|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 06. 12. 2007.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 06. 12. 2007.
|
|
|
KOSTREŠ: Prva petoletka vojvođanskih regionalnih integracija
– Iskustvo, brojni sporazumi o međuregionalnoj saradnji, spoznaja da su «smetnje u komunikaciji» s centralnim vlastima univerzalan problem... Iznad svega je, ipak, činjenica da se Vojvodina pet godina nakon učlanjenja u Skupštinu evropskih regija – AER i zvaničnog ulaska u proces regionalnih integracija, u Evropi ne prepoznaje samo kao regionalna lokomotiva Srbije na njenom na putu ka evropskim integracijama nego i kao pojam u evropskim razmerama za dobre međunacionalne odnose – rezimira za naš list predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš.
U nedavnom izveštaju o šestomesečnom predsedavanju Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, podseća Kostreš, istaknuta je i velika uloga Skupštine Vojvodine na polju međuregionalne saradnje.
– A ta saradnja je dobila na intezitetu upravo našim ulaskom u AER, najveću regionalnu organizaciju u Evropi s više od 250 članica. Taj izveštaj, ako imamo u vidu kako smo primljeni u AER-u, govori mi da smo u potpunosti opravdali «kredit» kod Saveta Evrope – ocenjuje naš sagovornik.
Podsećanja radi, da bi neki region bio primljen u AER, matična mu država mora biti članica Saveta Evrope. Uz lobiranje pojedinih članica AER-a, pre svega Istre, Vojvodina je u tu organizaciju primljena 28. novembra 2002. godine na Generalnoj skupštini u Napulju – pola godine pre nego što je Srbija (i Crna Gora) postala članica Saveta Evrope.
Pomoć Srpskoj
– Ove godine u članstvo AER-a primljena je i Republika Srpska. Ja sam njenim zvaničnicima obećao da ću im na raspolaganje staviti sve svoje veze i poznanstva kako bi ostvarili što više kontakata u Evropi i tako se što bolje integrisali u taj prostor – navodi Kostreš.
|
O aktivnostima Vojvodine na planu međuregionalne saradnje svedoči veliki broj potpisanih bilateralnih sporazuma o saradnji, članstvo u postojećim evroregionima i podsticanje osnivanja novih, poput Dunavskog ili najsvežijeg, Evropanona, organizovanje međunarodnih konferencija na temu regionalizma, decentralizacije, regionalne saradnje i drugo. Sporazumi o saradnji s drugim regionima institucionalizuju uspostavljanje ekonomskih i političkih odnosa, ali i kulturnih, sportskih i ostalih, no saradnja s pojedinim regionima odvija se i bez potpisanog papira. Kostreš, opet, navodi da Vojvodina sve više postaje poželjan partner i zbog svog multikulturalnog i multinacionalnog karaktera i standarda na polju međunacionalnih odnosa.
Inače, predsednik vojvođanske skupštine nedavno je treći put izabran u Biro AER-a, izvršno telo te organizacije, i to navodi kao još jedno priznanje Vojvodini i njenim aktivnostima na polju regionalne saradnje, doprinosa evropskim integracijama matične zemlje .
U gotovo donkihotovskom, po «difoltu» u javnosti, ali i među političarima, pogrešno interpretiranom nastojanju da se Srbija regionalizuje po modelu članica EU, Vojvodina je uglavnom dobijala tek moralnu podršku o matične panevropske regionalne asocijacije. Ozbiljni pritisci i, daleko bilo, politička uslovljavanja, izostali su. Na pitanje da li je Vojvodina po tom pitanju više očekivala od parntera u AER-u, pa i od EU, Kostreš odgovara odrično.
– Niko ne pomišlja na to da Srbiji spolja nametne način kako će se regionalizovati i decentralizovati, to mora da bude rezultat procesa unutrašnje demokratizacije zemlje. Ali, da se ne zavaravamo, to jesu uslovi za dalje evropske integracije, iako, istina, nisu među glavnim. Ovako centralizovana Srbija, sigurno je, neće moći da uđe u EU, i sad je pitanje da li će neko morati na to da nam ukaže ili ćemo sami to da shvatimo, a to onda znači promena Ustava u pravcu decentralizacije i regionalizacije – smatra predsednik vojvođanske skupštine, navodeći da je danas ipak mnogo veći optimista da ti procesi imaju izgleda, naročito nakon što se nedavno uverio u to da u Nišu, ali i na istoku zemlje, u Timočkoj krajini, inicijative za formiranjem regiona sve više dobijaju podršku, pa i od političara vladajućih stranaka.
