|
vojvodina.com
arhiva
|
|
 www.exitfest.org
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 11. 07. 2008.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 11. 07. 2008.
|
|
|
OD SRPSKIH PARLAMENTARACA ZAVISI KADA ĆE NAM UKINUTI VIZE
Odmor ili „beli šengen”
(Od našeg dopisnika iz Brisela)
Ako do 1. septembra u parlamentu bude usvojen tzv. set zakona za ukidanje viza, koja su ministarstva pravde i unutrašnjih poslova već spremila, Srbija može da dobije viznu liberalizaciju sa zemljama Šengenskog sporazuma do kraja ove godine, saznaje „Dnevnik“ iz dobro obaveštenih izvora bliskih evropskom i srpskom pregovaračkom timu za implementaciju „mape puta“ za viznu liberalizaciju.
Emigranti
Osim usvajanja neophodnih zakona, na odluku Saveta ministara EU će uticati i uverenje država članica EU da iz Srbije ne preti nikakav emigrantski talas.
– Paradoksalno, dok se vaša vlada bori za očuvanje Kosova u granicama Srbije, upravo činjenice da Srbija ne odgovara više za Kosovo i da nam je obećano da kosovski Albanci neće moći da dobiju nove srpske pasoše, ključni su aduti Beograda da građani Srbije mogu slobodno putovati – preneli su „Dnevniku“ izvori bliski Evropskoj komisiji.
|
Od srpskog parlamenta i njegove ažurnosti, odnosno od svesti poslanika o značaju vizne liberalizacije za srpske građane, direktno zavisi kojom brzinom će biti ukinute vize za državljane Srbije. Drugim rečima, ako poslanici budu žrtvovali dve do tri nedelje svog letnjeg odmora i posvete ih usvajanju ključnih zakona za viznu liberalizaciju s državama Šengenskog sporazuma, postoji realna šansa da se početkom sledeće godine Srbi vrate u grupu građana prvog reda Starog kontinenta. To je, kako saznaje „Dnevnik“ iz diplomatskih izvora, osnovna poruka dvodnevnog pojačanog dijaloga Srbije i EU u Briselu, čija je glavna tema bila vizna liberealizacija.
Naime, pregovarački ekspertski tim Evropske komisije dao je rok svojim srpskim kolegama da do 1. septembra podnesu izveštaj o svemu šta je Beograd uradio na ispunjavanju uslova iz tzv. mape puta za ukidanje viza. Od srpskog pregovaračkog tima se očekuje da napravi, na nekoliko hiljada stranica, svojevrstan vodič rezultata i objašnjenja o tome kako Beograd namerava da implementira mapu puta. Taj srpski putokaz bi eksperti Komisije uzeli u razmatranje i zatim, sredinom novembra, dali ocenu, uz zahtev za dodatna objašnjenja. Ako bi broj nejasnoća, koje bi Beograd morao da razjasni i obrazloži, bio mali, vrlo lako bi moglo da se dogodi da Savet ministara EU stavi Srbiju na belu šengensku listu u decembru, a da početkom godine, po odobrenju Evropskog parlamenta, svi Srbi s novim biometrijskim pasošem slobodno počnu da putuju po Evropi – privilegija koju im je početkom devedesetih godina prošlog veka uskratila politika Slobodana Miloševića.
Da bi se taj scenario ostvario, naš pregovarački tim mora da bude stavljen u poziciju da izvesti evropske eksperte da je Srbija usvojila niz zakona koji se tiču agencije za borbu protiv korupcije, zaštite podataka, zaplenjivanja imovine stečene kriminalnim radnjama, krivične odgovornosti pravnih lica, regulisanje boravka stranaca u Srbiji, državnoj granici itd.
Željko Pantelić
|
|
|
EKOLOZI PROTIV IZGRADNJE FABRIKE ZA RECIKLAŽU AKUMULATORA U INĐIJI
„Monbat” (ni)je ekološka bomba
INĐIJA :Fabrika za reciklažu olovnih akumulatora „Monbat“ u Inđiji je u završnoj fazi i ove jeseni treba da zaposli oko 60 radnika, a godišnje da prerađuje 20 hiljada tona starih akumulatora. Bugarski investitor uložio je u ovaj posao deset miliona evra, ali sve više se čuje da je ovo ekološka bomba za Inđiju.
Bilo je čak i protesta, jer se tvrdi da je ova opasna fabrika u neposrednoj blizini vodozaštitnog pojasa, pa se strahuje da bi olovom moglo da ugrozi celo ovo područje. Direktor fabrike Milan Petrović, koga smo zatekli na gradilištu, kaže da je reč o najsavremenijem pogonu za reciklažu, da fabrika ima vlastito odlagalište otpada, te da će, poštujući zakonske propise, ispuniti sve ekološke norme.
- Mi moramo pratiti uticaj na životnu sredinu, moramo obavljati monitoring, redovno kontrolisati uticaj na životnu sredinu i o tome izveštavati Agenciju za zaštitu životne sredine. Ako fabrika bude zagađivač, biće zatvorena, a ko je to spreman da uloži deset miliona evra i da ne obezbedi sve potrebne uslove za poslovanje kako zakoni ove zemlje nalažu – objašnjava Petrović.
