JOVICA ĐUKIĆ, POKRAJINSKI MINISTAR FINANSIJA

I Skupština Srbije oblikuje novi statut Vojvodine

Demokratska stranka je apsolutno dominantna u pokrajinskom parlamentu i može da izglasa kakav god hoće tekst novog statuta AP Vojvodine, ali će se težiti postizanju najšireg mogućeg konsenzusa o tom aktu, najavio je pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić.
– Najbolje bi bilo kada bi novi statut u Skupštini Vojvodine bio usvojen konsenzusom. Ali ukoliko to ne bude moguće, želimo da se jedinstvo ostvari bar na nivou proevropskog bloka. I ubeđen sam da će do toga doći – izjavio je Đukić za „Dnevnik”.
Da li će u novom statutu biti mesta i za podrobnije definisanje ekonomske autonomije Vojvodine?
– Novi statut kao najviši pravni akt AP Vojvodine mora biti u saglasnosti s Ustavom Srbije. Dakle, on može da razradi sve ustavne norme koje su definisale ekonomsku, imovinsku, finansijsku... svaku drugu autonomiju Vojvodine, ali ne može da ide izvan tog okvira. Međutim, činjenica je i da mi u ovom času još ne možemo sagledati punu težinu predviđenih ustavnih ovlašćenja, pošto ne znamo kako će izgledati zakonska regulativa koja će precizirati nadležnosti koje smo dobili, od prostornog planiranja i razvoja, preko obrazovanja i kulture, pa do puteva i železnice. Otuda će od sadržaja predmetnih zakona zapravo zavisiti i više ili manje načelni karakter statuta.
Koliko će to otežati pripremu samog statuta? Jer, veliko je pitanje kada će Skupština Srbije usvojiti navedene zakone, a statut mora biti donet najkasnije 90 dana od konstituisanja pokrajinskog parlamenta?
– Očigledno ćemo u statutu pojedine elemente „po dubini” morati da utvrđujemo u meri u kojoj nam to budu dozvoljavali okolnosti. Naime, ako određeni zakoni ne budu doneti na vreme, onda ćemo predmetne odredbe statuta morati da utvrdimo veoma načelno. No, dobro je što prvna regulativa i praksa ostavljaju mogućnost da se potonjim odlukama Skupštine Vojvodine, a koje će proisticati iz novog statuta, neka pitanja kasnije detaljnije regulišu na sličan način kao što se zakonima preciziraju pojedine odredbe Ustava.
Kako će onda u novom statutu biti rešeno pitanje pokrajinske imovine?
– U Ustavu piše samo da pokrajina ima pravo na imovinu. A to može da znači i sve, ali i vrlo malo. Dakle, ta ustavna norma je apsolutno nesprovodiva bez zakona. Nama, otuda, preostaje samo da ovu oblast definišemo s nešto višim stepenom konkretnosti no što je to definisano u Ustavu, ali nećemo moći da odredimo tu imovinu decidirano. Mi, naime, ne možemo statutom predvideti kojom će sve imovinom raspolagati Pokrajina, jer je zakon o javnoj svojini, koji treba da definiše tu materiju, tek u fazi nacrta. Ako taj zakon ne bude donet na vreme, onda ćemo i odredbu statuta koja se odnosi na imovinu morati da postavimo dosta široko. Jer, naprosto, statut ne može da prejudicira zakonska rešenja.
To praktično znači da stepen vojvođanske autonomije zapravo direktno zavisi, ne od Ustava, ne od statuta APV, već od raspoloženja poslanika u Skupštini Srbije?
– Ustavom je definisano da su republički zakoni ti pravni akti koji dalje definiše opseg autonomije Vojvodine. Recimo, samo u oblastima poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva mora biti doneto više od 20 zakona kojima će, između ostalog, biti utvrđeno i za koje je poslove nadležna pokrajinska administracija. Možda će na kraju sve biti zamenjeno i jednim zakonom o teritorijalnoj autonomiji, koji bi mogao da sintetički definiše nadležnosti Pokrajine u svim oblastima koje predviđa Ustav, ali konačnu reč će, činjenica je, imati Skupština Srbije. Uostalom, ni novi statut APV ne može stupiti na pravnu snagu pre no što se o njemu izjasne poslanici u republičkom parlamentu. Ali unutar okvira nadležnost koje će definisati zakonska regulativa, način njihovog ostvarenja biće apsolutno autonoman i zavisiće samo od vojvođanske administracije.
M. Stajić

