DRASTIČNE RAZLIKE U POTENCIJALU POJEDINIH OPŠTINA OZBILJNO PRETE VOJVODINI

Sporo se raste u senci Novog Sada

Vojvođanske opštine nisu bile podjednako razvijene ni u nekim srećnijim vremenima, ali je zaista porazan podatak, prezentovan pre dva dana na sednici pokrajinske vlade, prema kojem su ostvarena primanja u lokalnim budžetima lane bila u rasponu 1 prema 28 – pri čemu je Novi Sad van konkurencije. Konkretno, opština Opovo raspolagala je sa 117 miliona dinara a Pančevo sa 3,24 milijarde. Uz to, više od polovine vojvođanskih opština, njih 24, imalo je kase tanje od 400 miliona dinara, s tim što ni to nije realno stanje jer su se mnoge od tih lokalnih samouprava zadužile kako bi dokrpile budžet, što znači da je slika zapravo još mnogo grđa.
– Kada se detaljno analiziraju podaci o fiskalnom kapacitetu pojedinih opština, i po glavi stanovnika i nominalo, rezultati su porazni. Istina, neki parametri su u poslednje vreme malo bolji, jer kada se pogleda realizacija investicija, subvencija i dotacija, vidi se da smo u velikoj meri ispoštovali njihov težak položaj. Ali još je to jako daleko od onog što želimo da ostvarimo. Naime, za Vojvodinu nije dobro da Novi Sad sa 15 procenata stanovnika nosi 31 procenat ukupno ostvarenih prihoda na teritoriji Pokrajine. To je naprosto neodrživo na duži rok, pri čemu posledice nisu samo ekonomske, nego i migracione – izjavio je za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić.
On je upozorio da loša ekonomska situacija i naročito izostanak perspektive ispošćuju pojedine sredine, koje napušta kvalifikovan kadar, što za posledicu ima činjenicu da takve opštine sve više tonu.
– Potpuno je jasno da Vojvodina na ovakav načiin ne može da opstane u smislu funkcionalne zajednice. Nije dovoljno imati samo ustavno-pravni položaj, nije dovoljno imati jak budžet. Vojvodina ubrazno mora stimulisati vlastiti razvoj po svim koordinatama. I mi to već činimo. Ali, bez pomoći Republike to će ići jako teško, s obzirom da su neki od važnih razvojnih mehanizama isključivo na nivou centralne vlasti. Nužan je, dakle, zajednički pristup Republike i Pokrajine koji bi omogućio da rešimo te neuralgične tačke – kaže pokrajinski ministar finansija.
A primarni uslov za ekonomsko izdizanje nerazvijenih opština je, navodi Đukić, da se učine komunikaciono opremljenim, da imaju dobre i putne i železničke veze, i to ne samo sa vojvođanskim centrima, nego i sa susednim državama. Jer, objašnjava naš sagovornik, treba maksimalno iskoristiti pogodnosti koje pruža činjenica da smo praktično naslonjeni na EU.
– Ono što vojvođanska administracija može da učini, i što već čini, to je da sve te opštine oslobodi tereta kapitalnih ulaganja. Naš cilj je da se u naredne četiri godine razreše svi neuralgični infrastrukturni problemi, odnosno da se, osim puteva, vodovoda i kanalizacije, obezbede i svi rečni nasipi, jer se time čuvaju i ljudstvo i zemljište, ali i otvara prostor za podizanje industrijskih zona – kaže Đukić.
Uz to, pokrajinska administracija je na sebe preuzela i obavezu da se maksimalno angažuje na projektima nužnim pojedinim opštinama, od finansiranja i izrade tih projekata, pa do učešća nadležnih sekretarijati u njihovoj realizaciji.
– Priča da u EU ima više novca nego kvalitetnih projekata je ne samo tačna, nego smo se i mi s tim problemom lane suočili. Sada, posle godinu dana intenzivnog rada sa opštinama, polako dolazimo u situaciju da imamo otprilike isto onoliko potpuno pripremljenih projekata koliko i para za njihovu realizaciju. Naš je cilj da imamo mnogo više dobrih projekata i da ih usavršavamo, da ih učinimo dobrim ne samo za pokrajinsku vladu, nego i za EU. Jer, u evropskim fondovima ima dosta novca namenjenog upravo ravnomernom regionalnom razvoju. Ali oni pare ne daju na lepe oči ili pustu želju – zaključuje Jovica Đukić. M. S.