Pre početka gradnje fabrike „Monbat“ je od Pokrajisnkog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj dobio saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Rešenje je potpisao pokrajinski sekretar dr Zoltan Đarmati.
- Nama stručnjaci Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu rade studiju, po kojoj treba da se obezbedi način za korištenje otpada, koji ostaje posle reciklaže akumulatora. Tačno da u tom otpadu ima i olova, ali, upravo se proučava rešenje po kome bi taj otpad mogao da se dodaje u asfalt ili beton, u količini, recimo, pet odsto i da se ta ko, bez ikakvog negativnog uticaja po životnu sredinu rešavamo otpada- objašnjava za „Dnevnik“ Petrović.- Uostalom, neće naš otpad na deponiju, već će se čuvati u zatvorenom prostoru u krugu fabrike, dakle, nema uslova da olovo stigne u vodu, vazduh i na oranice.
Trovačica zemlje, vode i vazduha
Fabrika „Monbat“ će, kažu u Inđiji, morati da uvozi stare akumulatore, a naši zakoni ne dozvoljavaju uvoz hemijskog otpada. Hoće li neko prekršiti taj zakon i šta znači 60 zaposlenih, ako to bude trovačnica zemlje, vode, vazduha.
-Otpadne vode će ići u Dunav i eto nove ekološke katastrofe- objašnjava opštinski odbornik u Inđiji Marijan Rističević.- Sav posao oko izgradnje „Monbata“ je rađen naopako, ugroženo je vodozahvatno područje, svi planovi, od prostornog, prego urbanističkog prilagođavani su ovoj investiciji. Ko će, pitam se, ovoj bugarskoj firmi dozvoliti uvoz hemijskog otpada, jer u ovoj zemlji nema toliko akumulatora za preradu. Naše stare akumulatore reciklira fabrika u Somboru. Treba li da Inđija postane evropsko smetlište. Ako je to razvoj, po cenu zagađene životne sredine, onda mi nemamo nikakve šanse da uđemo u Evropu.
|
Ekolozi misle drugačije. NJihova računica kaže da će u desetak hiljada tona otpada, koji se ne može preraditi, ostajati oko 500 tona olova i kada se to odloži na deponiju, to će izazvati ekološku katastrofu, zatrovaće olovom poljoprivredno zemljište, vazduh i vodu i ugroziti život građana. Zbog toga je Savez ekoloških organizacija Srbije na čijem je čelu Nikola Aleksić podneo i tužbu protiv ove fabrike i o tome obavestio sve odgovorne, od opštine Inđija, preko organa AP Vojvodine do predsednika Republike, a juče je održana i konferencija za novinare na kojoj je Aleksić upozorio da je lokacija sa koje se Inđija i okolina snabdevaju pijaćom vodom ugrožena izgradnjom ove fabrike. Aleksić tvrdi da je protivno Zakonu o vodama postrojenje izgrađeno u sred regionalnog vodozahvatnog područja pijaće vode, u sanitarnoj zoni, što predstavlja pretnju po zdravlje stanovnika ovog dela Srema. On je saglasnost koju dao nadležni sektor u Ministarstvu poljoprivrede nazvao političkom odlukom.
Aleksić je protivzakonitom i skandaloznom nazvao odluku odbornika novog saziva Skupštine Opštine Inđija od pre nekoliko nedelja o donošenju novog prostornog plana, po kome je ukinuto regionano vodozahvatno područje.
Juče je rečeno da će fabrika godišnje prerađivati 20.000 tona akumulatora, te da će kao nus produkt ostajati 5.000 tona šljake. Nikola Beus, koji je predstavljen kao građanin Inđije, rekao je da će otpadna voda iz fabrike, posle prečišćavanja biti izlivana u gradsku kanalizaciju, a zatim Dunav, što je ocenio opasnim i za stanovnike Beograda.
Beus je ukazao i na problem pretrpanosti postojeće gradske deponije u Inđiji, postavivši pitanje gde će se odlagati ogromna količina štljake . On je, inače, ocenio da se iza izgradnje fabrike krije goli ekonomski interes, bez brige po društvo, dodavši da je ona izgrađena na zemljištu nekadašnje zadruge, čijom preprodajom su zarađene velike pare.
S. Bojević
G. Brkić
|
|
|
EGZIT 08: Dani u kojima na poseban način živi ceo grad
Osmi muzički festival Egzit na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorio je juče kapije, a njegovi posetioci će do nedelje biti u prilici da uživaju uz svetske i domaće muzičke zvezde. Prve večeri, između ostalih, na glavnoj bini nastupili su Nightnjish i N*E*R*D, u Dance areni Sven Vath, a na Fusion stage Jindž i Zdob si Zdub. Iako je Tvrđava ova četiri dana glavno mesto dešavanja, na neki poseban način živi ceo grad, a naročito Podgrađe koje se u vreme festivala pretvori u svojevrsni bazar svega i svačega.
