VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  08. Septembar 2008.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 08. 09. 2008.

  SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 08. 09. 2008.

TURISTI VAPE ZA HOSTELIMA I KAMPOVIMA

Pripreme za autokampove duž Dunava

Novi Sad svake godine poseti sve više turista čiji broj naročito poraste za vreme velikih kulturnih događaja kao što su Egzit festival i Sterijino pozorje ali i za vreme manifestacija na Novosadakom sajmu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju ove godine Novi Sad je posetilo dvanaest i po hiljada turista od čega je sedam hiljada domaćih a pet i po stranih posetilaca, u odnosu na isto vreme prošle godine 95% više. Smeštaj je ono što svakog stranca prvobitno inetresuje potvrđuju i u Turističkom informativnom centru.
- Svakodnevno dolaze i pitaju za kamp, koji Novi Sad još uvek nema. Traženi su i hosteli naročito kod mlađih turista ali ni stariji ne zaostaju - kaže Ivan Ivanović i novosadskog Info centra.
Po njegovim rečima u planu je razvijanje kamperskog turizma na celom toku Dunava, a projekat je pomoglo Ministarstvo za ekonomiju i regionali razvoj, Sektor za turizam.
- Krajem leta ili početkom jeseni najvažnije opštine na dunavskom toku kao što su Beočin, Inđija, Sremski Karlovci i naravno Novi Sad, započeće sa pripremama projekata koji se odnose na postavljanje kampova, prvenstveno auto kampova duž toka Dunava. Svaka opština prvo treba da usvoji odluku o postavljanju kampa potom sledi izrada projekta i realizacija. Mi već imamo detaljan plan ovakvog jednog kampa koji bi se nalazio na Ribarskom ostrvu gde je pre dvadesetak godina i postojao - objašnjava Ivanović.
Pored ovoga, u planu je i izgradnja prvog velikog gradskog hostela za mlade. Kompletan projekat je gotov, a kako Ivanović kaže, čeka se na investitore. Ovaj hostel nalazio bi se na Telepu, lokaciji koja je pogodna zbog dobre povezanosti sa centrom grada, Spensom, univerzitetskim kampusom kao i sa Železničkom i Autobuskom stanicom. Od 2004. godine broj objekata koji ulaze u kategoriju noćenje sa doručkom, porastao je velikom brzinom no ni jedan od njih nije hostelskog tipa. Novi gradski hostel bi tretirao mlade kao posebnu grupu i samim tim pružio mnoge povlastice onima koji bi smeštaj potražili baš na tom mestu.
U Novom Sadu trenutno postoje tri privatna hostela. Pored nedavno otvorenog hostela “Sova” u Ulici Ilije Ognjanovića, već pola godine radi i “Lazin hostel”, u Ulici Laze Telečkog te “Downtown” u NJegoševoj 2. Cene u hostelskom smeštaju niže su nego u hotelima i kreću se od 800 do 2000 dinara po noćenju u zavisnosti od broja ležaja u sobi. Gostima su uglavnom dostupni i internet, kablovska televizija, upotreba kuhinje i kupatila.
Kako Ivanović kaže, Srednjoškolski dom “Brankovo kolo”, koji tokom letnjih meseci, kada srednjoškolci nisu u sobama, radi kao hostel, deo je Međunarodnog hostelskog sistema. Studentski domovi A i B na Limanu 4, iako izdaju sobe tokom leta, nemaju uslove da postanu hosteli.
J. Zdjelarević
Foto: N. Stojanović

Bungalovi prazni, kamp AMS pun
Bungalovi na Ribarcu, u letnjoj sezoni uglavnom su prazni. Na Ostrvu se nalazi ukupno 40 bungalova od kojih je samo 10 izdato, a nalaze se u vlasništvu Industrije mesa Matijević. Na recepciji Ribarca rečeno nam je da su za vreme Egzita bungalovi bili popunjeni do poslednjeg mesta, a da inače za vreme letnje sezone gužve nema, iako je cena jednog dnevnog boravka od 9-18 časova 1.450,00 dinara.
Sa druge strane Ribarca, u ograđenom delu, smeštene su kamp prikolice i kućice.
- Leto provodimo u ovom kampu koji postoji od 1990. godine, kao ogranak Auto-moto saveza, uz čiju smo saglasnost i došli u ovaj kamp. Mesečno plaćamo troškove održavanja koji iznose 600 dinara.Sve smo izgradili od sopstvenih sredstava i niko nam nije pomogao - kaže kamperka Jelica Hošek. M. D.
S gazdom i na piće
“Lazin hostel” preko leta, prema rečima vlasnika Srđana Dujevića može da ugosti dvadesetak gostiju.
- Imali smo goste iz svih delova sveta, Meksika, Čilea, Rusije, Australije... Najvišeje mladih ljudi, studenata i avanturista, koji obilaze ovaj deo Evrope, pa im je Novi Sad usputna stanica. Uglavno planiraju da provedu jednu noć u gradu, ali se oduševe atmosferom pa na kraju ostaju nekoliko dana. Zajedno pripremamo hranu, izlazimo uveče, i ja im dođem kao neka vrsta vodiča - kaže Dujević.
“Lazin hostel uređen je u starinskom stilu, sa visokim plafonima, starim gredama i brodskim podovima, za razliku od novootvorenog hostela “Sova”, koji je opremljen u modernije. Kapacitet “Sove” je 26 ležaja i 90% posetilaca su stranci. Svaka soba ima kupatilo, a kuhinja i dnevni boravak su zajednički.
- Simpatični su mi bili momci iz Engleske, koji su popili malo više alkohola, pa sam ih morao izvlačiti iz žardinjera ispred zgrade. Najrazličitiji ljudi traže hostelski smeštaj, uglavnom mladi, pa anegdota nikad ne nedostaje - kaže vlasnik “Sove” Miodrag Dražić.
P. N. P.
A. Ga

