Manastiru Kovilj 1.200 hektara zemljišta

Manastiru Kovilj vraćeno je skoro 1.200 hektara zemljišta oduzetog nakon Drugog svetskog rata, dok će mu ostatak biti vraćen naknadno, odlučila je Direkcija za restituciju Republike Srbije. Pre nekoliko dana ista direkcija je donela prvih deset rešenja o vraćanju crkvene imovine, dok se ostala očekuju narednih meseci. Za skoro dve godine, jer je Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama u Srbiji donet aprila 2006, Direkciji za restituciju su crkve i verske zajednice podnele 813 zahteva za vraćanje imovine. Većina podnetnih zahteva odnosi se na poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište, ali ima i zgrada, stambenih i poslovnih objekata.
Najviše zahteva, čak 632, podnela je Srpska pravoslavna crkva. Rimokatolička crkva podnela je 83 zahteva, Jevrejska zajednica 57, Islamska zajednica u Srbiji tri, Reformska crkva 11, Rumunska pravoslavna crkva 18, Evangelistička crkva tri, Baptistička crkva jedan, dok su ostale verske zajednice podnele pet zahteva.
Eparhija bačka Srpske pravoslavne crkve očekuje da joj se, nakon odluke o vraćanju imovine manastiru Kovilj, uskoro dostavi i odluka o vraćanju druge imovine za koju je podnela zahtev. U Novom Sadu trebalo bi da ponovo postane vlasnik zgrada u Zmaj Jovinoj 4 i 5, kao i zadužbine na uglu Grčkoškolske i Pašićeve ulice. U Grčkoškolskoj ulici traži dve zgrade u kojima su svi stanovi otkupljeni, sem jednog. Traži i zgradu pored crkve u Bečeju, u kojoj je sada škola, kao i zgradu Gradske kuće u tom gradu, za koju takođe tvrdi da je crkvena. Eparhiji bačkoj zgrade su oduzete i u Somboru i Subotici, ali joj je najviše oduzeto zemlje, za koju traži da joj se vrati naturalno, ili da bude pravično obeštećena. U ovoj eparhiji ukazuju da su opština Srbobran i još dve opštine u Vojvodini i pre pomenutog zakona ustupile na korišćenje nešto od oduzete crkvene imovine. Upozoravaju da veliki problem predstavlja činjenica da su lokalne zemljoradničke zadruge pokušale da prodaju ili na drugi način zloupotrebe crkvenu imovinu, što je crkva žalbama i pozivanjem na zakon uspela da spreči, ali ne u potpunosti.
Najviše zahteva s ovih prostora, između 250 i 300, podnela je Eparhija sremska SPC, kojima traži da se crkvi vrate njive, livade, pašnjaci, šume i šumsko zemljište, oduzeti od velikog broja manastira na Fruškoj gori. Pošto je u vlasništvu fruškogorskih manastira bilo i zemljište na kojem su sada fabrike, pitanje je kako će se imovina vratiti. Ova eparhija traži da se crkva obešteti pošto je Beočinska fabrika cementa podignuta na crkvenoj imovini. Takođe, cementara eksploatiše brda i imanja manastira Mutalj, koji pripada manastiru Bešenovo. I rakovački kamenolom je nekada pripadao manastiru Rakovac i zbog toga bi i on trebalo da bude vraćen SPC.
LJ. Malešević

Katoličkoj crkvi cela Katolička porta? Vraćanje imovine čeka i rimokatolička crkva imena Marijina u Novom Sadu, koja tvrdi da joj pripadaju sve zgrade u Katoličkoj porti i zgrada na samom uglu ulice Laze Telečkog, s poslastičarnicom i picerijom, te zdanje na uglu NJegoševe ulice, gde su banka i nakadašnji restoran “Gurman”, kao i zgrada osnovne škole na Futoškom putu broj 5, te dva jutra zemlje u delu dečje bolnice u Novom Sadu.