Reka života, reka prijateljstva

Međunarodni dan Dunava obeležiće se u nedelju 29. juna u svim zemaljama podunavskog regiona s jedinstvenom porukom da se ovaj dragoceni prirodni resurs zaštiti. To je prilika da zemlje i organizacije Dunavskog basena ujedine svoje snage i rade zajednički, kako bi i buduće generacije mogle da uživaju u lepotama i blagodetima ove reke. Međunarodna komisija za zaštitu Dunava (ICPDR) odlučila je da obeleži 29. juni 2004. godine kada je, deset godina ranije, potpisana Konvencija o zaštiti i održivom korišćenju Dunava.
U svih trinaest zemalja dunavskog sliva tog dana organizuju se festivali na obalama reka, javna okupljanja, obrazovni i kulturni događaji, prezentacije, koncerti... Dan Dunava je međunarodna manife stacija koja slavi ovu reku i sve njegove pritoke, odajući priznanje njihovoj vitalnoj ulozi u snabdevanju vodom, hranom, energijom i obezbeđivanju uslova za rekreaciju i održavanje života.
Dunav je najvažniji rečni sliv u Evropi koji povezuje 81 milion ljudi. Ova reka i njene pritoke protiču kroz osamnaest zemalja: Nemačku, Austriju, Češku Republiku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i hercegovinu, Srbiju Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju, Ukrajinu, a manjim delom i kroz Švajcarsku, Italiju, Poljsku, Albaniju i Makedoniju. Izvire, kao jedva primetno kapanje u Crnoj šumi u Nemačkoj, ali do kraja svog 2.780 kilometara dugog puta do Crnog mora, gotovo 300 pritoka se uliva u njega i odvodnjava devet odsto kontinentalne Evrope. Reke Dunava su reke života, koje obezbeđuju dom ljudima, veza su Evrope i snaga koja ujedinjuje zajednice najrazličitijih kultura, jezika i istorije.
Teško je zamisliti region sa više različitosti od ovoga - geografski biodiverzitet uključuje visoke zone Alpa, prostrane ravnice, peščane dine, šumske i močvarne pojase zemlje i jedinstvenu deltu Dunava. Staništa, nastala uticajem Dunava i njegovih pritoka, udomljavaju preko 300 vrsta ptica, kao što su kormorani, pelikani i čaplje. Ovo je sklonište za bezbroj vodozemaca, reptila i sisara (kao što su vidre, dabrovi, jazavci, lasice i divlje mačke). Prevlažena zemljišta ovog basena veoma su važna i vredna na mnoge načine, pre svega za umnožavanje i gajenje zemljišta za mnogobrojne vrste. Ipak, ona nisu bitna samo za biodiverzitet. Ovakvo zemljište se ponaša kao sunđer, upijajući suvišnu vodu u vreme poplava, sprovodeći je dublje u tlo, ispod površinskog sloja. Ova pojava može značajno umanjiti ukupan priliv poplavnih voda, koje dospevaju do gradova i naseljenih mesta, u kojima bi mogle imati razorne posledice.
Dunav je impresivna reka, na samo zbog svoje veličine, već i zbog bogate istorije čovečanstva. Dunav nastavlja da uobličava i biva uobličen pod uticajem ljudi koji žive u njegovoj blizini. Život ljudi tesno je vezan za Dunav, na njega se oslanjaju kada su u pitanju pijaća voda, navodnjavanje za poljoprivredu, industrija, saobraćaj, proizvodnja energije, turizam i rekreacija. Riblji fond predstavlja izvor hrane i prihoda, naročito za stanovništvo donjeg Podunavlja i delte Dunava. Svi ovi resursi u velikoj meri zavise od racionalnog korišćenja u skladu sa principima održivog upravljanja vodnim resursima.
U našoj zemlji kampanja proslave Dana Dunava je pokrenuta pre pet godina, sa ciljem zaštite jedne od najlepših evropskih reka i podizanja svesti o njenom značaju Iz godine u godinu projektu se priključivao sve veći broj učesnika, pa se tako danas Dan Dunava slavi širom Srbije. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode, Ministarstvo zaštite životne sredine i Coca-Cola sistem, u partnerstvu sa Skupštinom grada Beograda, najavili su brojne aktivnosti Dan Dunava, a ove godine proslava je posebno važna za Srbiju, jer joj je pripala čast da predsedava Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav (ICPDR), kao i da ugosti predstavnike svih članova ove Komisije, u Beogradu 29. juna.
Na sam Dan Dunava, 29. juna, biće organizovana Centralna proslava sa nizom aktivnosti, kao i čišćenje obale Dunava kod restorana “Venecija” u Zemunu i duž dunavskog rukavca, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda, JKP “Zelenilo Beograd”, JVP “Srbijavode” i JKP “Gradska čistoća”, a uz veliku podršku studenata Beogradskog univerziteta i Coca-Cola volontera. Akciji će se priključiti i Toyota volonteri, kao i predstavnici nevladinih organizacija. U julu, na Velikom ratnom ostrvu u saradnji sa Fakultetom za primenjenu ekologiju “Futura” biće organizovan Ekološki kamp “Sačuvajmo Dunav” za studente 12 fakulteta univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Mariboru koji će se tokom dve nedelje baviti uzrokovanjem i analizama ostrvskog ekosistema. Takođe, širom Srbije od juna do avgusta biće organizovane radionice, izložbe i manifestacije u gradovima dunavskog sliva širom Srbije, koji će obeležiti ovaj važan dan. Izložba našeg poznatog fotografa Dragoljuba Zamurovića u septembru obeležiće kraj ovogodišnje kampanje.
A. Brzak