KONJIČKI KLUB „PETRAS” NA TVRĐAVI

Okej, okej biću džokej

Umesto što borave ispred TV-a, u kafiću, kladionici ili teretani, mnogim našim sugrađanima ne bi palo na pamet da bar jedan dan u nedelji provedu u prirodi, a i Petrovaradinsku tvrđavu sve ređe posećujemo, reklo bi se, samo za vreme Egzita. A ona nam je tu, tik ispred nosa.
Preko mosta, pa putićem pored „Lovotursa“, prateći putokaz „Petras konjički klub“ stiže se do mesta, za koje mnogi Novosađani ni ne znaju da postoji. Mala oaza ukradene i sačuvane prirode u kojoj biljke, životinje i ljudi žive zajedno u harmoniji. Bežeći od gradske vreve, automobila i betona, Pero Bursać očuvao je pravi mali raj za sve one koji vole konje i druženje sa ovim plemenitim životinjama.
Čika Peru, predsednika „Konjičkog kluba Petras“, zatičemo u ergeli kako razgovara sa svojim ljubimcima i rado nam pokazuje sve svoje konje i upoznaje nas sa svakim ponaosob. Kobila Melany od milošte zvana Melanija druželjubivo nas pozdravlja, dok je Zoki nešto stidljiviji, okreće se prema zidu štale čim nas je spazio, a Kaja nam poklanja i čuveni konjski osmeh pokazavši sve zube, mora da smo joj bili simpatični i da to nikako nije zbog šargarepe koju smo joj ponudili. Ima kod čika Pere i uvoznih konja, strendžera koji su tu samo „u pansionu“, ima i domaćih, a tu je i ždrebe stiglo iz Holandije „u stomaku“, sve ukupno 25 konja, a prostora za jahanje 7000 kvadratnih metara.
- Sve je počelo odrastanjem uz konje, na selu, a kada sam dobio sina i kada je on, još kao mali izrazio želju da jaše, upisao sam ga na časove jahanja. Posle njegove prve medalje na Sajmu, kupili smo dva konja. Moj sin Rade, sada ima preko 50 medalja, postao je trener, a savladao je i terapijsko jahanje, te poseduje sertifikat za rad sa decom sa posebnim potrebama- veli gospodin Pera.
- Vojvodina je oduvek bila poznata po konjima i šteta što je tako malo ljudi danas zainteresovano da jaše. Od oko 50 članova, imamo 18 aktivnih, već 2 godine nismo učestvovali na takmičenjima, jer nema donatora, a i nagrade su uglavnom skromne, pa se ni ne isplati prijaviti se, treba konje hraniti- kaže Pero Bursać koji zbog ljubavi prema konjima gotovo sve troškove snosi sam.

Fijaker, ukras grada
Pero Bursać ima i kočiju koju vuku šarci, a koja bi bila interesantna i našim sugrađanima i turistima, pa bi tako i Novi Sad po uzoru na Beč, NJujork i druge svetske gradove, koji su od lepe tradicije napravili turističku atrakciju, imao zanimljivo prevozno sredstvo za obilazak grada, samo kada bi ljudi prepoznali njegov potencijal. Bursać je sa nama podelio i svoju ideju o konjičkoj patroli, kakva postoji u Beogradu, pa bi tako dva jahača obilazila Tvrđavu na konjima, što bi svakako privuklo pažnju posetilaca Tvrđave, ali bi za realizaciju ove zamisli bile potrebne razne dozvole i podrška Grada. Pošto ova pametna stvorenja privlače pažnju i izazivaju divljenje, gotovo strahopoštovanje, šteta je da ostanu zaboravljeni i skriveni od očiju javnosti, a konjički sport nedovoljno popularisan.

