Kiša nije sprečila dobar provod

Osmi Internacionalni festival uličnih svirača završen je u subotu, 13. septembra, nastupom londonske grupe „Kosmik sosidžiz“ i nemačkog žonglera Vilija Vondera, a veliko finale Festivala, zakazano za 20.30 sati na Trgu slobode, nažalost je otkazano zbog kiše. Vremenski uslovi ipak nisu sprečili umetnike da nam prirede dobru zabavu, tako da su se i izvođači i gledaoci preselili u pivnicu „Gusan“, gde se do ranih jutarnjih sati sviralo, igralo i veselilo.
U pet festivalskih dana u preko sto programa nastupilo je tri stotine umetnika iz Srbije, Italije, Engleske, Portugalije, Argentine, Nemačke i Francuske, Festival je organizovao Centar za kulturnu animaciju pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada, a „Dnevnik“ je bio jedan od medijskih sponzora. Od 9. do 13. septembra u večernjim satima nije se moglo proći centrom grada, a naši sugrađani imali su priliku da vide najrazličitije umetnike, čuju najraznovrsnije muzičke žanrove, osete duh raznih kultura, vide neobične muzičke instrumente, plesove, akrobacije, koncerte i predstave.
Novosađani nisu bili samo pasivni posmatrači nego su, podstaknuti performansima inostranih gostiju, i sami izneli instrumente na ulice, pevali, svirali i izvodili pantomimu, pa se tako, osim planiranog programa, moglo videti mnoštvo domaćih uličnih umetnika koji su se pridružili veseloj atmosferi.
Jedina zamerka je svakako to što, kao i u vreme održavanja „Egzit festivala“, naš narod ima običaj da na ulici prodaje sve i svašta, tako da je bilo veoma neukusno videti ulične prodavce koji na kartonskim kutijama i gajbama nude lakove za nokte, kič slike, svetleće kugle... ali za taj problem ne bi trebalo da se pobrine organizator Festivala, već komunalna inspekcija. An.P.

Najposećeniji nastup grupe „Voala” Najveću pažnju publike pobudila je argentinska grupa „Voala“ koja je nastupila u petak i izvela ples u vazduhu, iznad Trga slobode, viseći sa dizalice visoke 50 metara. Do našeg grada putovali su tri dana, a ipak, pokazali da su veoma dobro fizički pripremljeni i uigrani, ali i da su u stanju da kod publike izazovu neverovatno jake emocije. Do sada su nastupali u Čileu, Kolumbiji, Portugaliji i Španiji. Kako režiser prestave Roberto Strada kaže, kao emigranti, želeli su da uzmu ono najbolje iz svih kultura i vrate ostatku sveta, a cilj im je da na malom planu promene razmišljanje ljudi, da svako doživi intimnu revoluciju.

