POSLE DEVET GODINA OD RUŠENJA

Žeželja zaboravile i Srbija i Evropa

Ni devet godina posle rušenja Žeželjevog mosta preko Dunava kod Novog Sada neizvesno je kada će i da li će, uopšte, glavni vojvođanski grad vratiti sve svoje mostove izgubljene 1999. u NATO bombardovanju. Država je vlastitim sredstvima izgradila Varadinsku dugu i privremeni drumsko-železnički most, uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju obnovljen je Most slobode, međutim, priča o izgradnji novog drumsko-železničkog mosta na mestu porušenog Žeželjevog godinama se vrti u krug.
Državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Miodrag Jocić obelodanio je da Srbija nema novca za izgradnju ovog mosta, a zbog prezaduženosti teško se mogu očekivati nova kreditna zaduženja. Međutim, ukoliko bi se i pronašao finansijer u nekom od evropskih fondova, izgradnja ne bi mogla da počne još bar godinu dana, jer nije gotov glavni projekat mosta.

Slaba uteha To što je pre konačnog završetka glavnog projekta moguće da se raspiše tender za izbor izvođača radova, slaba je uteha, jer i uslov za raspisivanje konkursa su obezbeđene pare, prema procenama, oko 40 miliona evra. Mnogi smatraju da je Republička vlada imala čvrste argumente da se most koji se nalazi na glavnom železničkom koridoru 10, koji je deo evropskog saobraćajnog pravca, i koji je porušen nasilno, trebao obnoviti na isti način kao i Most slobode, iz novca Evropske agencije za rekonstrukciju, u kojoj kažu da tako nešto nije u planu.

