STARO JEZGRO VOJVOĐANSKE PRESTONICE PROGLAŠENO ZA KULTURNO DOBRO

Centar Novog Sada pod zaštitom države

Staro jezgro Novog Sada i zgrada rumunske banke “Luceaferul” (Zvezda Danica) u Vršcu proglašeni su za kulturno dobro na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije i , samim tim statusom, praktično su stavljeni pod zaštitu države.
“Staro jezgro Novog Sada uvršćeno je u kulturna dobra kao kulturno-istorijska celina koja je počela da se oblikuje od kraja 17. veka na suvim gredama omeđenim rukavcima Dunava, na mestu srednjevekovnog naselja”, obrazloženo je u saopštenju Ministarstva kulture, uz napomenu da je urbana matrica gradskog jezgra oblikovana pre 1745. godine, te da sadrži objekte koji su građeni u vremenskom rasponu od nastanka novovekovnog grada do kraja 20. veka.
Zgrada bivše rumunske banke “Luceaferul”, na Trgu Save Kovačevića u Vršcu, sagrađena je, pak, 1904. godine u stilu secesije sa elementima neobaroka. U nekadašnjoj svečanoj sali objekta očuvani su originalni metalni stubovi sa volutama i duborez, a taj objekat koji se nalazi na centralnom gradskom trgu Vršca predstavlja značajnu spomeničku i kulturno-istorijsku vrednost i svedoči o visokom stepenu kulturnog i ekonomskog nivoa pripadnika rumunske nacionalne manjine u Banatu.

Čuvanje ambijenta manastira Kovilj Kako je saopšteno iz Ministarstva za kulturu, Vlada Srbije je donela odluku i o utvrđivanju zaštićene okoline manastira Kovilj. Namera je da se ovim merama očuva izgled, funkcija i autentičnost ambijenta.

VELIKA EKOLOŠKA MISIJA SUBOTIČKOG PREDUZEĆA ZA PRERADU SEKUNDARNIH SIROVINA „INTERKORD”