– LJudi sve više postaju svesni kvaliteta koji donosi decentralizacija jer će Srbija time biti samo jača, bogatija i demokratskija. Suština regionalizacije je da država određene nadležnosti poveri nižim nivoima vlasti, kako se ne bi, kao naša sada, bavila svim i svačim, poput krečenja škola, i kako se ama baš za sve u zemlji ne bi morao pitati Beograd. Ali, to ne može da obezbedi nekakva statistička regionalizacije, jer to nije ništa više do perfidnog pokušaja centralnih vlasti da Evropi zamažu oči i da se obezbedi tobože ravnomerni regionalni razvoj, dok sve, a pre svega kontrola novca, zapravo ostaje centralizovano – upozorio je Kostreš.
|
|
|
Dupla havarija u pećinačkoj šećerani
Uporedo s ekološkim incidentom u Bačkoj, kada se iz šećerane u Crvenki, sa taložnih polja, izlila ogromna količina otpadne vode, koja je ugrozila ne samo obližnju fabriku alkohola nego i Veliki bački kanal, o čemu smo juče obavestili naše čitaoce, nova vest je ovoga puta uznemirila Sremce, najviše žitelje pećinačke opštine. Kako saznajemo od načelnika Sremskog okruga Save Ališića, otpadne vode iz šećerane u Pećincima su, verovatno po istom scenariju kao u Crvenki, probile muljno polje i nasip na laguni, a potom se izlile u obližnji kanal Galovicu, ugrozivši životnu sredinu žitelja ove sremske opštine.
Po Ališićevoj oceni, neodgovorno ponašanje je dovelo do većeg ekološkog incidenta, i to baš u vreme kada nadležno ministarstvo intenzivno radi na povećanju ekološke svesti. Navodi da je došlo i do havarije na cevovodu, pa se dodatno izlila otpadna voda u Galovicu, a u samom koritu kanalu pojavili su se gejziri prljave vode.
Juče su na lice mesta izašli inspektor za vodoprivredu, zamenik direktora šećerane, predstavnik Instituta za javno zdravlje Vojvodine i predstavnik Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Nakon uzimanja uzorka vode iz kanala Galovice, najavljeno je da će inspekcijske službe Sremskog okruga preduzeti pojačan i vanredan nadzor, kako bi se ovakvi i slični događaji predupredili.
- Čim budu urađene analize, preduzeće se sve mere i sankcionisati odgovorni. Nadležnim organima, a pre svega tužilaštvu, biće dostavljena dokumentacija kako bi se utvrdilo da li postoji krivična odgovornost pojedinaca, a posebno odgovornost pećinačke šećerane za eventualni privredni prestup, i pokrenula naknada štete - izjavio je načelnik sremskog okruga Sava Ališić.
N. Nikšić
OBILNE PADAVINE UZROK ODRONA TALOŽNICE U ŠEĆERANI U CRVENKI
Voda se povukla, ostao mulj
Prema saopštenju crvenačke šećerane, prekjučerašnje izlivanje vode iz taložnih polja izazvano je velikim padavinama poslednji mesec dana.
„Učestale kiše u novembru i početkom decembra uzrokovale su odron obale taložnice za otpadne vode u Fabrici šećera Crvenka, koji se dogodio 3. decembra, i tom prilikom zatrpan je deo odvodnog kanala I-64, a vode su poplavile neke objekte u susednoj fabrici alkohola ’Panon’, koja je neposredno locirana uz pomenuti kanal“, piše u saopštenju koje je potpisao zamenik generalnog direktora crvenačke šećerane Milan Petrović. „Vidljivih oštećenja opreme, to jest proizvoda ’Panona’, nema, a visina vode nije prelazila 15 centimetara.
„Rukovodstvo i radnici šećerane su odmah priskočili u pomoć kolegama iz ’Panona’, te je voda ispumpana posle nekoliko časova. Sada je u toku čišćenje i smatramo da izlivanjem vode iz naše taložnice nije izazvan ekološki incident većih razmera, jer voda nije otišla dalje prema Kuli i Vrbasu. Incident koji se dogodio je posledica više sile, a ne propusta pojedinaca, jer je šećerana u Crvenki prethodne dve godine mnogo uložila u rešavanje ekoloških problema, ali nije imuna na dejstvo više sile“, piše dalje u saopštenju.
U “Panonu” kažu da se voda povukla i da je u fabričkom krugu ostala velika količina blata i mulja.
- Predstoji nam veliko čišćenje i još se utvrđuje šteta. Nismo uključili struju u našim pogonima dok se ne pregledaju sve mašine i instalacije koje su bile u kontaktu s vodom. Po prvim procenama, proizvodnja neće početi za još 7-10 dana - izjavio je direktor “Panona” Dragomir Vukotić.
N. Perković
Pomor ribe u Galovici
Kako saznajemo, meštani već duže ulažu pritužbe na rad fabrike šećera u Pećincima. Nema dana a da se u mesnoj zajednici ne pojavi kakav nezadovoljni žitelj s primedbom da mu je ozbiljno ugrožena životna okolina.
- Otkako je počela da radi fabrika ugroženi su i životna sredina i sva prirodna bogatstva ovog dela Srema. Svakodnevno imamo pritužbe građana. Poslednji mesec dana brana je probijana na 10-15 mesta. Malo su ih zatrpali, ali voda je probila ponovo. Šteta po okolinu je ogromna. Otpadna voda koja se preksinoć izlila u Galovicu dovela je do pomora ribe u tom kanalu. A svi smo jeli ribu iz tog kanala - tvrdi Mile Naić iz pećinačke mesne zajednice.