DRUMSKO-ŽELEZNIČKI MOST NE ZADOVOLJAVA STANDARDE DUNAVSKE KOMISIJE

Uski prolaz između stubova „groblje” za plovila

Poslednji udar barže mađarskog broda „Mohač“ o Drumsko-železnički most ponovo je pokazao ono što je svima već poznato: most nije napravljen po preporukama Dunavske komisije i to je glavni razlog mnogobrojnijih sudara. Drugim rečima, sve dok se ne sagradi drugi, valjan most, novosadska javnost će čitati i slušati o brodovima i baržama koje udaraju o stubove, nekad sa većim, nekad sa manjim posledicima.
Iako poslednji udar spada pod najžešće (jer je jedan od šest šipova drugog stuba od siline udarca iskrivljen) gotovo nakon svakog udara broda ili barže o stubove saobraćaj preko mosta mora da se obustavi i da se proveri njegova stabilnost. I pre tri dana statičari i projektant mosta su, tek nakon provere, odlučili da vozila i vozovi mogu ponovo da prelaze preko mosta, dok su do tada svi koristili alternativne pravce.
Ujedno, i sami brodari znaju da ih na potesu Dunava kod Novog Sada čeka posebna zavrzlama. Jer, stubovi u plovnom putu Drumsko-železničkog mosta nisu široki onoliko koliko preporučuje Dunavska komisija, što umnogome otežava prolazak između njih. Takođe, ni visina mosta od reke nezadovoljava standarde pomenute komisije. Dimenzije razmaka između stubova u plovnom putu kod Drumsko-železničkog mosta iznose svega 92 metara, umesto predviđenih 150 metara. Ujedno, konstrukcija je oko dva metra niža od preporučene visine.
Zbog toga je brodovima veoma teško manevrisati na ovom delu Dunava, a važi i ograničenje u broju barži kada brod plovi uzvodno, odnosno nizvodno. Pored toga, most je sagrađen oko 170 metara od nekadašnjeg Žeželjevog i gotovo da seče rečnu krivinu, gde je, brodari znaju, poprečno strujanje vode veoma jako.
Podsetimo i da su samo tokom prošle godine mnogi brodovi očešali stubove: među njima su domaći, ukrajinski, mađarski, rumunski i nemački brodovi ili barže. Jedan od najtežih udara bio je u junu 2006. godine, kada se prilikom udara rumunske barže u Dunav sručilo oko 1.400 tona železa, raznevši peskovitu rudu gvožđa po toku reke. Đ. B.

