učestvovati u ovom perspektivnom evroregionalnom projektu.
Buduća Evropa se zasniva na regijama i uveliko postoji trend regionalne saradnje, a predsednik Skupštine APV je podstio da je u međuvremenu formirana Baltička evroregija, Jadranska, Sredozemna, a nedavno i Crnomorska evroregija. Za to vreme, centralna Evropa i zapadni Balkan nemaju tako veliku evroregiju, a njegovo je mišljenje, koje sada već dele čelnici mnogih dunavskih regiona, da postoje istorijski, kulturni, ekonomski i politički aspekti za formiranje regije koja bi zapadnu i centralnu Evropu, preko zapadnog Balkana, povezala sa sada već postojećom Crnomorskom evroregijom.
- S početka su se mnogi samo smeškali, ali polako smo pokrenuli tu priču i krenuo sam da razgovoram s našim prijateljima iz celog regiona, a to su, na prvom mestu bili čelnici grada Ulma i nemačke pokrajine Baden-Vinterberg.
- To je vizija i interes svih regija kroz koje Dunav protiče. Iz aspekta Srbije i Vojvodine, ubeđen sam da bi takva nova evroregija itekako uticala na ubrzanje našeg procesa evrointegracija, baš kao i na privredni razvoj i unapređenje turističkih potencijala. To je jasan skup interesa za sve i svugde gde sam razgovarao tome naišao sam na zainteresovanost i vremenom i zvaničnu podršku, poput Vukavorsko-Srijemske županije u Hrvatskoj, mađarske županije Bač-Kiškun, rumunskih županija i austrijskih pokrajina. Uostalom, evroregioni imaju pristup posebnim fondovima EU, namenjenim regionalnim projektima i, ukoliko bi ispunili plan i formirali Dunavsku evroregiju početkom 2011. godine, svakako bi mogli iskoristiti raspravu o budžetu EU od 2013. do 2019. godine i pronaći prostor za finasiranje naših projekata u tom periodu. Pritom se nadam i verujem da će u tom budžetskom periodu i Srbija, sa Vojvodinom kao pravom evropskom regijom, biti članica EU. Mi se već sada, u administrativnom smislu, pripremamo kao da će to biti tako i tada moramo iskoristiti sve mogućnosti koje nam pruža EU. Naravno, ostaje da se vidi gde ćemo tačno mi biti u tome, ali optimista sam i ne bih ovo ni radio da ne verujem u trendove EU koji idu ka daljoj decentralizaciji Unije i učvršćenju veza između regiona. A to je i u sklopu naših interesa, jer se zalažemo za dalju decentralizaciju Srbije – ukazao je Egereši.
Samim tim, postavlja se pitanje koliko upravo to može biti svojevrsna kočnica kod centralnih vlasti u Beogradu, koje težnje Vojvodine za punom autonomijom i stvaranjem novih pokrajina nisu baš uvek najdobronamernije shvatali. A opet, stvaranje ovakvog evroregiona je u budućnosti velika razvojna šansa i za druge regije u Srbiji, na južnoj obali Dunava, baš kao i za sam grad Beograd.
- U Srbiji je, iz aspekta regionalizacije, koja jeste jedan od preduslova za evrointegracije, prisutna asimetrija, jer je, s obzirom da je Kosovo trenutno pod administracijom međunarodne zajednice, Vojvodina jedina pokrajina koja funkcioniše u našem pravnom sistemu; a najiskrenije želim da Srbija ima bar još tri- četiri pokrajine. U kontekstu Dunavske evroregije, Šumadija bi mogla biti posebna regija, baš kao i Beograd, kao glavni grad. Želim da verujem da u vezi ove inicijative, koja više nije nova i nepoznata, nema razloga za negativne reakcije Beograda. Samo treba i konkretno uvažavati ono što u priči i centralne vlasti stalno govore – da Vojvodina treba da bude promoter evropskih integracija Srbije, što je zajednički interes. Hajde da manje pričamo fraze o Vojvodini kao lokomotivi i mostu saradnje sa EU, a više da radimo! Ovo je konkretna stvar i ako me zbog toga neko sutra zlonamerno optuži za separatizam, već sada poručujem da je takvo razmišljanje glupost na kvadrat! Jer to onda znači da neko ili ne može razume ili neće da razume suštinu evrointegracija i interes naše zemlje u tom procesu – smatra predsednik vojvođanskog parlamenta.