Ode naše đubre u inostranstvo

Ne treba Radomiru Perinu zvanična statistika da bi znao da se u Srbiji samo 10-15 odsto otpada koristi, a ostatak završi na deponiji, jer je, špartajući po državi, video koliko đubreta proizvode njegovi poslovni partneri. Kao pasionirani lovac, bolećiv prema šumama, plastiku će prerađivati tako da može zameniti drvo
Subotička firma “Interkord” Radomira Perina upravo instalira najsavremeniju linija za reciklažu plastičnih sekundarnih sirovina.
– Naš “Recikplast”, koji radi od pre pola godine osavremenjen je s dve nemačke mašine. Trenutni kapacitet s kojim radimo po italijanskoj tehnologiji je od 300 od 500 kilograma na sat, a sad ćemo 1.000 kilograma gotovog materijala slati na tržište – ponosan je Perin.
Perin je u „privatluku“ od 1985, kad je otvorio vulkanizersku radnju. Godinu kasnije počinje proizvodnju gumeno-tehničke robe i brzo je proširuje, a 1990. osniva “Interkord”. Bio je predstavnik stranih firmi koje se bave izduvnim sistemima, amortizerima, rezervnim delovima za automobile, ali su nestabilni uslovi u vreme rata i sankacija preduzeće preorijentisali na preradu sekundarnih sirovina. “Interkord” je u početku samo skupljao i prodavao gvožđe, ali uočivši da ogromne količine otpada „proizvedu“ njihovi poslovni partneri, odlučeno je da se okrenu preradi i drugih vrsta otpada, posebno plastike.
– Sarađujući s velikim brojem subotičkih preduzeća, ustanovio sam da se samo 10-15 odsto otpada dalje koristi u proizvodnji, a sve ostalo završava na deponiji. Zato smo pre tri godine oformili stručnu ekipu koja je napravila strategiju, obezbedili smo jaku logistiku, sastavljenu od vozila, ljudi i opreme, pa počeli da obilazimo firme. Prvo smo formirali Reciklažni centar, ustrojen po svim relevantnim standardima – priča Perin.
“Interkord” radi s gotovo svim većim subotičkim preduzećima, poput “Fidelinke”, Mlekare, “Trgoprometa”, “Sinalka”, “Freš&Ko”, Podruma „Palić”, “Medoprodukta”, “Fornetija”.., ali i još nekim značajnim vojvođanskim i srbijanskim firmama.
– Nakon otvaranja Reciklažnog centra smo osnivali i “Recikplast” i tu instalirali jednu od najozbiljnijih linija za reciklažu sve tvrde i meke plastike, pet-boca, plastičnih gajbi, posuđa, najlona. Ovaj zaokruženiproces obuhvata sve, od sakupljanje do topljenje materijala i njihovog vraćanja u prvobitno stanje, regranulat. Radimo i s građanstvom, a posebno nam je draga saradnja sa školama, jer se kod učenika podiže svest o očuvanju prirode, a pruža im se i mogućnost zarade – veli naš sagovornik.
“Interkord” funkcioniše kao porodična firma, koja trenutno zapošljava trideset radnika.
– Sin vodi reciklažni deo, kćerka finansije, supruga se bavi zdravom hranom, pa svako na svoj način čuva prirodu i zdravlje ljudi – ističe Perin, koji je kao pasionirani lovac imao priliku da vidi koliko su nam šume i oranice zagađene otpadom.
Dodaje da je subotički atar još donekle i očuvan, ali je u nekim drugim delovima zemlje situacija porazna.
– Zato je slogan naše firme “Spas za budućnost”, jer budućnost leži upravo u reciklaži otpada i ponovnoj upotrebi sirovina koje bi, inače, desetine godina ostale nerazgrađene u prirodi – objašnjava on.
Dugoročni plan “Interkorda” je da od prerađene plastike pravi novi proizvod namenjen inostranstvu.
– I domaćem tržištu treba taj materijal, ali je za prerađivača mnogo bolja da regranulate izvozi kao gotov proizvod. Još nismo odlučili šta ćemo proizvoditi, ali će to najverovatnije biti plastične palete. Pošto je opšti interes društva zaštita šumskih resursa, od sledeće godine plastika će zameniti drvo svuda gde može – kaže Perin.
Uslov za poslovanje na stranim tržištima je i ozvaničen kvalitet, pa je „Interkord“ krenuo da uvodi standard ISO 9001 i 14001, vezan za zaštitu čovekove okoline, prošao je prvu proveru i nada se skorom dobijanju sertifikata. Perin žali što je prerada otpada u Srbiji tek u začetku, dok zemlje iz okruženju mnogo ozbiljnije pristupaju ekologiji.
– “Interkord” je u Srbiji visoko pozicioniran u svom poslu. Tuđa iskustva su nam dobrodošla, jer se u svetu sve o tome zna. Ali bile su nam potrebne ozbiljne pare, i, osim sopstvene finansijske podloge, jedna banka je stala iza nas i pomogla da nabavimo opremu uz povoljan kredit. Od države dobijamo uglavnom tapšanje po ramenu – ne krije razočaranje Perin.
Radmila Vukadin

