BRINGEUS: „Video sam divnu mešavinu kultura”

Švedski ambasador u Srbiji Krister Bringeus posetio je u petak Novi Sad, prvi put od 8. marta, kada je došao u Srbiju. Poseta nije bila zvanična, ali ambasador Bringeus je ipak našao vremena da razgovara sa predstavnicima Instituta za ravnopravnost polova, Fonda za investiranje u Vojvodinu (VIP) i „Voda Vojvodine“. Zatekli smo ga u ateljeu umetnika Bore Popržana, i upustili se u neobavezan razgovor.- Osvežavajuće je doći u Novi Sad, odmah se oseti da postoji posebna atmosfera u ovom gradu, koja, do određene granice, vuče korene iz istorije grada delimično i zbog činjenice da ste bili deo Habzburške monarhije, a najviše zbog ljudi, veoma prijateljski nastrojenih, otvorenih i evropskog načina razmišljanja – rekao je Bringeus, uporedivši Novi Sad i Beograd:
- Očigledno je da su u jednu ruku isti gradovi, srpski, ali se Novi Sad razlikuje od drugih gradova koje sam posetio uglavnom zbog istorije. Možete osetiti da je Beograd južno od Dunava, a da je Novi Sad severno. Oba grada su na Dunavu, ali se oseti razlika. I u Švedskoj postoji razlika između severa i juga. Dolazim iz Skornea na jugu, na šta sam vrlo ponosan. To je deo Švedske koji su Šveđani pokorili u 17. veku, a koji je do tada pripadao Danskoj. Vrlo smo ponosni na danske korene, govorimo jezikom koji je specifičan zbog danskog uticaja, imamo danska jela i imamo pojedine danske običaje.
Mada je proveo samo jedan dan u gradu, ambasador Bringeus uspeo je i da nađe nove prijatelje, ali i da se upozna sa osobenostima Novog Sada.
- Hodao sam Novim Sadom, video sam Sinagogu, Katedralu, Sabornu crkvu, video sam divnu mešavinu kultura. Stari grad bi mogao da bude deo bilo kog evropskog grada. Nisam još uvek video ni jednu lošu stranu grada. Najviše mi se u Novom Sadu dopalo što sam upoznao prijatelja Boru Popržana, koji nas je ugostio veoma prijateljski, iako me nije znao. Imali smo dug razgovor o životu, ne o politici, divili smo se slikama, i govorio nam je o Likovnom krugu. Nisam probao hranu u Novom Sadu, ali posetićemo jedan od ovdašnjih salaša – kazao je Bringeus.

Ikea u Novom Sadu? - Vidim mogućnost ulaganja u Vojvodinu, pogotovo s vezama koje vaša dijaspora ima. Imate dobar sistem prevoza, kanale i reke, blizu ste austrijskog tržišta, radna snaga je dobro obučena i obrazovana. A danas sam razgovarao i o mogućnosti da i IKEA dođe u Novi Sad. Potrebna je jedino politička stabilnost – zaključio je ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus.

SREM: Smrtonosna bolest napada pecaroše

SREMSKA MITROVICA: Načelnica Centra za prevenciju i kontrolu bolesti sremskomitrovačkog Zavoda za javno zdravlje dr Snežana Medić upozoprava Sremce da obrate posebnu pažnju na simptome kao što su groznica, jaka glavobolja, bolovi u mišićima i jeza, jer to ne moraju biti simptomi obične prehlade ili gripa, nego to mogu biti simptomi bolesti poznate kao leptospiroza.
Od ove bolesti je tokom protekle godine u Sremu obolelo troje ljudi, dvoje iz mitrovačke i jedan iz rumske opštine. Teško se dijagnostikuje, pošto simptomi mogu biti prikriveni i liče na neka druga oboljenja, recimo grip, a može da ostavi hronične posledice, poput hroničnog zamora, oboljena jetre, bubrega i meningitisa.
- Bakterija se prenosi kontaktom sa inficiranom životinjskom mokraćom ili mesom i u telo ulazi preko posekotina i ogrebotina na koži, a ponekad i kroz sluzokožu usta, nosa ili očiju. Izvor infekcije mogu biti i zemlja, blato ili voda kontaminirani životinjskom mokraćom. Bakterija se ponekad prenosi i unošenjem u organizam kontaminirane hrane ili vode. Nosioci bolesti mogu biti razne vrste životinja: miševi, pacovi, psi, krave, mačke, ovce, konji, svinje, koje pri tome ne oboljevaju i nemaju nikakve znake bolesti, nego bakteriju mokraćom izlučuju u spoljnu sredinu - objašnjava dr Medić, napominjući da je smrtnost od ove bolesti izrazito visoka. Po njenim rečima, opasnost od leptospiroze preti onima koji imaju bliske kontakte sa zaraženim životinjama, kao i onima koji su izloženi vodi, blatu ili zemljištu životinjskom mokraćom.
- To je profesionalna bolest peceroša, ali postoji rizik i za kupače koji posećuju neuređene, divlje plaže koje nisu pod nadzorom i na kojima se ne vrši higijensko-sanitarna kontrola. Najveći rizik je u stajaćim vodama, barama, kanalima, mirnim rekama i rečnima rukavcima. Pecaroši bi trebalo da nose zaštitna odela, čizme i rukavice. Leptospiroza se obično leči antibioticima, potvrđuje se uzimanjem uzoraka krvi i ne može se preneti sa obolelog na druge ljude dr Snežana Medić.
N. Nikšić

