OVE GODINE OČEKUJE SE FORMIRANJE DUNAVSKOG EVROREGIONA

Uz reku smo Evropljani

Prema optimističnim predviđanjima, ova godina mogla bi da bude ključna za formiranje dunavskog evroregiona. Ideja koju su pre dve i po godine Skupština Vojvodine i njen Dunavski biro s kolegama iz Ulma i tamošnjeg Dunavskog biroa zajednički predstavili na Podunavskom festivalu gradova i regija u Ulmu, dugo je krčila put u lobiranju regiona duž «glavne evropske ulice» i tek prošle godine počela je da dobija svoje konture osnivanjem privremenog rukovodstva Evroregiona. Istovremeno, zagovornicima te ideje stigla je i stimulacija u vidu pozitivnih reakcija iz Brisela.
Upravo je evropska prestonica, naime, mesto gde se po pravilu udara kamen-temeljac novih uobičajeno transnacionalnih regionalnih okvira na tlu Evrope i tamo promoteri stvaranja takvog regiona duž Dunava krajem ove godine, kada će ga ponovo prezentovati, očekuju da od evropskih zvaničnika dobiju «zeleno svetlo».
– Evropska unija je pre svega politički savez, s kojim građani EU ne mogu baš lako da se identifikuju. S regionima ta identifikacija građanima ide mnogo lakše i zato je Evropa budućnosti – Evropa regiona. U perspektivi, jedan takav region biće i onaj koji će objediniti prostor i, naravno, ljude koji žive duž Dunava. Identifikacija s tim regionom neće biti ništa novo jer ljudi su već vekovima upućeni na Dunav i upravo je to spojka koja povezuje sve ljude koju žive duž te reke – objašnjava prof. dr Harald True s Univerziteta u Ulmu. On je i član Podunavske rektorske konferencije, jednog od već postojećih oblika insitucionalne saradnje u Podunavlju.
Buduća dunavska evroregija, podsetimo, obuhvatala bi regione i gradove u osam zemalja – od izvora reke u Švarcvaldu, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, do Rumunije, gde se uliva Crno more. Bio bi to, nesumnjivo, najveći evroregion s više od 115 miliona stanovnika.
– Od kapaciteta i potencijala koje nudi ova reka iskorišćeno je, međutim, svega 15 odsto, zbog čega brže i intenzivnije povezivanje i saradnja podunavskih regija mora da bude prioritet – smatra potpredsednik Skupštine Vojvodine i jedan od promotera dunavskog evroregiona Šandor Egereši. – Uzimajući u obzir da regije i gradovi na obalama Dunava dele velike ljudske, prirodne i kluturne resurse koji se mogu iskoristiti kroz produbljivanje međuregionalne saradnje, a smatrajući da proširenje Evropske unije ima poseban značaj za integraciju i stabilizaciju teritorija centralne i jugoistočne Evrope i jačanja samog regionalnog povezivanja u Evropi, nastajanje dunavske evroregije samo je prirodan sled stvari.
Veliki angažman Vojvodine u promovisanju ideje o formiranju novog regiona Egereši, koji je, inače, i predsednik Saveta Dunavskog biroa Novi Sad – Vojvodina, smatra logičnim, i podseća na to da je jedan od prioritetnih opredeljenja vojvođanske administracije – jačanje procesa prekogranične i međuregionalne saradnje.

Podunavska akademija Prilikom poslednje posete predstavnika grada Ulma, tamošnjeg Univerziteta kao i Dunavskog biroa Novom Sadu, precizirana je ideja o formiranju podunavske akademije. Segment je to sporazuma o saradnji koji je potpisan u petak, a koji, osim plana aktivnosti dva dunavska biroa u ovoj godini, donosi i institucionalizaciju saradnje između univerziteta u Novom Sadu i Ulmu. Iskustvo u akademskoj saradnji Ulma s drugim podunavskim univerzitetskim centrima i njihovo međusobno povezivanje je na kraju i dovelo do inicijative za osnivanje podunavske akademije. – Podunavska akademija, kojoj smo ovim sporazumom udarili temelje, okupljala bi stručnjake iz raznih oblasti, profesore, lekare, inženjere i druge – izjavio je prof. dr Harald True na okruglom stolu posvećenom dunavskom evroregionu, koji je održan u Skupštini Vojvodine nakon potpisivanja sporazuma.