Moj metar Dunava U nameri da svake godine na drugačiji, a jedinstven način obeleži Dan Dunava 29. jun, JVP “Vode Vojvodine” raspisalo je ove godine konkurs “Moj metar Dunava”, na koji su mogli da se prijave pojedinci, udruženja građana, organizacije i ustanove iz Vojvodin koji žele, da na “svom metru” novosadskog keja, predstave delatnosti, hobi, umetničke i druge radove vezane za Dunav, život uz Dunav ili vode uopšte. U predviđenom roku na konkurs se prijavilo preko 70 izlagača iz mnogih vojvođanskih mesta. Među njima ima najviše umetnika, fotografa, vinara, turizmologa, ekologa, ali i raznih udruženja građana koji će svoje umeće prikazati ili demonstrirati na samom keju. Tezge, koje za sve izlagače obezbeđuje JVP “Vode Vojvodine”, biće postavljene od bivšeg pontonskog prema drumsko-železničkom mostu. Osećaju “dunavskog identiteta” i zajedništva doprineće i na trenutak oživljeni duh starog građanskog Novog Sada, u kostimima novosadske gospode i dama s početka prošloga veka, najavljuju iz “Voda Vojvodine”.

Počeo festival vina na Trgu slobode

Peti festival vina "Inter fest" počeo je juče na Trgu slobode, a svi posetioci će do sutra moći da uživaju u ukusima više od 600 svetskih vina i sjajnom muzičkom programu. Zvezde prvog dana festivala bili su članovi najvećeg i najboljeg ciganskog orkestra na svetu, Budimpeštanskog ciganskog simfonijskog orkestra. Pored njih juče su nastupili Duo Venera, Studio Alektik i sastav Bolero.
Ulaz na festival je besplatan, a degustacija vina i hrane je omogućena putem vaučera. Na festivalu će nastupiti oko 150 izlagača, za degustacuju vina biće obavezno da svako ima staklenu čašu, a vaučeri, po ceni od 30 dinara, i čaše će se prodavati na štandovima "OTP banke". Za sve posetioce festival će biti otvoren svakog dana od 17 do 23.30 sati.
Danas će publiku zabavljati, od 18 sati, Duo Venera, potom nastupa Šen Ignac i bradersi, Andi i prijatelji vinari iz Istre, i kao šlag na torti Kemal Monteno. Poslednji dan rezervisan je za Monistra bend iz Makedonije, koji će na binu izaći oko 19 sati, nakon njih nastupaju Amaro Del i Apsolutno romantično. B. M.-Foto: S. Nikolić

