VRŠČANI PONIŽENI ODLUKOM VLADE DA IM ODUZME I SAOBRAĆAJNE REGISTARSKE OZNAKE

Šamarčina stigla iz Beograda

Utešili su premijerovi „stručnjaci” građane Vršca i ostalih 1.500.000 vlasnika automobila da će zamena tablica i dozvola proći sasvim anestetički bezbolno, jer se predviđeni model već pokazao efikasan 1998. - u Miloševićevo „slavno” vreme
Pre tačno godinu dana cela Vlada Republike Srbije, sa svom savetničkom i ekspertskom svitom pride, te premijerom dr Vojislavom Koštunicom na čelu, zasedala je u Vršcu i baš tu donela odluku da ovaj grad to neće u buduće biti. Postideli se svi pod Kulom od ove šamarčine, gledali u lokalnu samoupravu čudnim pogledom, nadali se da za varoš ima ko se zauzeti, predočiti tamo južno od Dunava i Save istoriju Vršca, pa reći da su spremni prihvatiti izvinjenje. Umesto toga novi bezobrazluk! Pre nekoliko dana, opet republički organi, doneli odluku da se Vršcu oduzmu i registarske oznake za vozila. Šta će identitet regiji od “jedva” 100.000 stanovnika - toliko živi u opštinama Vršac, Bela Crkva i Plandište - ono VŠ na tablicama? Kažu pojedini “stručnjaci” da je to normalan proces ukrupnjavanja opština, ali se oni sa dužim pamćenjem ne zaboravljaju da ih pitaju: kako se to uklapa u decentralizaciju Srbije koja se godinama najavljuje i obećava?
Znači, oko 1,5 miliona vozila u Srbiji dobiće nove tablice i saobraćajne dozvole. Ne zna se koliko će to poreske obveznike da košta, ali je sigurno da bi se prosvetari ili bilo koji drugi štrajkači ovdašnji zadovoljili tom crkavicom bar na godinu dana, pa tako svake godine. Promena tablica, najavljuju, odvijaće se sukcesivno, a vlasnici automobila nove će dobiti prilikom prve sledeće registracije. Kažu i da se taj model zamene pokazao kao uspešan tokom prethodne promene tablica 1998. Ili me sećanje vara, ili oni tada u tome nisu kao vlast učestvovali.
No, počinje predizborna kampanja pa da ne ispadne da ja nešto agitujem ili ih upoređujem (isti su), prozivam one koji su se baš sad setili da se igraju lokalpatriotskim osećanjima stanovnika mnogih opština Srbije. Bez ikakve rasprave i potpuno tajno, mnogi regioni stavljeni su pred svršen čin. Lepo kaže baba Cana iz mog komšiluka:
- Sa’ će, sine moj, i ovima krv da poplavi. Ček samo da vidiš, k’o da im je baba presto ostavio!
A Vršac, nadobijao se minulih godina komplimenata i nagrada kako je enormno razvijena privredna i intelektualna sredina, mnogo je uradio na kulturnoj decentralizaciji, kako je istorijski i duhovni centar mnogih naroda i vera. Danas, opet pod Pančevo, koje, zbog ovih istih, ne može ni samo o sebi da brine.
Tako poniženi, šta je drugo preostalo Vrščanima nego da se prisećaju bolje istorije. Vladika Teodor Nestorović, kanonizovan pre nekoliko godina, baš u njihovoj varoši je organizovao i 1594. poveo Srbe protiv Turaka, ali o tome se ispod Dunava slabo zna. Pod komandom grofa Klaudiusa Florimunda Mersija 1716. Vršac je zauvek oslobođen turske vlasti, pa je zbog položaja i značaja koji je imao u prošlosti već naredne godine postao sresko mesto, centar celog regiona i sedište srpske pravoslavne eparhije. Bečki dvor je odobrio ujedinjenje Srpskog i Nemačkog Vršca, pa je 1795. stvoreno jedinstveno naselje u kome su vlast na osnovu posebnog ugovora delili Srbi i Nemci. Svoj najveći uspon Vršac je doživeo u 19. veku, kad je postao moderan grad, znatno uvećao broj žitelja, osnivao sve potrebne institucije, razvio vinogradarstvo, zanatstvo, trgovinu i industriju, a železnicom i poštom se direktno povezao s mnogim krajevima Evrope. Postao je značajan centar ovog dela habzburške države i 1804. dobio tržišna prava koja su mu omogućila da samostalno i pod povlašćenim uslovima organizuje privredu i održava vašare. Grad je dobio privilegije slobodne kraljevske varoši posle 27 godina velikih napora, pa i prava da može sam voditi političku samoupravu, dok su građani stekli posebnu zaštitu pred zakonom kao da imaju status plemića.
E tako je u Vršcu nekad bilo. Danas to, u Koštuničinoj Srbiji, izgleda nije dovoljno. Danas, Vrščani imaju pravo da ćute i slušaju šta im se iz Beograd diktira. I tačka! A stranke i lokalni političari... ako ovako ostane na njih više ne vredi ni reči trošiti.
Aleksandar Čupić

