Hoće li stena izdržati četiri kolovozne trake?

Gradski planovi da se izgradi novi most preko Dunava, na stubovima starog mosta Franca Jozefa, sa tunelom, kako kažu, ispod Petrovaradinske tvrđave, počeli su da se realizuju u vidu projekata, ali je ispušten jedan bitan segment - mišljenje zaštitarske struke. Zavod za zaštitu spomenika kulture poslao je još 29. avgusta prošle godine belešku Saobraćajnom institutu CIP, koji je radio Analizu mogućnosti izgradnje mosta, sa zaključkom da stručno mišljenje Zavoda nije uzeto u obzir pri izradi ove studije.
Ni do dan danas, u Zavod nije stigao nikav zahtev da se konsultuje zaštitarska struka u vezi sa tim da li Petrovaradinska stena može da podnese bušenje i probijanje tunela. Ovo bi posebno trebalo da bude bitno, ukoliko se uzme u obzir, da se Novi Sad godinama unazad hvali tim da će sve uraditi da Petrovaradinska tvrđava bude na listi netaknute i sačuvane svetske kulturne baštine, a ka kojem bi prvi korak trebalo da bude podizanje ove tvrđave na stepen kulturnog dobra od izuzetnog značaja .
Ono u čemu se slažu novosadski stručnjaci iz oblasti zaštite, arheologije, građevinarstva i arhitekture je to da planovi za izgradnju mosta ne bi trebalo da se počnu bez javne rasprave. Na njoj bi se probelemu probijanja još dva tunela kroz Petrovardinsku stenu prišlo sa svih strana, te bi se, na taj način, došlo i do najboljeg rešenja.
Moglo bi se i konstataciji da se tuneli buše ispod Petrovaradinske tvrđave moglo bi se diskutovati. Arheolog Muzeja grada Radovan Bunardžić koji se proučavanjem Tvrđave bavi dugo, smatra da ni ne treba isticati potrebu javne rasprave, jer bi to trebalo da bude osnovni početak za ovaj projekat. NJega je, kako je rekao, CIP ranije kontaktirao, te im je dao podatke o Tvrđavi, njenom položaju i prostiranju, kao i slabim tačkama, ali se više nisu javili.
- Nije problem bušenje ispod Tvrđave, nego činjenica da će se, u stvari, ono dešavati kroz Tvrđavu, a to svi ispuštaju iz vida, jer bi tunel prolazio kroz stenu unutar bedema - objasnio je Bunardžić i dodao da je pitanje koliko Novom Sadu uopšte trebaju četiri trake kroz Petrovaradin, jer bi dve trake, možda zadovoljile potrebe, a ne bi toliko opteretile Tvrđavu.
Istog mišljenje, kada je reč o tome da se tunel neće bušti ispod Tvrđave, već kroz nju, ima i republički Zavod za zaštitu spomenika kulture. Po njihovom mišljenju, bušenje ispod Tvrđave bi značilo da se buši ispod nivoa Dunava, jer su to granice utvrđenja i njenih laguma.
Takođe, ostaje i pitanje, na koje bi stručnjaci trebalo da daju odgovor - ukoliko je jedan od razloga izgradnje mosta i rasterećenje Gradića koji saobraćaj dodatno devastira, da li možemo da očekujemo da ćemo za 50 godina, nakon izgradnje mosta, imati sličan problem, ali sa Tvrđavom? Možda i nećemo, ali se to mora uzeti u obzir.
aleksandra.vidanovic@dnevnik.co.yu

Sledi konkurs za idejno rešenje Izgradnju novog mosta ZIG vidi kao jednu od prioritetnih investicija, CIP je uradio projektno rešenje, kojem je prethodila analiza mogućnosti izgradnje. Generalnim projektom obrađena je deonica id raskrsnice Ulice Stevana Musića i Bulevara Cara lazara do raskrsnice Preradovićeve i Ulice Dunavske divizije u Petrovardinu. Projektom je predviđeno pet varijantnih rešenja i to u kombinaciji sa dve i četiri trake. U nastavku sprovođenja projekta novog mosta, ZIG definiše i izrađuje konkursnih uslova za međunarodnog raspisivanje urbanističko-arhitektonskog konkursa za idejno rešenje budućeg mosta, a potom i glavnog projekta. Čelik, plastika, vidikovac Most preko stubova starog mosta nije nova ideja i njome su se, do sada, bavili mnogi. Novembra 2002. godine Zavod za izgradnju grada, Urbanizam, agencija "Hamer" i arhitekta Ladislav Silađi prvi put su izašli pred novinare sa mogućim konceptom takvog mosta. Tada je predstavljen viseći most modernog izgleda, napravljen od legura čelika i plastike. Most bi imao dve kolovozne trake sa svake strane, a između njih pešačku stazu natkrivenu providnim materijalom. U februaru 2003. godine javnosti je predstavljen još jedan istraživački projekat "Ilaz Novog Sada na Dunav - primena koncepta agenda 21", koji su sastavili profesori arhitektonskog fakulteta na čelu sa dr Rankom Radovićem i dr Slobodanom Krnjetinom. Prema tom projektu, izgradio bi se pešački most, koji bi na stubovima imao dva kružna vidikovca. Most bi takođe bio viseći, nalik Mostu slobode, a preko njega bi prelazili samo pešaci. U oba koncepta, vozila, odnosno pešaci, bi se penjali na most sa Bulevara cara Lazara, dok bi se na petrovaradinskoj strani proširio već postojeći tunel podno Tvrđave, tako da bi vozila s mosta "izbijala" u Petrovaradinu kod "Lovotursa".

