LJUBLJANSKI „PANKRTI” SVIRALI U NOVOSADSKOM KLUBU „TREMA”

Ništa se nije promenilo

Za stariju generaciju Novosađana koja još uvek voli dobru svirku dolazak slovenačke pank grupe „Pankrti“ svakako je bio više od običnog koncerta. Nekoliko je razloga za takav utisak: previše emocija, naročito u onima koji su svoj muzički, ali i kulturološki, ukus formirali uz pank subkulturu kasnih 70-ih i početkom 80-ih, više nego ubedljiv opus koji su ljubljanska „kopilad“ ostavila na vinilima „Dolgcajta“, „Državnih ljubimaca“, „Svobode 82“, „Rdečeg albuma“, „Pesama sprave“ i „Sekspoka“, ali najviše činjenica koja i sada zvuči neverovatno – da „Pankrti“ nikada za ovih 30 godina od svog nastanka nisu svirali pred novosadskom publikom?!
Peter Lovšin , koji sa svojih 50 i kusur godina i dalje na sceni deluje onako kakvim smo ga kao klinci zamišljali slušajući priče tada starijih srećnika koji su imali priliku da gledaju „Pankrte“ negde u Sloveniji ili Hrvatskoj, republikama tada zajedničke nam Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, dao je na ovo pitanje više nego jednostavan odgovor:
- Niko nas iz Novog Sada nikada nije zvao da dođemo. I nama je to bilo čudno, pogotovo jer smo jednom prilikom u prvoj polovini 80-ih dolazili u vaš grad da na „plej-bek“ uradimo jedan prilog za neku muzičku emisiju. No, ni tada se niko nije interesovao za naš dolazak. Znali smo da Novi Sad kao grad ima snažno pank uporište i zato smo upravo insistirali na novosadskom koncertu na ovoj „rejunion“ turneji, koja je krenula iz LJubljane, a obuhvata još Vinkovce, Novi Sad, Beograd, Zagreb, Dubrovnik i Rijeku – rekao je pevač „Pankrta“.
„Nč se ne premakne“ naziv je turneje „Pankrta“ po gradovima nekadašnje zajedničke države. Reč je zapravo o stihu iz pesme „Počitnice na morju“ objavljene na prvom albumu „Dolgcajt“ (dosada) koji je izašao u januaru 1980. godine, a koji u prevodu znači „ništa se nije promenilo“. I zaista se malo toga, ili gotovo ništa, nije promenilo. Ono o čemu u većini svojih pesama pevaju „Pankrti“, na sceni je, u malo drugačijem obliku i danas. Pojedinac je u društvu, u sistemu, niko i ništa. NJegova večna borba za pravdu, za stav, za glas obično se završava utopijom, osim ako nije spreman da „kao mlad i perspektivan kadar , prihvati da umesto svoje glave postavi radar“, kako Lovšin peva u pesmi „Sedamnajst“.
Ređali su se hitovi u klubu „Trema“ u Srpskom narodnom pozorištu jedan za drugim. Ako bismo tražili dlaku u jajetu onda bi to svakako bila zamerka što opus od 95 minuta poštene svirke nije obuhvatio i numere poput „Ubi če hočeš umret“, „Skupi“ i „Kruha in iger“, jer bi, naročito ova poslednja, donela idealnu simboliku s obzirom da se na samo tridesetak metara od mesta koncerta dešavao Festival hleba.
No, događaj na prelazu iz 8. u 9. decembar najmanje zaslužuje da se priča o onome što se nije desilo. Ono što ostaje za pamćenje je iskrena, beskompromisna svirka „Pankrta“ i u talasima zasipanje publike hitovima poput „Totalna revolucija“, „ Slavni razglas“, „Anarhist“, „Lublana je bulana“, „Za železno zaveso“...sve do „Bandiera rose“, koja je ionako vrelu atmosferu u „Tremi“ dovela do usijanja. Očigledno zadovoljni prijemom (što su posle kocerta i potvrdili), Pankrti su za novosadsku publiku izveli i dva bisa, a bonus-nagrada Novosađanima bila je numera „S(avez) K(omunista) pank“, jedan od ranih radova benda koji nikada nije zabeležen na nosaču zvuka, ali je u prvom nedeljnom satu odsviran toliko dobro kao da je izveden pre 30 godina.