ŠTA KANDIDATI OBEĆAVAJU SEVERNOJ POKRAJINI

Vojvodina, predsednička dika

Kandidati za predsednika Srbije u svojim predizbornim turnejama po Vojvodini obećavaju da će tu pokrajinu iz korena menjati i tražiti za nju više političke samostalnosti, drugi je, opet, vide kao pitanje ekonomskog razvoja, treći joj se udvaraju s “dušo i srce”... Kandidat SRS-a Tomislav Nikolić obećao je na konvenciji u Novom Sadu da će, ako bude izabran za predsednika Srbije, pomoći da Vojvodina bude “još čvršća, lepša i bogatija”.
Nikolić je okupljenim pristalicama radikala poručio da su “izgradili divnu Vojvodinu”, i da takvu treba da je očuvaju. Srbija, kako je rekao, mora da bude država složnih građana, a stanovnici Vojvodine ne treba da dozvole “da ih posvađaju”.
Za predsedničkog kandidata DS-a Borisa Tadića Vojvodina “nije ustavno pitanje nego pitanje razvoja i ono mesto gde je Srbija najbliža Evropi”. Tadić je u Kanjiži poručio da je budućnost Vojvodine bitna ne samo za sve etničke zajednice koje na tom prostoru žive nego i za celu Srbiju i čitav region. Tadić, koji u svojoj predsedničkoj kampanji insistira na evopskom putu Srbije, ali i na očuvanju KiM u Srbiji, poručio je u intervjuu “Dnevniku” da neće dozvoliti da se na Vojvodinu odrazi eventualni negativni rasplet oko KiM. On je ocenio da je logika po kojoj se decentralizacija i regionalizacija poima kao “pravljenje fragmentirane Srbije ili novih unutardržavnih entiteta po liniji nacionalnog razdvajanja neevropska i veoma opasna”. Tadić smatra da je, zapravo, ekonomska logika ta koja vodi ka formiranju regija.
S druge strane, za predsedničke kandidate LDP-a Čedomira Jovanovića i Mađarske koalicije Ištvana Pastora Vojvodina jeste i ustavno pitanje. Ovi kandidati smatraju da Vojvodina u Ustavu Srbije treba da ima širu autonomiju, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću. Jovanović je obećao da će, ako bude izabran za predsednika, inicirati promenu Ustava i zbog “sramne odredbe da je Srbija zemlja srpskog naroda i ostalih građana”. Pastor se u svom programu zalaže i za teritorijalnu autonomiju Mađara u osam opština na severu Vojvodine. On kaže da je svestan toga da ta ideja izaziva negodovanje, ali je upoređuje s ranijom idejom iz republičke vlasti o autonomiji Srba u KiM.
Vojvodina je za kandidata Nove Srbije Velimira Ilića “duša i srce Srbije, baš kao i Kosovo”. Ilić se na konvenciji u Novom Sadu požalio okupljenim pristalicama da su “hteli da ga posvađaju s Vojvodinom”, ali njegova poruka je da Srbija neće opljačkati Vojvodinu, već će, tvrdi on, učiniti sve za nju, jer “što je jača Vojvodina, jača je i Srbija”...
S. Nikolić

PASOŠ CRVENE BOJE
Pasoš Srbije biće u carskoj crvenoj boji, nijansi između crvene i bordo, na prednjoj korici imaće utisnut grb Srbije i tekst ispisan ćirilicom. Prva strana posle korica potpuno je plastificirana tako da su praktično u nju uliveni fotografija, podaci, potpis, hologram i različiti vidovi zaštite, piše Blic. Tokom ove nedelje trebalo bi da bude objavljeno kada će početi štampanje novih putnih isprava, koje će ujedno biti i prve sa oznakom Srbije posle gotovo stogodišnje pauze. Sportisti, članovi olimpijske reprezentacije, biće prvi kojima će biti uručeni novi pasoši. (021)

BESPLATNO KREČENJE REDOVNIM PLATIŠAMA
Javno komunalno preduzeće "Stan" narednog meseca počinje akciju besplatnog krečenja ulaza u zgradama u kojima stanari redovno izmiruju račune objedinjene naplate. Predsednici skupština stanara sa kojima "Stan" ima potpisan ugovor biće pozvani, kako bi se dogovorili o pojedinostima u vezi sa krečenjem. Ova firma je početkom meseca počela podelu besplatnih tabli sa kućnim redom koje će, po želji skupštine stanara, biti okačene u svim ulazima zgrada. (021)