|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 21. 08. 2008.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 21. 08. 2008.
|
|
|
EKSKLUZIVNO: „DNEVNIK” ZAVIRIO U RADNU VERZIJU NOVOG POKRAJINSKOG STATUTA
Vojvodina dobija vladu, imovinu, zakonske odluke...
Prema radnoj verziji novog vojvođanskog statuta koji je pripremila Demokratska stranka, a u koju je “Dnevnik” imao uvid, Vojvodina se definiše kao autonomna pokrajina svih građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, “nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svoga područja, kao višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropski poredak”.
Skupština Vojvodine je “najviše predstavničko telo i nosilac normativne vlasti u APV”. Ona će i dalje imati 120 poslanika kao i u aktuelnom Statutu. Nosilac izvršne vlasti biće pokrajinska vlada, a ne Izvršno veće, pošto je ocenjeno da je taj naziv anahron. Vojvođansku vladu činiće pokrajinski ministri i ona će moći da donosi pokrajinske uredbe.
Novim statutom prvi put su regulisane institucije ombudsmana i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koje su u međuvremenu ustanovljene. Novina ima i među pravnim aktima koje donose pokrajinski organi, pa će tako prvi put vojvođanski poslanici moći da donose pokrajinske zakonske odluke, a pokrajinska vlada pokrajinske uredbe.
Predviđeno je i pravo Skupštine Vojvodine da uređuje nadležnosti u oblastima utvrđenim Ustavom Srbije, ali i da svojim privremenim odlukama uređuje pitanja od republičkog značaja o kojima nije donet zakon. Vojvodina, po ovom predlogu, može da uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblastima prostornog planiranja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, turizma i ugostiteljstva, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, saobraćaja, prosvete, sporta, kulture, nauke, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja i drugim.
Predlogom je ustanovljeno i pravo na formiranje razvojne banke Vojvodine radi podsticanja privrednog i društvenog razvoja Pokrajine. Pokrajina će moći i da predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, te sudiju za Visoki savet sudstva, javnog tužioca u Državno veće tužilaca i kandidata za sudiju Ustvanog suda. U okviru međunarodne saradnje, uz pravo uključivanja u evropske i svetska udruženja regiona, predviđeno je i pravo Pokrajine da osniva predstavništva u inostranstvu “radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta”.
Manjinskim nacionalnim zajednicama, uz stečena prava, garantuje se srazmerna zastupljenost u pokrajinskim organima i organizacijama. Uz to, novina je predlog za uvođenje saveta naroda i nacionalnih zajednica, kao posebnog tela Skupštine APV sastavljenog od jednakog broja poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici većinske i kao pripadnici manjinskih zajednica.
Ovim nezvaničnim predlogom DS-a predviđeno je i formiranje šest pokrajinskih upravnih okruga: u Bačkoj, sa sedištima u Subotici i Somboru, u Banatu, sa sedištima u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu, i u Sremu, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici.
U radnoj verziji statuta preuzeta je ustavna odredba po kojoj budžet APV iznosi najmanje sedam procenata budžeta Srbije, od kojeg će se tri sedmine koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda. Pitanje imovine definisano je odredbom po kojoj su u javnoj svojini APV “sve pokretne i nepokretne stvari utvrđene zakonom i statutom, a pre svega stvari u javnoj svojini koje koriste organi APV i javne službe čiji je ona osnivač”.
DS-ov PREDLOG STATUTA APV DOBIJA PODRŠKU KOALICIONIH PARTNERA
G17 plus i SVM za građansku Vojvodinu
Iako je iz Demokratske stranke ovih dana najavljeno da su tek počele konsultacije među koalicionim partnerima, prvenstveno iz SVM-a, o nezvaničnom predlogu najvišeg pravnog akta Vojvodine koji su priredili u DS-u, izvesno da će taj akt dobiti širu podršku u Skupštini Vojvodine.
Naime, i u SVM-u, i u G17 plus već su se pozitivno izjasnili o predlogu demokrata, dok su prethodno i predstavnici LSV-a, koji inače imaju sopstveni predlog novog statuta, ocenili da će o tom pitanju u Banovini biti postignuta saglasnost bez većih teškoća.
Potpredsednica G17 plus i šefica pokrajinskog odbora te stranke Ivana Dulić-Marković izjavila je za “Dnevnik” da je predlog novog vojvođanskog stauta koji je sačinila Demokratska stranka generalno prihvatljiv za njenu stranku.
– U okviru radne grupe u G17 plus počela je analiza tog teksta i mogu da kažem da je on generalno prihvatljiv za našu stranku, jer taj predlog apsolutno zastupa ideju građanske Vojvodine. Za nas su bliski i predlozi DS-a vezani za preimenovanje Izvršnog veća u vladu, kao i stav da nije potrebno uvođenje institucije predsednika Vojvodine, za šta se zalaže LSV – kazala je ona.