Šta dalje? Na pitanje da li će kraj turneje „Nč se ne premakne“ značiti i novi kraj legenadrnog slovenačkog benda, Peter Lovšin je rekao: - Videćemo, sada mislimo samo na koncerte koji su pred nama. Ivan Kral izneo je zanimljive ideje, ali ćemo ih dobro razmotriti. Izdavanje albuma radi pukog broja u diskografskom opusu nije naš cilj. Snimićemo novi album samo ako budemo imali prave pesme. Ustvari, muziku imamo, ali nam nedostaje prepoznatljivih tekstova – pola u šali, pola u zbilji poručio je Lovšin.

SELO ŠUŠARA NEDALEKO OD VRŠCA OSTALO BEZ VINOGRADA ZBOG KOJIH JE I OSNOVANO

Paori imali vodovod četiri godine pre Pariza

Selo Šušara, 29 kilometara udaljeno od Vršca, smešteno na peščanim dinama samog ruba Deliblatskog peska, iako najmlađe u opštini, poznato je duže od jednog veka, po tome što je među prvim mestima u Evropi dobilo vodovod. Ali nije to tek tako neki nevažan podatak, nego pravi ponos sela.
Kažu meštani, pouzdano se zna da su “česmovaču” imali četiri godine pre Pariza. Prvobitno naselje osnovano je 1890. na terenu oko tri kilometra udaljenom od sadašnjeg. Tadašnji stanovnici dobili su po parcelu zemlje da bi je iskrčili i tu podigli vinograde. Jer, jedino je loza uspevala na peskovitom tlu. Ali vodonosni slojevi su bili na velikim dubinama. Imali su samo jedan bunar. A onda je 1903. izbušen onaj koji je promenio istoriju celog kraja oko koga je počela da niče nova Šušara.
Već generacije žitelja prepričavaju događaj kako je pre 104 godine počela da se vrti vetrenjača s krilima pet metara u prečniku, montirana na vrhu rešetkastog stuba visokog 30 metara. Dakle, kao današnja desetospratnica. Meštani, vredni neimari, upregli su vetar da pokrene velike klipne pumpe i s dubine od 203 metra “potegne” zdravu pijaću vodu. Bušile bi bunardžije i dalje, ali nije se moglo, jer su naišli na ogroman kamen, tvrd kao da je od granita. Cevi velikog prečnika pažljio su spuštene, a potom u njih druge tanje.
Aktivna je ova bušotina i danas, ali su meštani, pre skoro 15 godina, izbušili još jedan, savremeni bunar. Ali na manjoj dubini, “samo” 175 metara. Vodu iz oba bunara redovno kontrolišu u laboratorijama, odakle uvek dobijaju izuzetno dobre rezultate. Ipak je voda iz velikih dubina izuzetnog kvaliteta. Nema potrebe ni za dodavanjem “hemije”, da bi se vodi poboljšao kvalitet. Priroda se o tome sama postarala.
Stariji meštani se sećaju vremena dok je vetrenjača bila ispravna i pokretala pumpe. Kad ni daška vetra nije bilo, u pomagale su priskakale stare parne mašine. Naročito leti. Žeteoci se tom vodom i danas osvežavaju. Onako hladna orosi čaše i razgali dušu. S velikim poštovanjem pominju i imena prvih majstora za vetrenjaču i pumpi za vodu, Ištvana Fodora, a, potom, i Feria Čule. Ištvan je, kažu, bio i inovator, jer delovi za ovu napravu nisu mogli da se nađu, pa je sam morao da ih konstruiše i napravi. I to ručno.
Poslednje tri i po decenije staru vetrenjaču zamenjuju snažni elektromotori. Pokreću pumpe koje pune bazen od tri vagona, kako bi vode bilo u vreme žege ili kad nema struje. Meštani su svojim novcima nabavili i agregat, pa je obezbeđeno sigurno vodosnabdevanje. Ipak, potrebe za vodom stalno rastu. Bazen je izgrađen kad u selu nije bilo kupatila. Šušara sad ima više od 230 vodomera, od toga ih je 170 u domaćinstvima, a ostatak u vikendicama, čiji su vlasnici, uglavnom, iz Pančeva, Beograda i Vršca i u Šušari, pravoj vazdušnoj banji, provode vikende ili godišnje odmore.
A stara vetrenjača, jedina te vrste u državi, na kojoj su bile i dve platforme za osmatranje žitnih polja pre žetvu, sada samo nemo stoji. Doduše “krnja”, jer joj nedostaje najglavniji deo - peraja na valjku. U Šušari nemaju novca za njenu rekonstrukciju, jer novcem koji ubiraju od domaćinstava i vikendaša za utrošenu vodu jedva pokrivaju troškove. Objekat, na žalost, nije pod zaštitom države, iako to po svemu zaslužuje. Drevna konstrukcija vetrenjače predstavlja poseban spomenik industrijske kulture, redak i na balkanskim prostorima. Ko zna koliko će još dugo uspevati da odoli (ne)vremenu. Izostalo je ozbiljnije staranje, a ona zahteva i totalnu rekonstrukciju. Tek tad bi predstavljala turističku znamenitost i svedočanstvo o minulim vremenima. U Šušari je i danas, kao i kada je stvorena, osnovno zanimanje paorluk. Nažalost, vinograda gotovo da više i da nema. Katastarska opština proteže se na 900 hektara, uglavnom pašnjaka i šuma, dok su oranice na svega dvesta. Zato u arendu uzimaju zemlju okolnih sela. Stočarstvom se bave isključivo za kućne potrebe. Međutim, poznati su pčelari. Nekima je to pravi posao, a drugima hobi. Da se imaju čeljad čime garantovano zdravim osladiti.
Aleksandar Čupić