TRIMA BANATSKIM OPŠTINAMA PREBAČEN DEO PARA KOJE JE DRŽAVA PRIKUPILA OD IGARA NA SREĆU

I lokalne samouprave dobile bingo

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković posetio je juče zrenjaninsku opštinu i gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću uručio finasijsku pomoć u iznosu od tri miliona dinara. Pored Zrenjanina novac su dobile i opštine Novi Bečej, i to 815.000 dinara, te Nova Crnja, u čiju je kasu ušlo 1.700.000 dinara. Pare su, inače, obezbeđene iz fonda koji se puni priređivanjem igara na sreću, a na osnovu projekata kojima su lokalne samouprave konkurisale po osnovu javnog poziva Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Na konferenciji za novinare organizovanoj ovim povodom Ministarstvu su se na pomoći zahvalili zrenjaninski gradonačelnik, kao i zamenik predsednika opštine Nova Crnja Cvijan Milošević. Iako je bilo najavljeno prisustvo i predsednika opštine Novi Bečej Milivoja Vrebalova, on je izostao zbog, kako je obrazloženo, zdravstvenih razloga.
– U pitanju je pomoć koju Ministarstvo daje kvartalno, i u ovom ciklusu u celoj Republici finansirana su 53 projekta, za koje je odobreno 107 miliona dinara – rekao je ministar Marković. – Pre tri meseca odobreno je, podsetiću, 99 miliona za 47 projekata, a realan efekat koji očekujemo od ove vrste pomoći je poboljšanje rada lokalnih samouprava. Ovo je, inače, godina promena u jedinicama lokalne samopuprave, koje se moraju učiniti stabilnim, što je cilj seta zakona koji regulištu ovu oblast. Tako će se izbeći sadašnja situacija da imamo 11 raspuštenih lokalnih skupština, nekoliko pred raspuštanjem, a u još mnogima brojne probleme.
Marković je iskoristio priliku i da Zrenjanincima čestita novostečeni status grada. On je izrazio i uverenje da će Zrenjanin, kako je rekao, već na prvoj stepenici, prilikom primene Zakona o komunalnoj policiji, opravdati novi status, a naročito nakon zakonskog rešavanja pitanja imovine jedinica lokalne samouprave.
Inače, Zrenjanici će dobijenu pomoć prema odobrenom projektu iskoristiti za ugradnju sistema video nadzora centra grada, u Novom Bečeju je planirana obuka radnika opštinske uprave, dok će u Novoj Crnji biti uspostavljen Opštinski uslužni centar. Sl. S.

Vrebalov: Zdravstveni razlozi i ništa više

Pomoć i za udruženja invalida Nakon uručivanja pomoći pomoći gradu Zrenjaninu i opštinama Novi Bečej i Nova Crnja, ministar Marković je, u pratnji zrenjaninskog gradonačelnika i njegovih saradnika, posetio prostorije Udruženja paraplegičara Banata. Marković je tom prilikom uručio dva računara, poklon Ministarstva Udruženju paraplegičara Banata i Organizaciji gluvih i nagluvih Zrenjanina.

DIJALOG O POTPUNOM UKIDANJU VIZA
Evropska komisija odlučila je da 30. januara pokrene dijalog s vlastima u Beogradu o potpunom ukidanju viza za putovanja građana Srbije u Evropsku uniju. Evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Franko Fratini je dao uputstva nadležnim telima Evropske komisije da sa srpskim vlastima pokrenu dijalog na tehničkom nivou, saopštio je Fratinijev portparol Frizo Roskam Abing. On je predočio da će taj dijalog omogućiti dvema stranama da 'utvrde ključna područja za delovanje, kao što su ilegalna imigracija, javni red i bezbednost'. Moguće je da epilog tog dijaloga bude utvrđivanje spiska uslova koje srpske vlasti moraju ispuniti za dobijanje bezviznog režima EU, istakao je Fratinijev predstavnik za štampu. Evropska komisija sa zadovoljstvom prima na znanje da će Srbija uvesti biometrijske pasoše od marta ove godine', dodao je on. (Beta)

UMRO BOBI FIŠER
Bivši svetski šampion u šahu Robert Fišer umro je u 64. godini. Jedan od najvećih igrača u istoriji šaha, rođen je u SAD, ali se odrekao američkog državljanstva i preselio na Island 2005. godine. Fišer je postao svetski prvak 1972. godine kada je, upravo na Islandu, u Rejkjaviku, pobedio tadašnjeg šampiona Borisa Spaskog. FID-a mu je oduzela titulu, jer je 1975. godine odbio da igra protiv izazivača Anatolija Karpova. (RTS)

NOV PASOŠ 2.000 DINARA
Zamena novih pasoša počinje od aprila i građane će koštati 2.000 dinara, izjavio je ministar usluga Predrag Bubalo. On je dodao da će do kraja godine svi morati da promene pasoš, ličnu kartu i registarske tablice. Bubalo je rekao i da je navedena cena "daleko od prave da ne bi bilo udara na kućni budžet". (021)