Dodala je da će G17 plus takođe ponuditi neka rešenja s ciljem da se predlog DS-a unapredi. Ta stranka će, kaka je navela, predložiti da se kao ravnopravno pismo uz ćirilicu uvede i latinica. Takođe, među predlozima G17 plus biće i da Pokrajina osniva svoje ustanove iz nadležnosti socijalne zaštite kao što to čini u oblastima kulture i prosvete, te da se preciziraju nadležnosti Pokrajine u okviru energetike, a da bi se, kako je ukazala, “sprečili nesporazumi kakvi postoje u slučaju privatizacije NIS-a”. Uz to, po rečima funkcionerke G17 plus, Pokrajinski odbor te stranke založiće se za to da se, u okviru mogućnosti koje proizlaze iz Ustava, ustanovi i delimična sudska vlast Vojvodine.
– Možda jedno od najvažnijih pitanja novog statuta je vraćanje pokrajinske imovine, koju treba preciznije definisati. A smatram da se i u oblasti poljoprivrede moraju jasnije precizirati nadležnosti APV, tako što bi se uvela odredba da Vojvodina donosi, sprovodi i kontroliše mere agrarne politike u skladu sa strategijom agrarne politke u Srbiji – kazala je Ivana Dulić-Marković.
Ona je ocenila da oblasti koje budu načelno definisane statutom, a zbog izostanka zakonske regulative, ipak mogu da budu razrađene odlukama pokrajinskog parlamenta koje bi imale zakonsku snagu. Ipak, izrazila je sumnju da bi prilikom donošenja republičkih zakona koji se odnose na nadležnosti Vojvodine neka od ustavnih ovlašćenja Pokrajine ponovo mogla biti derogirana.
– Bojim se da bi se to moglo desiti, ali to bi otežalo i položaj političkih aktera koji su preuzeli odgovornost u Vojvodini. Pošto iste partije imaju vlast i na pokrajinskom i na republičkom nivou, mislim da će se morati uzeti u obzir i to što se predlaže iz Vojvodine, te da će i republički zakoni biti doneti u najkraćem roku kako bi Vojvodina u punoj meri mogla da ostvaruje svoje ustavne nadležnosti – istakla je ona.
Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec iz Saveza vojvođanskih Mađara potvrdio je našem listu da su ta stranka i DS postigli dogovor o tome da sačine zajednički predlog novog statuta APV pre procedure u Izvršnom veću i Skupštini Vojvodine. On je kazao da je u toku usaglašavanje teksta na nivou eksperata, te da će taj posao biti završen za dve nedelje.
– Naš cilj je da pred ostale kaolicione partnere izađemo s već usaglašenim tekstom – rekao je Korhec. On je napomenuo da osnovu za pripremu novog statuta čini verzija koja je pripremljena u prethodnom sazivu Izvršnog veća, a koja je, kako je naveo, u velikoj meri bila usaglašena među tadašnjim koalicionim partnerima. Precizirao je da je isti tekst radne verzije kasnije formulisan kao zajednički predlog LSV-a i SVM-a, ali da je on prethodno već bio usklađen u Izvršnom veću.
– Taj tekst je blizak i predlogu Demokratske stranke, jer su ta dva teksta u otovo 80 procenata sadržaja identični. Ostala su samo neka sporedna pitanja o kojima još treba da se dogovorimo – izjavio je Korhec.
On smatra da za autore novog statuta APV ne bi trebalo da bude problematično što mnoge oblasti koje treba da se regulišu još nisu dobile zakonski okvir u republičkom parlamentu, kao što su pitanja imovine, prihoda, i drugih nadležnosti Pokrajine.
– Svakako da određena ograničenja u tom pogledu postoje, ali ja tu prvenstveno vidim šansu da se ovde u statutu u potpunosti definišu nadležnosti od pokrajinskog značaja. Ako Republička skupština apsolutnom većinom potvrdi naš statut, to će značiti da će se rešenja koja smo definisali najvišim pravnim aktom Pokrajine pretočiti i u zakone. Zato to ne posmatram kao ograničenje, već kao šansu da ta pitanja razmotrimo i ponudimo rešenja pre nego što se donesu zakoni – istakao je Korhec.
Komentarišući potencijalno sporna rešenja novog statuta vezana za predloge o promeni naziva pokrajinskih organa vlasti ili uvođenja novih institucija, Korhec je kazao da nema nikakvog sporenja o tome da se Izvršno veće ubuduće zove pokrajinska vlada, koju će činiti pokrajinski ministri, a ne sekretari.
– Ima saglasnosti i o osnovnim vrednostima koje čine suštinu pokrajinske autonomije i o nadležnostima. O predlogu za uvođenje institucije predsednika Vojvodine nema potpune saglasnosti u koaliciji, ali to neće biti smetnja da dođemo do zajedničkog predloga – ocenio je Korhec.
