Evropa nudi status kandidata!

Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije još jednom će potvrditi da Srbija može da ubrza svoj hod ka dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU, saznaje „Dnevnik“ na osnovu uvida u usaglašeni nacrt zaključaka za sastanak šefova diplomatije „dvadeset sedmorice“ sledećeg ponedeljka. Pozivajući se na odluku donetu 29. aprila i njen sadržaj u zaključcima s prethodnog Saveta ministara spoljnih poslova u Luksemburgu, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ministri EU će naglasiti „da će Srbija moći da napreduje brzo na njenom evropskom putu, uključujući i dobijanje statusa kandidata, kada ispuni neophodne uslove“.
Inače, u pripremljenom zaključku se kaže da Savet ministara EU izražava zadovoljstvo zbog korektnog i mirnog izbornog procesa, “koji je obavljen na slobodan i demokratski način”. „Savet pozdravlja snažno izraženu podršku proevropskim snagama na izborima. Savet se nada da će nova vlada s jasnom evropskom agendom biti formirana brzo i da će se odmah konstruktivno angažovati u procesu stablizacije i asocijacije“, piše u zaključku.

Balkanska agenda Osim Srbije, na agendi Saveta ministara Evropske unije nisu druge zemlje Zapadnog Balkana, pošto je potpisivanje SSP-a s BiH definitivno odloženo za 16. jun, iz tehničkih razloga, odnosno, zvanično, zbog nemogućnosti da se tekst Sporazuma na engleskom preveda i na preostala 22 zvanična jezika EU. Za utehu Sarajevu i Banjaluci, Evropska komisija će u ponedeljak početi dijalog o viznoj liberalizaciji. Za sada, inače, nije predviđena rasprava ministara o Kosovu i Metohiji. Sigurno je, stoga, da neće biti zaključaka o Kosovu, ali nije isključeno da se tokom rasprave o Srbiji neko od šefova diplomatija ipak dotakne i kosovskog pitanja.

Vojvođanski drugi krug spasava Srbiju

Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je da je ulazak u Evropsku uniju veliki nacionalni i istorijski cilj Srbije. On je juče na završnoj predizbornoj konveciji koalicje „Za evropsku Vojvodinu -DS, G17 plus“ u Novom Sadu pozvao Vojvođane da u drugom krugu pokrajinskih izbora 25. maja „još jednom potvrde svoje evropsko opredeljenje“.– Ulazak u EU nije samo formalnost, niti samo još jedna zvezdica na zastavi. To je promena načina života i ponašanja. I mi ćemo to obećanje i sebi i građanima Srbije ispuniti – rekao je Tadić.
On je ponovo pozvao lidera DSS i odlazećeg premijera Vojislava Koštunicu i njegovu stranku da se izjasne da li su za poništavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
– To ih treba svaki dan pitati, jer su njihovi odgovori blagotvorni za nas. I zato ih ja ponovo pitam da li su za poništavanje Sporazuma koji omogućava izvoz naših proizvoda na evropsko tržište i koji omogućava ljudima da zarade platu. Da li su za to da ponište sporazum sa životom? – istakao je je Tadić, i dodao da je zato „dobro da ih pobedimo i zbog njih samih“.
On je manjinske zajednice u Vojvodini, čiji su predstavnici takođe govorili na sinoćnoj konvenciji na maternjim jezicima, pozvao da čuvaju svoj jezik i kulturu, te obećao da će kao predsednik Srbije štititi i njihov identitet.
Lider G17 plus Mlađan Dinkić poručio je da će proevropska koalicija „oduvati Koštunicu“ na nedeljnim izborima Vojvodini, a potom i u celoj Srbiji, jer se DSS zalaže za ukidanje SSP-a.
– Zato što su protiv života, oni moraju da idu u opoziciju – rekao je Dinkić.
On je poručio da u nedelju Vojvođani odlučuju o Vojvodini, ali da „evropska Vojvodina sigurno znači i evropsku Srbiju“.
Potpredsednik DS-a i predsednik Izvršnog veća APV Bojan Pajtić kazao je da su „šovinisti i mrzitelji uvek bili neznatna manjina u Vojvodini“, te naveo da su na republičkim izborima proevropske stranke pobedile u 37 od 45 vojvođanskih opština.
– Taj rezultat ostvarilu su naša lista „Za evropsku Srbiju“, Mađarska koalicija, koalicija „Zajedno za Vojvodinu“ i LDP. Dve trećine građana Vojvodine glasalo je za ove liste. A to znači da će biti najmanje dve trećine poslanika u pokrajinskom parlamentu iz proevrospkog bloka, odnsono 80 od 120 – kazao je Pajtić.
On je rekao da izjava lidera radikala Vojislava Šešelja u sudnci Haškog tribunala da je Zvezdan Jovanović, koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zapravo naconalni heroj Srbije, predstavlja pravu „političku platformu vlade koju bi formirali DSS i SRS“.
Potpredsednica G17 Ivana Dulić-Marković pozvala je Vojvođane da masovno izađu na birališta kako bi „spasili Srbiju“.– Što bude veća razlika između nas i njih, brže će da se napravi i proevropska vlada u Srbiji – rekla je Ivana Dulić-Marković.
Na konvenciji koalicije „Za evropsku Vojvodinu“ u Srpskom narodnom pozorištu govorili su i član predsedništva DS-a Oliver Dulić, šef pokrajinske organizacije stranke Dušan Elezović čelnik novosadskog odbora DS-a Igor Pavličić, kao i glumac Dragan Bjelogrlić. B. D. S.