RISTIĆ: Gledam šta radi Vojvodina

– Skupština DS-a 5. oktobra neće biti izborna već redovna. Stranački izbori će biti održani tek za dve godine, na osnovu odluke prošle Skupštine da se rukovodstvo bira na četiri godine – izjavio je u inervjuu za “Dnevnik” član Predsedništva DS-a Boško Ristić, čime je potvrdio onu opciju da u DS-u ostaje status kvo do 2010. godine, kada će biti popunjena i sada upražnjena potpredsednička mesta. Ristić je najavio da će se nakon ratifikacije SSP-a intenzivirati zahtevi da Niš bude administrativni centar nove regije ili pokrajine, a da će zahtevi ići u skladu s onim što je zahtev političkih stranaka Vojvodine.
Šta znači: gledam šta traži Vojvodina, pa ću to tražiti i za Niš i region?
– Nisam rekao da ćemo to tražiti, ali naš uzor je politika koju promoviše Vojvodina i njeni građani, kao i političke stranke koje deluju u Pokrajini, dakle, i one koje imaju svoje odbore širom Srbije, a imaju posebne političke platforme koje se odnose na Vojvodinu. Želimo da kao građani Srbije ostvarimo pravo na autonomiju i lokalnu samoupravu, ali u svom mestu. Ne želimo da pravo na autonomiju ostvarimo u Novom Sadu. Nišlije žele da ga ostvare u svom gradu. Stepen centralizacije je veliki. Evo, i ugovori koji se sada potpisuju s međunarodnom zajednicom o finansiranju i kreditiranju nekih projekata pre svega su usmereni na Beograd i na sever, a sve manje jug i jugoistok. Smatramo da postoji šansa da koristimo pare za podsticaj razvoja lokalne samouprave, za regionalni razvoj, kao što je izgradnja regionalnih deponija, puteva, podizanje šuma, lov, ribolov i sve ostalo. Nema razloga da se tim pitanjima bavi država, već regionalne agencije, čiji će jedan od osnivača biti država, zajedno s nevladinim sektorom, s drugim institucijama, s lokalnom samoupravom i privrednim subjektima koji imaju interes da rade na planiranju, upravljanju fondovima i realizaciji tih projekata.
Kada ćete pokrenuti ovaj zahtev za novom pokrajinom?
– Očekujem da će se politički život u Srbiji odvijati u tom pravcu. S obzirom na to da je i platforma DS-a decentralizacija i regionalni razvoj, očekujem da će i politika DS-a bitno uticati na politiku države i da će se ostvarivanje puta evropskih integracija oslanjati na decentralizaciju Srbije po uzoru na sve evropske države. Evropa je, u suštini, zajednica regiona i oni imaju svoje institucije u okviru EU.
Dakle, čekali ste da se ratifikuje SSP da biste pokrenuli tu incijativu?
– Da bismo pojačali inicijativu, jer ona nikada nije zamrla, samo nije bilo dovoljno političkih aktivnosti za ostvarenje tog cilja. Ali, sada se stvaraju realni finansijski preduslovi za ostvarivanje ove ideje. Prvenstveno korišćenje novca iz pretpristupnih fondova EU, koji prepoznaju regionalne razlike i potrebe. U skladu sa Strategijom o regionalnom razvoju, koju je usvojila Vlada Srbije, treba da se prepoznaju regioni koji treba da imaju svoje institucije, prvenstveno u oblasti planiranja ili koje bi upravljale fondovima za ravnomeran regionalni razvoj. Tu prepoznajem nedostatak kapaciteta, prvenstveno u institucijama lokalnih samouprava na jugu i jugoistoku Srbije.
Zato je potrebno posebno ulagati u regije. Postoji i potreba da se stvara konkurencija regiona na osnovu njihovih komparativnih prednosti, da se koriste resursi u regijama i smanji disproporcija koja postoji između prirodnih bogatstava i privrednog razvoja. Nerazvijenost putne mreže, infrastrukture, pruga, takođe pokazuje da su jug i jugoistok Srbije u velikom zaostatku za Beogradom i Vojvodinom. I ne smemo da dozvolimo da Srbija bude sastavljena iz Beograda s okolinom i Vojvodinom.
I, po vama, rešenje je u regionalizaciji, odnosno novoj pokrajini?
– Kada neko kaže “vojvođanski interes”, svi građani Srbije prepoznaju da je to brendirani interes i prepoznaju ga i na političkom, ekonomskom, razvojnom, multietničkom, multikulturnom polju, na polju tradicije. Iste takve interese želimo da brendiramo na jugu i jugoistoku Srbije, i da se zna, kada neko kaže da dolazi iz Moravske regije, ili kako se ona ubuduće bude zvala, šta to nosi sa sobom, koliko stanovnika ima i kakve su im političke potrebe. I na jugu i jugoistoku Srbije postoje multietnički odnosi, jer tamo žive Vlasi, Bugari, Makedonci, Albanci, ali se o njima ne priča, i kada se kaže “nacionalne manjine”, obično se misli na one koje žive u Vojvodini. A uticaj nacionalnih manjina na život na jugu i jugoistoku Srbije postoji, ali ne i politička artikulacija njihovih potreba u odsnosu na potrebe većinskog naroda u Srbiji.
Dragan Milivojević

Vreme je da dođe neko s juga Mediji su aktuelizovali pitanje dva upražnjena potpredsednička mesta u DS-u, a Niš je na protekle dve izborne skupštine ostao bez svog čoveka u najužem stranačkom vrhu. Hoćete li aplicirati na sledećim stranačkim izborima za tu funkciju? – Skupština koja nam predstoji nije izborna, jer bi u suprotnom već bio otvoren kandidacioni postupak i sve pripremne radnje. Za dve godine treba razmišljati o kandidovanju, a lično smatram da nije dobro što jug i jugoistok Srbije nemaju svog predstavnika u užem Predsedništvu DS-a, jer je to deo stranačke organizacije koja pokriva veliku teritoriju, s različitim problemima, opterećenu siromaštvom, nerazvijenošću, disproporcijom u razvoju u odnosu na zapadnu Srbiju, Beograd i Vojvodinu. Trebalo bi da se odbori s juga Srbije na sledećim izborima organizuju da podrže nekog kandidata koji tu živi za potpredsednika DS-a. Lične ambicije su različite, a legitimno je samokandidovati se za to mesto.