HITNO POTREBNA POMOĆ ZA MALOG MIHAILA
Jelena i Kristijan Šćepanović, roditelji dvogodišnjeg Mihaila koji boluje od retke vrste tumora, mole za finansijsku pomoć. Mališan se od rođenja bori za život, a nedavno je dijagnostifikovan tumor žumančane kese sa metastazama na jetri. On boluje od veoma retke vrste tumora što potvrđuju i podaci da je do danas bilo svega četiri takva slučaja u Beogradu i jedan u Novom Sadu. Za hitnu operaciju u Cirihu neophodno je 50.000 švajcarskih franaka. Pored Mihaila, Šćepanovići imaju jednomesečnu ćerku Jovanu, stoga su oba roditelja na bolovanju, Jelena da bi bila sa bebom, a Kristijan uz Mihaila u Kliničkom centru Vojvodine, tako da im je finansijska pomoć potrebna i za svakodnevni život. Sve lekove za Mihaila nabavljaju iz inostranstva. Broj žiro-računa u Findomestik banci je : 908-0000000024001-46, poziv na broj 2000092378. (021)

DOSITEJ NA KOVANICI
Narodna banka Srbije u ponedeljak pušta u opticaj kovanicu od 20 dinara, sa likom Dositeja Obradovića, povodom dva veka od dolaska ovog prosvetitelja u Srbiju. Biće paralelno u opticaju sa kovanicom od 20 dinara sa motivom hrama Svetog Save i sa likom Nikole Tesle. (021)

BLJEŠTAVI MOST
Priprema se postavljanje dekorativnog osvetljenja na Varadinskom mostu. ZIG je saopštio da će osvetljenje biti ''urađeno u duhu svetskih trendova u skladu sa urbanističkim uslovima''. Predviđeno je postavljanje preko 140 svetiljki i osam reflektora, a kako je navedeno, biće veoma zanimljiva refleksija svetlosti na vodi. Nije saopšteno za kada će početi radovi. (021)