EKSKLUZIVNO SRBIJA NOVIM PROGRAMOM EVROPSKE UNIJE OBUHVAĆENA U MEĐUNARODNO PRIZNATIM GRANICAMA

Za saradnju u regionu 220 miliona evra

Na konferenciji u Budimpešti, održanoj protekle sedmice, objavljen je zvanični početak novog projekta Evropske unije – Program transnacionalne kooperacije Jugoistočne Evrope, u koji će biti uključena i naša zemlja.
Po rečima direktora Kancelarije za evropske poslove Izvršnog veća AP Vojvodine Predraga Novikova, svrha ovog programa je, u suštini, podrška teritorijalnoj, ekonomskoj i socijalnoj integraciji i kooperaciji u okviru regionalne politike EU, a osnovni ciljevi su – stabilnost, ekonomski rast i kohezija u Jugoistočnoj Evropi
– Dobra vest je da je u ovaj program uključena cela teritorija naše zemlje, odnosno, po informacijama kojima raspolažem, Kosovo se ne pominje kao poseban entitet. A tu su još i Austrija, Slovenija, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska, Grčka, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Moldavija, kao i delovi teritorije Ukrajine i Italije. Svakako je zanimljivo primetiti da, kada je reč o fondovima, onda sebe smatraju delom Jugoistočne Evrope i Italija, Austrija, Hrvatska … – kaže Novikov za „Dnevnik”.
Po njegovim rečima, program obuhvata period do 2013. godine, a nivo planiranih sredstava premašuje 220 miliona evra. Inače, predviđene su četiri prioritetne oblasti u kojima se mogu realizovati projekti.
– Prvi su “Inovacije i preduzetništvo”, čiji je cilj da se naša regija profiliše kao mesto ubrzanog tehnološkog i ukupnog privrednog razvoja, gde su inovacije i ekonomija bazirana na znanju praktično motor tog procesa. Za taj segment je predviđeno 50 miliona evra. Drugi prioritet je “Zaštita životne sredine” s posebnim fokusom na zaštitu posebnih zona kao i kreiranje zajedničkih, transnacionalnih akcija, sve kako bi se reagovalo u kritičnim situacijama. Verujem da posebno ovde postoje veliki potencijali kako bi se kreirali projekti kojima možemo očuvati i unaprediti zemlju u kojoj i na kojoj živimo. Namenjena sredstva za ovaj prioritet su 63 miliona evra – kaže Novikov.
Treći prioritet je, navodi „Dnevnikov” sagovornik, tzv. “Poboljšanje pristupa”. NJime se, objašnjava direktor KEP-a, praktično podržavaju projekti usmereni na unapređenje infrastrukture, ali i razvoj informatičke mreže, i za to su ukupno opredeljena 64 miliona evra. Cilj četvrtog prioriteta, “Razvoj strategija za održiv razvoj”, je da se zajedničkim merama implementiraju strategije razvoja gradova, ali i korišćenje kulturnih potencijala, sve zarad jačanja održivog razvoja. Podrška ovom delu programa je u nivou 50 miliona evra.
– Za pomenuti novac mogu konkurisati ustanove i organizacije koje se najvećim delom finansiraju iz javnih sredstava i priroda njihovog posla ne sme imati komercijalni i industrijski karakter. Znači, govorimo o ministarstvima, sekretarijatima, opštinama, razvojnim i drugim agencijama, udruženjima... Na konkurs se, takođe mogu prijaviti, i nevladine organizacije, s tim da postoji i dodatni uslov, a to je da rezultati rada dotičnih NVO moraju biti na raspolaganju javnosti. Kada je reč o finansijskoj konstrukciji, projekat može iz sredstava EU biti pokriven do 85 odsto, dok preostalih 15 procenata novca mora da obezbedi predlagač projekta – objašnjava Novikov.
Kako se moglo čuti na sesiji u Budimpešti, očekuje se da će konkurs biti otvoren sredinom ili krajem aprila. Nije zgoreg napomenuti i da je ovo jedan od prvih programa Evropske unije, pogotovo ovog obima, koji u osnovi ima transnacionalnu kooperaciju, a za čiju je implementaciju Brisel zadužio mađarske državne institucije.
– Odgovornost je velika i nadam se da će kolege iz Budimpešte opravdati ukazano poverenje. Takođe, očekujem i da kolege iz našeg Ministarstva finansija, koji su na nacionalnom nivou nadležni za projekte EU, u što kraćem periodu dostave svim opštinama, kao i Vojvodini, detaljnije informacije, formulare i slično. I nadam se da će biti brzi, odnosno da im “voda neće ući u kabel” – zaključio je Novikov.
M. Stajić

