POKRAJINSKI POLITIČARI U DEBATI NA „DNEVNIKOVOM” SAJTU http://www.vojvodinaglasa.info/

Vojvodina – stvarnost ili mit?

Predstavnik liste "Za evropsku Vojvodinu – Demokratska stranka – G17 plus – Boris Tadić" Dušan Elezović, inače predsednik vojvođanskog odbora DS-a, kaže da za njegovu stranku multikulturalizam i tolerancija nisu floskule. – Vojvodina u kojoj ljudi različitih nacija žive jedni s drugima, a ne jedni pored drugih, nije parola i svakako nije mit. Mi smatramo da je višenacionalnost velika prednost i veliko bogatstvo Vojvodine. Za nas multikulturalizam i tolerancija nisu povod ni za kakvu dilemu, nego predstavljaju šansu. Veliku šansu evropske Vojvodine – ocenio je Elezović u debati na "Dnevnikovom" portalu http://www.vojvodinaglasa.info/.
Tema je bila ideja multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini, a učesnici debate iznosili su stavove o dilemi koliko je ovakva vizija Vojvodine realnost, a koliko mit, koji živi samo u političkim floskulama, kojima su izborne kampanje obično najbogatije.
Funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor iz Mađarske koalicije slaže se s tim da u Vojvodini postoji multikulturalizam, ali smatra da to nije dovoljno i da je potrebno unapređivanje postojećih manjinskih prava, da se ne bi ostalo na nivou na kojem nacionalne zajednice žive "jedne pored drugih, umesto jedne s drugima". Pastor kaže da je zato obaveza republičkog parlamenta da donese niz zakona iz oblasti zaštite manjinskih prava.
– Političke stranke u Vojvodini i Srbiji moraju da promene odnos prema pitanju multikulturalizma i tolerancije. Niko nema koristi od toga što se svi deklarativno zalažu za povećanje manjinskih prava. Potrebno je da se u parlamentu podrže inicijative u tom pravcu, jer je to jedini načini da svi dokažu i da im je zaista stalo do tolerancije i multikulturalizma u Vojvodini – istakao je Pastor.
Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov iz Koalicije "Zajedno za Vojvodinu – Nenad Čanak" smatra da su multikulturalizam i tolerancija vojvođanska stvarnost, te je kao primer navela da je Skupština Vojvodine najmnogojezičniji parlament na tlu Evrope, posle Evropskog parlamenta. Ona je, međutim, upozorila na to da takva Vojvodina može postati i mit. Može postati mit, ukoliko Vojvodina ne bude imala nadležnosti da uređuje odnose na svojoj teritoriji. Može postati mit ukoliko se o Vojvodini ne bude odlučivalo u Vojvodini, ukoliko o njoj budu odlučivali oni koji ne žive u njoj, koji je ne razumeju, koji je gledaju samo kao neograničen izvor glasova – navela je Aleksandra Jerkov.
Ona je istakla da su ustavne promene koje bi Vojvodini obezbedile zakonodavnu, izvršnu i sudsku autonomiju, pravo na imovinu i izvorne prihode "jedini način da takva, multietnička, multikulturna, višejezična i puna različitosti Vojvodina ostane stvarnost".
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić, s liste "Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić" uveren je u to da postojanje multikulturalizma u Vojvodini nije uopšte upitno. On je, međutim, istakao da tu ideju narušavaju pokušaji getoizacije određenih nacionalnih zajednica.
– Kada se pravi getoizacija kulturnog stvaralaštva nekog naroda, stvara se prostor za manipulaciju, u prvom redu u političke svrhe. Recimo, postoje pozorišni komadi koji se izvode samo na jezicima nacionalnih manjina te nisu dostupni ili nisu razumljivi drugima. Tu postoji određena zakonitost – ako postoji razumevanje među narodima, to podrazumeva razumevanje i kod pripadnika nacionalnih manjina i kod većinskog naroda. Da bi se to uspešno rešavalo, država mora da obezbedi uslove i da daje podršku intelektualno-stvaralačkim snagama u svakom narodu – naveo je Mirčić.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i šef vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović, s liste "Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Dušan Bajatović" konstatuje da je Vojvodina činjenica, odnosno "ustavna, politička i istorijska stvarnost". On, međutim, navodi da i "na evropskoj mapi multikulturalizam preživljava krizu" a zbog "getoizacije različitih etničkih grupa", odnosno "insistiranja na isticanju različitosti među njima".
B. D. Savić