B. Dragović Savić
LSV ostaje verna svom predlogu
Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš izjavio je da će u predstojećem procesu izrade novog statuta Vojvodine ta stranka zastupati rešenja iz predloga statuta koji je prošle godine LSV pripremio u saradnji sa Savezom vojvođanskih Mađara.
– LSV je stranka koja, za razliku od ostalih, ne menja svoje stavove – kazao je Kostreš na jučerašnjoj pres-konferenciji odgovarajući na novinarsko pitanje.
Iako su pojedina rešenja iz predloga statuta LSV–SVM-a, poput uvođenja institucije predsednika Vojvodine, ranije ocenjena kao kontroverzna, zamenik predsednika LSV-a je optimista da bi on ipak mogao da bude osnova budućeg najvišeg pravnog akta Pokrajine.
– Pošto je Demokratska stranka vodeća stranka u Skupštini Vojvodine, od nje će najviše i zavisiti sadržaj budućeg statuta, a ja se iskreno nadam da će demokrate zastupati rešenja kojim će pokazati da i dalje stoje iza Platforme Izvršnog veća – naveo je Kostreš.
D. Ko.
|
|
|
REČNI SAOBRAĆAJ ZAPOSTAVLJEN
Razvojna šansa plovi Dunavom
Kompletiranje saobraćajnog Koridora 10 i razvoj Koridora 7, odnosno reke Dunav, deo su plana kojim Srbija namerava da se integriše u Evropsku uniju. Transport robe danas se odvija uglavnom putnim pravcima, bez obzira na njihovu (ne)izgrađenost.
Međutim, neprihvatljivo je da se čak 95 odsto tereta prevozi kamionima, pored Dunava koji je bogomdana saobraćajnica. Zato svako unapređivanje plovidbe Dunavom ili kanalima doprinosi razvoju privrede i regiona i Evrope.
Pogodnost vodnog transporta je među prvima prihvatilo preduzeće za proizvodnju građevinskog materijala „Igma“ iz Uljme kod Vršca koja je počela izgradnju pristaništa na kanalu Dunav-Tisa-Dunav kod sela Vlajkovac, uz put Beograd-Vršac-Temišvar, vrednog oko milion evra. Direktor LJubodrag Knežević kaže da su polovinu novca obezbedili sami, a ostatak se očekuje iz NIP-a. U ovoj firmi očekuju da će vodenim tokovima mnogo jeftinije transportovati svoje proizvode u Rumuniju i druge evropske zemlje, s obzirom da izvoze čak 40 odsto proizvodnje. Pristanište će biti prvo na kanalu DTD uzvodno od Stare Palanke, odnosno od njegovog ušća u Dunav. Šef Odeljenja za gazdovanje i korišćenje voda u JP „Vojvodina vode“ Mirjana Aksin kaže da je kanal DTD plovan oko 600 kilometara, plus 300 kilometara gde nema mogućnosti pretovara, što treba iskoristiti. Otvaranjem malih investicija prepoznat je momenat da se malo više ulaže u uređenje priobalnih lokacija, kako za izgradnju marina, tako i luka i pristaništa. Pored postojećih luka-pristaništa, postoji još jedan projekat koji je prošao kroz urbanistički plan Novog Sada, na lokaciji Novi Sad-Savino Selo, praktično na samom ušću kanala u Dunav sa novosadske strane kod fabrike „Petar Drapšin“, čuli smo u razgovoru za naš list od Mirjane Aksin. Tamo gde su otvorene deponije šljunka i peska planira se izgradnja luke, koja će biti pretovarno mesto povezano s industrijskim kolosekom, tako da bi se materijal koji se doprema baržama ubacivao u vagone i dalje transportovao.
- U „Igmi“ su shvatili pogodnost rečnog saobraćaja u odnosu na kopneni prevoz i za početak je planirana izgradnja pretovarnog mesta, a u planu je izgradnja ozbiljne luke - kaže Mirjana Aksin. - Ta lokacija je dobro povezana s Rumunijom, tako da su odlučno krenuli u taj posao, kao što planira i „Eko agri“ iz Bele Crkve, ozbiljan investitor u izgradnju pristaništa na samom ušću kanala Banatska Palanka-Novi Bečej u Dunav. Gradio bi se veliki sportsko-rekreativni kompleks, koji bi se koristio i za pretovar tereta.
Opšta je ocena da je rečna plovidba u našoj zemlji neopravdano zapostavljena, s obzirom na veliki potencijal Dunava, koji ima status evropskog koridora.