Egzibicije pred haški put

Svi se bave psihološkim profilom Radovana Karadžića, alijas Dragana Davida Dabića, i teško je pronaći psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta koji ne ukazuje na izuzetnu smelost, drskost i orginalnost dotičnog čoveka.Sve bi što se ovih dana oko Dabića - Karadžića događa moglo bi biti i zabavno - jer mi smo poznati kao narod koji voli da ima junake kakve niko nema, a kada ih nema, onda ih izmišlja, junake koji znaju dobrano svet da povuku za nos - kada iza ovog čoveka ne bi stajale godine naše patnje, propadanja i stradanja.
Naime, ovih dana kao da mnogi zaboravljaju da je Srbija zbog nehapšenja i neisporučivanja najtraženijeg haškog optuženika stradala, da su građani ove države bili izloženi raznim, što javnim, što tajnim sankcijama, da su ograđeni i izolovani od ostatka sveta, da su im mnoge stvari ostale uskraćene i oduzete.
Psihoterapeut sa Instituta “Dr Laza Lazarević” Zoran Đurić smatra da je Radovan Karadžić trebalo odavno da se preda ako je hteo da bude vođa naroda i iskreno verovao u svoju višu misiju. Ali, dodaje, on očigledno nema svest o žrtvovanju zarad više ideje, naroda, kakvu u sebi nose veliki lideri.
Hazarder Karadžić je 13 godina dobijao, dok je ovaj narod isto toliko godina gubio. To što je on bio kockar celog života nije mu davalo pravo da se kocka sa građanima. NJegov egzibicionizam koji danas uveseljava naciju, i to istu onu koja sada zaboravlja cenu koju je zbog toga platila, neće se završiti tihovanjem, jer će još dugo iznad srpskog naroda, kako ovog u Srbiji, tako i onog u Republici Srpskoj, zlokobna mitska ptica nadletati ono što je u vreme dok je Karadžić bio vođa bosanskih Srba činjeno ili propušteno da se učini.
Antropolog dr Bojan Jovanović za naš list objašnjava da Karadžićev dubler Dragan David Dabić, koga mi ovih dana otkrivamo, kao najbolje izrađena maska haškog optuženika, bez sumnje fascinira ne samo građane ove države, već i celog sveta, pošto je priča holivudska i, ma koliko se običan čovek na nju ježio, ona prosto ne može da prođe nezapaženo i nezabeleženo.
- Stvorenom mitu o Radovanu Karadžiću, kako su to i pesme opevale, nije odolela ni holivudska industrija, koja je snimila film u kome se krije u nekim šumama, dobro obezbeđen i čuvan i koga samo potera, poznata opet iz holivudskih filmova, može da pronađe i uhapsi. Trebalo je, dakle, da se on bude klasični odmetnik i begunac koga će potera uhvatiti, teško i uz žrtve, i privesti pravdi. Sada, kada se to u njegovom slučaju pokazalo neprimerenim i kada on ne da nije bio klasičan begunac, već je živeo tu pored nas, dolazimo do toga da se već postojeći mit o Radovanu Karadžiću nadograđuje i još više uzdiže - objašnjava dr Jovanović.

Istraživanje: Za izručenje pola-pola Više od polovine građana Srbije intenzivno prati događaje posle hapšenja Radovana Karadžića, dok 3 odsto ne zna ništa o tome, pokazalo je istraživanje koje je Stratedžik marketing uradio za potrebe Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom. Istraživanje je pokazalo da 70 odsto građana Srbije podržava saradnju sa Tribunalom. Ipak, čak 54 odsto ne podržava izručenje tom sudu, dok 42 odsto to podržava, a 43 odsto smatra da se Ratko Mladić i Radovan Karadžić moraju naći u Hagu, preneo je B92. Da je heroj, misli trećina ispitanih, dok ga zločincem smatra 17 odsto, a 42 odsto građana Srbije Radovana Karadžića ne vidi ni kao heroja, ni kao zločinca. Ogromna većina građana, čak 86 odsto, veruje da je Haški tribunal pristrasan i radi protiv Srba, a 82 odsto ocenjuje da je to politički sud.

DRAGAN DABIĆ JE ŽIV, ZDRAV I NA SLOBODI U RUMI

„Ovde Radovan...”