Vrata odškrinuta, ne i otvorena

Vrata za poptisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju odškrinuta su, ali kako „Dnevnik” saznaje, daleko od toga da su širom otvorena. Odluka holandskog parlamenta da da odrešene ruke šefu diplomatije Maksimu Ferhagenu da „po svojoj savesti“ zauzme stav o potpisivanju SSP-a sa Srbijom u utorak na sesiji Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu stvorila je tehničke uslove za potpisivanje između Srbije i EU. Jer, za razliku od pre tri meseca, kada je Ferhagen došao na Savet ministara s instrukcijom da nikako ne potpisuje SSP sa Srbijom, on će sada imati potpunu autonomiju u odlučivanju.
Ali, da bi do potpisa i došlo, neophodna je jednoglasna politička volja „dvadeset sedmorice“ da Beograd i Brisel uđu u ugovorni odnos. A tu stvari sve više škripe, jer na dosadašnji izolovani stav Holandije da bez Ratka Mladića u Hagu ne treba potpisivati SSP, poslednjih nedelja blagonaklonije nego ranije gledaju prvenstveno Belgija, ali i Nemačka i Velika Britanija.
– Mi jesmo za potpisivanje SSP-a sa Srbijom, ali imamo i razumevanje za stav Holandije. U ovom trenutku sam više pesimista nego optimista da ćemo potpisati Sporazum. Ipak, očekujemo da pojedine zemlje pokrenu inicijativu za slanje jakih signala podrške evropskoj budućnosti Srbije i njenih građana – kaže izvor „Dnevnika“ blizak britanskom Forin ofisu.
Za razliku od januara, kada je nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer bio veoma angažovan na ubeđivanju Holanđana da popuste i dozvole potpisivanje SSP-a sa Srbijom, ni Nemci se ovog puta neće pretrgnuti u svojim pritiscima na Ferhagena.
– Nemačka jeste za politiku otvorenih vrata prema Srbiji i smatramo da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju treba što pre potpisati, ali, istovremeno, poštujemo i poziciju Holandije – rekao je jedan nemački diplomata koji je tražio da ostane anoniman.
U Briselu su zato veoma oprezni, jer i u Evropskoj komisiji i u Savetu EU znaju da bez jakog i iskrenog pritiska Berlina i Londona na Hag teško da će Holanđani promeniti svoju odluku i otići dalje od eventualne ponude za trgovinski sporazum sa Srbijom. Uz to, izvesno je i da će Belgija veoma pažljivo pratiti kako se ponaša Holandija i prema tome prilagođavati svoj stav.
– Sve opcije su i dalje u igri, ali bez koordiniranog pritiska velikih zemalja Unije na Holandiju, više je verovatno da iz Luksemburga stignu pozitivne vesti za liberalizaciju viznog režima i trgovinski sporazum nego za SSP. No, stalni predstavnici „dvadeset sedmorice“ nisu doneli nikakvu odluku, niti su pripremljeni zaključci za Srbiju, tako da je sve ostavljeno da urade ministri spoljnih poslova u utorak – najavljuje za „Dnevnik“ visokopozicionirani funkcioner EU.
M. Stajić

Važan izveštaj Bramerca Kako je najavljeno, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc prisustvovaće Savetu ministara EU i izvestiće šefove diplomatija „dvadeset sedmorice“ o svojoj poseti Beogradu i utiscima koje je poneo iz srpske prestonice. Istina, Bramercova viđenja neće biti presudna za donošenje odluke EU o budućnosti SSP-a, ali će u velikoj meri uticati na nju, jer će ili ojačati holandsku poziciju, ili će, pak, dati zamah intenciji zemalja koje se zalažu za potpisivanje Sporazuma. Čekiranje karte i oštrenje pera Najbolji pokazatelj koliko su šanse za potpisivanje SSP-a velike biće vest da li su predsednik Boris Tadić ili vicepremijer Božidar Đelić rezervisali specijalni let za Luksemburg u utorak. Ako šanse za potpisivanje Sporazuma porastu značajno, onda će jedan od njiho dvojice, ili čač obojica, čekati na aerodrumu „Nikola Tesla“ u utorak vesti iz Luksemburga. Jer, kako saznajemo, u slučaju pozitivnog raspleta, ceremonija poptisivanja SSP mogla bi biti organizovana već u popodnevnim satima.