MARADONA: Prava slika mog života

Fudbalska legenda Dijego Maradona i dvostruki pobednik u Kanu Emir Kusturica, koga pojedini svetski mediji predstavljaju kao bosanskog, a drugi kao srpskog reditelja, premijerno su preksinoć, na 61. Kanskom festivalu, predstavili dokumentarni film o Maradoninom životu i karijeri, u kojem slavni argentinski fudbaler pokazuje i tetovažu sa likom kubanskog lidera Fidela Kastra, a američkog predsednika DŽordža Buša naziva “primerom ljudskog đubreta”.Smatrajući da su ga biografi i filmski autori predstavljali do sada pogrešno, izmišljali priče o njemu i prikazivali ga kao snagu zla ili ga čak nazivali mediokritetom, Maradona je rekao da Kusturicin film najzad daje pravu sliku o njemu i njegovom životu.
“LJudi su govorili mnogo, mnogo loših stvari o meni. Naravno da je Emir bio taj koji je uspeo da uđe u moje srce i progovori o tome šta sam preživeo, ne samo u dobrim momentima, već i teškim trenucima mog života”, rekao je novinarima u Kanu 47-godisnji Maradona, koji je doneo Argentini pobedničku titulu na Svetskom prvenstvu 1986. godine i doveo je do finala 1990.
Kusturicin jednoiposatni film, prikazan van konkurencije, prikazuje i sledbenike “Maradonijanske crkve”, koju su osnovali njegovi vatreni navijači, pevajući njegovo ime prema melodiji “Ave Maria”, podizući verske hramove i proslavljajući venčanja u njegovu čast. Takođe, Kusturica u filmu istražuje i Maradoninu prošlost kao zavisnika od kokaina, njegov odnos sa dve ćerke i njegove političke stavove, uključujući izjavu da se nikada ne bi rukovao sa princom Čarlsom.
Maradona je pokazao u Kanu da je i van filma vrlo rečit, a izjavio je da izgleda da, kada neko postane slavan, gubi pravo da govori o SAD ili Bušu. “Ima mnogo stvari o kojima vam više nije dozvoljeno da govorite, ali Emir mi je ukazao postovanje kakvo svako ljudsko biće zaslužuje. Čak i ako ste fudbaler - imate pravo da izrazite svoje mišljenje o nekome ko je ubica”, rekao je Maradona novinarima u Kanu, nakon što je tokom foto sešna demonstrirao i umeće s loptom.
Dok se brazilska fudbalska zvezda Pele ne pojavljuje u filmu, Maradona je svog velikog rivala pohvalio pred novinarima u Kanu, ali je ocenio da je sam ipak bio bolji. “Obećao sam ćerkama da neću govoriti o Peleu, ali ne mogu… Da nisam uradio sve loše stvari koje sam uradio u životu, Pele nikada ne bi mogao da postane broj dva iza mene, jer je odlazio i krevet u deset, dok sam ja ostajao van do pet ujutro. To je velika razlika među nama”, rekao je Maradona, navodeći i da je divlja prošlost sada iza njega.“Sada živim drugačije. I pre svega, ne živim više sto milja na sat, kao nekada. Uzivam u životu”, rekao je Maradona, koji se prepustio alkoholu i drogama nakon što se penzionisao 1997. godine, a više puta je bio na rehabilitaciji, uspeo da prilično oslabi i oporavi se posle operacije i ugradnje bajpasa u Kolumbiji 2005. i ponovnog boravka u bolnici u Argentini 2007.
U filmu se pojavljuje često i sam Kusturica, gotovo podjednako kao i sam glavni junak, koji je druga sportska zvezda ove godine u Kanu, posle nedavnog gostovanja bivšeg bokserskog šampiona Majka Tajsona. Za Kusturicu su Maradonini golovi u finalu Svetskog prvenstva 1986. godine, kada je Argentina pobedila Englesku rezultatom 2 :1, bili pobeda “trećeg sveta” nad Zapadom, koji uspostavlja svoju vladavinu u zemljama poput Argentine i Srbije, koristeći oružje, Međunarodni monetarni fond i NATO bombe.
Pobednički Maradonin gol sa Svetskog prvenstva 1986, proglašen “golom veka”, Kusturica više puta ponavlja uzastopno, pretvarajući ga u animaciju u kojoj Maradona pobeđuje protivnike kao što su Margaret Tačer, Toni Bler i DŽordž Buš. Te scene praćene su pank himnom Seks Pistolsa “God Save The LJueen”.
Kusturica je film o Maradoni snimao delom i u Beogradu, sredinom juna 2005. Proslavljeni fudbaler je, kako je tada izjavio, u Srbiji “postigao jedan od najlepših golova” u karijeri - 1983. kao fudbaler španske Barselone, koja je pred gotovo 100.000 gledalaca na Marakani, savladala Crvenu zvezdu rezultatom 4:2.