Masovno stižu „masteri”

Dok se u Srbiji, i posle skupštinskog tumačenja i donošenja kriterijuma o izjednačavanju naziva diplomirani i master, još premišlja može li svako fakultetsku diplomu (VII-1 stepena stručne spreme), stečenu po prethodnom zakonu, automatski da zameni za novu „master“, novosadski Fakultet tehničkih nauka već uveliko rešava zahteve za zamenu diploma. Kako je za „Dnevnik“ potvrdio dekan prof. dr Ilija Ćosić, FTN je prvi državni fakultet u Srbiji koji to radi.
To se, uostalom, od ovog fakulteta, svojevrsnog lidera u reformi visokog obrazovanja, moglo i očekivati. FTN je prvi u Srbiji, još 2004, uveo dodatak diplomi, što je našoj državi donelo pozitivnu ocenu Evrope za sprovođenje Bolonjskog procesa. Takođe, prvi je, u skladu s novim zakonom o visokom obrazovanju, uveo nove master diplome. Naravno, FTN-u je lakše da počne zamenu, jer su i po starom sistemu studije trajale pet godina i okončavane diplomskim radom.
Takođe, niko ne sme sumnjati u kvalitet starih studija, jer su bile znatno obimnije i teže: na mašinstvu je trebalo položiti 56 predmeta i uraditi četiri obavezna projekta! Ipak, nemoguća je automatska zamena diplome po sistemu „staro za novo“.
Do statusa mastera diplomirani inženjer FTN-a stiže tek kad mu se okončane studije „premere“ utvrđenim aršinima. - Fakultetski pravilnik o ekvivalenciji omogućava da studenti koji studiraju po starom sistemu mogu preći na novi način studiranja, završiti ih po novom zakonu i diplomiranjem dobiti naziv master, što je do sad učinilo više od 700 naših studenata – kaže dekan.
Pravilnikom je regulisana i zamena diploma: student koji je ranije završio FTN ima pravo da zameni diplomu. Ali, ne ide automatski, već komisije za svaku struku vrednuju sve aktivnosti koje je student imao tokom svojih studija i upoređuju ih s postojećim nastavnim programima na toj struci i određuju koliko svaka aktivnost nosi kredita, odnosno evropski prenosivih bodova - ESPB. Komisija zatim predlaže, a dekan rešenjem konstatuje koliko je student osvojio kredita. Do sad je oko 500 bivših studenata FTN podnelo zahtev za zamenu diplome i gotovo svi su osvojili minimum od 300 kredita.
Među „starim“ diplomcima ima i onih koji su sakupili čak i 318 ESPB, dok na nekim strukama, gde nisu rađeni projekti, inače uobičajeni na FTN-u, nekima nedostaje samo malo bodova za master diplomu. NJima je omogućeno da odrade te aktivnosti. Svi koji žele da zamene diplomu u punoj su radnoj snazi i na ovo se, kako kažu, odlučuju pre svega zbog posla i regulisanja statusa u firmi.
- Javljaju nam se naši diplomirani inženjeri koji rade u inostranstvu i nova diploma im puno znači. Neki insistiraju da im, osim master diplome, izdamo i bečelor, dakle onu prvog stepena, koja im pripada već nakon osnovnih akademskih studija - kaže Ćosić. - Naime, na osnovu bečelora mogu lakše dobiti posao ili regulisati status u firmi gde rade. Jer, u inostranstvu poslodavac daje platu prema nivou obrazovanja i inženjeri-masteri su im skupi.
Za zamenu diplome na FTN-u treba platiti 20.000 dinara, te za administrativne troškove još oko 5.000. Po Ćosićevim rečima, i studenti s diplomama nekih drugih tehničkih fakulteta u Srbiji hteli su da zamene svoju staru diplomu u Novom Sadu, ali to nije moguće. Zakon kaže da to može da učini samo fakultet koji je izdao diplomu čija se zamena traži, a, ako on više ne postoji, Ministarstvo prosvete određuje ko će to uraditi. Diploma FTN-a onih koji zamene staru ista je kao ona stečena po novom sistemu, ali je u tekstu dodato da je određenog datuma „izvršena ekvivalencija završenih studija sa integrisanim osnovnim akademskim i diplomskim akademskim-master studijama na studijskom programu“. Navodi se i naziv programa, kao i broj bodova.
Vesna Čekić