Ipak, da bi se ovakva ideja u potpunosti sprovela u delo, itekako je potrebna podrška centralnih vlasti, koja je do sada izostajala. Međutim, možda će upravo predstojeća Dunavska konferencija u Budimpešti biti prilika da se u priču o Dunavskom evroregionu direktno uključi i Beograd.
A. Grubeša
|
|
U INĐIJI REALIZOVANA INVESTICIJA OD 7,6 MILIONA EVRA
Otvorena fabrika vode
INĐIJA: Najsavremenija fabrika za preradu vode otvorena je u Inđiji.
Ovaj kapitalni objekat vredan je 7,6 miliona evra, a u finansiranju su učestvovali Evropska unija sa 2,4 miliona evra, Opština Inđija sa 680 hiljada evra, NIP 1,4 i Fond za kapitalne investicije Vojvodine 2,7 miliona evra. Na osnovu mnogobrojnih studija, projektovano je da postrojenje za pripremu vode za piće ima kapacitet od 150 litara u sekundi, koji će zadovoljiti potrebe stanovništva za pitkom vodom u projektovanom periodu i poboljšati fizičko-hemijski kvalitet vode.
Fabriku su pustili u pogon šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep LJoveras, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić i predsednik opštine Inđija Goran Ješić. Ješić je naglasio da je, uporedno sa gradnjom fabrike vode, opština uložila 80 miliona dinara u rekonstrukciju i izgradnju vodovodne mreže na području opštine Inđija, pa je tako smanjen gubitak vode u mreži na četiri odsto.Sledeći korak je otvaranje novih bunara, kako bi snabdevanje vodom bilo obezbeđeno za narednih 30 godina.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, obraćajući se novinarima, naglasio da je saradnja sa Evropskom unijom veoma dobra, što je dokaz i ova fabrika u koju je uložen deo sredstava iz EU, od 190 miliona evra, koliko je Srbija dobila donacija u ovoj godini. Saradnja sa EU se nastavlja i ona će u sledećoj godini biti još uspešnija, jer je Srbija već ponudila nove projekte, posebno kada je reč o kapitalnim, komunalnim objektima, koji treba da poboljšaju život građana i da ga dovedu na evropski nivo.
S. Bojević
|
Gradu preti nestašica vode
Sva novosadska izvorišta pijaće vode su ugrožena, a gradu će pretiti nestašica vode, ako se odmah ne započne zaštita izvorišta i njihovo proširivanje, dok je potrebno uvesti nove tehnlogije u preradu vode, kako bi se najveći deo mogućih zagađenja mogao sanirati, zaključci su naučnog skupa, održanog juče u organizaciji „Vodovoda i kanalizacije“. Mada je, kako je istakao direktor „Vodovoda“ Branko Bjelajac, skup prvenstveno bio namenjen rukovodećim ljudima grada, da bi shvatili dramatičnu situaciju sa vodosnabdevanjem, osim predsednika Skupštine grada Aleksandra Jovanovića i predstavnice Gradske uprave za komunalne poslove, od gradskih čelnika niko se nije pojavio.
Uran pred barijeru
Stručnjaci su ukazali i na povremenu prisutnost urana u vodi, kao posledicu bombardovanja, od kojeg je poteklo i zagađenje podzemlja Rafinerije, koje će sigurno doći i do hidrauličke barijere koja štiti najveće gradsko izvorište - Ratno ostrvo. Međutim, još nije utvrđeno koji uslovi treba da nastupe da bi barijera bila uključena, da ugljovodinici i mineralna ulja ne dospeju do izvorišta.
