TURINCI ZA JOŠ JEDAN GINISOV REKORD PRINELI ŽRTVU OD 35 SVINJA

Grdosiju od dva kilometra slistili za dva sata

Ne zna se da li je veće čudo to što su Turinci napravili najdužu kobasicu na svetu, od celih 2.024 metara, ili što je rekorderka pojedena za dva sata! Bilo kako bilo, selo u srcu Bačke privuklo je na tradicionalnu „Kobasicijadu“ proteklog vikenda više od 50 hiljada gostiju iz zemlje i sveta. A da je bilo debelog razloga da se potegne put Turije, jasno je ko dan bilo čak i Brazilcu Marsiu Bonifarisu Moraesu - od čuvenog Rija do još čuvenije Turije prevalio je 9.920 kilometara i video ono što se videti mora.
Nikada toliko ljudi i nikada toliko kobasice pod panonskim nebom nije bilo kao u subotu. I, po običaju, ničega nije falilo za narodno veselje. Na sve strane dobrih pečenica, šarene slanine, lanjskih, dobrano suvih kobaja; svilenih bombona i kretoša pa sira: red srbijanskog, red laloškog, red švapskog. A za one što ne vole svinjsko domaćini su okrenuli koje jagnje i vola kabastog. Muzika lagan, za zagrevanje, sve dok fršlajz nije počeo. I dok su svirale tambure i plelo se kolo, a mirisi roštilja i pečenja širili se selom, na najvećem traktoru stigla je najveća kobasica.
Dobro su je organizatori navodili, jer valjalo je probiti se kroz masu što je šampionku čekala. „Ajmo, evribadi!“, navigavali su s bine. „Evo je, najveća svetska a naša, Turinska...Sklanjajte se pred kobajom, naša ruda nema suda...“ Čim je žiri razmerio, premerio i utvrdio rekord, krenulo je seckanje rekorderke na metre. Jedva je prošlo dva sata a od kobasice, koja je još jednom potukla Ginisov rekord, nije ostalo ništa. Cena sitnica. Šta je trista dinara po metru za one što kobaju voledu ali je zato pravi ceh platilo 35 zdravo debelih svinja koliko je bilo potrebno da se čudo napravi. A čudo je bilo teško dve i po tone. Redovi nabiveni, i nema red mesa red slanine. Tvrdo naduvana a ulazi glat u dubinu duše. A začinjena dobro, stotinama kila soli i raznijeh špecija što ih Turinci ni za živu glavu ne otkrivaju. Pa kako da ne košta 7.500 evra!
Dok se kobasica na metre seckala, po ulicama i avlijama turinskim još štošta na volju. Nije Turinska kobasicijada samo obaranje rekorda u dužini, već se na svakom ćošku nešto dešavalo. Pred Lovačkim društvom Mošorinska sirijada, nedaleko se krčkao kupus prvaka sveta u ovoj disciplini Raše Jakovljevića, temerinskog pasulja bi 200 litara... Došle da ga probaju i najbolje drugarice Vera Glišić i Ana Milojković. Jedna iz Mačve, druga iz Srema, a potegle sa udruženjem penzionera iz Beograda. Prevalile sedamdeset leta a najveselije na šoru, cupkaju a svaka ih pesma u dušu gađa.
Birali se u subotu najbolji u mnogim znanim i neznanim disciplinama. Najpre se kobaja kušala a sekundama se merilo ko će je najbrže pojesti. Turince i ine pobedio Sirižanin: tri velike a vruće Miodrag Radanović smazao za 49 sekundi, pobedivši u pravom pravcatom foto-finišu, i to za po zalogaja, Apatinca Mladena Roganovića. Dok su jedni jeli drugi su se merili. U takmičenju za najčoveka Kobasicijade pobedio je Branislav Dragoljević iz Sremske Kamenice i to zahvaljujući svojoj težini. Ono naj-čovek je, ustvari, značilo najteži gost a Branislavu je vaga pokazala 186 kilograma.
Dok su za ova dva šampionata bili potrebni puni stomaci, oni koji su se takmičili u skoku u dalj iz mesta na kobacise su navalili tek nakon što je utvrđeno ko je najbolji a u ovoj nekad olimpijskoj diciplini pobedio je Milan Stupar, sa dužinom od 1.90 metra. Osim dužine, težine i ostalih rekorda, ocenjivao se i kvalitet kobaje. Po oceni stručnog žirija najbolju kobasicu iz domaće radinosti napravio je Turinac Dražen Sremčev, a iz industrijske Alf-promet iz Kaća.
Neki će misliti da Turinci nemaju konkurenciju ali to nije tačno. Čak su i Kinezi pokušali da naprave najdužu kobasicu na svetu ali im nije uspelo. NJihova je dobacila jedva do 600 metara. Za sledeću Kobasicijadu, 25. po redu, organizatori tvrde da će biti još bolja. Nov Ginisov rekord se podrazumeva jer je najavljeno da će kobasica biti duža barem za metar. Ko ne veruje, neka dođe dogodien da se lično uveri. S. Gluščević