ODMARALIŠTE „SANITAS” NA IRIŠKOM VENCU DOBILO VLASNIKA

Biznismen iz Čikaga gradi hotel

IRIŠKI VENAC: Odmaralište „Sanitas” nekadašnje Novosadske banke, na istočnoj strani Fruške gore, odmah ispod Iriškog venca, prodato je našem zemljaku iz Čikaga Mladenu Selaku. Novi vlasnik ima nameru da ovo odmaralište, koje je pre drugog svetskog rata bilo bolnica, obnovi, odnosno sagradi hotel visoke kategorije sa kapacitetima za pružanje zdravstvenih usluga, te da izgradi otvoreni bazen, igrališta i objekte za rekreaciju i odmor.
Odmaralište „Sanitas” je odavno zaboravljeno i već 45 godina stoji prazno. Skupština opštine Irig donela je odluku da za ovaj prostor na 1,4 hektara, koliko zemljišta pripada odmaralištu, uradi prostorni plan, kako bi novi vlasnik mogao što pre početi gradnju.
Postojeći objekat, vila, ima 20 dvokrevetnih soba, bolnički trakt, podrumski prostor i bivšu bolničku trpezariju. Danas je sve to prazno, sem jedne sobe na spratu koju koriste dva radnika Nacionalnog parka „Fruška gora” Milorad Bogdanić i Borislav Kovanušić, čuvari ovog objekta.
- Obradovao sam se kad je novi vlasnik došao ovde, da vidi odmaralište. Rekao mi je da dobro pazim da neko ne iseče borove oko objekta. Rekao je da će ovde graditi nov objekat i bazen - priča Bogdan Kovanušić. – Ovo mesto je od 1962. godine napušteno, samo smo mi čuvari ovde. To je, koliko sam čuo, pre drugog svetskog rata bila privatna bolnica, a posle rata odmaralište. Nadam se da ja neću biti tehnološki višak.
Odmaralište „Sanitas” nalazi se na putu Iriški venac-Irig, ustvari na lokalnom putu prečici, koja prolazi kroz omanje vikend naselje na istočnoj padini Fruške gore, koja u toku godine ima najviše sunčanih sati, jer je od jutra do večeri izložena suncu.
Ako sve bude teklo po planu, na ovom mestu već na proleće počeće gradnja novih objekata, hotela i dela za pružanje zdravstvenih usluga, jer je ovde pogodna klima za lečenje plućnih bolesnika. Očigledno da je srpski biznismen iz Čikaga odabrao ovo predivno mesto, upravo zbog idealnih prirodnih uslova, dobrih putnih veza, jer je do Iriga samo nekoliko kilometara.
Skupština opštine Irig je donela odluku o izradi prostornog plana za ovu lokaciju, od ove ustanove sad se očekuje da u što najkraćem roku izda sve potrebne dozvole, jer se, kako nam kaže šef za urbanizam i komunalne delatnosti Branko Lukić, novom vlasniku žuri da što pre počne izgradnju.
S. Bojević