Šansa za Vojvodinu

Biće tu još para

125 GODINA OD DOLASKA PRVOG VOZA U NOVI SAD

Vojvođanska pruga stasala sa engleskom i američkom

Početkom marta obeležena je 125. godišnjica od dolaska prvog voza u glavni vojvođanski grad i puštanja u saobraćaj pruge Subotica-Novi Sad. Umesto slavlja osetila se gorčina zbog sporih pruga i nedovoljno voznih sredstava, zaboravljenih i izmeštenih koloseka, čije vraćanje traže i privreda, i građani.
Vojvodina je u periodu do 1989. godine imala 550 kilometara pruga, 44 elektrolokomotive, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i više od 6.000 teretnih vagona.Tadašnja ŽTO Novi Sad imala je elektrolokomotive za brzine od 160 kilometara na sat i vagone za brzine do 200 kilometara na sat.
Danas je na polovini pruga brzina manja od 60 kilometara na sat, a samo na 2,6 posto pruga brzina premašuje 100 kilometara na čas, prosečna brzina vozova u Srbiji je 45 kilometara, pa je tragikomičan podatak koji se predstavlja uspehom o tome da je danas prosečna brzina vozova sa 43 kilometra iz 2006. povećana na 45 kilometara na sat u prošloj godini. Broj dnevnih polazaka u Vojvodini pao je za dvadesetak godina s 500 na 100. Brzi voz od Subotice do Beograda 1926. godine vozio je tri sata i 15 minuta, 1989. godine dva sata, a 2007. tri sata i osam minuta, sedam minuta brže nego pre više od 80 godina. To je razlog više za nezadovoljstvo današnjim stanjem u železnicama Srbije, tim pre što su naše pruge među najstarijima u Evropi.
Tokom druge polovine 19. veka železnički saobraćaj doživeo je svoju najveću ekspanziju. Prva železnička pruga s parnom vučom izgrađena je 1826. godine u Velikoj Britaniji, 1827. u SAD, a samo 28 godina kasnije izgrađena je prva pruga na teritoriji današnje Vojvodine. To je bilo 1854. na relaciji Oravica (Rumunija) - Bela Crkva, tri godine kasnije na relaciji Temišvar - Vršac, a 1869. na relaciji Segedin - Subotica - Sombor. Železnička pruga Subotica - Novi Sad - Beograd proradila je 1883, kada je 5. marta u glavni vojvođanski grad stigao prvi putnički voz preko Bačke Topole i Vrbasa. Prva železnička pruga u centralnoj Srbiji izgrađena je 1881. godine na relaciji Beograd - Vranje.
Povoljna geografska konfiguracija omogućila je da se na početku 20. veka na teritoriji današnje Vojvodine izgradi najgušća železnička mreža u Podunavlju. Železnica je tada imala presudan uticaj na ekonomski i socijalni razvoj u Evropi, a stepen razvijenosti evropskih regiona tada se iskazivao dužinom železničkih pruga na 10.000 stanovnika. Vojvodina i Slovenija tada su bile na istom nivou ekonomske razvijenosti, s tim da je Pokrajina prednjačila u železničkom saobraćaju, poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Kako se razvijala železnica u Vojvodini slikovito je prikazao Josip Veber u fotomonografiji objavljenoj povodom 150 godina železničkog saobraćaja u Vojvodini. Banatska pruga Oravica - Bazijaš puštena je u saobraćaj još 1854. za prevoz tereta, a dve godine kasnije i za putnički saobraćaj . Železnička stanica u Jasenovu tada je imala čekaonice 1. i 2. razreda, posebnu čekaonicu za majke s decom, te restoran i bife.
Prugom Zrenjanin - Vršac - Bela Crkva, pored učenika i zaposlenih, koji su bili većina putnika, šinobusima su tokom vikenda i letnje sezone putovali i mnogi turisti i ribolovci, koji su posećivali tamošnja jezera. Krajnja stanica pruge Beč - Budimpešta - Segedin - Temišvar bila je stanica Bazijaš (danas pripada Rumuniji), koja se nalazi na samoj obali Dunava. Putnici su dolazili zapregom i parobrodima, a onda su putovanje u evropske gradove nastavljali železnicom.
U Vršcu je nova zgrada železničke stanice otvorena 1902, a putnike su do centra grada prevozile kočije koje su redovno čekale pored voza. Parna lokomotiva iz 1920. godine danas se nalazi na platou ispred stanice kao muzejski eksponat. Prvi voz u Kikindu došao je 1857, u Zrenjanin 1883. iz pravca Kikinde, a prugu Kikinda - Zrenjanin gradilo je privatno akcionarsko društvo Segedin - Velika Kikinda - Veliki Bečkerek. Na žalost, pruga uskog koloseka Zrenjanin - Radojevo ukinuta je 1968. godine. Železnička stanica Sečanj nekada je bila važna železnička raskrsnica za pravce prema Zrenjaninu, Jaši Tomiću (pravac ka Rumuniji) i prema Vršcu. Prvi voz u Sečanj stigao je početkom maja 1889. godine, a 1894. prvi voz u Kovačicu, kada i u Pančevo. Samo dve godine kasnije otvoren je krak pruge prema Vladimirovcu, čime se Pančevo povezalo s Vršcem. Pred početak Prvog svetskog rata, stanična zgrada je dograđena i na spratu su se nalazili stanovi za šefa stanice i ostale činovnike. Kovin je dobio stanicu 1894. godine na pruzi Vršac - Vladimirovac - Kovin Dunav, međutim, putnički saobraćaj je ukinut 70-tih godina, a danas povremeno prođe po koji teretni voz. U travu su zarasla i dva koloseka na stanici Novi Alibunar, jer je saobraćaj obustavljen 1998. Tokom osamdesetih godina prošlog veka obustavljen je i saobraćaj na pruzi Čot - Samoš - Alibunar, koji je pokrenut 1898. Demontiran je deo pruge od Čota do Seleuša, otkuda su prolazili putnički vozovi, a od stanice Seleuš odvajao se industrijski kolosek za Lokve u dužini od 10 kilometara za potrebe preduzeća “Naftagas”. On je takođe demontiran, a šine su odnete na Mokru Goru za potrebe izgradnje “Šarganske osmice”.
Od železničke stanice Čoka, koja se nalazi na pruzi Banatsko Miloševo - Senta - Subotica i u koju je prvi voz stigao 1896, odvaja se pruga za Novi Kneževac, na kojoj je takođe saobraćaj obustavljen. Prvi voz u Sombor došao je 1869, iz pravca Segedina i Subotice. Sombor je nekada bio važna raskrsnica i veliko železničko čvorište gde se pruga pružala u sedam pravaca. Po vojvođanskim prugama saobraćao je i čuveni voz “Orijent ekspres” i od 1889. vozio trasom Subotica - Novi Sad - Inđija - Beograd, a od 1922. išao je trasom preko Šida, Rume i Stare Pazove do Beograda i dalje za Sofiju i Istanbul sve do 1977, kada je prestao da saobraća. Po vojvođanskim prugama vozili su mnogi vozovi i pisali istoriju.
Ranka Dautović

