DANI EVROREGIJE DUNAV-KRIŠ-MORIŠ-TISA

Kapija Evrope na tromeđi

Građani Vojvodine nemaju nikakvu dilemu oko toga kakva će biti njihova budućnost, jer je Vojvodini i Srbiji mesto u evropskoj porodici naroda, rekao je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine mr Bojan Pajtić juče na otvaranju manifestacije Dani evroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT) na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije kraj graničnog kamena tripleksa kod mesta Rabe u novokneževačkoj opštini.
U prisustvu zvaničnika iz tri države i žitelja pograničnih mesta, tradicionalni susreti koji se održavaju jedanaesti put otpočeli su Betovenovom “Odom radosti” u izvedbi duvačkog orkestra “Pro Amicitia” iz Temišvara.
- Naša obaveza je da kapija za Evropu ovde na tromeđi bude otvorena 365 dana u godini, svih 24 sata dnevno, jer je inače granica na ovom mestu samo administrativna i nikada nije delila ljude, pošto Srbi, Mađari i Rumuni žive izmešani u sve tri države. Porodične, kulturološke i istorijske veze treba da pretočimo u korist za građane i zato je ideja o industrijskom parku na tromeđi, jedna od najboljih koja se rodila u okviru saradnje evroregije DKMT - rekao je Pajtić.
Predsednik PIV-a Pajtić je dodao da privredni razvoj mora biti sveobuhvatan, jer je nespojivo da s jedne strane granice bude prosperitet, a s druge kriza.
- Odavde sa tromeđe šaljemo poruku u Beograd, Budimpeštu i Bukurešt, ali i u Brisel, kako se može zajednički raditi i živeti. Verujem da se zajedno u okviru evroregije može brže i bolje raditi na novim razvojnim programima koristeći sredstva iz fondova EU - naglasio je on.
Pozdravne reči i inicijative za plodnu saradnju uputili su predsednica Skupštine županije Čongrad (Mađarska) Ana Mađar i predsednik Saveta županije Timiš (Rumunija) Konstatin Ostafićuk. Na Skupštini evroregije DKMT koja je zasedala u mađarskom mestu Kibekhaza ulogu predsedavajućeg na period od godinu dana preuzeo je Bojan Pajtić.
Na tromeđi je održan kros dece iz pograničnih mesta Kibekhaza, Beba Veke (Rumunija) i Majdan-Rabe, a Beba Veke ove godine domaćin dvodnevnog kulturno-zabavnog programa i sportskih susreta.
M. Mitrović

VELIKE MOGUĆNOSTI TURIZMA DUŽ MOĆNE EVROPSKE REKE

Dunav simbolizuje Evropu bez granica

Potpredsednica nemačkog parlamenta Suzana Kastner ocenila je juče u Donjem Milanovcu da razvoj turizma na reci Dunav može doprineti daljim evropskim integracijama Srbije i Rumunije. Kastnerova je rekla na konferenciji za novinare da su kultura i turizam oblasti koje spajaju ljude i da su one značajne za dalje evropske integracije.
- Dunav je reka koja spaja i bitno je da ljudi na taj način to i dožive - rekla je ona, ističući da turizam predstavlja privrednu granu u stalnom porastu i u Evropi i u svetu. Založila se za izgradnju turističkog informativnog centra u Donjem Milanovcu, čime bi bila poboljšana turistička ponuda, ocenivši da je i biciklistički turizam veoma interesantan u Podunavlju.
Predsednica Fonda "Dr Zoran Đinđić" Ružica Đinđić rekla je da Dunav predstavlja kolevku evropske civilizacije i simbolizuje Evropu bez granica i Srbiju koja će biti deo Evrope, što je bila ideja premijera Zorana Đinđića. Ružica Đinđić je rekla da je ostvarenje te ideje blizu, jer su građani Srbije jasno izrazili opredeljenje za evropske integracije. Izrazila je uverenje i da će Evropa to prepoznati. Po njenim rečima, svi narodi koji žive na Dunavu mogu da unaprede i očuvaju tu reku.
Predstavnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković rekao je da se, zahvaljujući turističkim potencijalima Dunava, može povećati privredni rast u Srbiji. Petković je dodao da je u Srbiji 2002. godine pristalo samo 40 brodova koji su plovili Dunavom, dok je 2007. pristalo blizu 400 brodova. Istakao je da je cilj ministarstva u kojem je zadužen za oblast turizma da što više brodova koji plove Dunavom pristanu u Srbiji, kako bi turistima bilo omogućeno da se upoznaju s onim o čemu su prethodno slušali.
Organizatori posete su kancelarija Programa podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji i nemački konzulat u Rumuniji. Poseta nemačka delegacije predstavlja najavu intenziviranja aktivnosti i saradnje posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU. Koordinator nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ) Volfgang Limbert, jedan od najaktivnijih promotera razvoja dunavskog turizma u Srbiji, podsetio je da ta organizacija trenutno sprovodi 12 projekata u našoj zemlji. Limbert je rekao da, osim finansiranja obnove i rekonstrukcije turističkog infocentra u Donjem Milanovcu, važan korak u razvoju dunavskog turizma u Srbiji predstavlja uređenje dunavske biciklističke staze, koja bi trebalo da bude završena do kraja juna. Podsetio je da su sve aktivnosti GTZ-a usmerene na podršku približavanja Srbije Evropskoj uniji i poboljšanje životnog standarda građana Srbije. Limbert je rekao i da je od 2000. godine Nemačka izdvojila oko 600 miliona evra bilateralne podrške Srbiji.
U okviru razvoja turizma duž Dunava, u Srbiji su planirani i izgradnja 100 pansiona, poboljšanje infrastrukture, kao i komunalnih i energetskih kapaciteta.
(Tanjug)

