EGEREŠI: Očekujem potvrdu statuta do kraja godine

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši zatražio je od Skupštine Srbije da do kraja godine da saglasnost na novi statut Vojvodine, koji je pokrajinski parlament usvojio 14. oktobra i uputio ga u proceduru u republički parlament. – Mi smo ispoštovali našu ustavnu obavezu, a sada je red na Skupštini Srbije da i ona poštuje svoju i da potvrdi Statut – rekao je juče Egereši novinarima u Skupštini Vojvodine.On je kazao da mu nije poznato zbog čega se odlaže potvrđivanje vojvođanskog statuta, dodavši da nije primetio da postoje nesuglasice među koalicionim partnerima o njegovom sadržaju.
– Govoriti o tome da li je vreme za donošenje statuta ili nije je politička manipulacija – istakao je Egereši.
On kaže da ipak veruje u to da postoji politička volja za usvajnje statuta, te da zato očekuje da će on biti potvrđen do kraja godine.
Predsednik Skupštine Vojvodine je podsetio na to da mu je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović pre mesec dana obećala da će statut ubrzo biti na dnevnom redu, te da je kazala da su budžet Srbije i statut Vojvodine dva najozbiljnija pitanja koja do kraja godine treba da se nađu pred poslanicima.
– Zaista ne znam šta još treba čekati da se potvrdi statut Vojvodine. Očekujem od svih poslanika, odnosno stranaka koje su za novi statut glasale u pokrajinskom parlamentu, da isto to učine i u republičkom – kazao je on, i dodao da očekuje “političko razumevanje i konsenzus svih odgovornih državnih funkcionera da se statut potvrdi u Skupštini Srbije do kraja godine”, kako bi stupio na snagu na startu naredne.
Za statut su glasali poslanici vladajuće koalicije, koja je identična skupštinskoj većini i na republičkom nivou, iz Demokratske stranke, G17 plus, Socijalističke partije Srbije, Mađarske koalicije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Srpskog pokreta obnove, kao i iz Liberalno-demokratske partije.

Subotom Skupština otvorena za građane Predsednik pokrajinskog paralemnta Šandor Egereši najvio je da će u Skupštini Vojvodine u subotu, 29. novembra, biti organizovan “Dan otvorenih vrata”. Po njegovim rečima, tad će zdanje Skupštine organizovano posetiti mladi iz svih delova Pokrajine. On je kazao da će se od sledeće godine akcija “Otvorena vrata” organizovati svake poslednje subote u mesecu, kako bi građani Vojvodine mogli neposredno da se upoznaju s radom te institucije.

KONAČAN PROGRAM DOČEKA 2009. GODINE U ORGANIZACIJI GRADA

Praznična papazjanija, od Masima do Neđe Kostića

Novosađane će za doček 2009. godinu zabavljati raznovrsni izvođači koji će nastupiti na četiri bine postavljene po gradu i to zadovoljavanje svačijeg muzičkog ukusa je osnovna koncepcija Grada i Kulturnog centra Novog Sada koji proslavu organizuju.
Kako je za "Dnevnik" rekao Vasa Timotijević iz Kulturnog centra grada, na glavnoj lokaciji, na bini na Trgu slobode, proslava će početi u 20 časova, kada će prvi izaći Novosadski bras orkestar, posle njih, u 21 čas počinje svirka bendova okupljenih oko projekta "Neki noviji klinci", a oni su "Zbogom Brus Li", "Lost propeleros", "Super s karamelom", "Li Men" i "Dram end zez". Zvezda večeri Masimo Savić, čiji je nastup napokon potvrđen, održaće koncert do ponoći, a nakon odbrojavanja Luis će pevati Novosađanima do 2 časa posle ponoći.
Bina na Trgu mladenaca biće rezervisana za tri tamburaške bande, čija imena još nisu poznata, i oni će od 20 časova pa do dva ujutro izvoditi starogradsku muziku. Za ljubitelje novijeg zvuka određena je mala sala Spensa na kojoj će se smenjivati di džejevi. Nasuprot ovome, Hala "Master" Novosadskog sajma ugostiće od 21 čas do tri časa posle ponoći one koji se odluče za, recimo, narodnjake. Sve one koji vole takvu muziku, zabavljaće Neđo Kostić sa svojim projektom "Dugino poselo". Ispred Spensa i Novosadskog sajma biće postavljeni i video-bimovi na kojima će se emitovati program iz sala.
Ovaj doček festivalskog tipa, sa mnogo više izvođača nego do sada, po najavama gradskih vlasti koštaće oko 20 miliona dinara. Kako je izjavio Timotijević, kada se podvuče crta nakon dočeka, građani će biti obavešteni o tome koliko je iz budžeta izdvojeno za ovu novogodišnju proslavu.
A. Vidanović