VELIKA HAJKA NA ČUVENU KOČOVATSKU LISICU KRAJ SAME GRANICE S RUMUNIJOM I EU

Evropu su bar kroz nišan videli

Šesta hajka na kočovatske lisice, koje se od lovaca lukavo kriju u bogatom lovištu atara Banatskog Aranđelova, nadomak granice s Rumunijom i EU, ponovo je bila doživljaj za čitavu četu lovaca iz raznih krajeva Srbije. Domaćini za ove lije tvrde da su izuzetne, jer su se vremenom izveštile da nadmudre svaku poteru. Ovog puta jedna nije imala sreće.
– Bio je dovoljan jedan metak da odstrelim tu čuvenu lisicu. Ona mi je, inače, druga u ovoj sezoni, prethodnu sam odstrelio u ataru Rabea – ponosan je Erne Terheš, kome je kao nagrada pripao i srndać.
Beograđanin Branko Milišić morao je opaliti dva puta da “umiri” divlju svinju. Jedva je nazime teško 80 kila izvukao iz trnja.
– Od 12 svinja koje sam do sad odstrelio jedna je pala ovde na Kočovatu, a sve ostale u okolini Zaječara – zadovoljan je Milišić.
Grupovođa Goran Trifunović iz Banatskog Aranđelova priča da se tek u svakom drugom ili trećem izlasku odstreli lisica, on je to uspeo prošle nedelje, a pretprošle Goran Dimitrijević je oborio dve. Iskusni Janoš Vaš iz obližnjeg Majdana se žali da su lovci iz njegovog sela ove sezone ubili samo tri lije.
Lovnik Radenko Cvejanov, poznat po nadimku Beka, koji je rukovodio hajkom na Kočovatu, početak i kraj označava prastarom lovačkom trubom.
– Nasledio sam je od lovnika Ilije Prodanova iz Srpskog Krstura, koji je umro lane u 93. godini. Vidi se da je korišćena više od 60 godina, čak je dorađivana, ali dobro služi – priča on o ovom raritetu.
Teren na Kočovatu izrovale divlje svinje, koje su se i po okolini u poslednje vreme nakotile. U Banatskom Aranđelovu je ove sezone odstreljeno deset, a na području Udruženja “Srndać” 22 komada.
– Pričinjavaju nam velike štete, ali, mada se teško love, izaći ćemo s njima na kraj, jer nisu tako lukave kao kočovatske lije – ubeđen je Beka.
Kroz špalir lovaca nameračenih na lisice i divlje svinje su protrčavali zečevi i srndaći, a uzletali fazani krupni k’o kljukani ćurani. Iako nije poneo soli da im stavi na rep, član lovačkog podmlatka Milorad Vranković iz Novog Kneževca uspeo je jednog da uhvati živog i pokloni ga drugaru Manuelu Kijcu iz Banatskog Aranđelova. Inače, Kočovat je i deo zaštićenog staništa droplji na potesu od rumunske granice prema Mokrinu.
Slavko Stančić, Isa Stojić i Vladimir Odžić iz Kumana obilaze lovišta širom Srbije, pa im je izazovan bio i dolazak u Kočovat. Nisu se pokajali, iako su se vratili praznih ruksaka. Bar su Evropu videli izbliza. Predsednik LD “Fazan” Miloš Teofanov podseća da se pre šest godina počelo skromno s tridesetak učesnika, ali je hajka na kočovatske lisice postala ozbiljna fešta za stotinak lovaca iz Smederevske Palanke, Niša, Beograda, Novog Sada, Iriga, Zrenjanina, Kikinde...
– Svake sezone naši lovci odstrele 25 do 30 lisica, a ove s Kočovata su posebne po svom crvenkastom krznu, verovatno zbog specifičnog peskovitog terena – raspričao se Teofanov pre hajke.
A one su pravo čudo. U prvih pet hajki odstreljene su samo dve. Tu sreću imali su Rajko Marić iz Banatskog Aranđelova i Dragan Lazić iz Sigeta. Koliko ih je teško odstreliti uverili smo se lane, kad je Svetozar Števančev pucao i radovao se misleći da je gotova, a lisica je samo na tren legla u jendek, pa iskoristila priliku i pobegla. Društvo “Fazan” je u ataru Paloša uredilo salaš s dve komforne sobe, nadaju se da će do naredne hajke dograditi u svom domu još tri, pa imati gde da valjano dočekaju goste. A bogat je bio pravi banatski disnotorski doručak od divljih svinja jesenas odstreljenih: majuške, kobasice, barena slanina, pa krompir i jaja, čvarci i ljute papričice. Nakon hajke prijala je domaća palinka, supa od fazana i paprikaš od divljih svinja, sve zalivano vinom iz iriškog podruma Miroslava Kovačevića. Druženje je propisno začinjeno i svirkom čuvene mokrinske bande “Ludi tata i dva brata”, koju predvodi kontrabasista Mihajlo Jović.
Milorad Mitrović

REŠENJE I ZA VRBAK
Na sastanku sa gradskim čelnicima, koji je inicirao savet mesne zajednice Salajka, dogovoreno je da se svim nadležnim službama u gradu uputi dopis kojim se traži privremeno rešenje problema naselja Vrbak, kao i da se naredne nedelje održi sastanak tih službi. Građanski list prenosi da je kao jedno od rešenja predloženo uvođenje priključka za pešake i automobile s obe strane magistralnog puta Novi Sad- Zrenjanin. Iz Zavoda za izgradnju grada Mesnu zajednicu su obavestili da je projektna dokumentacija za izgradnju režimske saobraćajnice u izradi. Podsetimo, izgradnjom magistralnog puta naselje Vrbak je potpuno odsečeno od grada, a na višemesečne apele Mesne zajednice Salajka da se problem reši, novosadska uprava je tek sada reagovala. (021)

PROŠIREN OPTUŽNI PREDLOG PROTIV AD "ALAS RAKOVAC"
Opštinsko javno tužilaštvo je podnelo Trgovinskom sudu u Novom Sadu prošireni optužni predlog protiv AD ''Alas Rakovac'' i direktora kao okrivljenog pravnog lica zbog nezakonitog poslovanja na površinskim kopovima ''Srebro'' i ''Kišnjeva glava - Rakovac'' koji se nalaze u granicama Nacionalnog parka ''Fruška gora''. Optužni predlog je podnet zbog toga što je preduzeće AD ''Alas Rakovac'' nezakonito eksploatisalo mineralne sirovine trahit na površinskom kopu ''Kišnjeva glava – Rakovac'' na području III stepena zaštite Nacionalnog parka, suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Suprotno Zakonu o rudarstvu i Glavnom rudarskom projektu za trajnu obustavu radova na površinskom kopu trahita ''Kišnjeva glava – Rakovac'', preduzeće je vršilo eksploataciju mineralnih sirovina bez odobrenja za eksploataciju, zatim koristilo prirodna dobra površinskih kopova ''Kišnjeva glava- Rakovac'' i ''Srebro'' bez saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i suprotno Zakonu o zaštiti životne sredine. Optužnica je proiširena i jer je preduzeće koristilo prirodne resurse i dobra a u toku izvođenja radova nisu sprovodili mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine, niti su vršili rekultivaciju. Preduzeće je tako, prema mišljenju opštinskog javnog tužilaštva, u svom poslovanju prekršilo tri zakona- Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o rudarstvu. (021)