ARHEOLOŠKI LOKALITET DUPLJAJ POZNATIJI U SVETU NEGO NAMA SAMIMA

Poslednja linija odbrane od varvara s Dunava

Ako putnik namernik iz Vršca krene ka Belocrkvanskim jezerima ili Dunavu i, kojim slučajem, “ispravi” lakat krivinu u Jasenovu, neće se razočarati što je promašio put. Ubrzo će naići na Dupljaju, modernim putevima zaobiđenu arheološku destinaciju. Dupljaja grad arheološki je lokalitet koji decenijama svojim dominantnim položajem, neposredno iznad reke Karaš, a na izlazu iz Dupljaje prema Grebencu, privlači pažnju naučnika i istraživača.
Još 1866, dok je putovao ovim delom Banata, na dupljajskom bogatom nalazištu podosta se zadržao poznati mađarski istraživač Floris Romer. Kasnije ga u svojim studijama pominju Ormoš, Mileker i Teglaš, koji je, uz detaljan opis, dao i crteže poprečnih preseka istok–zapad i jug–sever. Kako je zabeleženo, do Drugog svetskog rata niko tu nije terenski istraživao, nego su samo prikupljani pojedinačni nalazi posuda iz bronzanog doba, koje uglavnom pripadaju dubovačkoj kulturi. Istom periodu pripadaju i dva primerka po svemu jedinstvenih votivnih glinenih kolica s idolima, poznatijih kao Dupljajska kolica, zahvaljujući kojima je ovaj arheološki lokalitet već više od jednog stoleća poznat u svetu.
Najstariji nalazi u Dupljaji su iz praistorije, ali bronzanodobni nalazi i oni iz srednjeg veka dominiraju. Ovo mesto se može slobodno nazvati najvećim srednjovekovnim utvrđenjem u Banatu iz 11. veka. Reč je o velikom zemljanom palisadnom utvrđenju na vizantijsko-mađarskoj granici, iz kojeg su se vojne sile suprotstavljale nasumičnim napadima varvara s Dunava.
Dupljaja grad je pravi grad i centralno mesto istraživanja na ovom lokalitetu. Sastoji se od utvrđenja 200 puta 150 metara i velikog podgrađa ispod gradskih bedema, u čijem sastavu je i nekropola. Postoje indicije da su tu nekada postojala tri hrama.
Mesto na kojem je pronađena crkva iz 15. veka, koja je definisana u celini i najstarija je arheološki istražena srednjovekovna crkva u srpskom delu Banata, naziva se Veliki prokop. Crkva je slabo očuvana, delimično je razgrađena, i sačuvana je u temeljnim zonama napravljenim od glinovitog naboja. Ulaz je bio sa zapadne, a oltarski prostor, iznutra apsidan, spolja pravougaon, na istočnoj strani. Postojale su bočne pevnice i imala je pripratu. Unutrašnjost je bila živopisana, ali pronađeni komadi su suviše mali da bi se uradila rekonstrukcija. Zanimljivo je da je crkva krstoobraznog oblika, što ukazuje na vizantijska građevinska rešenja. To navodi na pretpostavku da se ispod nje nalazi starija vizantijska crkva. I drugi nalazi na nekropoli ukazivali su slično. Međutim, ništa se ne može tvrditi sigurno. U centralnom delu crkve, ispred oltarske pregrade, pronađena je humka. Po svoj prilici reč je o grobu u koji je mogao da bude sahranjen ktitor ili svešteno lice ili neki drugi izuzetan član tadašnje populacije.
Kada je rečo o konkretnim predmetima vezanim za ovaj lokalitet, Dupljajska kolica, prema pretpostavkama, stara su oko 3.500 godina. Oba primerka prvo su se nalazila u zbirci poznatog kolekcionara iz Bele Crkve Leonarda Bema, ali ih je njegov sin Karl 1929. godine prodao. Veći primerak Narodnom muzeju u Beogradu, a manji vršačkom muzeju. Narodna priča kaže da su seljani iz Dupljaje početkom 20. veka otkopali parčiće kolica, a da ih je Bem, prepoznajući vrednost, vrlo vešto, i uz nečiju zanatsku pomoć, totalno rekonstruisao. To je urađeno tako stručno da se do danas ne može sa sigurnošću tvrditi koji deo je autentičan, a koji naknadno, zarad celine dodat. Vršački primerak, za razliku od onog u prestonici, ima samo dva točka i fragmentovan je jer mu je ruda oštećena. Na kolicima je idol, kako stručnjaci kažu– “antropomorfna statueta sa šematizovanim, ptičjim licem i donjim delom u obliku zvonaste suknje.
Kolica, točkovi i idol su bogato ukrašeni urezanim spiralama, krugovima, šrafiranim trouglovima i drugim geometrijskim motivima, a na četiri mesta i prastarim solarnim simbolom, takozvanom svastikom, ili, bolje poznato, kukastim krstom”. Dupljajska kolica su obredni predmet izuzetnog verskog značaja, odnosno predstavljaju “jedinstveni spomenik praistorijskog kulta koji svedoči o složenim religioznim koncepcijama nosilaca dubovačke kulture”. Međutim, njihova specifičnost vidi se tek kada se uporede s kasnijim bronzanim ptičjim kolicima iz Nemačke, Danske i Rumunije. Sva ta druga totalno su simetrična, ista s prednje i zadnje strane, dok su naša, banatska, jednosmerna i upravljena, iako se ne zna odakle su došla niti gde su krenula.
Aleksandar Čupić