DOMAĆINI MOKRINČANI I NA 18. TUCANIJADI DOKAZALI DA GAJE KAMENA JAJA

Biće tucanja do Čikaga i Sidneja

Goste Mokrina na ulazu dočekuje džinovsko 2,5 metra visoko jaje od terakote, rad vajara Milana Ramaija. Postavljeno je još 2002, ali se, sticajem nesrećnih okolnosti, polupalo. Poznati seoski hroničar i jedan od sudija „Tucanijade” Dragoljub Badrljica sačuvao je sve delove, pa je vraćeno na staro mesto neki dana pre ovogodišnjeg, 18. svetskog prvenstva u tucanju vaskršnjim jajima. A na njemu šampion Miodrag Prodanović Peka (40) iz Mokrina, koji je, nakon serije borbi, u finalu “razbio” Gorana Blažića. I vicešampion zadovoljan, jer mu je ovo najbolji rezultat na “Tucanijadi”.
Najtvrđe jaje, koje mu je podarila kokoška Lepojka iz njegovog specijalno uzgajanog jata, donelo mu četvrtu titulu prvaka sveta.
– Nisam poput drugih prevrnuo svaki kamen i zavirio u svaki kokošinjac da bih našao „kameno“ jaje. Za to se potrudila moja koka Lepojka. Ali i tradicija je bila na mojoj strani jer sam prva mesta osvajao 2002, 2004. i 2006. Od Božića do Vaskrsa isprobao sam između 10.000 i 15.000 komada, a za „Tucanijadu” sam, zajedno sa suprugom Radmilom i kćerkama Milom i Ivanom ofarbao 280 – blistao je od sreće Peka.
Po strogim pravilima „Tucanijade”, pobednik i predsednik žirija morali su da podele i pojedu pobedničko jaje kako bi se izbegla bilo kakva sumnja u mućke. Za ovu priliku duhoviti Mokrinčani su umesto običnog noža upotrebili ogromni lovački nož oštrice dugačke gotovo pola metra.
Pravilo je uvedeno otkako je ustanovljeno da ima i „lažnjaka“. Bilo je primeraka s ubrizganim ojačanjima od voska, a u poslednje vreme neki su koristili i git za ravnanje metala. Zato se u zvaničnom delu takmičenja proverava svako jaje, dok u pratećim takmičenjima još uvek ima svega i svačega, pa i jaja druge peradi, kao što su guske, morke i druge ptice. Glavni sudija Živa Ladičorbić najiskusniji je u otkrivanju lažnjaka, jer ima bogato iskustvo. I sam je izumeo neke od metoda „dopingovanja“.
U juniorskoj konkurenciji pobedila je sedmogodišnja Mokrinčanka Dušana Kovačić ispred Pekinih ćerki Ivane i Mile, čime je familija Prodanović obeležila „Tucanijadu”. Kada je srećni tata došao do daha, pohvalio nam se da će ga u dogledno vreme teško neko skinuti s trona:
– S osvojenih deset bodova ove godine, imam čak 50. Sad se lakše diše jer su prvi pratioci, moji zemljaci Sava Terzić i Slobodan Galešev, daleko iza. Pobednik ”Tucanijade” dobija deset poena, vicešampion pet, a trećeplasirani tri boda – preračunao je Prodanović.
Tako su i ove godine Mokrinčani potvrdili da im nema ravnih u pronalaženju najtvrđih jaja, iako na takmičenje u Mokrin dolaze takmičari iz raznih krajeva Srbije. Među njih oko 150 bilo je i onih koji su samo za ovu priliku prešli hiljadu kilometara.
Samo dva puta je titula pobednika napuštala Mokrin, 2000. i 2001, kad su najtvrđa jaja imali Radoslav Radišić iz Melenaca i Mileta Ilijin iz Ostojićeva. Upućeni kažu da to nije slučajno. Majke obojice šampiona su Mokrinčanke, a i pobednička jaja pronašli su u mokrinskim kokošinjcima.
Peka se, inače, nedavno vratio iz BiH, gde je tamošnje zaljubljenike u tucanje podučavao tehnici pronalaženja tvrdih jaja. Kako stvari stoje, za laloškog eksperta posla će tek biti preko glave jer se slična takmičenja odskora organizuju i među našim iseljenicima u Torontu, Čikagu i Sidneju.
Među oko 5.000 posetilaca iz Rumunije, Austrije, Nemačke i Mađarske, koji su se sjatili u prestonicu „Tucanijade”, bili su i nekakadašnji predsednik srpskog parlamenta Predrag Marković, ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo i koalicioni partneri liste PSS-a, Dragomir Karić i Igor Kurjački, koji su manifestaciju iskoristili za stranačku promociju. Jedino je Bubalo bio raspoložen za razgovor:
– Iz ovog sam kraja i normalno je da budem sa zemljacima, pogotovu kad je ova manifestacija 18. put verifikovana od naroda – kaže on.
Mila Melank

FIĆA PONOVO U KRAGUJEVCU
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da su pregovori sa italijanskim Fijatom u završnoj fazi i da će za koji dan sa tom kompanijom biti potpisan sporazum o strateškom partnerstvu. Dinkić je rekao da "Fijat" planira da u Kragujevcu pokrene proizvodnju redizajniranog "fiće". "U prvim mesecima planira se proizvodnja 50.000 automobila, a potom bi u Kragujevcu 'Fijat' proizvodio potpuno nov model koji još nisu izbacili na svetsko tržište", rekao je on. (Tanjug)

PRAZNIK BITLSA
"Bitlsi" su dobili praznik u rodnom gradu. Liverpul će 10. jula prirediti "Dan Bitlsa", koji će biti obeležen koncertima izvođača koji sviraju obrade čuvenih "buba". Obeležavanje tog dana slaviće se kao 44. godišnjica povratka "Bitlsa" u Veliku Britaniju, nakon prve turneje po SAD. Vrhunac proslave biće veliki koncert u lokalnoj areni pod nazivom "Imadžin - d konsert". (B92)

NOVA TEMERINSKA PIJACA
Početkom maja počeće uređenje Temerinske pijace. Kako je za R021 izjavio direktor JKP ''Tržnice'' Saša Stevanović, pijaca će biti kompletno rekonstruisana. On je istakao da će se menjati vodovodna i kanalizaciona mreža, postavljaće se novi plato, tezge će biti renovirane, kao i postojeći lokali. Prema Stevanovićevim procenama radovi na rekonstrukciji Temerinske pijace će koštati između 30 i 40 miliona dinara. (021)