RASTE POTRAŽNJA PLACEVA ZA POKRETANJE BIZNISA

Zlatne koke pored autoputa

Na tržištu nekretnina sve je izraženija potražnja za placevima. Sudeći po novinskim oglasima, osim za izgradnju kuća i stambenih zgrada za kolektivno stanovanje, placevi se traže za izgradnju raznih poslovnih objekata kao što su: benzinske pumpe, restorani, sportske hale... Posebno se traže placevi uz autoputeve, gde kupac obično planira da razvije biznis.
Oni koji unapred misle, već danas kupuju placeve na mestima gde je u planu izgradnja saobraćajnica. Tada će ga privesti nameni ili preprodati mnogo skuplje.
Kupci koji traže slobodne lokacije oko Novog Sada za izgradnju poslovnih objekata očekuju da će se povećati saobraćaj nakon izgradnje novosadske obilaznice i druge trake autoputa od glavnog voujvođanskog grada do Subotice, a samim tim i broj potencijalnih klijenata. Međutim, prodavci placeva uz autoput podigli su cenu čim je pukla priča o izgradnji autoputa. U novosadskom Zavodu za izgradnju grada potvrđuju da su se prvi investitori javili čim su čuli za izgradnju ovih značajnih saobraćajnica, što je višestruko poskupilo zemljišta.
Privatno zemljište preko kog prolazi budući autoput otkupljuje se, shodno Zakonu o eksproprijaciji, i njegovi vlasnici ne mogu naročito da utiču na cenu, ali zato mogu da traže koliko ih volja za placeve pored autoputa. Iako cena eksproprisanog zemljišta zavisi od procene sudskog veštaka i poreske uprave, ona zavisi i od tržišta, a, tako formirana, baza je za cenu preostalih parcela pored puta, što znači da se ove dve cene prepliću i utiču jedna na drugu.
U Ministarstvu za infrastrukturu kažu da su u razgovorima s nadležnim poreskim organima u lokalnim samoupravama dobili iskustvene podatke o ceni u do sada sprovedenim eksproprijacijama, koja se kreće oko 5.000 evra po hektaru za zemljište koje nije vezano za izgradnju autoputa Horgoš - Požega. To znači da se za zemljište koje se nalazi na trasi budućeg autoputa Horgoš - Novi Sad i Beograd - Požega može očekivati više, s obzirom na to da se radi o transevropskom saobraćajnom Koridoru 10, a za ono pored autoputa još više. Stvarna vrednost za parcele preko kojih ide autoput znaće se tek posle pravosnažnosti svih podnetih predloga rešenja, pa vlasnici i ne žure da prodaju ono pored, čekaju da vide koliko će dobiti za ovo trasirano. Vlasnici zemljišta preko kojeg prolazi budući autoput ne mogu uticati na povećanje cene utvrđene od sudskog veštaka i poreske uprave, osim što je mogu osporavati u žalbenom postupku, ali zato mogu više tražiti od ostalih kupaca koji nameravaju da na tom terenu uz autoput razviju sopstveni biznis.
U agencijama za promet nekretnina potvrđuju veliku potražnju placeva uz autoputeve. Direktor novosadske agencije Info nekretnine Dragan Đorđević objašnjava za naš list da su najtraženiji placevi u blizini benzinske pumpe “Avia” na putu od Novog Sada prema Beogradu, gde se već grade ili su izgrađeni servisi kao što je “Opel”, BMV, “Stojanov”... Zemljište se traži sve do Kaćke petlje, a najčešća cena za kavdratni metar je oko 100 evra, što znači da ar placa (100 kvadrata) košta 10.000 evra. Za ozbiljan biznis trebalo bi oko 10 ari (20 puta 50 metara), za šta prodavci mogu da dobiju 100.000 evra.
Đorđević kaže da se traže placevi i na drugim lokacijama, takođe za pokretanje biznisa. Prema Rumenki su mnogo jeftiniji i mogu da se kupe od 15 do 40 evra za kvadratni metar, a obično se traže za poljoprivredne hale. Sagovornik objašnjava da je ovo popularna lokacija zato što su jeftine komunalije, samo pet evra po kvadratnom metru, što je primamljivo za investitore. On kaže da je veliko zanimanje vladalo i za placeve prema Futogu, ali gotovo da ih više nema u ponudi. Za jedan preostali traži se 200 evra po kvadratu, a plac ima 11.000 kvadratnih metara.
Ista je situacija i u drugim mestima u kojima se prodaje zemljište uz saobraćajnice ili gde se planira njihova izgradnja, jer se tako stvaraju uslovi za razvoj poslovanja i poboljšanje uslova življenja. Osim oko Novosadskog autoputa, poskupeli su placevi i oko Ibarske magistrale i u Surčinu. Posle izgradnje infrastrukture vrednost nekretnina je i petostruko povećana. Cena placa zavisi od toga da li je do livade došla voda i kanalizacija, te da li je reč o poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu, šumi, voćnjaku ili rasadniku. Sve u svemu, što je saobraćajnica višeg ranga, to je bolja prilika za svakoga kome se zemljište našlo uz put.
Ranka Dautović