NIK KEJV U BEOGRADU
Čuveni Nik Kejv dolazi u Beograd, gde će 4. juna u Areni održati koncert sa svojom grupom The Bad Seeds. Ovo će biti njegov povratak u Beograd nakon 18 godina, a ovoga puta dolazi u okviru turneje na kojoj promoviše novi album "Dig, Lazarus, Dig!!!". Nikolas Edvard Kejv jedan jedan je od najpopularnijih australijskih rok muzičara koji je ogromnu popularnost stekao sa grupom The bad seeds koja je nastala 1984. godine. Do sada su objavili trinaest studijskih albuma, a novi je najavljen za mart ove godine. Spot za prvi singl "Dig, Lazarus, Dig!!!", po kome je album i dobio ime, može se pogledati na zvaničnom sajtu benda. "Otkako sam prvi put čuo priču o Lazaru, kada sam još bio dete, bio sam veoma uznemiren i zabrinut. Svi smo zapanjeni čudima koja je stvarao Isus, ali ne mogu a da ne pomislim šta je sve o tome mislio Lazar" - rekao je Nik Kejv povodom izlaska novog albuma i dodao da je lik novozavetnog Lazara stavio u Njujork, kako bi pesma imala moderan prizvuk i savremenu pozadinu. (021)

SAHRANA ZABLAĆANSKOG U PETAK
Glumac Milenko Zablaćanski biće sahranjen u petak 25. januara u 14:30 časova u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Komemoracija će biti održana istog dana u 12 časova u Pozorištu na Terazijama, saopšteno je danas iz tog pozorišta. Glumac Milenko Zablaćanski preminuo je juče na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu od posledica saobraćajne nesreće Zablaćanski je 5. januara u saobraćajnoj nesreći u blizini Zlatibora, zadobio teške povrede glave, nakon čega je do smrti bio u komi. (021)

KONCERT "NE PREDAJ SE!"
Koncertna promocija albuma "Ne predaj se!" novosadskog punk- rock benda Generacija bez budućnosti održava u petak 25. januara u klubu Route 66. CD sa deset pesama sa prvog studijskog albuma GBB-a "Vol. 1" iz 1992. godine, nekoliko neobjavljenih i remiksovanih pesama, kao i snimci sa koncertne promocije knjige "NS punk verzija" objavio je Studentski kulturni centar Novi Sad. Karte se u Mungosu prodaju po 250 dinara, dok je na dan koncerta cena 300 dinara. Uz svaku dvadesetu kartu bend poklanja cd "Ne predaj se!". Svirka, takođe u organizaciji SKC-a, počinje u petak oko 21 h a kao predgrupa nastupa Bomber. (021)

"SAKRIJ BABI LIČNU KARTU"
U poslednje vreme se putem interneta i mobilnih telefona u Srbiji sugeriše mladima da "sakriju babi ličnu kartu". U tekstu koji se pojavio pred drugi krug predsedničkih izbora navodi se iskustvo mladih Poljaka koji su spontano, pred vanredne parlamentarne izbore 21. oktobra, krenuli u duhovitu akciju "sakrij babi ličnu kartu" da bi sprečili da se ponovi situacija od 2005. godine, kada su braći Kacinjski tesnu izbornu pobedu doneli glasovi gubitnika tranzicije - starije, duboko religiozne generacije iz zaostalih, siromašnih seoskih regiona. Poruka koja je kružila Poljskom je glasila: "Idu izbori. Treba spasavati državu. Sakrij babi ličnu kartu. Šalji dalje. Nije lanac vec način da se spase država". (021)