Rumljanin Dragan Dabić, penzioner, našao se odjednom u centru pažnje. Da li je Radovan Karadžić i kako zloupotrebio identitet ovog čoveka, tek će se dokazivati, ali tokom jučerašnjeg dana, sem policije, posetile su ga i brojne novinarske ekipe. Čovek sa porodicom živi u Ulici 15. maja 3a, u Rumi, penzionisan je, bavi se poljoprivredom, bio je radnik u rumskoj kožari, a u penziju je otišao kao zidar. Živi sa suprugom Zorkom, ima dvoje dece i četvoro unučadi.
- Šta bi, ne mogu čudom da se načudim?! Kažu, moja dokumenta su zloupotrebljena ovde u Rumi, a ja o tome baš ništa ne znam. Ja sam 1999. vadio novu ličnu kartu ovde, u stanici policije u Rumi. Ona mi je izdata 20. aprila 1999. godine. Rođen sam 20. oktobra 1942. godine i baš ništa zajedničko nemam sa Radovanom Karadžićem. U Rumi živim od 1975. godine, svi me ovde znaju - priča Dragan Dabić, iz Rume.
Radovana Karadžića, kaže, ne poznaje, a otkud da baš on dobije ličnu kartu s njegovim, imenom Dragana Dabića, ni to mu nije jasno. Kaže da u Rumi ima još Dabića, ali je samo on Dragan.
- Rumu sam se doselio iz sela Dabići kod Dvora na Uni. Došao sam zbog posla 1975. godine i nisam izbeglica, kako me sada pojedini u novinama krštavaju. Ovo mi baš i nije trebalo, ljudi me zagledaju, čude se, zapitkuju, ali, komšije znaju da ja sa svim tim nemam ništa. Gledam kako da preživim s penzijom od 12.000 dinara. Taj ko je izdao takvu ličnu kartu treba da odgovara! - kaže Dragan Dabić.
Ličnu kartu je Dragan Dabić vadio kada je regulisao državljanstvo, u stvari, kada je primljen u državljanstvo Srbije. Staru ličnu kartu je, kako se to redovno radi, predao policijskoj stanici u Rumi. Niti šta zna o Draganu Dabiću - Radovanu Karadžiću, doktoru i beguncu, niti želi da zna.
- Dolazila je policija da proveri moju ličnu kartu, a onda, kao da to nisu mogli uraditi ovde, morao sam je nositi i u policiju da je tamo slikaju. Dosadili i novinari, hoće da im nešto pričam a ja nemam šta da kažem. Ja u šali kažem: E, sad ću ja da budem lekar, da lečim, kad sam već postao čuven. Ma, mene samo interesuje ko se setio baš ovog imena i prezimena. Ovde me svi znaju kao mirnog čoveka, dobar sam sa komšijama i kad je ta priča krenula svi su se čudom čudili. Neki su me čak i sumnjivo zagedali, ali, ljudima je jasno da ja sa Radovanom nemam veze.
Pitamo ga šta uopšte o svemu ovome misli.
- Nisam ti ja političar, ali, ako neko treba da odgovara za ono za šta ga terete, zašto ne ode i brani se. Ovako, kriti se iza tuđeg imena i nije baš lepo. Mene sada zovu sa svih strana, zovu novinari, poznanici, čude se, a ja, šta mogu, kažem da ja sa svim tim nemam veze i onda u šali kažem da sam, eto, postao i doktor za tu, kako se ono kaže, alternativnu medicinu, đavo će ga znati. Iskreno, ovo sve mi nije trebalo, a Karadžić je trebalo da ode pred taj sud i kaže šta ima, a ne da se krije - kaže Dragan Dabić.
Veli da kada je objavljena vest o tome da je „njegovo ime koristio traženi haški begunac bez prestanka zvrči telefon i da se on javlja rečima: „Ovde Radovan“.
„Šalim se, a nije mi do smeha. Dolaze mi u kuću i novinari i policija. Skupljaju se oko kuće ko da sam ja nečemu ne daj bože kriv. Neki što gledaju HRT vele da su tamo njiovi novinari pretresli celu istoriju familije Dabić pa našli da u Hrvatskoj ima samo jedan s istim imenom „ - kaže rumski Dragan Dabić dodajući kako se u stvari najiše brine za zdravlje supruge koja je nedavno operisala žuč.
„Jedva čekam da sve ovo prođe. Umesto da mirujem, telefon zvoni bez prestanka a kroz kuću defiluju ljudi koji traže da im pričamo o Radovanu kao da ga znamo. Niko ne pita kako živimo od desetak hiljada dinara penzije, zašto se Dragan pod stare dane penje na tuđe krovove da zaradi neki dinar da platimo struju, vodu, građevinsko zemljište“ - revoltirana je Draganova supruga...
S. Bojević - N. Nikšić

POLICIJA U SREMSKOJ MITROVICI NEOBAVEŠTENA

Ništa ne znaju

Vrdnik: Svi videli Karadžića

VANZEMALJCI (NE)POSTOJE
Jedan od američkih astronauta koji je hodao po Mesecu Edgar Mičel kaže da američka svemirska agencija NASA zna o posetama vanzemaljaca našoj planeti, ali da vlasti već decenijama skrivaju dokaze od javnosti. ''Oni su sitne građe sa velikim glavama i očima, a njihova tehnologija je daleko sofisticiranija od naše. Da su neprijateljski nastrojeni, Zemljana verovatno ne bi više bilo'',ocenio je Mičel. NASA je odmah demantovala ove tvrdnje. (RTS)