  Pogledajte galeriju slika srušenog mosta

ODLAZAK ARTURA KLARKA

Čovek koji je video budućnost

Vest o smrti ser Artura Klarka, pisca naučne fantastike, naučnika i popularizatora nauke obišla je svet izazvavši lavinu komentara. Klark je to i zaslužio jer je reč o vanrednoj pojavi koja je uspešno spojila razna zanimanja ali i epohe.
U 90 godina koje je proživeo, Klark je faktički bio veza između tri “vremenske zone”: rođen u svetu koji je bio produžetak 19. veka, a radio i pisao zagledan u 20. vek, za koji je verovao da će, posle totalnog kraha na kraju Drugog svetskog rata uzdići čovečanstvo i otvoriti vrata prema kosmičkoj budućnosti, u kojoj će ljudski rod napustiti svoju kolevku Zemlju i krenuti prema zvezdama. Mada je kraj 20. veka i početak 21. bio ubedljiv dokaz njegovih zabluda, Klarka nije napuštao optimizam i vera u razum Homo Sapiensa (ali i pojavu superiornih vanzemaljaca koji će sprečiti čovečanstvo da pravi gluposti na sopstvenu štetu).
U tehničkim krugovima Klark je poznat kao naučnik koji je 1945. godine predložio da se u orbitu Zemlje digne više satelita da bi stvorili mrežu koja dozvoljava komunikaciju iz bilo koje tačke Zemlje sa svim njenim delovima. Pošto nije patentirao ovu ideju Klark je ostao bez basnoslovnog bogatstva ali je uvršćen među nekolicinu naučnika koji su udarili temelje moderne tehno civilizacije. Godine 1937. objavio je prvu naučnofantastičnu priču («Putovanje žicom») i decenijama je paralelno objavljivao kako žanrovsku prozu tako i tzv. naučno-popularna dela, od kojih je najpoznatija futurološka studija «”Profili budućnosti”» (1962) o mogućim pravcima razvoja ljudske civilizacije. Vrlo popularna je bila Klarkova TV serija (koju je pratila i knjiga) «”Misteriozni svet Artura Klarka”» (1981) u kojoj je pokušao da razjasni neke od tajanstvenih pojava koje zbunjuju naučnike i raspaljuju maštu “običnog sveta”. Ipak, Klark je širokoj javnosti najpoznatiji kao pisac naučne fantastike, a prevashodno kao scenarista filma «”2001: Odiseja u svemiru»” koji je režirao Stenli Kjubrik, davne 1968. godine. Legenda kaže da je Klark, posle premijere filma, izjavio kako će sledeći film koji želi da bude ubedljiviji od “Odiseje” morati biti sniman na licu mesta. U godinama kada je svemirski program dveju supersila bio na vrhuncu, ova izjava činila se vrlo mogućom.
Jako verovatno je bilo i određivanje 2001. godine kao vremena u kome će oko rodne nam planete da kruže svemirske stanice do kojih se stiže spejs šatlovima, da na Mesecu postoje stalne baze, pa rakete koje sa ljudskom posadom mogu da dopru do ivica Sunčevog sistema, kao i moćni kompjuterski umovi sa određenim stepenom samostalnosti te funkcionalan postupak hibernacije ljudskih tela. Kako je Klark napisao u predgovoru romana «”Odiseja u svemiru 2001”,» činilo se da će “istina, kao i uvek, biti neuporedivo neobičnija” od mašte. Doba svemirskog optimizma bilo je na vrhuncu kada je prva ljudska noga stupila na tle Meseca a Armstrong izgovorio ingenioznu rečenicu o malom koraku za čoveka i velikom za čovečanstvo, rečenicu koju je smislio upravo Artur Klark. Bilo je to vreme u kome su se stvarnost i naučna fantastika utrkivali. Mase čitalaca su prihvatale naučnu fantastiku kao prozor koji gleda u “lik stvari koje dolaze” (kako glasi naziv romana H. DŽ. Velsa).
Na žalost, godine koje su sledile nisu išle u smeru Klarkovih predviđanja. Kao što je 1984. godine postalo jasno da se opisi iz istoimene knjige DŽordža Orvela neće ostvariti, tako je i mnogo pre 2001. godine postalo očito da se Klarkov optimizam neće otelotvoriti. Jaz između naučne fantastike koja se bavi budućnošću i stvarne budućnosti pukao je u punoj dubini. Na pitanje zašto mase povezuju datume iz knjiga sa stvarnim datumima odgovor je jednostavan: reč je o potpunoj neupućenosti, lakonskom čitanju proznih dela, s jedne strane, i neodoljivoj želji da se pre vremena sazna šta će biti posle. Klark je jedan od poslednjih autora koji su se suočili sa ovim problemom. Pisci koji su se posle njega bavili svemirskim avanturama stvarali su u vremenu kada svemirski optimizam masa bespovratno bledi pa priče i romani na ove teme ne izazivaju interes puno širi od onog literarnog. Klarkovi opisi svemirskih putovanja ili avantura na planetama insistirali su na naučnim činjenicama što ih je učinilo uverljivim ali je ostavljalo malo mesta za ljude i njihove karaktere pa su junaci često sasvim “drveni” ili “papirni”, dakle potpuno neubedljivi. Svoj spisateljski zanat usavršavao je godinama ali insistiranje na mnoštvu podataka učinilo je da njegov “umetnički utisak” prečesto bude bledunjav. Klarku je ideja uvek bila važnija od načina na koji se “izvodi”, što je odlika gotovo svih pisaca njegove generacije.
Pored niza romana koji pripadaju seriji «”Svemirska odiseja”» (posle 2001. slede odiseje iz 2010, 2061. i 3001) Klarkova najpoznatije knjige su «”Kraj detinjstva”» (1953), «”Grad i zvezde”» (1956), zbirka priča “«Devet miliona božijih imena”» (1967), «”Sastanak sa Ramom”» (1973, kasnije, sa DŽentri Lijem, razvijena u seriju romana), «”Rajski vodoskoci”» (1978, u kojoj je opisan svemirski lift o kome naučnici ozbiljno razmišljaju), «”Pesme udaljene Zemlje”» (1986), «”Susret sa meduzom” i druge priče» (1990). Za kraj ove godine bio je predviđeno objavljivanje romana «”Poslednja teorema”» koji je Klark napisao sa Polom Frederikom (rođen 1919) jednim od poslednjih heroja naučne fantastike iz 1950-tih (uz njega još je sa nama samo Rej Bredberi, rođen 1920). Klark je bio poslednji živi pisac iz «Velike trojke» najboljih pisaca naučne fantastike “zlatnih 1950-tih”, pošto su Isak Asimov i Robert Hajnlajn napustili ovaj svet 1992. odnosno 1988. godine. Od njih trojice Klark je učinio najviše za izlazak naučne fantastike iz geta u koji se zatvorila 1930-tih. NJegovim odlaskom fantastika je izgubila još jednog od klasika koji su žanr iz mladalačkih, neobuzdanih i divljih godina vodili ka stasavanju i umetničkoj ozbiljnosti.
Ilija Bakić

MILIJARDA ZA IZBORE
Procenjuje se da će predstojeći izbori u Srbiji koštati oko milijardu dinara, saopštio je zamenik predsednika Republičke izborne komisije Dejan Đurđević. On je na sednici RIK-a rekao da bi to bila cena izbora 11. maja ukoliko, kao na prethodnim izborima, bude otvoreno 8.481 biračko mesto u zemlji i 65 u inostranstvu i ako bude proglašeno 15 izbornih lista. Đurđević očekuje da će na ovim izborima biti više biračkih mesta nego na prethodnim predsedničkim izborima - oko 9.000, jer će ih, primera radi, samo u Rakovici biti za 15 više, a u Novom Sadu za 17. On je ukazao i na mogućnost da se otvori još neko novo biračko mesto u inostranstvu. (RTS)