U pripremi rebalans budžeta Najavljena je korekcija pokrajinskog budžeta za ovu godinu? – Priprema rebalansa je u toku. U prvom planu su nam započete investicije, ali prikupljamo i zahteve pokrajinskih sekretarijata za eventualne izmene pojedinih budžetskih pozicija, kao što moramo voditi računa i o tome da je došlo do promena u organizaciji rada PIV-a, pa sada imamo razdvojene sekretarijate za kulturu i obrazovanje, dok su privreda i privatizacija spojeni, baš kao što je sada i socijalna zaštita sva na jednom mestu. Što se novog “gabarita” budžeta tiče, moguće je da će on biti nešto veći. Neki prihodi su porasli, drugi su niži no što smo očekivali, ali ukupno uzev, mislim da ćemo moći da proširimo okvir i da ćemo biti u mogućnosti da prevashodno izmirimo sve naše investicione obaveze za ovu godinu. Neophodna hitna promena rudne rente Liga socijaldemokrata insistira na tome da Vojvodina mora biti obeštećena zbog prodaje Naftne industrije Srbije? – Vojvodina, koja je iznedrila “Naftagas” i gde se nalaze jedine naftne bušotine u Srbiji, u procesu privatizacije NIS-a ne sme biti zaboravljena. Može se diskutovati o tome da li je najbolji način tog, kako kažete, „obeštećenja” kroz povećanu rudnu rentu, kroz participaciju koju bi Vojvodina dobila nakon prodaje kompanije ili kroz investicije, ali model se mora ustanoviti. Uz to, treba imati u vidu i da za Vojvođane nije važna samo imovinska komponenta nego i to da budući partner unapredi delatnost, da modernizuje postrojenja, da podigne nivo ekološke zaštite. Previše je bilo alarma, previše strepnji građana Pančeva, Novog Sada... Zato se ovde ne sme raditi samo o grubom pojednostavljenju tipa „koliko košta NIS i gde smo tu mi” nego i o tome šta nas čeka kroz 10-20 godina. Insistira se na tome da rudna renta bude s aktuelna tri povećana na 70 procenata? – Pokrajinski sekretarijat za energetiku više je puta u posednjih nekoliko godina insistirao na donošenju podzakonskih akata koji se tiču rudne rente, ali za to nije bilo sluha, iako pitanje rudne rente nije vezano isključivo za Vojvodinu, a pogotovo se ne može posmatrati samo u odnosu na predstojeću privatizaciju Naftne industrije Srbije. Jer tu je, recimo, i iskopavanje laporca i krečnjaka s Fruške gore, kao i iscrpljivanje mnogih drugih prirodnih bogatstava koja se imaju jednom i više nikada. Ni zalihe nafte, ni rude, ni kamena nisu beskonačne, i prirodno bi bilo da se naša država konačno bar obešteti neuporedivo pravednijim iznosom rudne rente. Pa zaista je nedopustivo da se to blago izvlači uz nadoknadu koja se u pojedinim slučajevima godišnje meri svega stotinama hiljada dinara – da, dinara! Ali, naravno da niko neće da plaća više od onoga na šta ga zakon obavezuje. Stoga je nesporno da renta hitno mora biti povećana. Naprosto, treba videti kako se ona kreće u regionu, kako na svetskom nivou, i u odnosu na to je što pre korigovati. I mislim da investitori neće zbog toga negodovati, jer ni oni ne očekuju da za izvlačenje iste rude plaćaju 20 puta manje nego što je realno.

ZA POČETNIKE: ŠTA SVE MOŽEŠ U ULMU KAD SI ŽIV

Šufnudle sa kiselim kupusom, a za desert – kajzeršmarne!