Kuč: Bez većih ekoloških posledica
Juče je u crvenačkoj fabrici alkohola boravio i Josip Kuč, vodoprivredni inspektor iz Sombora, koji je registrovao nastalu štetu.
- Za sada je očigledno da će “Panon”, pored štete koju će trpeti zbog obustavljanja proizvodnje, imati i dosta građevinske štete. Šećerana je uspela svojim pumpama da odvede vodu iz fabričkog kruga “Panona”, ali je ostala prilična količina prljavštine. Još nismo sagledali sve posledice ovog incidenta, ali sigurno je da će biti sprovedene sve mere koje predviđa zakon o ovoj oblasti. Po prvim procenama, osim štete koju će nesporno imati fabrika “Panon”, ovaj incident neće imati veće ekološke posledice, jer je dosta brzo odreagovano, a šećerana i u ovom trenutku radi na sanaciji svojih taložnica - zaključio je Kuč.
|
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 06. 12. 2007.
|
|
|
|
PUTIN NIJE POČASNI GRAĐANIN SOMBORA
Odbornici SO Sombor nisu danas podržali inicijativu SRS da predsednik Rusije bude proglašen počasnim građaninom te opštine. Za predlog je, pored 16 odbornika Srpske radikalne stranke, koji su inicijativu obrazložili značajem Vladimira Putina za dostojanstvo Srbije, glasao još jedan odbornik Socijalističke partije Srbije, koji je naveo da je Crvena armija odigrala značajnu ulogu u oslobađanju Sombora.
U Skupštini opštine Sombor vladajuću većinu čine Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije, Liga socijademokrata Vojvodine, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Savez vojvođanskih Mađara. (Beta)
EVROPEIZACIJA I NACIONALNI IDENTITET
Završno veče projekta "Shoot your identity!" koji su od 24. novembra organizovali Centar za podršku ženama i Novosadska novinarska škola održava se večeras u klubu Route 66. U međunarodnom kampu učestvovali su mladi iz Poljske, Norveške, Bosne i Hercegovine, Portugala i Srbije, koji su radili mini dokumentarne filmove na temu "Evropeizacija i/ili nacionalni identitet".
Kako za 021 navodi koordinatorka projekta Marija Srdić, ideja je da mladi međusobno komuniciraju: "Tokom desetak dana koliko kampovi obično traju mladi zaista spoznaju mnogo više sličnosti nego razlika među sobom. Posle ovakvih susreta oni ostaju u trajnoj komunikaciji i ovi projekti uvek vode tome da u budućnosti oni razviju saradnju kroz druge aktivnosti".
Maja Pažin iz Mostara kaže za 021 da je ekipa iz Bosne i Hercegovina pripremila film "Svi isti-svi različiti".
Program "Shoot your identity" realizuje se u okviru evropske razmene mladih, a finansira ga Evropska komisija. Prezentacija filmova koje su snimili učesnici omladinskog kampa počinje u 19 h u klubu Route 66. (021)
USKORO ŠENGEN ZA MAĐARSKU
Poslednji dan za podnošenje molbe za izdavanje mađarske vize "starog tipa" je 19. decembar. Dva dana kasnije počeće izdavanje šengenske vize za Mađarsku.
Za šengenske vize, pojedinci mogu predati molbe od 21. decembra, a prve vize biće izdate 2. januara. Saopšteno je i da će Konzulat biti zatvoren od 23. do 26. decembra, kao i poslednjeg dana ove i prvog dana naredne godine. (021)
POTVRĐEN NASTUP ČOLIĆA 05.12.2007.
Potvrđena je informacija da će na dočeku Nove godine na Trgu slobode pevati Zdravko Čolić. Program koji organizuju Kulturni centar i Centar za kulturnu animaciju počinje u 21 čas, a pored Čolića učestvovaće još Aleksandra Radović, trubački orkestar Bobana Markovića, ansambl KAL i Bateria SambaNSa.
Program sa trga će se putem video bima prenositi na devet lokacija u užem centru - Zmaj Jovinoj, Kralja Aleksandra i ulici Modene, kao i na Pozorišnom trgu i u Katoličkoj porti.
Saopšteno je da će novogodišnji program Novosađane koštati skoro 300.000 evra, od čega je više od trećine honorar izvođača. (021)
ŠKOLA ILI CRKVA?
Tribina na temu ''Jovina gimnazija- škola ili crkva'' održava se večeras u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovića 13. Skup se organizuje povodom zajedničkog predloga rukovodstva gimnazije i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da se na oba ulaza u školu ispiše ''Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu'' i da se u školskom dvorištu postavi spomen-česma sa mozaicima ''Hristos kao pastir'' i ''Sveti Sava blagosilja srpčad''.
Na tribini govore inicijatori peticije protiv vraćanja starog naziva na zgradu Zmaj Jovine gimnazije Srđan Starčević, Vladimir Sovilj i Branko Vukasović, a početak je u 19h.(021)
|
|