VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE OTPADNIH VODA U OPŠTINAMA SREDNJE VELIČINE U SRBIJI

Vršac će dobiti fabriku vode

Predstavnici lokalnih samouprava i komunalnih ili drugih preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem u opštinama Vršac, Pančevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Sombor, Loznica, Šabac i Kraljevo učestvovali su u vršačkom hotelu “Vila Breg” na dvodnevnoj finansijsko-komercijalnoj radionici povodom “Programa za unapređenje sistema vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji”, koji u našoj zemlji sprovode Nemačka banka za obnovu i razvoj KFW i njena konsultantska kuća “Setec engineering GmbH & CO KG” u Austriji, uz podršku republičke Agencije za razvoj infrastrukture lokalnih samouprava.
Nemačka banka za obnovu i razvoj KFW i njen razvojni fond počeli su da deluju u Srbiji pre nekoliko godina. Prvi projekat koji su preduzeli bio je poboljšanje vodosnabdevanja u većim gradovima. Posle završteka tog pojekta, započeli su ovaj koji je prezentovan u Vršcu.
Član Veća opštine Vršac zadužen za infrastrukturu Milan Matijašević rekao je da je u toku prva faza projekta, koja podrazumeva interventne mere radi povećanja efikasnosti u sistemu vodosnabdevanja. Ta prva faza vredna je oko 60 miliona dinara, od kojih KFW kao donaciju daje 50 miliona, a preostalih 10 opština Vršac.
- Uporedo s realizacijom prve faze projekta pripremaju se uslovi za početak druge faze, koja podrazumeva investiranje u objekte koji će poboljšati vodosnabdevanje. U Vršcu je ideja da se u zoni vodoizvorišta Pavliš izgradi fabrika za tretman vode. U vršačkoj pijaćoj vodi, koja ispunjava kriterijume propisane zakonom, ipak na gornjoj granici ima mangana i amonijaka. Potrebno je napraviti postrojenje koje će tretirati pijaću vodu i dovesti sve njene karakteristike na optimalan nivo. KFW je spreman da učestvuje u tom poslu. Radi se studija izvodljivosti, a generalni projekat je urađen. Procenjuje se da bi ta investicija koštala nekoliko miliona evra; i za to će polovinu sume dati KFW, dok će druga polovina biti kredit pod izuzetno povoljnim uslovima - objasnio je Matijašević.
A. Čupić

POLJOPRIVREDA I DALJE GLAVNA IZVOZNA UZDANICA

Za svetsku pijacu dve milijarde dolara

– Poljoprivreda je i dalje gotova glavna domaća izvozna uzdanica jer smo za prvih pet meseci ove godine u izvozu hrane ostvarili pozitivan saldo, to jest suficit od 73,7 miliona dolara, pri čemu je izvoz dostigao 709,6 miliona dolara, a uvoz 635,9 miliona dolara – istakao je za „Dnevnik“ saradnik Centra za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
Do kraja godine realno je očekivati značajan rast izvoza merkantilnog kukuruza, čija vrednost može dostići 600 miliona dolara, voća i povrća 500 miliona dolara, šećera 100 miliona dolara, alkoholhih pića 150 miliona dolara i merkantilne pšenice 300.000 tona pa bi ukupna vrednost izvoza, ukoliko se klimatski uslovi značajno ne promene, mogla da dostigne dve milijarde dolara.

Kad kafa kod nas ne raste U uvozu su dominirali takozvani nekonkurentni proizvodi, koji se ne proizvode kod nas, pre svega sirova kafa s 37,1 miliona dolara, banane s 31,8 milion dolara, pomorandže, slatke i sveže s 20,6 miliona dolara, kazao je Stanković.