UBEDLJIVA POBEDA DEMOKRATA I G17
Koalicija ''Za evropsku Vojvodinu'' osvojila je 41 mandat u drugom krugu pokrajinskih izbora po većinskom sistemu, dok je Srpska radikalna stranka osvojila pet mandata, izjavio je potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić. On je rekao da su različite grupe građana osvojile pet mandata, Mađarska koalicija četiri, dok je DSS osvojio dva mandata. Po jedan mandat osvojili su LSV, LDP i SPS.
U prvom krugu pokrajinskih izbora, održanih po proporcionalnom izbornom sistemu, "Lista Za evropsku Vojvodinu" osvojila je 23 mandata, tako da nakon drugog kruga ima apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine, odnosno 64 od 120 poslanika. Radikali će imati 25 mandata, Mađarska koalicija devet, po šest poslanika imaće koalicija Zajedno za Vojvodinu i DSS, a po pet mandata imaće koalicija SPS-PUPS i različite grupe građana.
Na nedeljnom glasanju, kandidati liste "Za evropsku Vojvodinu" su pobedili u šest izbornih jedinica u Novom Sadu, dok je u izbornoj jedinici Futog-Veternik pobedu odneo kandidat radikala Igor Mirović.
Izlaznost je u nedelju bila 35%. (021)

ZLATNA PALMA ZA KANTEA
Film "Između zidova" francuskog reditelja Lorana Kantea osvojio je Zlatnu palmu na 61. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Film prikazuje jednu godina života učenika i profesora jedne škole u Parizu.
Nagrada za najbolju režiju pripala je turskom reditelju Nuriju Bilđeu Cejlanu za film "Tri majmuna".
Glumac Benisio del Toro dobio je nagradu za najboljeg glumca, za rolu u filmu "Če", o životu kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevare. Brazilska glumica Sandra Corveloni dobila je nagradu za film "Linija prelaska", priči o četvorici braće koji pokušavaju da pobegnu iz siromaštva favela Sao Paola. (Tanjug)