Zarada raste i na krčevinama Zanimljiva je potražnja placeva na obodima gradova, koji su zapušteni pod šikarama i nisu uz glavne saobraćajnice, jedva da u blizini ima struje. Na njima kupci danas ne planiraju izgradnju, već su spremni da ulože višak novca i sačekaju koju godinu da naraste vrednost ove nekretnine. Iako stidljivo, to znači da i u našoj zemlji počinje investiranje u placeve, što je u razvijenim zemljama uobičajena pojava. Svesni da slobodnih građevinskih parcela u gradovima ponestaje i da se gradovi neminovno šire, često i mimo želja planera, poput Novog Sada, koji je umesto prema Mišeluku krenuo prema Veterniku, ovi kupci koji imaju nos za biznis i vremena da čekaju, odlučuju se za ulaganje u zemljište na danas neatraktivnim lokacijama, verujući da će im mala svotica para za nekoliko godina doneti dobru zaradu. Tako se traži zemljište na obodu Fruške gore, razni šumarci i livadice, koje će se jednog dana dobro unovčiti.

Kanal čuva biljni i životinjski svet

Zbog postepene degradacije, te eventualnog izumiranja biljnog i životinjskog sveta u zaštićenom parku prirode Begečka jama, u DTD Ribarstvu, inače staraocu ovog parka, angažovali su se na realizaciji projekta uređenja vodenog režima Begečka jama. U toku je izrada druge faze projekta, odnosno izrada idejnog projekta, studije opravdanosti, snimanja i ispitivanja terena za izgradnju kanala koji bi povezivao Dunav i Begečku jamu, čime bi se obezbedio protok vode kroz Begečku jamu. Izgradnjom ovog kanala sprečilo bi se smanjivanje vodenih površina, posebno tokom letnjih meseci kada nivo Dunava opada i tokom kojih dolazi do zamuljavanja dna i bujanja močvarnog bilja, čime se ugrožava ostali životinjski svet.
Kako je za „Dnevnik“ objasnio direktor sektora proizvodnje DTD Ribarstvo Dragan Bagić, zahtev za sufinansiranje projekta je pred kraj prošle godine, nakon aminovanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije, bez čije dozvole ne sme ništa da se radi na Begečkoj jami, poslat Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine. Pošto je grad predvideo ove godine dva i po miliona dinara za uređenje Begečke jame, može se očekivati da bi projekat trebalo uskoro da zaživi.
Izgradnjom kanala, nastavlja dalje naš sagovornik, simulirali bi se prirodni uslovi koji vladaju na tom području. Pomoću ustave na Dunavu regulisao bi se dotok vode u Begečku jamu, dok bi voda iz jame, kada je potrebno, odlazila već postojećim kanalom. Regulisanjem vodenog režima zaustavila bi se dalja degradacija ovog vodenog staništa i omogućio opstanak i razvoj životnih zajednica i prirodnih retkosti u Parku prirode Begečka jama. Takođe, dotok sveže vode bi onemogućio prekobrojan razvoj algi, te tako i nestašicu kiseonika, što za posledicu najčešće ima pomor ribe.
Bagić dalje navodi da radnici DTD Ribarstva trenutno rade na suzbijanju prekomernog razvoja američkog patuljastog soma, koji ugrožava ostale riblje vrste. Zbog toga su napravljeni i specijalni kavezi za hvatanje američkog patuljastog soma.
Podsetimo na to da je prošle godine u parku Begečka jama izgrađena trim i turistička staza. Trim staza je dugačke 800 metara, proteže se kroz šumicu od ribarskog naselja do čarde „kod Braše“ i duž nje je postavljeno 15 punktova za vežbe. Turistička staza je predviđena za šetanje i ona se nalazi uz jamu. Đ. B.