Malo je ljudi koji su boravili u Ulmu a da nisu posetili čuvenu katedralu. Da se razumemo, ne bi se nebo srušilo ukoliko biste nekako uspeli da je preskočite onoliku i pri tome još u strogom centru grada... Ali, dobro, svakome po volji. Elem, suvereni simbol grada nastajao je od kraja 14. veku da bi konačni izgled dobio tek pet vekova kasnije kada je dovršen toranj: sa tačno 161,5 metara iznad zemlje, tačnije Minsterplaca, doneo je ovom sakralnom objektu, od milošte nazvanog katedrala premda je sedište biskupa u Štutgartu, titulu najvišeg na svetu.
Ima onih koji tvrde da poseta Ulmskoj katedrali, biseru kasnogotskog stila nije potpuno bez osvajanja samog vrha tornja. Ja se, recimo, nisam odvažio ali zato jeste koleginica Tanja koja mi je posvedočila da je pogled sa vrha u potpunosti vredan savladavanja svih 768 stepenika!
“Hodnici su uski, hladni i zavojiti, a povremenu vrtoglavicu preseca pogled na grad kroz ukrašene proreze na fasadi. Prvo vidiš krovove u centru, pa se osećaš kao nepristojni komšija, onda zaviriš u dvorišta i ulice celog grada, i postaneš svedok dnevnih rasporeda stanovnika i turista, da bi ti pred kraj, ono malo daha što ti je ostalo od uspona, oduzeo pogled na okolinu Ulma, Dunav i prirodu, pa ako još potrefiš da se tamo nađeš kasno popodne-predveče, čeka te lepo iznenađenje na zapadu...”, zapisala je Tanja. Brošure kažu i da se sa vrha, pri lepom vremenu, vide Alpi, pa kome je do jedinstvenih prizora...Uzgred, u tornju stalno dežura ekipa lekara. Za svaki slučaj.
Katedrala je jedan od razloga zbog kojeg turisti opsedaju Ulm. Iako je silno stradao u savezničkom bombardovanju 1944. ostavši bez čak 80 odsto građevina, uz Katedralu je srećom preživelo još nekoliko za grad izrazito važnih objekata ali i kvartova, koji uspešno svedoče o njegovoj prošlosti. Uz Rathaus (Gradsku kuću), već 600 godina radno mesto ulmskog gradonačelnika, od čijeg eksterijera zastaje dah, srednjevekovna patina i dalje obitava u Ribarskoj četvrti i Auf dem Krojcu. Prvoj, lociranoj između centra grada i obale Dunava, poseban šmek daju karakteristične kuće prošarane drvenim gredama, i kojima bukvalno pod prozorom rečica Blau stvara slapove, na radost pastrmki. U kućama su smešteni brojni restorani, bistroi, kafei, galerije, prodavnice suvenira, pa prenoćišta - kakvo je ono u verovatno najpopularnijem objektu u Ribarskoj četvrti, “Nakrivljenoj kući”. Iako sa identičnom arhitekturom Auf dem Krojc je ipak neuporedivo mirniji. Možda zbog toga što kuće, od kojih čak polovina datira od pre 1700. godine, prevashodno služe za stanovanje. Ukoliko vas previše ponese prizor, a hoće, hodajući neasfaltiranim uličicama može vam se dogoditi da zalutate u zelene oaze između komšijskih taraba, gde vam je odmah jasno da, iako nema izričite zabrane, duže zadržavanje nije previše poželjno...
Za okrepljenje s nogu idealne su ulmske pekare, koje nude bezbroj peciva i drugih đakonija. Brecel, bavarska verzija naše perece, služi se, prazna ili premazana puterom, takođe u gotovo svim kafeima i savršeno ide uz kafu. Što se tiče kafe, treba imati na umu da Nemci, dokazano, nisu u najboljim odnosima sa kafom. Izbegavajte filter kafu, držite se espresa i kapućina! Nasuprot kafi, sa pivom Nemci neuporedivo bolje stoje. Definitivno, ko nije posetio makar jednu pivnicu u Nemačkoj, taj kao da nije ni bio u Nemačkoj! Stare ulmske pivnice fakat nisu poznate po neuspešnim pokušajima puča, ali im ipak ne manjka istorije. Ulm, kao i svaki nemački grad koji drži do sebe, ima svoju pivaru, “Zlatni vo”, osnovanu pre 411 godina. U njoj se, uz ostale vrste, proizvodi “hefevajcen”, pšenično pivo sa kvascem, savršeni partner još jednog nemačkog brenda vrednog konzumiranja - kobasicama. Bele, crvene, ljute - po volji vam:)!
Kad smo kod toga, susret sa švapskom kuhinjom za Vojvođane može biti naročito interesantan tim pre jer će se u restoranima koji služe lokalne špecije osećati kao kod kuće. Da ne idemo dalje od ovoga: recimo, domaći rezanci sa sirom preliveni prženim crnim lukom, ili šufnudle sa kiselim kupusom i prženom slaninom, a za desert - kajzeršmarne. Sa suvim grožđem i kompotom od šljiva, dakako.
Iako je dovoljno nekoliko sati da se čitav obiđe, u Ulmu naravno i te kako funkcioniše javni saobraćaj. Korišćenje autobusa ili tramvaja neka se ne smatra opštom preporukom: ko može da podnese toliku tačnost pri dolasku, monitore na kojima se uz pomoć GPS pokazuje tačna lokacija vozila sa predviđenim vremenom dolaska na narednu stanicu, budistički mir koji podjednako vlada i u punom i u praznom autobusu, udobna sedišta i iznad svega čistoću - samo napred.
Denis Kolundžija