|
- Već smo sličan skup organizovali za sve zaposlene u „Vodovodu“ kako ne bi bilo izgovora da se ne zna u kakvom su stanju naša izvorišta. Cilj ovog sastanka je bio da se gradski čelnici upoznaju sa stanjem vodosnabdevanja da bi znali kako da rasporede novac. Hoćemo li graditi reni bunare po slobodnom nahođenju? Hoće li „Vodovod“ da rešava ove što napadaju zonu izvorišta na Ratnom ostrvu? Hoće li „Vodovod“ da plati uvođenje nove tehnologije u fabriku vode? Od kojih para? Mi smo učinili sve što smo mogli - kazao je Bjelajac nakon skupa na kojem su učestvovali eminentni stručnjaci sa Prirodno-matematičkog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka, Instituta „Jaroslav Černi“ iz Beograda i iz „Vodovoda i kanalizacije“, kao i predstavnici pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Ono što se moglo čuti na skupu jeste da se mora učiniti niz koraka kako bi Novi Sad imao sigurno i zdravstveno bezbedno vodosnabdevanje. Ovi koraci podrazumevaju proširenje izvorišta Petrovaradinska ada i Ratno ostrvo, njihovu zaštitu, uvođenje tehnologija ozonizacije i filtera sa aktivnim ugljem u preradu vode, kako bi se izborili sa karakterističnim jedinjenjima u sirovoj gradskoj vodi.
Ukazano je i na potrebu za infiltracijskim poljima, koja bi služila da se dunavska voda veštački propušta kroz slojeve zemljišta do vodonosnog sloja i time se otklonila zavisnost od priliva dunavske vode, koja sa velikom većinom napaja gradska izvorišta. Ova polja daju stabilno snabdevanje, ali je potrebno osam godina da bi voda iz njih stigla u vodonosni sloj.
Na drugoj obali Dunava, na Petrovaradinskoj adi, sidrište brodova, diovlja gradnja i deponije u velikoj meri ugrožavaju ovo izvorište, na kojem je takođe detektovana prisutnost urana, ugljovodonika i mineralnih ulja. Za zaštitu podzemnih voda, potrebna je pomoć svih gradskih struktura, ustanova i institucija, jer „Vodovod“ nema ingerencije da sam vodi brigu o strateškim resursima grada, zaključeno je na skupu.
S. Krstić
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 18. 12. 2008.
|
|
DRAMATIČNO TOPLJENJE LEDA 18.12.2008.
Više od dva triliona tona kopnenog leda na Grenlandu, Antarktiku i Aljasci istopilo se od 2003. godine - tvrde dramatični podaci dobijeni sa satelita američke Nacionalne agencije za svemirska istraživanja (NASA).
To su, ocenjuju naučnici, najnoviji dokazi za postojanje alarmantnog globalnog zagrevanja. Više od polovine ovih gubitaka kopnenog leda u proteklih pet godina zabeleženo je na Grenlandu, a posebno je zabrinjavajući podatak da se topljenje leda ubrzava. (Fonet)
UMETNOST U VOJVODINI 18.12.2008.
Izložba "Umetnost u Vojvodini danas: slikarstvo" otvara se večeras u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Reč je o delima osamdesetak vojvođanskih slikara različitih generacija koja su nastala poslednjih nekoliko godina. Ova izložba predstavlja završetak istoimenog projekta realizovanog u desetak vojvođanskih gradova sa ciljem da se predstave kretanja na umetničkoj sceni Pokrajine.
Postavka se otvara u 20 h u Muzeju Savremene umetnosti u Dunavskoj 37. (021)
KUPUJTE JELKE S BUSENOM 18.12.2008.
Javno preduzeće Srbijašume apelovalo je na građane da za novogodišnje i božiće praznike koriste jelke sa busenom. To preduzeće je najavilo da će ponuditi 6.000 takvih jelki, a cilj akcije je da se doprinese ozelenjavanju okoline u zaštiti životne sredine.
Kako se navodi, na svim sečenim jelkama koje se pojave na tržištu, mora da postoji obavezna propratna dokumentacija i kartica sa imenom prizvođača i žig za državne ili privatne šume. (Beta)
|
|
|