ĐORĐE BALAŠEVIĆ O SVOM DEBITANTSKOM FILMU „KAO RANI MRAZ”

Vasa Ladački - drugačiji i neočekivan

Posle dve godine priprema i gotovo osam nedelja snimanja scenarista i reditelj Đorđe Balašević će za šest - sedam dana privesti kraju snimanje svog debitantskog filma “Kao rani mraz”. U neku ruku, popularni kantautor će ovim filmom zaokružiti više od tri decenije dugu karijeru. Jer, polazište za scenario koji je napisao za film u nastajanju njegova je davno nastala balada “Priča o Vasi Ladačkom”.
- Kada sam je napisao imao sam 19 godina - prisetio se popularni Đole, pre par dana na filmskom setu u Kovilju gde su snimane ratne scene. - Od tada je prošlo mnogo vremena i ova priča za film malo je komplikovanija od te pesme, rasplet je drugačiji i neočekivan, a da je tako i sami možete zaključiti jer u filmu imamo ostarelog Vasu Ladačkog kojeg igra Rade Šerbedžija.
Pored Šerbedžije u filmu glume i Danijel Kovačević, Jovana Balašević, Mustafa Nadarević, Mira Banjac, Peđa Bjelac, Nikola Đuričko, Aleksa Balašević, a šansu su dobili i studenti, mladi glumci od kojih su mnogi još na akademiji.
Sam Balašević svoj film određuje “kao dugometražnu igranu baladu”, u čijem scenariju u podnaslovu stoji “Nikolina priča o Vasi Ladačkom”, a njena radnja se odvija u rasponu od 1914. do 1940. godine. Sabrane su u njoj i sve velike Balaševićeve ljubavne pesme, na šta i sam šansonjer upućuje ranijom izjavom da je njegov scenario “kompilacija svega što je do sada uradio”.
- Biće to prvi pravi vojvođanski film, film o nekoj ondašnjoj gospodskoj, finoj Vojvodini, a ne nekoj zemlji krezubih cigoša i pačijih govana - kaže Balašević o svojoj nameri da predstavi “i ovaj deo sveta koji se zove Vojvodina, a bez bilo kakvih separatističkih, ili ne daj bože autonomaških pretenzija i kerefeka”.
O tome kakva je iskustva stekao upustivši se u pravljenje filma, i kakva su ona u poređenju sa onim što mu se dešavalo u svetu estrade, Balašević je onako, pola u šali, pola u zbilji rekao:
- I u ovome sam, kao poznati samouki genije i improvizator, imao sreće. Sreća me je pratila tokom moje pevačke karijere pa evo i kada je film u pitanju. Ma ostaje mi samo da još kupim loz i od dobijenog krenem u svetsku filmsku produkciju... Radili smo tako efikasno i sa malo sredstava, da će nas Ameri, ako vide šta smo napravili, pozvati da za njih radimo. Sa ovim parama se ne snimi ni jedan minut Madoninog spota. Inače, mislio sam da nema goreg od estradnog sveta, ali sam se sada uverio da ni ovaj filmadžijski za njim puno ne zaostaje.
Na naše pitanje kako je uspeo da zadrži vedar duh i prenese ga, čini se, na celu ekipu, evo do skoro samog kraja snimanja, uprkos svim upozorenjima da ne zna u šta se upušta, Balašević odgovara:
- Slušao sam puno priča da je ovo mukotrpan posao... da u ekipi mora biti ljudi koji su namćorasti, nezgodni, koji cugaju, svađaju se ali su najbolji u svom poslu. Mi smo sve to uspeli da prevaziđemo i dobar deo “entuzijazma” ne samo da nas je napustio, nego smo ga prevazišli od početka snimanja filma. Dobio sam i kompliment ili, kako da kažem, privilegiju da mi svi članovi ekipe manje više i igraju u filmu. Bilo je ono: rekviziter nikada ne bi hteo... dekorater nema šanse..., ali sve sam ih nagovorio i smatram to velikom porodičnom fotografijom. Biće mi baš lepo da na platnu gledam neke ljude u uniformi ili svešteničkoj odori koji su mi ovde bili dragi i mnogo pomagali oko ovog filma. Imali smo i one dane kada je malo bilo nategnuto s vremenom, terminima, ali će se film snimiti za četiri nedelje manje nego što je predviđeno. Mislim da su se sada baterije opet napunile i svaki novi kadar me u stvari diže. Kada vidim neko rešenje i kako se ono što sam zamišljao materijalizuje, pretvara u neki kadar ili sliku, potpuno sam zadovoljan. Ima dve- tri stvari koje mi fale, koje sam propustio, ali isto tako znam da imam vremena da ih nadoknadim i potpuno sam miran. Ako se ne desi neka kataklizma, neki cunami ovde u Arkanju, u Kovilju, ili neki zemljotres, film ćemo sigurno završiti. A onda će i sve ono što smo oko njega dizali toliku dževu, ne samo mi nego i oni koji su preko toga želeli da skrenu pažnju na neke svoje probleme ili privilegije, biti opravdano. Podsećamo, poslednje vesti iz ekipe filma su da će se snimanje završiti 12. septembra, da bi se odmah krenulo sa montažom, a premijeru bi valjalo očekivati na zimu, moguće je već uoči Nove godine.