I poselo na gradskim jaslama Glavna zvezda lokalne televizije "Duga", koja za sebe tvrdi da je najgledanija u Vojvodini, je Nedeljko Kostić Neđo. On će u novogodišnjoj noći nastupati na Sajmu o trošku Novosađana. Neđo je multimedijalna ličnost, poznata širokim narodnim masama po krilaticama "Hop, hop, hopa ko iz topa" i "Dobro Vi nama došli" i, naravno, po "Neđomobilu" kojim se voza po gradu. Voditelj je kviza koji traje satima (dok on za to vreme peva, igra ili priča sa plišanim zekom) i emisije "Duga šou" u kojoj se predstavljaju "Veterničke Delije", "Futoški kordunaši", "Krajišnici iz Futoga", "Karađorđevčanke" i druge klape. Neđo, „pravi” primer čoveka iz naroda, vrlo često uskoči u nastup svojih gostiju, ne izdržavši da ne zapeva ili zasvira harmoniku. Nakon emisije, vrte se Neđini spotovi. On je i organizator putujućih melos vašara sa anonimnim, pretežno, krajišničkim bendovima. Ta je vašarska lakrdija poznata pod imenom "Dugino poselo", a ispostavilo se da gradski čelnici žele da je popularizuju, uvrstivši je u novogodišnji program tzv. "Srpske Atine". Neki bi rekli da je promovisanje Neđine zabave bruka za Novi Sad. I. B.

GIGOV: Buticima nismo zanemarili bioskope

- Posle sedam pisama u kojima sam Vas molio da se sastanemo, Vi ste odlučili da komunikacija bude putem medija. Vašom intervencijom grejanje je bilo uključeno u vreme Sinemanije, da bi nakon 8 dana bilo ponovo isključeno. Kada sam između ostalih razloga za prestanak rada naveo i grejanje, član Gradskog veća za kulturu izjavio je da Grad ne može da interveniše. Sutradan je Grad ipak intervenisao. Zaključak izvedite sami - piše direktor “Zvezda filma” Boris Gigov u pismu gradonačelniku Novog Sada Igoru Pavličiću.
U pismu dalje stoji da je grejanje bitan, ali samo jedan od uslova za funkcionisanje, te da bioskop nema druge izvore prihoda osim prikazivanja filmova. Boris Gigov još obaveštava gradonačelnika da butici, poslastičarnica, pekara itd. postoje već 20 godina i nisu uticali na rad bioskopa, povodom Pavličićeve opaske o tome da su zanemarioli bioskope, a otvaraju butike.
- Nema smisla govoriti da i pored grejanja nećemo da radimo Vama u inat. Uvek smo radili i kad nije bilo filmova, i u nemogućim uslovima ( ratovi, besparica, piraterija, kulturne sankcije, tokom bombardovanja od marta do juna 1999. godine). Organizovali smo 15 Festivala, 30 Fokusa, pomagali Dečje selo i školu “Dr Milan Petrović”. Radili smo i kad je ukupan prihod bio 800 dinara- navodi se u pismu.
Gigov kaže da “Zvezda film” do sada nije dao nikakav konkretan predlog kako rešiti nesporazume, a da o Pavličićevoj odluci da imaju rok od 30 dana da se isele iz Arene, tradicionalno saznaju iz medija, umesto da je dobiju zvanično.
- Zbog blokade računa distributeri ne mogu i da hoće da nam iznajme filmove. Bioskopska mreža u Srbiji je uništena, ne postoji više Beograd film, Niš film, Subotica film, Šumadija film, Banat film...”Zvezda film” nije izuzetak nego je poslednji poklekao.
Ako ste ljuti što tražimo pravičnu naknadu zbog izuzimanja “Arene” iz privatizacije, tu ideju Vaše prethodnice smo podržali na Skupštini u želji da sačuvamo bioskop. Nismo se protivili ni izuzimanju iz privatizacije našeg “Novosadskog pozorišta” niti smo tražili naknadu. Za neverovati je da se uopšte ne osvrćete na činjenicu da je Arena izgrađena isključivo novcem radnika “Zvezda filma”- navedeno je u pismu. An. P.