Na tezgama i šankovima nudi se sve od jela, pića do svakojakih suvenira. O kakvim je sve đakonijama reč svedoči i scena ispred jedne kuće u Štrosmajerovoj ulici gde se juče krčkao lonac sa čak 300 sarmi. Kako nam je kazala gospođa Mica, koja je “zakuvala” ovu gozbu, sarme nisu na prodaju, već su namenjene njenoj porodici i mladima koji rade za ostalim tezgama u ulici.
- Nisam ih kuvala da bi ioh prodavala, ali ako neko od gostiju poželi da proba sarmu pozlužiću ih - kaže ova domaćica koja će posetiocima festivala ponuditi nekoliko vrsta mesa na roštilju.
Štandove u Podrgađu imaju i neki od gradskih kafea. Devojke koje rade za jednim od njih kazale su da piće nije značajno skuplje nego u kafiću u gradu.
U vreme kada smo posetili Štrosmajerovu roštiljdžije su se uveliko spremale da potpale roštilje, seckali su se prilozi, ali niko od njih nije želeo da nam otkrije po kojoj ceni će specijalitete od mesa prodavati. Kažu, to zavisi od cene mesa, koje je nedavno poskupelo, ali po svoj prilici i od toga koje cene će istaći njihova konkurencija. Uz roštilj se nudi i pivo, kao i voda i bezalkoholni sokovi. Za pivo u limenci od pola litra potrebno je izdvojiti oko 100 dinara, dok su bezalkoholna pića, kako su kazali, nešto jeftinija. D. L.
Inspekcija kontroliše dozvole
Komunalna i tržišna inspekcija uz pratnju policije počeli su od juče da kontroliše dozvole prodavaca s pokretnim tezgama oko Ezgit kampa, u Gradiću i oko Tvrđave.
Glavni komunalni inspektor u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove Dragi Bulatović nije znao da kaže tačno koliko je gradska Uprava za komunalne poslove izdala dozvola za postavljanje tegzi, pošto je izdavanje još u toku, ali je naglasio da se prodavcima bez papira oduzima roba.
Kako je rekao, juče je održan zajednički sastanak dve inspekcijske službe i dogoreno da se svakodnevno ide u kontrolu. Tržišna inspekcija, podsećamo, oduzima robu koja je industrijskog porekla, dok točenje pića i prodaja namirnica na ugostiteljski način nije u njihovoj nadležnosti, već u domenu sanitarne inspekcije, koja je takođe prisutna na Muzičkom festivalu.
Z. Delić
Sto hiljada besplatnih kondoma
Omladina JAZAS-a podeliće posetiocima Egzit do 16 jula stotinu hiljada kondoma, oko 25.000 brošura i dve hiljade fotografija u nameri da podseti na odgovorno ponašanje i siguran seks, upotrebu kondoma i koliko je bitno testiranje na HIV.
U okviru mini kampanje Play it Smart omladina JAZAS-a će na šest lokacija, u centru grada, Tvrđavi i kampu predstaviti akciju. Z. D.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 11. 07. 2008.
|
|
|
|
POČEO EXIT 08
Velikim vatrometom, sinoć oko 23h, ozvaničen je početak ovogodišnjeg Exita koji se na Tvrđavi održava do nedelje. Nakon prvog festivalskog dana koji je protekao uglavnom u znaku hip-hopa i elektronske muzike, danas će između ostalih, nastupiti Pol Veler i Prajmal skrim.
Organizatori tokom četiri dana festivala očekuju do 150 hiljada poseta i više od 50% stranaca. Program se odvija na preko 20 bina, a do nedelje će još nastupiti, među ostalima, Sex pistols, Ministri, Hajvs, Manu Čao i mnogi drugi.
Jednodnevne ulaznice mogu se kupiti u Erste banci i na ulazu broj 2 na festival, a koštaju do 3.700 dinara, zavisno od dana.
Kapije Exita otvaraju se svakog dana u 17 sati, a zatvaraju se u tri sata posle ponoći. Organizatori apeluju na posetioce da na Tvrđavu dođu ranije kako bi izbegli gužve na ulazima. Pored festivalskog obezbeđenja, ulaze kontroliše i policija.
I ove godine piće se na Exitu plaća isključivo tokenima, a mesta za njihovu kupovinu ima više nego prošle godine. Preostali tokeni mogu se sačuvati za iduću godinu, ali se neće moći zameniti za dinare posle festivala. Hrana u "Fudlendu" i suveniri u "Exit šopu" plaćaju se dinarima. (021)
IZ TREĆEG POKUŠAJA
Upravni odbor Zavoda za izgradnju grada odlučio je da posao dekorativnog osvetljenja Dunavskog parka dodeli preduzeću DP "Unioninvest" iz Kragujevca. Izvođač je izabran tek u trećem postupku javne nabavke, a u ZIG-u objašnjavaju da su sve ponude dosad imale neprihvatljive cene, piše Građanski.
Podsećamo da je izrada dekorativnog osvetljenja u Dunavskom parku predviđena ugovorom između grada i Eurobank EFG štedionice, ali ceo posao trebalo je da se završi do kraja maja. Ostaje nepoznato da li je donacija dovedena u pitanje i da li je donator možda odustao od posla, jer su rokovi probijeni. (021)
|
|