AUTOPUT OD SEPTEMBRA
Nacionalni savet za infrastrukturu i Vlada Srbije najkasnije do 30. avgusta izjasniće se o sudbini ugovora o koncesiji sa konzorcijumom "Alpina-Por" za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, najavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. On je naglasio da će radovi na izgradnji autoputa od Horgoša do Novog Sada početi 1. septembra "bilo u dogovoru sa Alpinom ili tako što će ih finansirati Vlada Srbije".
Blic piše da procene stručnjaka ukazuju da kilometar gradnje autoputa u Vojvodini košta između dva i po i tri miliona evra, što znači da je potrebno oko 300 miliona za ovu deonicu. Inače, na deonici Horgoš-Beograd samo je prošle godine od putarina naplaćeno 40 miliona evra. (021)

PUTOVANJA IZ KOŠMARA
Leto je pravo vreme za putovanja na egzotična mesta. To je period kada ljudi žele da zaborave na svoje probleme, i prepuštaju se uživanju. Da bi se u potpunosti opustili, ljudi svoje aranžmane i celokupan plan puta prepuštaju turistiškim agencijama. Međutim, dešava se da ne bude sve kao što je planirano. Tako je jedna devojka iz Novog Sada bila nezadovoljna svojim putavanjem u Tursku.
"Krenuli smo ujutru u 4:30 za Tursku, i bus je na samom početku puta, već počeo da zastajkuje. Autobus su nam zamenili u Požarevcu koji je bio manji nego prethodni, a pri tom klima nije radila. Drugarica i ja smo ostale bez mesta, ali se vodič snašao, pa nam je dao mesta, odmah iza vozača", kaže za 021 oštećena devojka.
Njen problem nije bio samo put, već i smeštaj.
"Soba nam je bila mala, skoro dva sa dva metra kvadratnih, klimu su nam dali da koristimo samo uz doplatu, iako je u ugovoru pisalo da klimu imamo uplaćenu uz čitav aranžman. Bila su dva pomoćna kreveta, od kojih je jedan propao. Ormani su bili toliko prljavi da smo stvari morali držati u koferima", ističe devojka.
Načelnica turističke inspekcije za južnobački i sremski okrug, Radoslava Rončević kaže da nezadovoljni korisnik, u takvim situacijama, treba da pokrene reklamacioni postupak u roku od osam dana nakon završetka putovanja, podnešenjem prigovora samoj agenciji, koja ih je oštetila. "Pri tome je poželjno da putnik napravi prigovor na licu mesta tokom putovanja i da pribavi moguće dokaze.Ukoliko agencija ne odgovori putniku na prigovor ili ne vrati dogovorenu razliku u roku od 15 dana, prijavu bi trebalo da podneti turističkoj inspekciji", kaže Rončevićeva za Radio 021.
U slučaju dogovora, agencija je obavezna da za ne izvršene usluge vrati dogovorenu razliku u ceni u roku od 15 dana. Za to vreme turistička inspekcija kontroliše vraćanje razlike u ceni, i u slučaju prekoračenja roka, inspekcija preduzima određene mere.
"Ukoliko se putnici žale na to da im agencija nije obezebedila smeštaj, ili ih je zdravstveno ugrozila, ili ih je poslala nazad u svoju zemlju, Turistička inspekcija pokreće postupak oduzimanja licence", kaže Rončević.
Načelnica ističe da je u prvom kvartalu ove godineoduzeto četiri licence organizatorima putovanja, a u drugom je inspekcija podnela predlog za oduzimanje licence za tri turističke agencije.
Kako bi se na vreme zaštitili od ovakvih neprijatnosti, korisnici turističkih agencija, na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, mogu naći potpuniju informaciju o svojim pravima i posebnu preporuku sa objašnjenjem kako postupiti u takvim situacijama. (Dunja Popov)

VOJVOĐANSKE LEPOTE
U Vojvodini ima više od 120 zaštićenih prirodnih dobara koja zahvataju 5,5% teritorije Pokrajine. Među tim dobrima su Nacionalni park ''Fruška gora'', brojni rezervati i parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, te spomenici prirode.
Postoji predlog da se među prirodna dobra Vojvodine uvrsti i Titelski breg. ''Očekujemo da će nova Vlada i Skupština Srbije inicirati proceduru da se Breg stavi pod zaštitu jer taj predlog postoji već tri godine'', kaže za Dnevnik pokrajinski ministar za ekologiju Slobodan Puzović. (021)