Za novi ustav i sporazum s Beogradom

Na Trećoj vojvođanskoj konvenciji, koju će 20. novembra u Novom Sadu održati deset regionalnih stranaka i sedam nevladinih organizacija iz Pokrajine, biće upućen poziv establišmentu iz Beograda za postizanje novog suštinskog sporazuma između Vojvodine i Srbije i za promenu postojećeg Ustava. To je juče za „Dnevnik” rekao predsednik Inicijativnog odbora konvencijeŽivan Berisavljević.
On je kazao da će na skupu u SPC “Vojvodina” biti usvojena rezolucija u čijem nacrtu se osporava legitimnost Ustava Srbije, kako zbog načina na koji je on donet, tako i zbog činjenice da je veliki broj Vojvođana 2006. godine bojkotovao referendum o usvajanju najvišeg državnog akta. Berisavljević je ipak istakao da konvencija nema za cilj da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
U radu konvencije će učestvovati Pokrajinski odbor Liberalno-demokratske partije, Savez vojvođanskih Mađara, Socijaldemokratska partija Vojvodine, Demokratski savez Hrvata Vojvodine, Alijansa vojvođanskih Rumuna, Vojvođanska partija, Evropska snaga Vojvodine, Banatska stranka, Pančevačka partija. Berisavljević je kazao da je Pokrajinski odbor G17 plus odustao od učešća.
U organizaciji skupa su i nevladine organizacije “Argus”, “Forum V-21”, Helsinški odbor, Vojvođanski klub, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Regionalni centar za izbegla i prognana lica i Centar za liberalne studije.
Predsednik Inicijativnog odbora je kazao da je poziv za učešće upućen i predstavnicima nekoliko ambasada u Beogradu. G. Br.

Lokalni saobraćaj neće plaćati putarinu

Temerinska petlja biće puštena u saobraćaj do kraja godine, potvrđeno je iz JP “Putevi Srbije” za “Dnevnik”. Međutim, kako je otvaranje Temerinske petlje za saobraćaj već bilo najavljeno za polovinu novembra, ovu vest treba uzeti s rezervom, pogotovo kad se zna da je još u januaru najavljivano otvaranje ove petlje.
Ono što se moglo videti juče na gradilištu jeste da petlji nedostaju izlazi i prilazi autoputu, te, u skladu s dosadašnjim tempom izgradnje, možemo da zaključimo da ako i petlja bude otvorena do kraja godine, ona neće biti u vezi s autoputem. Bar ne još.
Iz “Puteva Srbije” ponovili su da izgradnja petlje kasni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa pri eksproprijaciji i zbog izmeštanja gradske infrastrukture. Nakon završetka Temerinske petlje, sledi rekonstrukcija Zrenjaninske petlje, a zatim i izgradnja novog Sentandrejskog nadvožnjaka.
Saobraćaj će biti organizovan tako da će se preko naplatnih rampi vozila isključivati s autoputa na paralelne prateće saobraćajnice, te će gradski saobraćaj moći da se nesmetano odvija bez uključivanja na autoput. To znači da će ceo lokalni saobraćaj u Novom Sadu biti oslobođen plaćanja putarine. S. K.