ŠIDER: Kvalitetna javna uprava – ulaznica za Evropsku uniju

U Srbiji se sprovode velike reforme i zato treba jasno reći da je pravo vreme za proces njene integracije sa Evropskom unijom, koja treba da napravi korak prema Srbiji, kaže za „Dnevnik” državni sekretar za javnu upravu i reformu administracije Austrije Andreas Šider. On je juče i prekjuče boravio u Beogradu, gde se susreo sa resornim kolegom Milanom Markovićem, kao i sa potpredsednikom Vlade Ivicom Dačićem, ministrom životne sredine i prostornog planiranja Oliverom Dulićem, te sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom spoljnopolitičkog odbora srpskog parlamenta.
Na našem putu ka Evropskoj uniji reforma državne uprave je označena kao jedan od ključnih elemenata. Šta treba da bude prioritet u tom smislu?
– Integracija u Evropsku uniji zahteva razne promene. Tako smo i u Austriji pre 15 godina sproveli mnoge reforme. Najvažnija je efikasnost birokratije. Uzmimo, na primer, pitanje izdavanja novih pasoša. Veoma je važno da građani Srbije dobiju moderne pasoše kako bi bio skinut vizni režim. Mi u Austriji nastojimo da pružimo najkvalitetniji servis, kako preduzećima, tako i pojedincima. Svi imaju pravo na dobru uslugu vladinog aparata. O tome sam razgovarao sa srpskim ministrom za državnu upravu, takva razmena iskustava doprinosi postizanju optimuma u pogledu kvaliteta javne uprave.
Kakve prepreke i izazovi su mogući, posmatrano na osnovu iskustva novih članica Unije iz istočne Evrope, koje su svoju upravu reformisali pre nego što su se integrisali u EU? Možda je moguće napraviti poređenje i sa Austrijom, pošto državna uprava u Srbiji vuče korene iz starog austrougarskog modela.
– Administracija je veoma važna za funkcionisanje države. Bez dobre javne uprave samo bogati mogu zadovoljiti potrebe, a siromašni ne mogu. Adekvatna uprava je ona koja može da obezbedi dobre usluge za sve. Što se tiče EU, najvažnije je biti otvoren i imati službenike opredeljene za rad sa Evropskom unijom. Jedino možete biti uspešni ako imate dovoljno ljudi koji rade sa institucijama EU, koji imaju kontakte. Pripremanje administracije za EU podrazumeva reformu sistema, ali, po našem iskustvu, i podučavanje službenika kroz upoznavanje kako Unija funkcioniše. Administracija mora biti spremna da iskoristi maksimum od Evropske unije.
Kakvo je iskustvo sa decentralizacijom u upravljanju novcem iz fondova Evropske unije? Da li odluke u vezi sa tim treba donositi na državnom nivou ili se princip supsidijarnosti pokazao efikasnijim?
– Ja sam pristalica principa supsidijarnosti, mislim da je on neophodan kada je reč o projektima regionalnog karaktera jer se na tom nivou najbolje prepoznaje šta je važno za njihovu uspešnu inplementaciju. Veoma je bitno ko radi na kom projektu, najbolje rezultate će postići administriranje na onom nivou na kome se projekat realizuje. Ako je on regionalni, treba da bude u nadležnosti regionalnih vlasti, ako je komunalni, onda u nadležnosti lokalnih samouprava. Naravno, uvek mora postojati neka veza sa državnim nivoom, ali ponavljam da sam ja veliki pristalica regionalne i lokalne uprave ovakvim projektima.
Austrijske kompanije su dosta investirale u našoj zemlji. Mobilkom je čak u Srbiju doneo najveću stranu grinfild investiciju. Koliko je važna reforma državne uprave u cilju privlačenja novih investitora i radi ekonomskog napretka u celini?
– Veoma je važno, jer u globalizovanoj ekonomiji svaka sredina mora da pronađe svoju komparativnu prednost u odnosu na druge. To mogu biti ekonomski faktori, stepen razvoja infrastrukture, ali je takođe izuzetno bitno obrazovanje ljudi i kvalitet javne uprave. Kada hoćete da otvorite kompaniju negde, vi želite brz i fer javni servis, preko kojeg ćete obezbediti sve dozvole, kao što je koncept „van stop šop”, jedan šalter za sve procedure i formalnosti. To je jedan od krucijalnih momenata koji opredeljuje investitore.
Austrija je priznala samoproklamovanu nezavisnost Kosova, zbog čega nismo naročito srećni ovde u Srbiji. Da li regionalna saradnja, na primer između Vojvodine i Štajerske ili u bliskoj budućnosti Vojvodine i Salcburga, može ublažiti nesporazume povodom kosovskog problema?
– Mislim da je svaka kooperacija najbolja za međuosobno razumevanje i zato sam ja zagovornik saradnje. Veoma mi je drago zbog odnosa Vojvodine sa Štajerskom i Salcburgom, pomenuo bih kooperaciju među asocijacijama opština i gradova u naše dve zemlje. Postoji direktna saradnja između Beča i Beograda, u glavnom gradu Srbije je otvorena bečka kontakt-kancelarija povodom te saradnje. Mislim da je to najbolje za razumevanje. U našim međusobnim odnosima imamo još jednu veoma važnu kariku, a to je srpska dijaspora u Austriji. To su ljudi koji razumeju obe strane, koji su voljni da organizuju projekte, investicije. Oni su najbolji ambasadori za obe zemlje.
Kako ocenjujete susrete sa srpskim zvaničnicima?
– Imao smo dobar razgovor sa ministrom za državnu upravu Milan Marković. Razgovarali smo o nekim projektima obuke javnih službenika. Pričalo se i o političkim temama, o evrointegracijama, Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju, o vizama, o tome šta EU treba da uradi, šta Srbija treba da uradi. Razgovori su bili veoma dobri. Ali, i kada smo uveče izašli u grad, shvatio sam da ljudi osećaju kako je Srbija sada na pravom putu, oni znaju da će budućost biti bolja, da Srbija radi prave stvari. Osetio sam jednu jako dobru atmosferu otvorenosti. Mislim da takav trend treba biti prepoznat od Evropske unije.
Gordan Brkić