Božja ruka Bivša legenda argentinskog fudbala Dijego Maradona izjavio je u Kanu da je spreman da “odseče božju ruku” da bi video holividsku zvezdu DŽuliju Roberts na Kroazeti. Maradona, koji u Kanu prisustvuje promociji dokumentarca o njegovom životu u režiji Emira Kusturice, priznao je da je opčinjen junakinjom “Zgodne žene”. “Učinio bih bilo šta da vidim DŽuliju Roberts ovde, na Kroazeti”, izjavio je slavni fudbaler, dodavši da bi voleo da je prati i da bi bio u stanju da za to sebi odseče ruku, pa makar to bila ona kojom je dao gol protiv Engleske u četvrt finalu Svetskog šampionata 1986. Posle meča, Maradona je odbio da prizna da je postigao gol rukom, tvrdeći da je bila posredi “božja ruka”.

KALEIDOSKOP U DUNAVSKOM PARKU
Mini internacionalni umetnički festival "Kaleidoskop" biće održan u Dunavskom parku i kulturnim institucijama oko parka od 22. do 25. maja. Cilj održavanja festivala je da se pokaže da je umetnost univerzalna, a program je podeljen na vizuelni i muzički. U vizuelnom delu planirane su izložbe i performansi, a u muzičkom delu će biti održani koncerti na rukometnom terenu Dunavskog parka i trodnevna muzička instalacija, ističe Dragan Ilić iz Zavoda za kulturu. "Braća Ulrih i Kasijan Trojer predstaviće mašinu koja sakuplja zvuke grada i reprodukuje ih, a nakon tri dana građani će dobiti muzičku sliku Dunavskog parka i okoline", kaže za 021 Ilić. Ulaznice na koncerte koštaće 300 dinara. (021)

POČELA KREATIVNA NEDELJA
Manifestacija ''Kreativna nedelja'' počela je u utorak u Novom Sadu i trajaće do nedelje, 25. maja. Kako je za 021 izjavio organizator dešavanja Zoran Tešović iz udruženja ''Nekoliko mladih entuzijasta'', tema ovogodišnje Kreativne nedelje je karneval. Šest mladih umetnika sa Likovne akademije u Novom Sadu slikaće grafite na bilbordima u Ulici Modene u narednih pet dana, a Kreativna nedelja biće svečano zatvorena velikom karnevalskom povorkom koju će u nedelju od 21 čas na Trgu slobode izvesti Mladi entuzijasti i novosadska grupa Bateria SambaNSa. Isti program oni su ove godine izveli na karnevalu u Rijeci, a, kako je najavljeno, trebalo bi da u narednom periodu gostuju i na karnevalima u Pančevu, Kotoru i još nekoliko gradova. (A.V.)

REGRES ZA KRAJ MANDATA
Tek na kraju mandata gradonačelnica Maja Gojković zaključila je sa Sindikatom zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Poseban kolektivni ugovor prema kom zaposleni u javnim komunalnim i drugim gradskim preduzećima dobijaju regres u visini prosečne mesečne plate u privredi Srbije. Dnevnik piše da tako zaposlenima na ime regresa pripada oko 26.000 dinara, a dogovoren je i regres za ishranu koji mesečno iznosi najmanje 20 odsto od prosečne zarade u Novom Sadu, odnosno više od 6.000 dinara. Gradonačelnica se obavezala i da se svim zaposlenima dodeli otpremina pri odlasku u penziju ili prestanku radnog odnosa. Podsetimo, prema tvrdnjama opozicionih partija poslednjih nedelja rukovodioci Demokratske stranke Srbije, radikala i Narodne stranke masovno zapošljavaju svoje ljude u javnim gradskim preduzećima. (S.M.)

USKORO SANACIJA TUNELA
Zavod za izgradnju grada trebalo bi u narednih mesec i po dana da pribavi sve neophodne saglanosti i dozvole za početak sanacije tunela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prema rečima direktora ZIG-a Igora Mirovića, sredstava ima dovoljno, pa će se po završetku izrade projekta pristupiti radovima, prenosi Danas. On je najavio da će početkom juna Tvrđava dobiti i novi zid, umesto prošle godine porušenog bedema. (021)