PANONSKI MORNARI NA JEDRILIČARSKOJ REGATI ROLEKS KAP

„Aligator” zatezao jedra iznad Sen Tropea

Điraljija Roleks kap je prestižna of - šor regata krstaša koja se u organizaciji Jaht kluba Italijano i Sosijete Nautik de Sen Trope organizuje svake godine od 1953. godine.
Isprva samo regata Điraljija, tokom niza godina dobila je status Roleks kapa, jednonedeljnog događaja otvorenog za sve krstaše planete. Reč je o nadmetanju u zalivu Sen Trope koje se održava prva tri dana, da bi četvrtog startovala velika trka iz istorijske luke Sen Trope do ostrva La Formik preko mora, pa oko Điraljije – stenovitog ostrvca na severu Korzike, sve do cilja u Đenovi, u ukupnoj dužini od 243 nautičke milje ili 450 kilometara.
Tradicionalna regata ove godine nije mogla bez Srba. Jedrenjak “Aligator” je zategao svoja jedra iznad Sen Tropea. Posada je bila sastavljena od članova klubova Gemaks, Povetarac, Zemun, AIK Beograd, a prvi put su je pojačali momci iz JK Neoplanta iz Novog Sada. Vojislav Radivojević, Branko Vidović, Dragan Petrović, Kosta Veljovski, Arsa Stevanov, Mario Voičić, Vladimir Švab, Vladimir Mitrović, Slaviša Šarenac, skiper novosadski Miloš Avramov i panonski mornar Dušan Zaharijević – pokazali su da se može vrhunski jedriti sa brodom iz zemlje koja ni more nema!
U konkurenciji 206 jedrenjaka, čija se vrednost meri stotinama hiljada evra, opremljenim najsavremenijim nautičkim pomagalima, “Aligator” je okončao prestižnu regatu na sjajnom tridesetom mestu. A moglo je i bolje, smatra skiper Miloš Avramov.
- Pehovi su nas pratili. Bili smo među vodećim brodovima, sunce je nestajalo na horizontu, a onda strahovit prasak! Naglo smo gubili brzinu, đenaker je eksplodirao, pocepao se. Zamor materijala i prevelika površina jedra za brzinu vetra od 15 i više čvorova i naša nerealna želja za pobedom primorali su nas da spuštamo ostatke rascepanog i da podižemo drugo jedro. Izgubili smo poziciju, vreme, ali se još uvek dobro držimo - priča o drami posade Miloš - Miša skiper.
- Ubrzo kao da letimo, vetar je dosegao 30 čvorova, a “Aligator” ide brzinom skoro neverovatnom za ovaj tip broda - 17.4 čvora, a onda nova drama. Brod naglo usporava, otpor na kormilu je strahoviti veliki, borimo se da održimo brod na kursu... Samo da se ne prevrnemo. Sledi komanda: “Sva jedra dole”. Ostajemo na milost i nemilost uzburkanog mora. I šta nam se desilo, ribarska mreža koja se uplela oko krme se oslobađa, dižemo jedra i nastavljamo dalje. Nekolicina brodova nas je obišla dok smo se izborili sa mrežom...
Do Đenove nije ostalo mnogo, a onda se Miša podseća u neverici nove smole koja ih je pratila na regati.
- Na 15 milja pre Đenove i konačnog cilja, vetar je stao. Bilo je oko 15 časova i snašao nas je najveći maler jedriličara – bezvetrica. Samo nam je još to falilo za kompletan doživljaj. Vreme teče, znoj peče oči, zvezda nemilosrdno prži, a more k’o ulje, smirilo se i sad je k’o ogledalo. Nervozni smo i tužni! Brodovi koji su bili iza nas polako stižu i staju u “rupu” u kojoj je i “Aligator”. Brojim negde je oko 30 brodova. I svi stoje i čekaju. Vetar! Onog trenutka kada je poslednji obris sunca nestao iza horizonta, zbog razlike u brzini hlađenja između kopna i mora, počela je da duva “termika”. Vetar stiže po levom boku, a ne od očekivanog pravca... Peh, opredelili smo se za desno, a cela leva strana, izbrojao sam - 18 brodova sa leve strane u roku pet minuta ulazi pre nas. U sumrak Đenovskog zaliva u 21.30 kao 30-ti prolazimo cilj. Sve je sjajno, ali mi smo čudan narod smatramo da nam je mesto u samom vrhu. Nerealni smo pa i neracionalni.
Pobednički brod “Alfa Romeo” je u fantastičnom vremenu 18 časova 3 minuta i 15 sekundi presekao vrpcu na cilju, iza “Alfe” ređali smo se mi ostali, sa najmanje 5, pa do 30 sati zaostatka. A, znate li koliko je tržišna vrednost pobedničkog broda – oko milion i po evra, a naš “Aligator” je mnogo skromniji. Naš budžet je bio 12.500 evra, a ostalih se merio stotinama hiljada... To je stvarnost, a verujte ne damo se mi, već na narednoj regatnoj trci “Pet stotina milja Malte” srpska posada će biti još bliže vrhu. Mora nemamo, ali srca imamo - kaže Miloš Avramov, koji je sa posadom jedrenjaka osvetlao obraz svih panonskih mornara.
Jovan Tanurdžić

OFICIRAC I DALJE BEZ OSNOVNIH HIGIJENSKIH USLOVA

„Snobovima ovde mesta nema”