IKODINOVIĆ NA PREVIJANJU
Prvi put nakon teške saobraćajne nesreće, koja se dogodila pre više od dva meseca, vaterpolista Danilo Ikodinović je viđen u krugu Kliničkog centra, kada je došao na previjanje. Kako piše Blic, Ikodinović hoda sporo i sigurno, na nogama i glavi mu se vide ožiljci od povreda, a desna ruka mu je fiksirana debelim zavojem. Danilu Ikodinoviću predstoje još najmanje dve manje operacije u Kliničkom centru u Novom Sadu, a zatim rehabilitacija, najverovatnije u banjama u inostranstvu. (021)

PROBLEMI OKO STATUTA
Sednica Skupštine Novog Sada na čijem će dnevnom redu biti izmene Statuta grada i izveštaj nezavisne revizorske kuće o budžetu grada za 2007. godinu, zakazana je za naredni petak. Izmene Statuta moraju, prema Zakonu, biti usvojene do 15. septembra, a predlog je izazvao neslaganje koalicionih partnera u gradskoj vlasti, pre svega DS i G17 plus na jednoj i SPO i LSV na drugoj strani. Predsednik Odborničke grupe "Za evropsku Srbiju", Božidar Protić, kaže da će Statut biti usvojen u petak, dok je predsednik Skupštine, Aleksandar Jovanović iz LSV-a uzdržan i kaže da će oni, ukoliko se tekst ne bude menjao, sigurno imati primedbe. U Statutu, koji je trebalo da bude samo usklađen sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ima izmena, odnosno brisanja pojedinih delova, poput opštine Petrovaradin. U novom Statutu sporan je i deo gde se gradonačelniku određuju prevelike nadležnosti. Na sednici Skupštine grada trebalo bi da budu zamenjeni članovi Gradskog veća, Novka Mojić i Boris Barjaktarović, koji su prešli na funkcije u pokrajinu i republiku, a za sada se ne zna ko će doći na njihova mesta. (M.J.)