I Franc Jozef i Tito

SKC PRIPREMA NOVI HEPENING NA TRGU SLOBODE

„DAMNED” za ritam Evrope

Studentski kulturni centar Novog Sada (SKC) uprkos svim izazovima na koje nailazi postaje sve prepoznatljiviji subjekt u muzičkim dešavanjima prestonice AP Vojvodine.
Prošle godine 9. maja na manifestaciji “Ritam Evrope” na Trgu slobode okupilo se oko sedam posetilaca, koji su uživali u koncertu londonskih pankera “Peter And The Testtube Babies”, a uskoro, kroz nešto više od mesec dana, istog datuma na istom mestu i istim povodom, sviraće “Damned”, bend koji je zajedno sa “Sedž Pistols” i “Clash” obeležio kraj 70-ih godina prošlog veka.
Juče je na zvaničnom sajtu ovog engleskog benda osvanuo datum 9. maj gde se jasno vidi da je tog dana “bukiran” Novi Sad. Četiri dana pre toga Captain Sensible, Pinch, Dave Vanian, Stu NJest i Monty Odžymoron sviraće u “Karling akademiji” u Brajtonu, da bi iz Novog Sada produžili za Italiju, gde će u Milanu nastupiti 11. maja.
Bend “Damned” na scenu je 1976. godine izašao hitom “Nenj Rose”, a do sada je objavio osam studijskih albuma: “Damned, Damned, Damned”, “Music For Pleasure”, “Machine Gun Etiljuette”, “Black Album”, “Stranjberries”, “Phantasmagoria”, “Anything” i “Grave Disorder”.
S. S.

00 UMESTO 99
Od 1. aprila, prilikom telefoniranja u inostranstvo, pretplatnici u Srbiji umesto prefiksa 99, treba da koriste 00, saopštio je Telekom Srbija. U probnom periodu korisnici će moći da koriste i stari i novi prefiks, posle čega će u upotrebi biti isključivo novi. U periodu korišćenja oba međunarodna prefiksa, korisnici s pojedinih centrala neće moći da koriste uslugu "zabrana međunarodnih poziva". (021)

DAN ZA TREĆI ROĐENDAN
Nova humanitarna akcija za Petra Jevtića i Mihajla Šćepanovića, pod sloganom ''Dan za treći rođendan'', biće organizovana danas u restoranu ''Amsterdam'' u ulici Laze Telečkog. Celokupan pazar u restoranu biće uplaćen na tekuće račune ove dvojice novosadskih dečaka. Podsećamo, Mihajlo Šćepanović boluje od raka, dok se Petar Jevtić oporavlja od ozbiljnih povreda koje je zadobio prošle godine pri padu sa četvrtog sprata. Oba mališana stara su tri godine. (021)

DANAS DAN D
Ukoliko do ponoći konzorcijum "Alpina-Por" ne dobije bankarsku garanciju za kompletnu izgradnju autoputa Horgoš - Požega ili Vlada Srbije ne donese odluku kojom bi se koncesionaru za tu garanciju odobrio dodatni period, ugovor o koncesiji biće nevažeći. Država Srbija i koncesionar u tom slučaju više nemaju nikakvih međusobnih obaveza, osim što će budžet Srbije biti bogatiji za deset miliona evra, koliko je koncesionar dostavio na ime bankarske garancije neposredno nakon pobede na tenderu. Postupak za raspisivanje novog tendera mogao bi da odloži izgradnju te saobraćajnice za najmanje godinu do dve. (021)