Bogato nasleđe sremačko

Jedno je od vojvođanskih turističkih posebnosti da gde god se putnik uputi i stigne, ima šta otkriti i doživeti. Putujući istočnim Sremom, posetili smo Srpski muzej hleba u Pećincima, koji nosi ime svog idejnog tvorca i osnivača Jeremije, a posvećen je Svetom ocu. Muzej u slavu hleba jedan je od retkih po svojoj tematici - u Evropi postoje samo dva takva: jedan je u Pećincima, a drugi u Ulmu, u Nemačkoj - i jedinstven po dokumentaciji koju poseduje o obrednom hlebu kod Srba.
Srpski muzej hleba ima tri stalne postavke: zbirku oruđa za obradu zemlje, zbirku predmeta koji su se koristili za pripremanje hleba i zbirku hlebova, svrstanih po grupama (božićni, uskršnji, svedbeni, podušni i drugi). Sve to izloženo je u kontinuitetu na „Putu zemlje, hleba do neba”. Na otvorenom i zatvorenom prostoru muzeja su i arheološka i likovna zbirka (Jeremija je i slikar), prikazani su predmeti za preradu pšenice i kukuruza i predmeti za pripremanje hleba, furuna za pečenje hleba. Tu su i rekonstruisano ognjište, slavska trpeza, svetonikolajevski zvonik. Za organizovane turističke grupe ulaznica u Srpski muzej hleba je 100 dinara.
U sremskom selu Golubincima je dvorac Šlos, sagrađen 1777. godine za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao Upravna zgrada u Golubincima. Po nameni i arhitektonskoj koncepciji može se svrstati u objekte koji su bili projektovani za vojne namene. Dvorac je slobodnostojeći spratni, pravougaone osnove, izgleda monumentalno zbog kamena kojim je građen. Ima i istorijsku vrednost, u njemu je tokom 1813. boravio vožd Krađorđe Petrović. Nalazi se u centru sela, okružen je parkom. U toku je rekonstrukcija Šlosa, a završetak radova planiran je na proleće naredne godine.
Etnokuća u selu Maradik, u Sremu, kod Inđije, sagrađena je pre više od 150 godina, od naboja i pokrivena crepom, sa karakterističnim rasporedom i organizacijom prostora, sva u funkciji jednog seoskog domaćinstva. U kući su za Srem karakteristične prednja, srednja i zadnja soba, kuhinja, podrum sa lagumom, kačara, špajz. Mogu se videti autentični eksponati: nameštaj, odeća i drugi predmeti koji su se koristili na selu pre od 50 do 200 godina.
Oko kuće, u prednjem dvorištu, postavljeni su stara seoska kola, saonice, plug koji su vukli konji, špartač, drljača, valjak, karuce za paradu, dreš, kveč i drugo. U zadnjem, ekonomskom dvorištu su štala, kotobanja, svinjac i kokošinjac. U prednjem dvorištu je i etnorestoran za turističke grupe. Posetiocima se nudi sremački fruštuk (slanina, šunka, kobasica, krvavica, džigernjača, švargla, čvarci, sir, jaja), po ceni od 260 dinara. U bogatoj gastronomskoj ponudi su i pudarski (pileći) obrok sa noklama (košta 350 dinara), sremski zabijački paprikaš je 400 dinara, koliko je i sremski ćevap. Štrudle ili krofne su 40 dinara, gomboci sa šljivama 60, rezanci sa makom 80 dinara. Domaća rakija je 40 dinara, vino i minerlna voda za pola litre špricera koštaju 90 dinara, čaša domaćeg soka je 30. Ulaznica za razgledanje etnokuće staje 80 dinara.
U istočnom Sremu je i nekoliko fruškogorskih manastira: Krušedol, Velika Remeta, Grgeteg, staro i novo Hopovo. Manastir Grgeteg je, prema predanju, osnovao despot Vuk Branković (Zmaj Ognjeni Vuk). Prvi put se spominje 1619. godine i više puta je rušen i obnavljan. Crkva je izgrađena početkom sedme decenije 18. veka, konaci su podignuti 1766. godine. Današnji ikonostas je delo Uroša Predića, zamenio je Orfelinov iz 1774. godine.
Osnivanje manastira Velika Remeta predanje pripisuje kralju Dragutinu. Prvi put se spominje 1534. godine, iz sedme decenije 16. veka je freska sv. Dimitrija na južnom spoljašnjem zidu crkve. Manastirski konaci su podignuti 1722. godine, a barokni zvonik sa kapelom sv. Jovana Preteče 1735. Ikonostas je slikan u prvoj polovini 18. veka, prestone ikone su donete iz Rusije u 17. veku.
Miloš Martinov

PREMIJERA "SANJAR SANJAO VRATA"
Predstava "Sanjar je sanjao vrata" premijerno će biti izvedena u subotu, 13. decembra, u Art klinici.
"Sanjar je sanjao vrata" predstavlja spajanje izražajnih sredstava verbalnog i fizičkog pozorišta, kaže rukovodilac projekta Jan Makan. "To je jedna scenska igrarija, fizičko-govorna, kao što je i svaka druga predstava, ne mislimo da pravimo nešto mnogo drugačije, jer ne verujemo da danas može da se napravi nešto što već nije napravljeno", rekao je Makan.
Predstava počinje u 20:30, a ulaz je slobodan. Art klinika se nalazi u Grčkoškolskoj 5. (D.P.)