SEDMI PUT PO POVRATKU U ZEMLJU DINASTIJA KARAĐORĐEVIĆ PROSLAVILA SV. ANDREJA PRVOZVANOG

Slava svih srpskih kraljeva

Slava dinastije Karađorđević Sv. Andreja Prvozvani povratkom prestolonaslednika Aleksandra II postala je jedan od najprestižnijih društvenih događaja u Srbiji. Po sedmi put prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina su prošlog četvrtka proslavili krsnu slavu doma Karađorđevića s oko 2000 zvanica.
I ovog puta sve je bilo u kraljevskom stilu i pokazalo značaj toga što je dvorski kompleks na Dedinju, za mnoge “mali srpski Versaj”, posle više decenija ponovo dobio prvobitnu namenu doma dinastije Karađorđević. Hladan decembarski dan nije bio prepreka da brojne zvanice, dođu na druženje, srdačan razgovor i uz jelo i piće proslave slavu kako i dolikuje.
U toku prepodneva, po blagoslovu patrijarha Pavla, svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluženje sveštenstva SPC, u dvorskoj crkvi služio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
‡ Ovog sveca su slavili svi kraljevi od Nemanjića do Karađorđevića, koji ga i danas smatraju svojim zaštitnikom ‡ istakao je mitropolit.
Presecanje slavskog kolača obavljeno je u plavom salonu Starog dvora, a potom je usledio slavski ručak. Porodica Karađorđević je zatim na popodnevnom i večernjem prijemu ugostila reku ljudi, koja se slivala ka Belom dvoru preko crvenog tepiha.
‡ U moje, ime moje supruge, mojih sinova Filipa, Petra i Aleksandra, želim da vam se zahvalim što ste na današnji dan ovde sa nama, da nam učinite čast i zadovoljstvo da budemo zajedno na veliki praznik moga doma ‡ rekao je obaćajući se zvanicama u holu ispod slike svoga dede kralja ujedinitelja, prestolonslednik Aleksandar II.
‡ Prvi put sam na slavi, iako sam ranije bio gost na rođendanima. Drago mi je da je zaslugom demokratskih promena prestolonsledniku Aleksandru i njegovoj porodici omogućeno da se vrate u Srbiju i da u njoj ponovo slave svoju slavu ‡ rekao nam je lider LSV Nenad Čanak, koji je dobar deo večeri proveo ćaskajući sa ambasadorkom Crne Gore Ankom Vojvodić.
U drugoj dvorani mogao se videti, takođe u društvu ambasadora, ali Italije, savetnik premijera Aleksandar Simić, kako nešto žustro objašnjava. Večernji prijem nisu propustili ni ministri vera i dijaspore Radomir Naumov i Milica Čubrilo, guverner NBS Radovan Jelašić, potpredsednik Skupštine Srbije Miloljub Albijanić, bivši predsednik Skupštine SCG, sada poslanik Zoran Šami, direktor BIA Rade Bulatović, državni sekreatar za sport Vlajko Senić, bivši ministar kulture glumac Branislav Lečić, pa sledeći eks ministar kulture Dragan Kojadinović. Bračni par Kojadinović se sa ove slave uputio na susednu, koju je slavila u svojoj vili na Senjaku princeza Linda, udovica kraljevića Tomislava. Među zvanicama, uz predstavnike diplomatskog kora, na dvoru su se mogli videti i crkveni velikodostojnici, nadbiskup Stanislav Hočevar, reis ulema Adem Zilkić i mufitija beogradski Mohamad Jusufspahić, predstavici SPC, zatim akademik Matija Bećković, slikarka Olja Ivanjicki, bivši fudbalsi as Dušan Savić, te ostali ugledni gosti iz političkog, javnog, kulturnog i medijskog života Srbije. Porodici Karađorđević slavu je čestitao i direktor “Dnevnik Vojvodina presa” Dušan Vlaović.
Da nije lako biti plave krvi pokazao je i ovaj veliki slavski prijem, jer su domaćini non-stop dočekivali goste, pozdravljali se i slikali sa njima, što je najteže očito palo najmlađem, princu Filipu.
Dragan Milivojević

DOBITNICI NAGRADA ZORAN ĐINĐIĆ
Dobitnik ovogodišnje nagrade "Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača" sa teritorije Vojvodne je docent Katedre za elektroniku Fakulteta tehničkih nauka, Goran Stojanović. Nagradu za najbolji diplomski ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka dobio je magistar socioloških nauka Marko Škorić, a za najboljeg diplomiranog studenta Univerziteta proglašena je Aleksandra Marcikić sa Ekonomskog fakulteta. Nagrade će biti dodeljene večeras u Izvršnom veću, a dodeliće ih Ružica Đinđić, Boris Tadić i Bojan Pajtić. (021)

NOVI TRŽNI CENTAR I GARAŽE
Umesto kafića u zgradi nekadašnjeg "Uzora" biće izgrađen novi trospratni tržni centar. Ukoliko se na današnjoj sednici Skupštine grada usvoji novi urbanistički plan, ulica Modene će dobiti izgled koji je planiran tridesetih godina prošlog veka, kada se gradila Tanurdžićeva palata. Još jedna poslovna zgrada biće izgrađena na mestu sadašnjeg taksi stajališta. Ispod novog tržnog centra i Tanurdžićeve palate, novi urbanistički plan predviđa garažu sa 100 mesta, koja bi bila povezana sa budućom garažom ispod Trga slobode. (021)

RASHODI VEĆI OD PRIHODA
Novosadski budžet, o kojem će gradski odbornici odlučivati na sednici Skupštine grada, planiran je s deficitom od oko 349 miliona dinara. To znači da su za taj iznos, planirani gradski rashodi veći od prihoda, a koji se procenjuju na skoro 12,9 milijardi dinara. Članica Gradskog veća zadužena za finansije, Katica Slavnić, negira da to znači da Novi Sad upada u finansijsku krizu, pravdajući deficit povećanim kapitalnim ulaganjima. U odnosu na prošlu godinu, skoro sva javna gradska preduzeća povećala su zarade zaposlenih, čiji je rast memorandumom Vlade Srbije, ograničen na sedam posto. Rekorder je Zavod za izgradnju grada, u kojem će prosečna bruto zarada iznositi preko 114 hiljada dinara. (021)

VOJVOĐANSKI NOVCI
Opštine Ruma, Irig, Bačka Palanka i Bela Crkva dobile su ukupno 15 miliona dinara na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za privredu za projekte sufinansiranja infrastrukturnog opremanja industrijskih zona. Pokrajinski ministar za privredu Siniša Lazić rekao je da zbog skromnog budžeta nije bio u mogućnosti da odgovori na zahteve svih pristiglih projekata. (021)