PREDNOST BRAČNIH UGOVORA
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić u svojoj doktorskoj disertaciji koja je stavljena na uvid javnosti predlaže sklapanje bračnih ugovora. Pajtić smatra da postoje mnogobrojne prednosti sklapanja bračnoimovinskog, odnosno bračnog ugovora između verenika i verenica i muževa i žena, piše "Građanski list". Prema njegovim rečima, prilikom eventualnog razvoda braka, zaključeni bračni ugovor može poštedeti supružnike mučnog licitiranja i dugotrajnog sporenja o tome koliki i koji deo zajedničke imovine treba da pripadne jednom, a koji deo drugom bračnom drugu. "Takvo sporenje neminovno sa sobom nosi visoke sudske troškove, a i znatno pogoršava odnose bivših supružnika, istakao je pokrajinski premijer. On je naveo i podatak Republičkog zavoda za statistiku da su u Vojvodini 2005. godine na 1.000 zaključenih brakova bila 204 razvoda i podsetio da su bračni ugovori nakon više od šest decenija ponovo uvedeni u domaći pravni sistem 2005, donošenjem Porodičnog zakona. (021)

AKCIJA SE NASTAVLJA
Od prodaje ulaznica za humanitarni koncert "Ima veze s mozgom", koji je održan u petak, sakupljeno je 300.000 dinara namenjenih za lečenje Siniše Topalovića, pevača novosadskog benda Cutwork, koji boluje od tumora na mozgu. Akcija se nastavlja, pa se sledećeg ponedeljka, 31. marta, u Radio kafeu održava humanitarna aukcija slika, na kojoj će dvadesetak novosadskih umetnika ponuditi svoja dela. Sav prihod sa aukcije takođe će biti namenjen za Sinišino lečenje. (021)

53. STERIJINO POZORJE
U takmičarskom programu 53. Sterijinog pozorja nalazi se pet predstava po domaćem dramskom tekstu, među kojima je i drama Biljane Srbljanović "Barbelo, o psima i deci" u režiji Dejana Mijača, kao i četiri predstave stranih pisaca, u koje je uvršten i "Rocky horror show" u režiji Viktora Nađa i izvođenju Ujvideki Szinhaza. Predstave je odabrao selektorski par- beogradska rediteljka Tatjana Mandić-Rigonat za domaće tekstove i novosadski književnik Vladimir Kopicl, koji je gledao predstave po tekstovima stranih autora. Prema rečima Tatjane Mandić-Rigonat, selekcija odslikava stanje stvari protekle pozorišne sezone. Za Sterijine nagrade takmiče se i tri predstave u režiji Egona Savina "Tako je moralo biti" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, zrenjaninski "Heroj nacije" po tekstu Ivana M. Lalića i komad "Ćeif" rađen u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i sarajevskog MESS-a. U selekciji je i "Car Edip" u režiji Vide Ognjenović i izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta, "Urbi et orbi" subotičkog pozorišta "Deže Kostolanji", "Putujuće pozorište Šopalović" Ateljea 212 u režiji Tomija Janežiča i "Instant seksualno vaspitanje" pozorišta "Boško Buha", po tekstu Đorđa Milosavljevića i u režiji Juga Radivojevića. 53. Sterijino pozorje održava se od 26. maja do 4. juna. (021)

ZABRANJEN SAOBRAĆAJ ZBOG ČIŠĆENJA STENE
Čišćenje Petrovaradinske stene od korova, drvenastog rastinja i šuta počelo je danas. Reč je o sanaciji kosina i uklanjanju degradiranog tla i rastinja, što će omogućiti zaštitu tog prostora od daljeg razaranja pod uticajem mraza i atmosferske vode. Kako kažu u Zavodu za izgradnju grada, radovi će koštati oko osam miliona dinara, a planirano je da budu završeni do 10. maja. Izvođač je novosadska firma ''Invest inženjering''. Stena će biti čišćena vodom pod visokim pritiskom, a nakon toga, na Tvrđavi će biti postavljena i dekorativna rasveta. Zbog radova na čišćenju Petrovaradinske stene, saobraćaj na regionalnom putu R-107, preko Trandžamenta, zabranjen je do daljnjeg. (021)