NADVOŽNJACI NA TRASI BULEVARA
Zavod za izgradnju grada izmeniće glavni projekat za nastavak Subotičkog bulevara. To je, kako nam je objašnjeno, neophodno zbog izmene urbanističkih planova dela grada na trasi od Futoške ulice do Bulevara Vojvode Stepe.
Na raskrsnicama Subotičkog bulevara sa Futoškom i Hadži Ruvimovom ulicom, kao i sa Bulevarom vojvode Stepe, vozila će ubuduće prelaziti preko nadvožnjaka. Takođe, dodaju u ZIG-u, radiće se i glavni projekat za javno osvetljenje i izmene projekata vodovodne mreže.
Druga deonica jednog od najvažnijih putnih pravaca u gradu, od Futoške do Bulevara vojvode Stepe ostala je neizgrađena zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, sa ''Železnicama Srbije'', oko otkupa stare Ranžirne stanice. (A.V.)

12. VIDEOMEDEJA
12. Međunarodni video festival Videomedeja počinje danas i trajaće do 14. decembra u Studiju M.
U takmičarskom programu učestvuju autori iz 20 zemalja, a kako za 021 pojašnjava Isidora Todorović iz Videomedeje, tokom vikenda u Novom Sadu biće prikazano pedesetak video radova, kratkih filmova i medijskih instalacija, kao i program "Live Cinema" sa tri audio - vizuelna nastupa grupa iz Holandije, Nemačke i Srbije.
U okviru revijalnog programa 12. Videomedeje biće predstavljena selekcija nagrađenih radova sa Japan Media Arts Festivala, kao i dela domaćih autora "Made in Serbia 2008".
Ulaz na takmičarske i revijalne programe je besplatan. (S.M.)

ČETVRTI "FILMSKI FRONT"
Festival malih i nezavisnih produkcija "Filmski front" održava se od 18. do 20. decembra u Studiju M i Omladinskom centru CK 13. Festival se u Novom Sadu organizuje od 2001. godine, međutim, po četvrti put se odvija pod nazivom "Filmski front".
Kao najava Filmskog fronta, u subotu, 13. decembra, u Radio kafeu organizuje se program "Prvi ispod crte", a kako pojašnjava Predrag Novković iz Studentskog kulturnog centra, reč je o sedam filmova koji nisu ušli u takmičarsku selekciju, kao što je "Zakazivanje zakazivanja" Filanderdon produkcije iz Bečeja. Program "Ispod crte" počinje u subotu u 19 h u Radio kafeu, ulaz je, kao i za sve ostale programe besplatan.
Goran Filipaš iz Kino kluba Novi Sad pojašnjava da je, bez obzira na finansijske i tehničke probleme, odziv na ovogodišnji festival odličan, pogotovo kada je reč o autorima iz inostranstva. "Predviđamo da će pola našeg programa sigurno biti u Roterdamu na kratkom metru, pošto smo i prošle godine od sličnih ili istih autora dobijali filmove, a nešto manje od 50 odsto naše selekcije je bilo i u Roterdamu, što znači da se nekako Front pomera ka nekim malo ozbiljnijim radovima", kaže on.
Filmski front počinje 17. decembra u 20 h premijerom film "Mothmilk" Braće Buharov nastalog na Obučnom kampu FUK u Tolminu, kao i filma Ljiljane Letić "God’s Presents". Takmičarski program na kom se prikazuju dokumentarni, kratki igrani, eksperimentalni i animirani filmovi, među kojima je i "Krupni otpad" direktora motovunskog festivala i reditelja filma "Sretno dijete" Igora Mirkovića, organizuje se 18. i 19. decembra u Studiju M. Nakon zvaničnog programa, u centru CK 13 odvija se muzički deo festivala, u kojem učestvuju novosadski bend "U maču piču", "Samo Sloga Sound System" i beogradski "Krš".
U žiriju festivala učestvuju filmski reditelj iz Rumunije i pobednik prošlogodišnjeg Filmskog fronta Vlad Trandafir, filmski montažer iz Slovenije Miloš Kalusek i selektor programa kratkog i eksperimentalnog filma na Solunskom filmskom festivalu Vassily Bourikas. Predviđena je glavna i specijalna nagrada žirija, Kino klub Novi Sad dodeljuje nagradu za kino entuzijazam, a u planu je i nagrada publike.
Festival malih i nezavisnih produkcija organizuju Studentski kulturni centar i Kino klub Novi Sad. (S.M.)