POČINJE SUĐENJE ZA LAUNDŽ
Pred krivičnim većem Okružnog suda počelo je suđenje mladićima koji su osumnjičeni da su podmetnuli požar u kafiću ''Laundž'', kao i suvlasnicima tog objekta gde je u februaru stradalo osam mladih ljudi. Kako javlja reporterka Radija 021, u sudnici je, sem optuženih i oštećenih, prisutan i veliki broj predstavnika medija.
Rasprava će se voditi do srede, u postupku protiv Miloša Maleševa, Bojana Kulačanina, Tamaša Kolara i Srđana Bovana. Malešev je optužen da je upaljačem izazvao požar, Kulačanin da mu je u tome pomogao, dok Kolar i Bovan snose odgovornost kao suvlasnici pomenutog lokala u pasažu Zmaj Jovine ulice zbog neadekvatne protivpožarne zaštite.
Prvooptuženi Malešev bi mogao da dobije kaznu zatvora od dve do 12 godina, Kulačanin od tri meseca do pet godina, a Bovan i Kolar od jedne do šest godina. (021)

POČINJE 42. BITEF
Spektaklom "novog cirkusa" francuskog ansambla Cie 111 iz Tuluza "Manje - više beskonačno" večeras u Sava centru počinje Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), koji u 42. izdanju obuhvata deset predstava u glavnom programu, posvećenih fenomenu manipulacije pojmom tragičnog u savremenom svetu.
"Manje - više beskonačno" je poslednji deo triologije o prostoru CIE 111, a u prvom delu predstave prati se čisto apstraktna igra bez ljudskog prisustva - kretanje linija kroz prostor.
Prema navodima selektora 42. BITEF-a Jovana Ćirilova i Anje Suše, Cie 111 stvara igrom sačinjenom od elemenata cirkusa, plesa, teatra i likovnosti, novi scenski vokabular, koji se ne da identifikovati sa nekim od svojih pojedinačnih izraza, a ponajmanje sa žongliranjem i akrobatikom.
Predstava "Manje - više beskonačno" reprizira se 16. septembra u Sava centru, kada se u Narodnom pozoristu u Beogradu izvodi i prva od tri domaća komada u glavnom programu 42. BITEF-a - Sofokleov "Car Edip", u režiji i adaptaciji Vide Ognjenović, koja u prvi plan stavlja odnos čoveka i slučajnosti, prikazujuci Edipa kao žrtvu sopstvene zablude da može da vlada drugima.
Glavni program 42. BITEF-a, koji je Ćirilov najavio kao jedno od najboljih izdanja tog festivala u poslednje vreme, zasnovan je na koncepciji "Tragikomedija - tragedija našeg vremena", koja ukazuje da tragičnost današnjeg sveta u pozorišnoj obradi gotovo uvek postaje tragikomedija. BITEF u glavnom programu predstavlja neka od najpriznatijih pozorišnih imena internacionalne scene, koja su se, svako na svoj način, bavila savremenim fenomenima, balansirajući na tankoj žici izmedju tragične i tragikomične percepcije sveta u kojem žive.
Medju njima su umetnici poput Martalera, Gebelsa i Gočeva koji su od ranije poznati beogradskoj publici, ali i umetnici koji su vec dugo prisutni na medjunarodnoj pozorišnoj sceni, a prvi put su u Beogradu. To se, pre svega, odnosi na Meg Stjuart, američku koreografkinju i plesačicu koja živi i radi u Evropi, a predstaviće se delom "Možda zauvek", u produkciji Demidzed Guds iz Belgije i Membling Fis iz Austrije.
Prvi put dolazi i rediteljkla Suzan Osten koja se predstavlja "Bejbi dramom" 22. i 23. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, jedinstvenim komadom namenjenim bebama od šest do 12 meseci.
Prvi put na BITEF-u uveden je specijalni program, nazvan "Istina u pozorištu", koji obuhvata predstavu "Hoćete li ikada opet biti srećni?" Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda i Het Vema iz Amsterdama, u reziji Sanje Mitrović, kao i juznoafričku "Istinu u prevodu" (Kolonades teatar laba i Market teatar), u reziji Majkla Lesaka, koja ce biti izvedena 26. i 27. septembra u Pozorištu na Terazijama, a 29. septembra gostovaće i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. 42. Bitef završava se 28. septembra. (seecult.org)

DRAGULJ MEDINE PONOVO U KNJIŽARAMA
Kontroverzni roman američke autorke Šeri Džons "Dragulj Medine" ponovo će se naći u knjižarama u celoj zemlji. Kako je rekao vlasnik izdavačke kuće "Beobuk" Aleksandar Jasić, on je tako odlučio jer smatra da je to dobro i za Islamsku zajednicu u Srbiji koja se žestoko usprotivila prodaji ovog štiva, za čitaoce koji su jedini kompetentni da prosuđuju, ali i za izdavača. Roman "Dragulj Medine" izdavač je samoinicijativno povukao iz prodaje pošto je Islamska zajednica sa sedištem u Novom Pazaru ocenila da je reč o delu koje na pornografski način opisuje život Aješe, sedme i kako se veruje najomiljenije žene proroka Muhameda. Trenutno je Srbija jedina zemlja gde se ova knjiga može kupiti. (Tanjug)