Maja Gojković osniva Grupu građana

Gradonačelnica Maja Gojković podnela je zahtev za registraciju Grupe građana pod nazivom „Za naš Novi Sad“, nezvanično saznaje „Dnevnik“. Iako do Gojkovićeve juče nismo uspeli da dođemo, te dobijemo potvrdu ili negiranje ove informacije, predsednik novosadskih radikala Igor Mirović tvrdi da ništa o tome nije čuo, te da je Gojkovićeva „apsolutno i dalje član Srpske radikalne stranke“, kao i da ne zna zašto ona nije prisustvovala predizbornom mitingu predsedničkog kandidata SRS Tomislava Nikolića održanog proteklog vikenda u Novom Sadu. „Dnevnikovi“ izvori naveli su da je Gojkovićeva „institucionalno i proceduralno“ okončala poslove oko formiranja Grupe građana naziva „Za naš Novi Sad“ i da će se grupa baviti politikom. Nepojavljivanje Gojkovićeve na radikalskim skupovima, kao i već duže vreme nenošenja stranačkog bedža na reveru navelo je novosadsku javnost da se zapita da li je Gojkovićeva, koja je i jedan od osnivača SRS, i dalje član ove stranke. Pored toga što se ranije spekulisalo da Gojkovićeva planira da osnuje „Građansku radikalnu stranku“, mogle su se čuti i priče da namerava da pristupi i Demokratskoj stranci Srbije ili Novoj Srbiji. Međutim, predsednik Privremenog Gradskog odbora DSS Vladimir Galić demantuje ove spekulacije. - To su kuloarske priče, koje ja ne želim da komentarišem i time dajem politički publicitet Maji Gojković. Neka radi šta hoće. Jedino što znam i što mogu da potvrdim jeste da ona neće pristupiti Demokratskoj stranci Srbije - izjavio je za „Dnevnik“ Galić. N. H.

KIKINDA: Aerodrom u prvom planu

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine odobrio je, između ostalog, i sredstva u iznosu od 7,5 miliona dinara za projektovanje kikindske vazdušne luke. Miroslav Kresoja, direktor Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju grada, naveo je za Dnevnik da je ideja za pokretanje ovog projekta proizišla iz činjenice da za sada nema ništa od otvaranja velikog graničnog prelaza kod Nakova, a da je ovo jedan od pokušaja da se omogući bolje povezivanje grada sa udaljenijim mestima. - Dolaskom investitora stvoriće se vremenom mogućnost i potreba za što boljim povezivanjem grada i zašto bi neko ko leti iz Beča u Budimpeštu dolazio ovamo automobilom, ako može da sleti na aerodrom. Da bi naš aerodrom dobio taj viši status, moraju se izgraditi prateći objekti po važećim standardima, za šta nije potrebno neko veliko ulaganje - navodi Kresoja i ističe da su se u Direkciji najpre konsultovali sa stručnjacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, koji odlučuju o promeni statusa aerodroma, odnosno o svemu što se tiče vazdušnog saobraćaja. Nakon niza konsultacija, stigla je podrška Vazduhoplovnih saveza Vojvodine i Srbije da se započne projektovanje koje bi trebalo da bude završeno do kraja zimskog perioda. U planu za 2008. godinu je i završetak radova na Pravoslavnom hramu, koje je, prema Kresojinim rečima, trenutno stopirao nadzorni organ iz Zavoda za zaštitu spomenika zbog loših vremenskih prilika. - Uskoro će biti nastavljeni i radovi u Kuriji. Dovršiće se obnova fasade, a rekonstruisaćemo podrum ili tavan, u zavisnosti od dogovora sa korisnicima, ali i od toga da li će biti odobrena sredstva iz pokrajine ili republike. Takođe, biće napravljen novi ulaz u pozorište, a predstoji dogovor sa Mladenom Krstajićem o početku radova i izvođaču. Trenutno su u toku radovi na kanalizaciji u naselju Nikole Francuskog do Kraljevića Marka, a biće završen i parking kod Bolnice, u ulici Braće Bogaroški - izjavio je Miroslav Kresoja za Dnevnik. O. T.