FESTIVAL TAMBURICE NA TVRĐAVI
Međunarodni festival tamburice Novi Sad počinje danas i traje do nedelje na Petrovaradinskoj tvrđavi. Umetnički direktor Kamenko Milenković kaže da će festival predstaviti novu formu savremene tamburaške muzike. "Cilj nam je da ovim festivalom na neki način tamburu infiltriramo u pop zabavnu muziku 21. veka. Za ovaj prvi festival nećemo imati glasanje publike, već će za to biti zadužen petočlani stručni žiri", rekao je Milenković. Festival će predstaviti 22 nove pesme za tamburu, a održaće se na prostoru Mejn stejdža Exita. Karte se mogu kupiti u IPS-u, po ceni od 400 dinara za jedan dan, a komplet za sva tri dana je 1.000 dinara. (D.P.)

EU I RODNA RAVNOPRAVNOST
Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova raspisao je konkurs za kurs "Evropska unija i rodna ravnopravnost" koji će se realizovati u Novom Sadu od oktobra do decembra. Cilj kursa je da poveća nivo znanja o Evropskoj uniji, njenom nastanku, načinu funkcionisanja i najvažnijim smernicama unutar socijalne politike i rodne ravnopravnosti. Kurs je besplatan, a za polaznike je obezbeđena potrebna literatura na engleskom. Uslovi su da polaznik ima završenu višu školu ili fakultet, kao i da dobro poznaje engleski ili neki drugi jezik koji se govori u EU. Konkurs traje do 15. septembra, potrebno je poslati radnu biografiju i motivaciono pismo, a prijave se mogu slati na adresu Zavoda - Bulevar Mihajla Pupina 6 ili mejlom na adresu: zavod.ravnopravnost@gmail.com sa naznakom "Za konkurs". (021)

ŠLJIVARI
Dugi letnji dani, prepuni gluvarenja i zgubidanisanja, idealni su okvir za preduzimljive i nadarene televizijske poslenike. Bez zezanja. Naročito za one u informativnim programima. Na godišnji odmor - o kakve sreće i radosti! - odlaze i političari, te nema dugih, odvratnih sesija. Nema lajaonica i laprdaonica. Odmaraju i organizatori bezveznih protokolarnih sedeljki. Na odmoru su i raznorazni šefovi kabineta, savetnici, piarovi i ini zaduženi za maltretiranje medija svakodnevnim pozivima da se proprate bezmirisne i bezukusne aktivnosti njihovih gazda... Idealno vreme, dakle, da se u informativnim emisijama pojavi ponešto što podseća na život sam. Tako sam, pre neko veče, odgledao na Foksu poučnu priču izbezumljenog trgovca kojem su iz Rusije vratili nekoliko desetina tona šumadijskih šljiva. Probirljivi Rusi su tražili plodove iste veličine, sa peteljkama i voćnim prahom, uredno spakovane. I sve su ugovorom precizno naznačili. Dobili su željeno samo u gornjim redovima gajbica. Ispod toga, izudarano voće, gnjilo, prljavo... I kupci su odgovorili - kratko i jasno - Šumadincima: vozi nazad! Podsetila me ta zgoda na tvrdnju mog profesora, po kojoj se u depoima Britanskog muzeja u Londonu, čuva kamenčuga pronađena u jednom buretu. Trgovci iz Srbije Miloševog vremena, uvalili su je u pekmez sa šljivama, kako bi dobili na težini i, jelda, namagarčili Engleze. Vetrovi promena šibaju oko nas, promenili smo vekove, razmenili milenijum i... Ništa. U nekim glavama je vreme stalo. Zauvek zarobljeno u verovanju kako smo bolji, pametniji, lukaviji od drugih, pa nam se, eto, može da muvamo i muljamo. Kad, međutim... (piše Duško Bogdanović)