Do divlje plaže stiže se kroz divlju deponiju. Neprijatan miris, srećom, odmah nakon silaska na plažu, zameni prepoznatljiv miris Dunava.
Na Oficircu vlada potpuna anarhija, nema gazdovanja: bacaš smeće gde hoćeš, plivaš dokle hoćeš, plivaš i sa kućnim ljubimcima ako hoćeš, čak i vršiš nuždu gde hoćeš... Vešto zaobilezeći razbijene staklene čaše i flaše piva rasute po pesku, posetioci obale u podnožju Petrovaradina, zapravo, uživaju. Ulazak u Dunav na Oficircu lepši je nego bilo gde u okolini, a debela ladovina diktira gde će se spustiti peškiri.
- Obožavam da provodim vreme ovde! Ima mnogo prirodnog hlada, što mi mnogo znači, a na štrandu je hlad daleko od vode. Takođe, voda je ovde plića, pa je idealno za decu, a naravno niko nas ne ograničava dokle ćemo da plivamo. U svakom slučaju, mnogo je opuštenije - ispričala nam je stalna gošća ove divlje plaže, dok je sa sinom pravila kulu u pesku. Ona kaže da je oko 17 časova na Oficircu najveća gužva, ali da joj se čini da ove godine ima manje posetilaca nego lane.
Da je na plaži opušteno i sve dozvoljeno, svedoče i šatori razapeti oko peškira. Sakriveni od pogleda radoznalih, kampuju uglavnom mladi. Improvizovanih roštilja i barova ima na pretek, tako da kupačima, po njihovim rečima, nedostaje najviše toalet.
- Tuševi rade, za divno čudo još ih niko nije demolirao, postavljene su i kese za smeće na nekoliko mesta na plaži, ali posetioci uglavnom ne mare za njih. Smeća ima mnogo i svaki dan kada dođem, prvo pokupim rasturene plastične kese i flaše oko svog peškira, pa tek onda uživam - kaže ova sugrađanka i dodaje da Oficirac prljaju „bahati klinci, koji ostaju na plaži do kasno u noć“. Osim što nedostaju toaleti, plaža je kratka i za kabine za presvlačenje i za česme. Najosnovnije uslove za higijenu petrovaradinska plaža nema, ali nevešto sklepanih kafana od pohabanih dasaka i kutija ima i više nego što treba. Nebojša iz Petrovaradina kaže da one nemaju dozvolu za rad, da su neke od njih nelegalno priključene na vodu i struju, a naravno fiskalna kasa je nepoznanica. Žena, koju smo zatekli kako iz gepeka baca smeće na deponiju, a potom se spušta kolima do plaže i odlazi na kupanje, izrevoltirana je što grad ništa nije uradio za Petrovaradin.
- Dođu samo kad ima trebaju glasovi, a posle nestanu! Ne razumem zašto ne žele da urede ovu plažu, pa jel vi vidite na šta ona liči? Bila bi toliko lepa, samo da se malo potrude oko nje. Smeće koje sam bacala? Jao, pa ja to inače stvarno ne radim, to je bila samo zemlja iz bašte, ništa strašno. Jao, pa sad me je sramota - rekla je građanka promenivši ton iz ljutitog u umiljati.
Ako se zanemare svi nedostaci, obala koja po lepoti i posećenosti ima sve predispoziciji da postane zvanično druga gradska plaža, stvorena je za odmor i uživanje onima sa malim prohtevima. Ili kako je rekao jedan tobože ugostitelj - „Zakeralima i snobovima nije mesto ovde“.
I. Brcan

JAT PREUZIMA PUTNIKE LUFTHANZE
"Jat ervejz" preuzeće putnike sa letova "Lufthanze", koji su otkazani zbog štrajka te nemačke kompanije. "Lufthanza" je jutros otkazala više od 200 letova zbog štrajka pilota, koji je počeo kasno sinoć i planirano je da traje 24 sata. Zbog štrajka je poremećen saobraćaj na aerodromima u Frankfurtu, Minhenu i Diseldorfu. Sindikat Kokpit, koji okuplja 8.200 pilota, zahteva povećanje zarada i bolje uslove rada. (Tanjug)

STARI PASOŠI DO KRAJA 2009.
Potpredsednik srpske vlade Božidar ?elić najavio je mogućnost da budu predložene izmene i dopune zakona, prema kojima će stari pasoši važiti do kraja 2009. godine. Zahtevi za izdavanje novih pasoša mogu se podnositi od danas, rok za izradu je 30 dana, a cena 2.170 dinara. Đelić je ocenio da će buduća vlada morati da uloži veliki napor da se uvede elektronska uprava kako bi građani za svu dokumentaciju mogli da podnesu zahteve od kuće. On je ponovo apelovao na građane da ne podnose zahteve za izdavanje ličnih karata i pasoša ako to nije neophodno, kako bi se smanjile gužve u policijskim stanicama i još jednom ih zamolio za razumevanje. (Tanjug)

OTVOREN EXIT KAMP
U parku pored Filozofskog fakulteta danas je otvoren Egzitov kamp, koji će gostima festivala pružati usluge 10 dana. Krajnje iseljenje planirano je za 16. jul, tri dana nakon završetka festivala . U kampu se nalazi veliki broj toaleta, tuševa sa toplom vodom i montažnih umivaonika. Lane je tu boravilo 11.000 mladih, a organizatori očekuju da će ih ove godine biti još više. (021)