Registracija sajta u Srbiji još jedan udar po džepu

Registratori novog internet domena Srbije, koji su dobili sertifikat Registra nacinalnog internet domena Srbije (RNIDS), tela koje će upravljati ovim resrursom na internetu, već su počeli sa predregistracijom. Reč je o 24 registratora koji su prošlog meseca potpisali ugovore sa RNIDS-om.
Registracija sa novim domenom krenuće početkom januara, kada će i prestati registrovanje sajtova na starom domenu. Ipak, sajtovi sa završnicom .yu će ostati u funkciji do 30. septembra 2009. Prednost u registraciji novih domena imaće vlasnici već postojećih .yu adresa.
Neko ko je imao adresu firma.co.yu imaće pravo da tokom prvih šest meseci samo on registruje firma.co.rs, a imaće mogućnost da registruje i domen firma.rs. Ono što će biti rezervisano pre početka javne registracije su domeni za državnie institucije i od posebnog značaja za Srbiju, kao što je srbija.rs.
Razlika u odnosu na .yu domene biće to što će .rs moći da registruju i fizička lica, ali i činjenica da oni neće biti besplatni kao do sada. Zahetvi za registraciju domena podnose se preko ovlašćenih registara. Te cene su 300 dinara plus PDV za .in.rs’ domen, 500 dinara plus PDV za .co.rs, .org.rs i.edu.rs
Osim što će od sada postojati i poddomen .in za individualne korisnike, novina je i mogućnost registracije direktno na .rs domenu (do sada je to bilo rezervisano samo za pojedine državne institucije i internet-servis provajdere. Podnošenje zahteva za ovaj nivo domena košta 1.500 dinara plus PDV.
Cene registracije za krajnje korisnike će se određivati na slobodnom tržištu koje će formirati ovlašćeni registratori. Pretpostavlja se da će, na primer, firme morati da izdvoje oko 2.000 dinara, što je nekoliko puta više nego što treba platiti za registraciju internacinalnih domena.
Stoga poznavaoci primene interneta u Srbiji upozoravaju na mogućnost da će mnoge firme izbegavati .rs domen. Naime, umesto da plate adresu s nacinalnom oznakom i do 50 dolara godinje, oni će moći da iaberu .com ili .net za svega desetak dolara.
Neki od registratora su putem svojih sajtova ponudili automatizovani proces predregistracije uključujući i plaćanje platnim karticama preko interneta. Adrese na novom domenu može da registruje svaki građanin i pravno lice iz Srbije, kao i strani građani i firme.
G. Brkić

Pravila registracije Po propisanim pravilima, svaki građanin Republike Srbije može za lične potrebe da registruje jedan ili više .in.rs i .rs domena. Strani državljani mogu da registruju jedan ili više .rs domena, ali administrativni kontakt za domen mora biti državljanin ili pravno lice iz Srbije. Pravna lica registrovana u Republici Srbiji mogu registrovati jedan ili više .co.rs, .org.rs, .edu.rs i .rs. Sva zainteresovana pravna lica mogu registrovati .rs domene, a pravno lice koje želi .co.rs domen mora biti registrovano za neku privrednu delatnost. Organizacije registrovane za obrazovnu delatnost mogu da registruju .co.rs i .edu.rs domene. Sve ostale registrovane organizacije koje nisu privredni subjekti mogu registrovati .org.rs domene. Naravno, i njima je na raspolaganju domen višeg nivoa .rs. Pravno lice registrovano u inostranstvu može registrovati jedan ili više .co.rs, .org.rs, .edu.rs i .rs domena, ali administrativni kontakt mora biti državljanin Republike Srbije ili pravno lice registrovano u Republici Srbiji. Ukoliko se inostrano pravno lice prijavljuje za registraciju .co.rs, .org.rs ili .edu.rs domena, mora podneti rešenje o registraciji iz koga se vidi da ispunjava uslove za odgovarajući domen (da je registrovano kao poslovni subjekt, obrazovna institucija ili druga vrsta organizacije).

POVEĆAN CENZUS ZA LOKAL
Prema novom Zakonu o lokalnim izborima cenzus je s tri povećan na pet procenata, gradonačelnik se više ne bira direktno već ga imenuje Skupština grada iz redova odbornika izabranih proporcionalnim sistemom, a stranka je vlasnik odborničkog mandata. Građanski list prenosi da izborna lista za novosadski parlament mora da ima najmanje 26 kandidata, tako da stranke, koalicije i grupe građana, treba da skupe najmanje 780 potpisa. Političke stranke nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad dobiju manje od pet procenata ukupnih glasova. Lokalni izbori, kao i pokrajinski, zakazani su za 11. maj. (021)