-Naš klub najčešće posećuju deca i ona su i najuporniji i najzainteresovaniji jahači. Kada su deca sa posebnim potrebama u pitanju, sprovodimo program terapijskog jahanja i do sada smo imali dobru saradnju sa OŠ„Dr Milan Petrović“ i dolazila su nam deca sa Daunovim sindromom, cerebralnom paralizom i autizmom iz raznih organizacija, ali sada sve ređe dolaze, da li zbog nedostatka vremena ili novca ili prevoza. Umesto organizacija, sada je to inicijativa isključivo roditelja. Radost koju detetu pričinjava jahanje, ne može se opisati, a osim toga, opušta se, socijalizuje i druži- objasnio je naš sagovornik.
Kako su kazali u ovom konjičkom klubu, svako dobija poseban trening prema individualnim sposobnostima i potrebama, radi se prema proceni i nikada čas ne traje striktno 45 minuta. Pojedinačan čas košta 600 dinara, a od 10 do 12 časova mesečno iznosi 5.000 dinara i moguće je prijaviti se na brojeve telefona 064/3007568 i 064/1609069.
A. Popov
V. Rajković

ODLAZAK JEDNOG OD NAJPOZNATIJIH MUZIČARA S EKS-JU PROSTORA

Umro Dino Dvornik

U Zagrebu je, pod još uvek nepoznatim okolnostima, preminuo poznati muzičar Dino Dvornik. Prema prvim informacijama, Dino je umro u snu a u krevetu ga je mrtvog pronašla supruga kada je otišla da ga probudi. Policija je obavila uviđaj, utvrđeno da nema znakova nasilja, a uzrok smrti biće poznat nakon obdukcije. Ipak, prema izjavama komšija, datim hrvatskim medijima, Dino Dvornik poslednjih dana nije izgledao baš najbolje.
Miljenko “Dino” Dvornik rođen je 20. avgusta 1964. u Splitu i sin je čuvenog glumca Borisa Dvornika. Dino i njegov brat Dean Dvornik 70-ih godina prošlog veka glumili su u nekoliko televizijskih filmova i serija, od kojih je ipak najpoznatija “Naše malo misto”, koja je proslavila njihovog oca. Pohađao je muzičku školu od koje je kasnije odustao, a sa 17 godina je sa bratom osniva fanki bend “Kineski zid”.
Solo karijeru započeo je 1988. na Zagreb Festu s pesmom “Tebi pripadam”, koja je postala veliki hit na prostoru cele bivše SFRJ, baš kao i pesme koje su usledile „Udri jače, manijače” i „Zašto praviš slona od mene”, a sličan je odjek 1996. imala i pesma “Afrika”. Tokom devedesetih našao se na udaru medija zbog zavisnosti o raznim drogama, što je na kraju i sam priznao. Dino je u oktobru ove godine, nakon dugih šest godina muzičke pauze, trebalo da objavi novi album pod nazivom “Pandorina kutija”.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 08. 09. 2008.

PETICIJA ZBOG PRIVATIZACIJE NIS-a
Liga socijaldemokrata Vojvodine počeće danas u 11 časova akciju prikupljanja potpisa za peticiju povodom privatizacije NIS-a. Štandovi za prikupljanje potpisa biće postavljeni na početku Zmaj Jovine ulice, kod Futoške pijace i kraj Tržnog centra "Merkator" na Limanu.
Poslanici LSV-a najavili su da će glasati protiv energetskog sporazuma "ne zato što su protiv saradnje naše zemlje sa Rusijom i ne zato što se protive dolasku gasovoda 'Južni tok' u Srbiju, nego zbog toga što smatraju da za privatizaciju NIS-a mora da se dobije mnogo više od predviđenih 400 miliona evra".
Liga neće podržati energetski sporazum i zbog toga što se, prema rečima Bojana Kostreša, nigde u njemu ne spominje obeštećenje Vojvodini jer "Vojvodini po Ustavu treba do 31. decembra da bude vraćena imovina u koju spada i 'Naftagas' pa ako pre toga ta kompanija bude prodata, Vojdodina mora da bude adekvatno obeštećena". (Tanjug)

DESETI ROĐENDAN EXITA
Exit 09 biće održan od 9. do 12. jula naredne godine na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Povodom desetog rođendana festivala organizatori pripremaju brojna iznenađenja i kako su saopštili "Exit festival bolji nego ikad do sada".
Exitovci kažu i da će u skorije vreme najaviti pojedine izvođače, konkurs za nastup na Exitu, kao i početak prodaje ulaznica. (021)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com