OSKAR ZA BRAĆU KOEN
Ovogodišnja nagrada Američke filmske akademije, 80. Oskar po redu, za najbolji film dodeljena ostvarenju "Nema zemlje za starce" braće Itana i Džoela Koena, koji su ujedno dobili i nagradu za najbolju režiju. Oskara za glavnu mušku ulogu dobio je Danijel Dej Luis za ulogu u filmu "Biće krvi", a za žensku francuska glumica Marion Kotijar zahvaljujući ulozi legendarne pevačice Edit Pjaf u filmu "Život u ružičastom". Najbolji film van engleskog govornog područja je austrijsko ostvarenje "Falsifikatori" reditelja Stefana Ruzovickog. (Tanjug)

RUSI DOLAZE
U Beograd danas dolaze vicepremijer Rusije Dmitrij Medvedev i šef diplomatije Sergej Lavrov kako bi sa najvišim zvaničnicima Srbije razgovarali o stanju na Kosovu. Medvedev bi tokom današnje posete Srbiji sa predstavnicima Srbijagasa trebalo da potpiše Sporazum o formiranju zajedničke kompanije za izgradnju gasovoda "Juzni tok". Medvedev je inače favorit na predsedničkim izborima koji su u Rusiji zakazani za dve nedelje. On je ranije rekao da će, ako pobedi, nastaviti da sledi spoljnju politiku dosadašnjeg šefa države Vladimira Putina. (021)

RAUL UMESTO FIDELA
Kubanski parlament izabrao je Raula Kastra, Fidelovog brata, na mesto predsednika Državnog saveta, najvišeg organa izvršne vlasti. To znači da je Raul Kastro novi predsednik zemlje i novi vrhovni komandant vojske. Fidel Kastro (81) je najavio povlačenje s mesta šefa države početkom ove sedmice, ali će ipak nastaviti da utiče na državnu politiku kao prvi sekretar vladajuće Komunističke partije. (B92)

NAĐENA ĆILIBARSKA SOBA
Nemac Hajnc-Peter Hauštajn, čiji je hobi lov na blago, tvrdi da je otkrio dve tone zlata koje su nacisti svojevremeno ukrali i za koje kaže da potiče iz čuvene Ćilibarske sobe, odaje tako rafinirane lepote da je nazvana osmim svetskim čudom. Blago, koje je otkriveno tokom vikenda u jednom selu na istoku Nemačke, nalazi se u jednoj pećini, 20 metara ispod zemlje, u kojoj se, prema mernim instrumentima, kriju ogromne količine plemenitih metala, piše londonski 'Tajms'. Ćilibarska soba, koja je u celini izrađena od ćilibarskih pregrada presvučenih zlatnim listićima, datira s početka 18. vieka. Ona je poklon pruskog cara Fridriha Vilhelma Drugog ruskom caru i savezniku Petru Velikom. U oktobru 1941, nacisti su preneli Ćilibarsku sobu iz palate Katarine Velike u Lenjingradu u Keningsberg, u istočnoj Pruskoj, današnjoj ruskoj enklavi Kalinjingrad. Njen nestanak 1945. predstavlja jednu od velikih misterija Drugog svetskog rata. Neki istoričari tvrde da je uništena za vreme savezničkih bombardovanja Keningsberga, drugi, pak, veruju da se nalazi u podmornici koju su Sovjeti potopili u Baltičkom moru. (021)