NOVO: UČEŠĆE GRAĐANA U ODLUČIVANJU
Sremski Karlovci su jedna od šest opština u Srbiji u kojoj po prvi put gradjani direktno odlučuju o razvoju svoje lokalne zajednice. Učešće gradjana u donošenju odluka odvija se kroz Savet za razvoj koji je u Sremskim Karlovcima formiran krajem prošle godine. Savet okuplja gradjane i predstavnike lokalne vlasti. Važna karika u svemu je i Kancelarija za razvoj Stalne konferencije opština i gradova, objašnjava za Radio 021 menadžer te kancelarije Dejan Gluvačević. "U pitanju je unapredjenje gradjanskog učešća na lokalnom nivou i to se odvija u okviru projekta "Podrška jačanju gradjanskog učešća u Srbiji" koji zajednički realizuju lokalne vlasti, Stalna konferencija gradova i opština i švajcarski donator. Institucionalno uključivanje gradjana sprovodi se kroz formiranje Saveta za razvoj i zaštitu lokalne samouprave, koji je predvidjen i Zakonom o lokalnoj samoupravi", navodi Gluvačević. Kroz učešće u radu Saveta za razvoj, gradjani Sremskih Karlovaca su imali zadatak da odaberu temu koju smatraju najvažnijom za njihovu lokalnu zajednicu. Karlovčani su izabrali turizam, kaže Dejan Gluvačević. "Sada na sastancima sa gradjanima i kroz druge aktivnosti treba da odredimo šta ćemo raditi, koji su prioriteti kako bi se gradjani angažovali na konkretnim poslovima u svojoj lokalnoj zajednici. Plan bi trebalo da se uklopi u budžet koji iznosi 4, 3 miliona dinara", kaže Gluvačević i navodi da je 10 % sredstava obezbedila opština, a ostatak švajcarski donator. Pilot projekat za uspostavljanje učešća gradjana u odlučivanju realizuje se u 3 urbane i 3 ruralne opštine u Srbiji. Osim Sremskih Karlovaca, iz Vojvodine je u projekat uključena i opština Čoka. (Jovanka Zlatković)

ARENA IZUZETA OD PRIVATIZACIJE
Vlada Srbije donela je rešenje o izuzimanju bioskopa "Arena" iz privatizacije "Zvezda filma". Takvu inicijativu pokrenule su gradske i pokrajinske vlasti, kako bi se izbeglo da nakon prodaje, eventualnom promenom delatnosti, Novi Sad ostane bez bioskopa. Grad će raspisati međunarodni javni konkurs za izdavanje i revitalizaciju ovog prostora, sa isključivom namenom za bioskopsku delatnost. Direktor "Zvezda filma", Boris Gigov, rekao je ranije da iskustva pokazuju da potencijalne kupce privlači poslovni prostor u centru grada, a ne zadržavanje delatnosti. (021)

PRIBLIŽAVA SE 36. FEST
Međunarodni filmski festival Fest održava se od 22. februara do 2. marta u već tradicionalnim dvoranama: Centru "Sava", Dvorani Kulturnog centra, Domu sindikata i u Kinoteci. Na 36. Festu, koji će biti promovisan pod sloganom "Izađi na FEST!", premijerno se prikazuje 75 novih filmova iz celog sveta, među kojima su laureati najprestižnijih svetskih festivala, mežu kojim su nova dela Anga Lija, braće Koen, Vejna Vanga, Džulijana Šnabela, Fatiha Akina i Vesa Andersonadela. Projekcije se, kao i prethodnih godina, organizuju u više programskih celina - "Horizonti", "Otkrića" i "Činjenice i slagalice"a predviđen je i poseban program savremenog ruskog filma, takmičarski segment Festivala "Evropa van Evrope", kao i poslovni deo Festivala - B2B.

TEKSAS U NOVOM SADU?
Po uzoru na bavarski model, srpsko-nemačka firma SINS ponudila je čelnicima grada projekat izgradnje teksaškog sela u Novom Sadu, piše Gradjanski list. Uslov je da parcela na kojoj bi se gradilo selo bude od dva do četiri hektara, da je blizu autoputa i da postoje priključci za komunalije. Prema rečima direktora firme SINS Drage Đokića, predviđeni su ugostiteljski, smeštajni i kulturni sadržaji, a u teksaškom selu najmlađi bi mogli uživati u kaubojima i Indijancima, jahanju na konjima i drugom. Đokić navodi da predstavnici grada ozbiljno razmatraju projekat, te da su pokazali zainteresovanost da posete teksasko selo u Bavarskoj, koje je, prema njegovim rečima, prošle godine posetilo pet miliona ljudi. On je naveo je da će se, ukoliko se projekat realizuje, otvoriti sto radnih mesta. Drugi projekat koji je SINS ponudio predstavnicima grada jeste prečistač otpadnih voda. Dogovor je da o tome, između 15. i 20. januara, razgovaramo s poslovodstvom "Vodovoda i kanalizacije". U vezi s ovim projektom ponudili smo nekoliko opcija: da naša firma bude stoprocentni investitor i da u tom slučaju ubira i prihode, zatim da grad bude partner te da finansira celu investiciju. (021)