R. Dautović
|
|
|
IAKO IM PRETI TUŽBA „POSLOVNOG PROSTORA”
„Art klinika” se neće seliti
Tim “Art klinike” neće se iseliti iz podruma u Grčkoškolskoj 5 i pored dopisa koje im je uputio “Poslovni prostor” da se isele ili će ih tužiti. Oni smatraju, kako su juče rekli na konferenciji za novinare, da je namera Grada da ih izbaci iz prostorija samo posledica i nastavak dugogodišnjeg zanemarivanja kulture u Novom Sadu.
- Nije toliko bitan ovaj dopis “Poslovnog prostora” koliko to da Novi Sad nema kulturnu politiku, niti radi na tome. Nemamo galerija, radnog i muzejskog prostora, stipendija, niti motivacija za umetnike. Ništa... Kultura preživljava samo zahvaljujući pojedincima koji rade, nikako zahvaljujući Gradu. Zato se nećemo iseliti, jer nismo ni dobili poziv za potpisivanje ugovora za koji “Poslovni prostor” kaže da nam je poslao još u februaru. Imamo program i moramo da radimo. Putujemo u Grac, dolaze nam mnogi gosti i ne možemo da stanemo zbog politike - rekao je Nikola DŽafo iz “Art klinike”.
Kako je “Art klinika” prevashodno centar koji okuplja mlade umetnike i daje im prostor da se predstave i da u njemu rade, studenti i mladi umetnici su ti koje će ovaj zahtev za iseljenjem najviše pogoditi.
- Ovo je jedan od retkih prostora u gradu u kojem mi kao mladi, neafirmisani umetnici možemo da radimo i stvarno smo mislili da su ovakve situacije iza nas. Sad bi trebalo da imamo sastanak o tome kako ćemo se predstaviti na Štajerskim večerima u Gracu, na koje smo jedini iz zemlje pozvani. Trabalo bi da što bolje predstavimo novu i modernu Srbiju i njenu kulturu, a suočavamo se sa izbacivanjem iz prostorija u kojima radimo. Jako sam ljut. Pogotovo što smo planirali da kao mladi umetnici konsultujemo Gradsku upravu i sa njima zajedno što bolje predstavimo kulturu grada i države. Sada je došlo do toga da se suočavamo sa egzistencijalnim problemom - kaže student Akademije Srđan Milodanović.
“Art klinici”, postala je praksa, sa svakom promenom vlasti, preti iseljenje iz prostorija u Grčkoškolskoj 5. Da podsetimo, muke “Art klinike” sa podrumom u Grčkoškoj 5, počele su još 2000. godine kada su ga od tadašnjeg Izvršnog odbora Skupštine grada dobili na korišćenje. Dobili su ga bez struje i mokrog čvora, koje su dobili tek nakon tri godine i “Art klinika” je prostor sama adaptirala. U tom periodu i nakon njega bili su oslobođeni plaćanja kirije. A onda su promenom vlasti 2004. godine počeli da stižu mesečni računi od 65.000 dinara. Nakon višemesečnog preganjanja sa Gradskim većem, dugovi su im oprošteni, ali ugovor nije potpisan da bi se sa ponovnom promenom vlasti “Art klinika” opet našla pred problemom.
A. Vidanović
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 21. 08. 2008.
|
|
|
|
EVROPSKA NEDELJA MLADIH
Omladinski festival "Evropska nedelja mladih" počinje danas i traje do 27. avgusta u Novom Sadu. Treći YouWins festival okuplja oko 100 učesnika iz oko 20 zemalja Evrope, a ideja manifestacije je upoznavanje, povezivanje kultura, razmena ideja i iskustva i pre svega druženje.
Kako za 021 navodi portparolka "Evropske nedelje mladih" Aleksandra Gak, pošto je ovo godina interkulturalizma i festival je posvećen temi "People let’s Talk!" ili "Dijalog, ne monolog". (021)
MOJ SALAŠ
Pijaca "Moj salaš" održaće se danas od 14 do 20 sati na platou ispred Spensa.
Na pijaci će moći da se kupi sveže voće, povrće, začinsko bilje i cveće iz organske i tradicionalne proizvodnje. Deo ponude na pijaci biće i tkani proizvodi, grnčarija i suveniri. (021)
REKONSTRUKCIJA JOŠ NE POČINJE
Još se ne zna kada će početi rekonstrukcija stadiona Vojvodine. U toku je kompletiranje dokumentacije, a tek treba da bude izabran izvođač radova, saznajemo u Zavodu za izgradnju grada. Prva faza priprema stadiona za Evropsko juniorsko prvenstvo u atletici podrazumeva uređenje jugoistočne tribine, a druga dogradnju sadržaja koji nedostaju, kaže za Radio 021 pomoćnik direktora ZIG-a Đorđe Kuljančić.
Takođe, nije poznato ni kada će se graditi atletska hala koja je bila najavljena za ovo prvenstvo, a još nije objavljena ni lokacija na kojoj bi hala trebalo da se nalazi. (021)
|
|