Bogatstvo Vojvodine na Štrandu

Sedmi etno festival hrane i muzike Vojvodine, pod motom "Bogatstvo različitosti", održaće se sutra na Štrandu od 10 do 20 sati. Festival će ove godina na najlepšoj novosadskoj plaži okupiti preko 3.000 učesnika koji će na 100 etno štandova pripremiti oko 200 tradicionalnih gastronomskih specijaliteta, ali i prikazati rukotvorine i proizvode starih zanata. Muziku, ples i običaje svojih etničkih zajednica u desetočasovnom programu predstaviće 46 ansambala.
Na ovoj manifestaciji svi posetioci će moći okusiti oko 200 specijaliteta, prijavljeno je više od 100 kotlića u kojima će se krčkati jela od svih vrsta mesa, biće tu pasulja, sarmica od vinove loze, kobasica, i 100 vrsta slanih i slatkih kolača. Gastronomska etno avantura biće dopunjena kvalitetnim vinima i rakijama, a ljubitelji zdravih napitaka uživaće u sokovima od zove, maline, kupine ili višnje.
Očekuje se i bogata ponuda etno suvenira i rukotvorina iz 24 opštine uz prezentaciju turističke ponude. Puno lepih stvari moći će se naći na štandovima, počev od zidnih kuvarica, vezenih stoljnjaka, marama, prostirki, ćilima, slika na platnu, radova od slame i mnogo drugih interesantnih stvari. Istovremeno, na festivalu će se predstaviti i mnogobrojne manifestacije poput slaninijade, kobasicijade, pasuljijade... B. M.

POČEO INTERFEST
Peti međunarodni festival vina ''Interfest 08'' počeo je sinoć u centru grada i trajaće do subote uveče. Na promociji vina i vinske kulture na 150 štandova biće predstavljeno više od 600 najkvalitetnijih sorti domaćih i stranih vina, najavila je za Radio 021 direktorka festivala Nataša Budisavljević. Ona je istakla da će za degustaciju ponovo biti organizovana prodaja čaša i vaučera. Čaše za vino će se prodavati po 100, a kuponi po 30 dinara. Prve večeri ''Interfesta'' nastupio je Simfonijski orkestar ''100 violina'' iz Budimpešte. Večeras nastupa Kemal Monteno, a sutra, poslednjeg dana manifestacije Apsolutno romantično i Amaro Del. (A.V.)

EKO KAMPOVI TOKOM LETA
Pokret gorana ovog leta ponovo organizuje eko-kampove za decu različitih uzrasta. Prema rečima Dušice Milenković, sekretarke Pokreta gorana, u programu su četiri goranska kampa u nekoliko smena. Za najmlađe, učenike drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola tu je ''Leto u Karlovcima'', kamp u četiri smene, od kojih prva počinje 28. juna. Za đake završenog šestog razreda priprema se 10. goranski eko kamp ''Testera 2008'' na Fruškoj gori, za sedmake i osmake kampovi na Tari, a za najiskusnije, srednjoškolce koji su dugogodišnji članovi Pokreta gorana, kamp ''Otvorena vrata Durmitora''. Za sve informacije zainteresovana deca i roditelji mogu da se jave u kancelariju Pokreta gorana na Pozorišnom trgu 2, ili telefonom na broj 451-788. (A.V.)

KONTROLE SAMO ZBOG EXITA?!
Gradske inspekcije najavile su da će pred i tokom Exita pojačati aktivnosti sa namerom da zaštite hiljade turista koji dolaze u Novi Sad. Provere i dežurstva se uvode kako bi se sprečile prevare posetilaca festivala, poput proizvoljnih cena pića u kafićima, visokih cena taksija i neizdavanja fiskalnih računa. Kako prenosi Blic, turistička inspekcija je već počela sa pojačanom kontrolom ugostiteljskih objekata, a posebno smeštajnih kapaciteta, kako hotela, hostela i prenoćišta, tako i privatnog smeštaja u stanovima za izdavanje. U komunalnoj inspekciji takođe najavljuju dežurstva sa policijom i tržišnom inspekcijom u blizini Tvrđave i kampova. (S.M.)