DANI ITALIJANSKOG FILMA
Šesti Dani italijanskog filma počinju večeras projekcijom filma "Devojka sa jezera", na novoj lokaciji, u Art bioskopu na Spensu. "Ove godine ćemo imati prilike da Novosađanima prikažemo filmove koji, nažalost, nisu imali mesta na redovnim bioskopskim repertoarima, i nadam se da ćemo ovim malo nadoknaditi nedostatak bioskopa u našem gradu", kaže urednik filmskog programa Kulturnog centra Novog Sada Đorđe Kaćanski. Tokom osmodnevne revije biće prikazan ciklus filmova Federika Felinija povodom 15 godina od njegove smrti, kao i omaž Sofiji Loren sa filmom "Žena sa reke". Dani italijanskog filma traju do 5. decembra i ujedno su uvertira za Festival evropskog i nezavisnog filma "Euro-in film 2008". Ulaznice koštaju 100 dinara, a projekcije počinju u 18 i 20 časova. Dane italijanskog filma organizuju Kulturni centar Novog Sada i Klub ljubitelja filma "Amarkord". (N.V.)

SARADNJA SA LAFARŽOM
Predstavnici Izvršnog veća Vojvodine i kompanije "Lafarž" potpisali su Memorandum o razumevanju. Pokrajinski premijer Bojan Pajtić rekao je da će se saradnja sa Lafaržom razvijati u dva pravca. "Jedan pravac odnosi se na rešavanje problema otpada, odnosno, rešavanja ekoloških problema, a drugi na dalji razvoj železnice i luke i ostale infrastrukture, kao i biznis-park u Beočinu, koji će omogućiti dalje privlačenje stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta", rekao je Pajtić. Sporazum je potpisan u okviru manifestacije "Dani Vojvodine u Parizu", koja se nastavlja posetom još jednom velikom investitoru u pokrajinu, kompaniji "Bongren", prezentacijom privrednih i turističkih potencijala Vojvodine u francuskom Udruženju industrijalaca i izložbom slika Kulturnog centra Kovačica. (021)

ZAPALJEN AUTO VLASNIKA TV PANONIJA
Automobil vlasnika TV Panonija, Zorana Andrića, zapaljen je u četvrtak ujutro. Nepoznata osoba je porše posula benzinom i zapalila, a prema prvim nalazima to je urađeno na "amaterski način", kažu u policiji. Zoran Andrić nije želeo da komentariše napad, koji se desio jutros oko 3 sata, u ulici Ilije Ognjanovića. "Sačekaćemo zvanične rezultate istrage, pa ćemo se potom oglasiti", kazao je Andrić i dodao da ne želi da spekuliše o motivima. (Beta)

SARADNJOM DO ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE
Kako bi se unapredila međuopštinska saradnja na zaštiti životne sredine, na Fruškoj gori se organizuje dvodnevni seminar pod nazivom "Saradnjom do zdrave životne sredine i održivog razvoja u Južnobačkom okrugu". Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine pojašnjava za 021 da su južnobačke opštine ove godine potpisale sporazum o saradnji sa ciljem da se zajedničkim strategijama i projektima unapredi životna sredina, kako bi postali primer za ostale okruge, a u isto vreme i pogodno tlo za razvoj biznisa i otvaranje novih radnih mesta, i sve to u skladu sa održivim razvojem. On dodaje da životna sredina ne poznaje regione i granice između opština, zato je i neophodna saradnja lokalnih samouprava. "Upravo zbog toga što mnogi problemi nastaju na teritoriji između dve opštine, regionalna saradnja jedina omogućava da se takvi problemi reše i da ne upadamo u ćorsokak tzv nadležnosti gde se ne zna gde je i ko nadležan za šta. Ovako, ukoliko postoji stabilna međuopštinska saradnja taj problem se sagledava sa višeg nivoa i svi akteri shvataju da im je u interesu da jedan problem, koji možda nije direktno u njihovom dvorištu ali jeste u komšijskom, reše i da tako dođemo do zdrave životne sredine u svim opštinama", kaže Jezdimirović. Seminar "Saradnjom do zdrave životne sredine", koji se završava 28. novembra, organizuju Južnobački okrug i nevladina organizacija Inženjeri zaštite životne sredine. (S.M.)