STOP GLOBALNOM ZAGREVANJU
Generalni sekretar UN Ki-Mun Ban pozvao zemlje sveta da preduzmu akciju u borbi protiv globalnog zagrevanja planete. "Ako je 2007. bila godina tokom koje nam se nametnulo pitanje globalnog zagrevanja, 2008. treba da bude godina o koncentrisanoj akciji", rekao je juče Ban, otvarajući dvodnevnu raspravu o toj temi u sedištu UN u Njujorku. "Tek sada počinje pravi posao. Izazov je ogroman. Imamo najmanje dve godine da dođemo do dogovora o akciji koja bi bila na visini zadatka onoga što nam kaže nauka", rekao je on. Prema njegovim rečima, taj dogovor bi trebalo da uključi "obavezivanja zemalja o ograničenoj emisiji" gasova koji stvaraju efekat "staklene bašte", konkretne načine prilagođavanja društva uticaju globalnog zagrevanja, kao i "inovativna rešenja u tehnološkoj i finansijskoj oblasti". Skup se organizuje dva meseca posle međunarodnog dogovora postignutog na sastanku u Baliju, u Indoneziji, o pokretanju pregovora najkasnije do aprila 2008. godine i njihovom završavanju krajem 2009. godine, o strategiji smanjivanja emisije gasova koji zagađuju životnu sredinu. (B92)

GRAD DOBIJA MUZEJ TEHNIKE
Novi Sad bi polovinom godine trebalo da dobije Muzej Tehnike pod uslovom da svi nivoi vlasti urade svoj deo posla. Muzej će nositi ime Teslijanum i biće otvoren 10.jula na rodjendan velikog naučnika. U Muzeju će , pored ostalog, biti izloženi delovi tehničkih sistema, mašine i alati koje su sačuvne u novosadskim fabrikama, kaže za 021 inženjer Bogdan Stanić, sekretar Narodne tehnike Vojvodine. "Fabrika "Jugodent" ima svojevrstan muzej tehničke opreme koju je proizvodila a slično je i sa Novkabelom, Jugoalatom i drugim fabikama. Očuvanje te vrste eksponata, značajno je kao svedočanstvo o tehničko -tehnološkom razvoju", kaže Stanić . Plan je da Muzej Tehnike bude mesto za skupove, debate i promociju tehničke kulture, naglašava Bogdan Stanić i očekuje da će republičke, pokrajinske i gradske vlasti prema planu rešiti problem lokacije muzeja. "Očekujemo da se sretnu i reše gde će Muzej biti smešten. Mi smo već analizirali 4-5 lokacija mada nisu isključena ni sva druga rešenja", kaže Stanić. Glavni partner Narodne tehnike Vojvodine u realizaciji Muzeja Tehnike je Fakultet tehničkih nauka. U pripremu izložbenog materijala uključiće se i šklske radionice, mašinske, gradjevinske i elektrotehničke škole. Značaj Teslijanuma prepoznale su i kompanije koje će, na oko tri ipo hiljade kvadrata otvorenog prostora, izložiti svoje tehničke sisteme. U narednih desetak dana očekuje se i javna promocija Teslijanuma. (021)

BIĆE SLAB ROD
Upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Srbislav Denčić, izrazio je bojazan da će Srbija ove godine imati slab rod pšenice pa će morati da izdvoji stotine miliona evra za uvoz hlebnog žita. "Zbog rekordno malih zasejanih površina, 462.000 hektara, trebao bi nam i rekordan prinos od četiri tone po hektaru kako bismo bili 'svoji na svome' ali to se sigurno neće desiti jer ni ove, kao ni proteklih 17 godina, nije primenjena agrotehnika koja bi takve prinose omogućila", kaže Denčić. On smatra da bi naša država trebalo da pripomogne poljoprivrednicima koliko god je to moguće, pre svega da što kvalitetnije prihrane i zaštite pšenicu, kako bismo iz ovog što je posejano izvukli maksimalan rod. (RTS)

ATLETSKA DVORANA NA LIMANU III?
Atletska dvorana za Evropsko juniorsko prvenstvo 2009. godine, mogla bi da se gradi na Limanu III kod Mornarice, ako prethodno budu rešeni imovinsko - pravni odnosi i promeni se regulacioni plan tog dela grada, piše "Blic". Kako kaže direktor ZIG-a, Igor Mirović, lokacija na uglu Balzakove i Bulevara Despota Stefana može biti podesna za gradnju dvorane, a to će biti predstavljeno Atletskom savezu Srbije, nakon kompletne analize. U naredna dva ili tri meseca biće nabavljena rasveta za stadion, očekuje se i gradnja semafora, a naredne godine će biti napravljena i dva zaletišta. (021)